Seminar srpske jezičke kulture

Urednik Katedre za jezik i govor Centra za predavačku delatnost Kolarčeve zadužbine gospođa Olgica Stefanović obratila se Odboru za standardizaciju srpskog jezika upoznajući ga s inicijativom «za organizovanje seminara za usavršavanje jezičkih redaktora», o kojoj je bilo reči na sastanku Saveta Katedre održanom 19. septembra 2002. godine u Zadužbini. Sastanku su, među ostalima, prisustvovali Drago Ćupić i Branislav Brborić, članovi Odbora, te Predrag Piper, član Odborove Komisije za sintaksu, koji je, i inače, protagonista ideje da s onim što Odbor radi treba delatno izaći na javnu scenu, naročito u tom smislu da se aktivira postojeći lektorski aparat, tj. da svugde gde se masovno proizvodi javni govor ili javni tekst ojača jezičkoredaktorska služba, da se ona i čuje, i vidi, i uvažava, ali i da se, s vremenom, što veći broj ljudi osposobi za što kvalitetniju upotrebu srpskoga jezičkog standarda.

* * *

Razgovor o ovoj inicijativi – koji je potom, 21. 11. 2002, vođen na sednici Komisije za fonologiju (Kom. br. 1) i Komisije za standardni jezik u školstvu, administraciji, izdavaštvu i javnim glasilima (Kom. br. 8) – pokazao je da stvar ne bi trebalo svesti na jezičke redaktore (lektore), nego je valja proširiti na sve one koji se aktivno bave standardnojezičkom delatnošću (npr. na novinare i urednike svih medija, urednike u izdavačkoj delatnosti, poslenike u državnoj upravi i pravosuđu, u lokalnoj samoupravi, na prosvetne radnike svih struka itd.) kako bi se poboljšala kakvoća jezika u službenoj i javnoj upotrebi. U toj upotrebi jeste upravo standardni jezik – sa svom svojom raslojenošću i varijantnošću, sa svom funkcionalnostilskom razuđenošću. U svim stilovima živi zajedničko jezgro standardnog jezika (odavno izašlo iz književne umetnosti u celokupan javni život), uređeno sistemskim i izvansistemskim normama, koje valja što bolje znati i što doslednije primenjivati.

* * *

Potom je u Kolarčevoj zadužbini (5. 12. 2002) vođen razgovor između predstavnika Odbora i čelnih ljudi u Zadužbini, gde je izraženo zadovoljstvo što dve komisije Odbora (Kom. br. 1 i Kom. br. 8) pozdravljaju inicijativu i predlažu Odboru da usvoji odluku koja bi, praćena okvirnim planom i programom Seminara srpske jezičke kulture (naziv za koji se Odbor kao suorganizator seminara opredelio na svojoj godišnjoj sednici 24. januara 2003. godine), označila početak priprema, tako da prvi tečaj bude otvoren u ranu jesen 2003. godine. Predstavnici Zadužbine obavezali su se na to da će obaviti razgovore s predstavnicima većih izdavačkih, novinskih i radijsko-televizijskih kuća te istaknutih jezičkih redaktora, a kad se donese odluka Odbora, s njenim sadržajem, uz odgovarajuće propratno pismo, upoznaće se veći broj institucija i organizacija iz kojih se očekuju prvi polaznici tečaja. Skrenuta je pažnja na to da će tečaj biti zdravo komercijalan i profesionalan, ništa manje ozbiljno organizovan od najozbiljnijih kurseva stranih jezika u Zadužbini, ali i na to da se on, organizovan u dva dela (jesenji i prolećni) i u dve grupe (za opštejezičke i radijsko-televizijske polaznike), ima završiti ne samo potvrdom o pohađanju tečaja nego i svedodžbom o uspešno položenom završnom ispitu.

* * *

Seminar uključuje izvestan broj predavanja ali će najveći broj od ukupno sto časova (dva puta po pedeset, uz dvomesečnu pauzu, u januaru i februaru, i završetak tečaja krajem maja 2004. godine) biti posvećen vežbama na tekstu. Tekstove različitih funkcionalnih stilova, pismene i usmene, pripremiće Kolarčeva zadužbina koristeći različite izvore (novine, časopise, knjige, radijske i televizijske govorne emisije, zakonske tekstove, akte državnih organa, zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih, akte organa lokalne samouprave itd.), a i polaznici seminara moći će predložiti tekstove za obradu i vežbe.

* * *

Pošto je razmotrila inicijativu Kolarčeve zadužbine i beleške sa sednica dveju spomenutih komisija (Kom. br. 1 i Kom. br. 8), Komisija za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, na svojoj šestoj sednici, održanoj 26. 12. 2002. godine, opredelila se za to da predloži Odboru donošenje Odluke br. 29, s okvirnim planom i programom seminara srpske jezičke kulture, čiji će prvi deo započeti 1. oktobra i trajati do 30. decembra 2003. godine, dok će drugi deo započeti 1. marta i trajati do 30. maja 2004. godine.

Za predstavnika Odbora koji će – oko dorade plana i programa, njegove konkretizacije i sprovođenja – tesno sarađivati s predstavnicima Kolarčeve zadužbine, određuje se naučni savetnik Drago Ćupić, član Odbora.

Odbor se nada da će se seminar obnavljati i narednih godina, s neophodnim izmenama i dopunama plana i programa, te da će se mogućim pokazati njegovo organizovanje i u drugim kulturnim središtima govornog prostora srpskoga jezika – u Podgorici, Banjoj Luci, Novom Sadu, Nišu i drugde – pogotovu ako dade očekivane rezultate u Beogradu, koji je, sarađujući s kolegama iz nedalekog Novog Sada, kadrovski osposobljen za ovaj značajni i dalekosežni poduhvat.

