Dve preporuke odbora

Na drugoj sednici Odbora za standardizaciju srpskog jezika, održanoj 4. decembra 1998. godine, razmatran je i usvojen Zaključak br. 6, koji se, kao dve izvanredno značajne preporuke, upućuje osnivačima Odbora i vladama SR Jugoslavije, Republike Srbije, Republike Crne Gore i Republike Srpske.

Preporuka I

Prva preporuka tiče se hitnog prevođenja kompjuterskog operativnog sistema i programa za obradu teksta (softvera) ľ s engleskog na srpski jezik.

Ono što je za početak neophodno prevesti za govorni prostor srpskog jezika jesu:

1. operativni sistemi (najrašireniji je Windows) i

2. programi za obradu teksta (najrašireniji je Word).

Isporučilac najrasprostranjenijeg operativnog sistema i programa za obradu teksta (softvera), i kod nas i u svetu, jeste Microsoft. Ta bi firma bila voljna da uloži sredstva u ostvarivanje projekta prevođenja navedenog softvera s engleskog jezika na srpski ako zemlje našeg govornog prostora (republike) posvedoče volju da se računarsko tržište sredi, legalizuje i ujednači. To bi proizvođaču signaliziralo isplativost projekta.

Preporuka II

Druga preporuka tiče se usklađivanja rasporeda slova na kompjuterskim tastaturama i uspostavljanja kompatibilnosti u razmeni kompjuterski obrađenih tekstova.

Da bi se to usklađivanje i ta kompatibilnost uspostavili, nužno je utvrditi:

1. jedan jedini raspored slova na tastaturi koji bi bio obavezan i za dobavljače i za korisnike kompjutera,

2. jedinstven kodni raspored za srpsku ćirilicu, odnosno jedinstven kodni raspored za srpsku latinicu, što bi omogućilo potpuno kompatibilno razmenjivanje kompjuterski pripremljenih dokumenata.

Davaoci uvoznih dozvola i dobavljači kompjuterskih sistema bili bi dužni obezbediti ľ na temelju propisa (uredbe ili zakona) čiji bi sadržaj pripremili Savezni zavod za standardizaciju i Odbor za standardizaciju srpskog jezika ľ da kompjuterski sistemi koji se ubuduće legalno uvezu na govorni prostor srpskog jezika ispunjavaju zahteve slovne usklađenosti i kodne kompatibilnosti. Što se pak tiče dosad uvezenih kompjutera, nadležni državni organi u Srbiji, Crnoj Gori i Srpskoj izdavali bi licence firmama osposobljenim da stare kompjutere adaptiraju kako bi se i oni uklopili u sistem koji i sadašnjim i budućim naraštajima ľ obezbeđuje valjano učešće u međurepubličkom sistemu nove pismenosti na celokupnom govornom prostoru srpskog jezika, domaćem sistemu koji ne bi bio u raskoraku s evropskim i svetskim sistemima.

Tekst dveju preporuka pripremili su dr Miroslav Nikolić, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika, i Milenko Vasić, član Komisije za standardni jezik u školstvu, administraciji, izdavaštvu i javnim glasilima.

Obrazloženje Preporuke I
Prevođenje kompjuterskog operativnog sistema i programa za obradu teksta (softvera)

U našoj zemlji na računarima se najvećim delom koriste strani programi, mahom na engleskom (američkom) jeziku. Kao operativni sistem najzastupljeniji je Windows (verzije 3.1, 3.11, 95, 95 OSR2, 98 i NT 4.0), proizvod američke kompanije Mikrosoft. Korisnici zbog toga moraju ovladati engleskim jezikom kako bi mogli što bolje koristiti računarsku tehniku i programe koji nju prate. Izuzetak su oni retki korisnici na čijim se računarima izvode programi pisani po narudžbini na našem jeziku.

U mnogim zemljama sveta nije tako. U Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji, na primer, operativni sistem, ali i mnogi programi prevedeni su na jezike tih zemalja, što znatno olakšava rad s računarom. Čak i u manjim zemljama u kojima većina stanovništva uglavnom poznaje ili govori engleski jezik (Švedska, Holandija, Belgija...) postoji i verzija na lokalnom jeziku (švedskom, holandskom, flamanskom...). Takođe postoje prevedene verzije i na jezicima koji nisu jednostavni za prilagođavanje i korišćenje na računaru poput japanskog, korejskog, arapskog i hebrejskog. Pored neosporno razvijenih zemalja, s tržištem koje opravdava izdatak prevođenja i prilagođavanja lokalnom jeziku, ima i manjih zemalja kojima je to pošlo za rukom (Slovenija, na primer). Pretežno je to rezultat nastojanja da se na taj način proširi i uveća računarska pismenost stanovništva i olakša praćenje savremenih svetskih tokova u svim oblastima privrednog, kulturnog i bilo kog drugog razvoja.

