Odbor za standardizaciju srpskog jezika primio je od Narodne banke Jugoslavije dopis br. IX/222/01 od 12. 9. 2001. godine, s potpisom šefa kabineta guvernera Nevenke Savović, sledećeg sadržaja:

"Narodna banka Jugoslavije, kao centralna banka, biće nosilac celokupnog projekta zamene valuta zemalja Evropske monetarne unije u evro. Sa zamenom će se početi u januaru 2002. godine, i do tada bi trebalo informisati širu javnost o svim detaljima vezanim za ovu značajnu promenu.

U cilju što bolje obaveštenosti građana, u toku je priprema marketinške kampanje koja uključuje sva raspoloživa sredstva informisanja (televizijske i radio reklame, plakati, brošure i sl.).

Molimo Vas da nam date zvanično mišljenje i obrazloženje o prevodu naziva ove nove valute (EURO)."

U srpskom je evro

Zahvaljujući Narodnoj banci što nam se pravovremeno obratila, slobodni smo da joj saopštimo naše mišljenje, koje ujedno predstavlja Odluku br. 21 Odbora za standardizaciju srpskog jezika:

Naziv nove valute treba u srpskom da glasi evro (muškog roda), genitiv evra, u množini evri.

Obrazloženje

Otkako je u javnosti počelo da se govori o novoj evropskoj valuti, u našim sredstvima javnog informisanja mogla su se sresti dva oblika: euro, prema načinu pisanja u zapadnoevropskim jezicima, i evro.

Poslednjih meseci oblik evro preovlađuje, i njemu treba dati prednost. Naime, novčana jedinica je dobila ime po skraćenom obliku reči Evropa, odnosno evropski. U funkciji prefiksoida, takav oblik odranije je postojao u složenicama kao Evroazija, Evrovizija, evrokomunizam, evrokupovi, evrodolar i slično. U jezicima gde se kaže Europa (Europe) on glasi euro, ali budući da mi kažemo Evropa, i skraćeni oblik treba da ima v. Tako je i u ruskom jeziku, gde se piše kao i kod nas (evro).

Argument po kome bi trebalo reći euro, jer je to navodno "izvorni oblik", nije održiv. U ovom slučaju nema izvornog jezika, nego je posredi međunarodni termin koji svaki jezik prilagođava svojim pravilima. Otuda se pisani oblik euro u engleskom izgovara "jurou", u nemačkom "ojro", u francuskom s mutnim vokalom koji se u tom jeziku beleži sa eu i tako dalje, uvek u skladu s izgovorom imena Evrope u dotičnom jeziku.

Napomenimo da za ovakve slučajeve nije sasvim ispravno upotrebljavati izraz "prevod", jer se nazivi novčanih jedinica ne prevode nego prilagođavaju (adaptiraju). Primera radi, nemačko Mark i rusko rublü, sa suglasničkim grupama kakve ne dolaze na završetku srpskih reči, kod nas su dobile završno a (marka, rublja); u naziv francuske valute ubacili smo nepostojano a (franak, franka), a u množini pretvaramo k u c (franci), sasvim kao i u domaćim rečima tipa članak.

Množina evri u početku će možda delovati malo neobično, ali to je problem koji se javlja i kod drugih imenica stranog porekla sa završetkom na kratko -o (fijasko, kimono, flamingo, gaučo, salto, rodeo i sl.), od kojih nijedna nema ustaljen oblik množine. U svakom slučaju, za množinom neće biti velike potrebe, pošto se naziv valute najčešće upotrebljava posle broja, u genitivnom obliku evra.

Komisija je svoje mišljenje utvrdila na petoj ovogodišnjoj sednici, održanoj 17. septembra 2001. godine. Sednici su prisustvovali: Ivan Klajn, predsednik, te članovi: Branislav Brborić, Drago Ćupić i Slobodan Remetić. Odsutan je bio Novica Petković, ali je i on prethodne večeri konsultovan i imao je istovetno mišljenje s ostalim članovima Komisije.

// Projekat Rastko / Filologija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]