Sastavni deo ovog predloga jeste okvirni plan i program sprovođenja Odluke br. 29, koja se uvršćuje u dnevni red šeste sednice Odbora, zakazane 24. januara 2003. godine.

SEMINAR SRPSKE JEZIČKE KULTURE

Okvirni plan i program sprovođenja
odluke Odbora br. 29

Cilj

Cilj seminara je osposobljavanje polaznika (jezičkih redaktora, novinara različitih medija, spikera, poslenika u državnoj upravi i pravosuđu, poslenika u lokalnoj samoupravi, prosvetnih radnika svih struka itd.) za pravilno pismeno i usmeno izražavanje, za samostalno pripremanje i vođenje rubrika u štampi i radijsko-televizijskih emisija, za redigovanje pismenih tekstova i usavršavanje govorne kulture korisnika javne i službene upotrebe srpskoga jezičkog standarda.

Zadaci

1. Predočavati polaznicima neophodna savremena znanja o jezičkom fenomenu a posebno o srpskom jezičkom standardu u novim komunikacijskim prilikama, domaćim i međunarodnim, o njegovim retrospektivama i perspektivama.

2. Osvežavati i unapređivati znanja polaznika o svim ravnima jezičke strukture i upoznavati ih s reprezentativnim primerima usmene i pismene reči svih funkcionalnih stilova srpskoga jezika.

3. Omogućavati polaznicima tečaja da ispravljaju greške u govoru, da otklanjaju stilske nedostatke usmene i pismene reči i da razumeju važnost valjanog korišćenja standardnog jezika u javnom opštenju.

4. Na primerima loše jezičke prakse na svim poljima javne upotrebe jezika (tekstovi iz štampe, časopisa, knjiga, radijskih i televizijskih emisija, poslovnog sveta, kulturnog, naučnog, prosvetnog i društvenog života uopšte) i službene upotrebe jezika (u državnim organima: ministarstvima i drugim organima uprave, u sudovima i drugim pravosudnim organima, u organima lokalne samouprave i organizacijama s javnim ovlašćenjima) – podučavati polaznike uočavanju i otklanjanju stilskih i jezičkih slabosti uopšte.

5. Razvijati kod polaznika tečaja smisao i sposobnost za pravilno, tečno, ekonomično i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje.

Trajanje seminara

Seminar se sastoji od dva dela, prvoga (jesenjeg) i drugoga (prolećnog). Svi polaznici dobijaju potvrdu o pohađanju seminara a oni koji polože završni ispit (posle drugog dela) dobijaju svedodžbu (diplomu, sertifikat) o uspešno položenom završnom ispitu.

Oba dela seminara obuhvataju po 50 časova, koji će biti raspoređeni u šest meseci. Prvi deo seminara traje od 1. oktobra do 30. decembra jedne a drugi od 1. marta do 30. maja naredne godine.

Seminar će imati dva smera: opštejezički i radijsko-televizijski smer.

Elementi programa

1) Uvodna predavanja (7 + 0)

– Uvod u nauku o jeziku

– Mesto srpskog jezika u porodici indoevropskih jezika

– Dijalekti srpskog jezika

– Istorija književnog jezika na novoštokavskoj osnovici

– Savremeni standardni jezik i supstandardni idiomi

– Varijantnost standardnog jezika i odnosi među trima nacionalnim standardima na bivšem srpskohrvatskom jezičkom prostoru

– Upotreba stranih reči i purizam

2) Fonetika i fonologija (2 +2)

3) Akcentuacija (2 + 10)

4) Morfologija (2 + 7)

5) Tvorba reči (2 + 8)

Napomena: Za polaznike radijsko-televizijskog smera dodaje se 10 časova za govorne vežbe, a za ostale polaznike 10 časova rada na tekstu.

6) Leksika i leksikologija ( 2 + 2)

7) Sintaksa (2 + 10)

8) Pravopis (1 + 5)

9) Stilistika (2 + 6)

10) Govorna kultura (2 + 8)

Napomena: Za polaznike radijsko-televizijskog smera dodaje se 10 časova za govorne vežbe, a za ostale polaznike 10 časova rada na tekstu.

Uputstvo za izvođenje programa

Detaljno uputstvo za izvođenje programa biće pripremljeno kada se odrede predavači i izvođači vežbi. Naime, svaki predavač u pojedinim oblastima (1–10) biće zadužen da izradi precizan program vežbanja u svojoj oblasti. Konačan izbor predavača izvršiće Kolarčeva zadužbina u dogovoru s predstavnikom Odbora.

Mogući izvođači programa

(navedeni azbučnim redom)

1. Ranko Bugarski, Vlado Đukanović, Tvrtko Prćić, Milorad Radovanović, Slobodan Remetić, Bogdan Terzić, Božo Ćorić i Drago Ćupić sa saradnicima

2–3. Jelica Jokanović-Mihajlov i Dragoljub Petrović sa saradnicima

4–5. Ivan Klajn i Miroslav Nikolić sa saradnicima

6. Darinka Gortan-Premk , Rajna Dragićević i Milica Radović-Tešić sa saradnicima

7. Branislav Brborić, Predrag Piper i Ljubomir Popović sa saradnicima

8. Veljko Brborić, Milorad Dešić i Mato Pižurica sa saradnicima

9. Duška Klikovac i Novica Petković sa saradnicima

10. Dragana Mršević-Radović i Egon Fekete sa saradnicima

// Projekat Rastko / Filologija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]