Naša zemlja ne spada u ovaj krug iz više razloga. Prvi i verovatno najjači jeste slabo razvijeno tržište, koje Mikrosoft ne upućuje na ulaganje (između pola miliona i milion dolara) u realizaciju projekta prevođenja. S druge strane, pošto operativni sistem i programi nisu prevedeni na naš jezik, nije ni čudno što legalna prodaja originalnog softvera nije veća. Tu je naravno i mala platežna sposobnost prosečnog korisnika, koja je doprinela nastanku i održavanju piratskog tržišta, što omogućava nabavku najnovijih programa po cenama znatno ispod svetskih i pogoduje širenju i korišćenju (nelegalno kopiranih) verzija na engleskom. Stvar je unekoliko ublažena činjenicom da se najnoviji operativni sistemi i programi služe grafičkim pristupom komunikaciji s korisnicima (umesto komandi na engleskom jeziku na ekranu se biraju i aktiviraju odgovarajući piktogrami, tj. slikovni znaci).

Dobra je vest to što je Mikrosoft ipak u svoj operativni sistem ugradio neophodnu podršku za prilagođavanje srpskom jeziku i prevođenju na njega, a sam operativni sistem tako je dizajniran da se prevođenje olakšava. Na raspolaganju su i svi neophodni programi kojima bi se to izvelo, tako da je, s tehničkog aspekta, rešiv problem prevođenja Prozora (Windows), kao i drugih programa usklađenih s njim, na srpski jezik. Postoji verzija koja potpuno podržava srpsku ćirilicu, ali se do srpske latinice može stići samo zaobilazno, mada je i ona načelno podržana. Promena na ovom planu takođe je moguća, s tim što bi nju izveo sam Mikrosoft u svome i našem interesu.

U principu se može zamisliti situacija u kojoj će neki pojedinac, grupa ili firma odlučiti da prevedu sve poruke, menije, tekstove pomoći i sve ostalo što bi čitavom sistemu pridružilo našu jezičku verziju. Da bi se ta verzija distribuirala i dobila legalan status, potrebno je odobrenje Mikrosofta. Ono je uslovljeno mnogim faktorima čije ispunjenje nije nemoguće.

Međutim, postoje i razlozi koji nisu samo tehničke prirode, nego i jezičke.

Pošto je u pitanju obiman prevodilački projekat, ne bi ga mogli valjano izvesti pojedinci. Ako bi se to i desilo, verzije bi se znatno razlikovale zbog nestandardizovane terminologije. Slična otežavajuća okolnost postoji ako bi se posla prihvatila i neka firma koja održava poslovnu saradnju s Mikrosoftom.

Ljudi koji se bave računarima često ne prevode engleske izraze i termine. Većina časopisa i knjiga koje su namenjene ovoj oblasti pod velikim je uticajem engleskog jezika ne samo na terminološkom planu. Dugogodišnje odsustvo bilo kakvih lingvističkih intervencija uslovilo je pojavu specifičnih termina i jezičkih konstrukcija koji u mnogim slučajevima nemaju opravdanja, ali uporno opstaju.

Da bi se računari približili običnim korisnicima potrebno je obratiti naročitu pažnju ne samo na terminologiju nego i na usklađenost s normama srpskog jezika. Upravo potreba da se računari približe najširem krugu korisnika nalaže što potpunije dosezanje računarske pismenosti, tako da se ona jednog dana izjednači s pismenošću uopšte.

Obrazloženje Preporuke II
Usklađivanje rasporeda slova na kompjuterskim tastaturama i uspostavljanje kompatibilnosti u razmeni kompjuterski obrađenih tekstova

Divlje ulaženje računarske opreme i računarskih programa, bez njihovog prilagođavanja našoj jezičkoj i grafijskoj situaciji, dovelo je do haotičnog stanja u ovoj veoma važnoj oblasti, koja se obično naziva kompjuterskom pismenošću.

Zbog odsutnosti bilo kakvog reda, nemoguća je normalna komunikacija posednika i korisnika kompjuterske opreme i programa u okviru istih organizacija ili institucija, a kamoli među njima. Jednostavno, nema jednog opšteprihvaćenog standarda, koji bi važio za sve i koji bi omogućio kompatibilnost, bez koje ono što se napiše ne može biti prikazano i odštampano kod drugog korisnika (na istovetan način ili uopšte).

Zapravo, na govornom prostoru srpskog jezika (Srbija, Crna Gora i Srpska) koristi se više od deset različitih kodnih rasporeda slova u programima za obradu teksta, kao što je često različit i raspored slovnih mesta na tastaturama.

Ove nedostatke i neusklađenosti moguće je otkloniti, za šta nam kao primer mogu poslužiti zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, objedinjene jednim jedinim ćiriličkim standardom. Stoga je neophodno zakonom ili uredbom utvrditi odgovarajuće uslove za uvoz kompjuterskih sistema koji bi korisnicima srpskog jezika i njegovih dvaju pisama ćirilice i latinice, jamčili ugrađenost jednog kodnog rasporeda slova i jedinstvenost rasporeda slovnih mesta na kompjuterskim tastaturama. S tim u vezi potrebno je ovlašćenje Odboru za standardizaciju srpskog jezika i Saveznom zavodu za standardizaciju da pripreme elemente za zakon/uredbu, kao i uslove za dodelu licence firmama koje bi bile osposobljene da u stare, već postojeće, kompjuterske sisteme ugrade neophodne elemente kako bi i oni bili uklopljeni u nova opšteprihvaćena rešenja.

Od tog režima saobražavanja i prevođenja softvera s engleskog na srpski jezik mogli bi biti, u skladu sa zakonom/uredbom, izuzeti pojedini korisnici kompjuterske opreme ako pribave potvrdu nadležnog organa da postoje službeni razlozi za nabavku kompjuterskih sistema bez prilagođavanja korisnicima srpskog jezika.

Stručnjaci a i svi oni kojima to nije problem i dalje bi se mogli služiti originalnom verzijom (i literaturom) na engleskom. (U Sloveniji je odnos prodatih verzija na slovenačkom i engleskom 70:30 u korist slovenačkog.)

Postoji veliki broj termina koji su u srpski jezik dospeli preko računara, u poslednje vreme naročito putem Interneta. Pošto su računari postali pristupačni velikom broju ljudi (procenjuje se da u Jugoslaviji ima oko 250.000 računara), smatra se da svako u dogledno vreme treba da ovlada njihovim korišćenjem u meri koja ne iziskuje potrebu za velikim stručnim znanjem, ali svakako traži da se uloži izvestan napor u učenje termina koji su potpuno novi i često slabo uklopljeni u srpski standardnojezički sistem.

Broj onih koji se smatraju dovoljno stručnim da prevode računarske tekstove s engleskog jezika veoma je porastao. Nažalost, većina previđa da, uz dobro poznavanje engleske terminologije (izvornog engleskog teksta iz oblasti računara), samih računara i svega što je vezano za njih – treba dobro poznavati i srpski jezik. Rezultat nedovoljno stručnog prevođenja često je veoma nizak kvalitet prevedenih tekstova u svakog pogledu.

Zahvaljujući dostupnosti opreme i programa za obradu teksta porastao je i broj onih koji su se upustili u prevođenje i objavljivanje prevoda ne samo u papirnom nego i u elektronskom obliku (kompaktni diskovi, Internet). Zapravo, stručne jezičke intervencije svedene su na minimum, ako ih uopšte i ima.

Organizovanim prevođenjem operativnog sistema koji je osnova za korišćenje računara i svih programa koji se na njemu izvode ostvario bi se veliki uticaj na dalji privredni, kulturni, naučni i svaki drugi razvoj ali i na jezik kojim se on iskazuje.

Smatramo da bi zbog potrebne preciznosti, jednoobraznosti, sveobuhvatnosti, valjanog stila i usvojene normiranosti, prevodioci, ma ko oni bili, morali imati na umu značaj i dalekosežnost jednog ovakvog projekta. Trebalo bi da Odbor za standardizaciju srpskog jezika preporuči prevodiocima i izdavačima kompjuterske literature i softvera da se u svom radu neizostavno oslanjaju na stručnu pomoć institucija zaduženih za srpski jezik, između ostalih i Odboru za standardizaciju srpskog jezika, kako bi se što više približili valjanom rešenju.

Milenko Vasić, dipl. inž. elektronike
i član Komisije za standardni jezik u
školstvu, administraciji, izdavaštvu i
javnim glasilima

dr Miroslav Nikolić, viši stručni saradnik
Instituta za srpski jezik i član Odbora
za standardizaciju srpskog jezika

// Projekat Rastko / Filologija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]