Program rada
Odbora za standardizaciju srpskog jezika
u razdoblju koje je pred nama

Mada je program rada Odbora sadržan u beleškama sa sednica pojedinih njegovih komisija, ovde se donosi izvesna rekapitulacija, ali i drugi mogući i realni programski zadaci Odbora.

1. Odbor će, preko svoje Komisije za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja i Instituta za srpski jezik u Beogradu, koji obavlja stručno-
-administrativne poslove Odbora, pratiti i podsticati rad komisija i uspostavljanje čvršćih programskih i radnih veza s osnivačima, jer je ogromna većina članova zaposlena u osnivačkim ustanovama.

2. Odbor će pratiti i podsticati rad na hitnom ostvarivanju bibliografskih projekata, uključujući i onaj sveobuhvatni (kompjuterski) ako se pokaže da je on spreman za izvođenje i da se mogu pribaviti novčana sredstva.

3. Odbor će pratiti i podsticati rad na već prihvaćenim kapitalnim projektima (dve sintakse, tvorba reči, fonologija, jednotomni rečnik, obratni rečnik, dvojezični rečnici, zaokruživanje pravopisnog kompleksa). Odbor će nastojati da se nađe radno jezgro i za nepokrivene kapitalne projekte (morfologija, akcenatski rečnik i dr.).

4. Insistirajući na samostalnosti i inicijativnosti komisija i njihovih članova, Odbor očekuje da se svaki član bar jednom godišnje oglasi u dvama časopisima koji se bave (i) normativistikom (Naš jezik i Jezik danas), što nikako ne znači da ne bi trebalo da se oni, i s normativnim prilozima, oglašavaju i drugde, na domaćim i međunarodnim skupovima, u drugim časopisima, u nastavi, u javnim glasilima i drugde.

5. Od svojih članova koji rade u nastavi Odbor očekuje da motivišu studente za proučavanje normativnih pitanja i njihovo uključivanje u normativistički rad. Smatrajući svojim programskim zadatkom molitve i molbe, Odbor moli svoje članove i osnivače da drže u glavi ideju o podizanju standardološkog i jezikoslovnog podmlatka uopšte, jer bez toga neće moći ni u dogledno vreme ni u daljoj budućnosti odgovarati na standardološke izazove. U te izazove spada i prodor najmoćnijeg svetskog jezika (lingua franca), engleskog, u sve pore planetarnog pa i našeg života na govornom prostoru srpskog jezika. Taj nas izazov obavezuje i na što bolje poznavanje tog jezika ali i na zaštitu srpskog jezika. Prodor engleskog naročito pogađa terminološki pojmovnik i upućuje nas na aktiviranje tvorbenih moći srpskog jezika. One su bile zanemarivane zbog robovanja prvobitnom folklornom razumevanju tvorbe reči i izgradnje standardnog jezika na narodnoj osnovi uz isključiv oslonac na izvorne govore sela umesto na osamostaljeni idiom obrazovanih slojeva grada; i bile su zapuštene zbog odupiranja hrvatskom knjiškom preterivanju s neologizacijom, ponekad karikaturalnom i nagrdnom. Šta god mislili o hrvatskom i bošnjačkom standardnom idiomu, koji su u mnogom pogledu nejednaki entiteti, mi ih ne možemo osporiti, a još manje «ukinuti», ali možemo pratiti njihov razvoj.

6. Odbor očekuje od svojih članova i članova komisija da doprinesu neophodnom terminološkom razgraničenju (jezički standard / standardni jezik : jezik književnosti / književni jezik : supstandardni jezički izraz[i] : dijalekti) i onom razumevanju standardološkog posla koje je naznačeno u prvoj odluci Odbora (završno poglavlje, odmah posle potpoglavlja 3.6), što nikako ne podrazumeva «hajku» na bilo šta, «progon» ili «ukidanje» bilo čega, pa ni ukidanje tradicionalnog značenja termina književni jezik. Najkraće rečeno – Odbor se neće baviti nikakvim ukidanjem, već samo sređivanjem i uređivanjem srpskoga standardnog jezika sa oba njegova izgovora (ekavica i ijekavica) i oba njegova pisma (ćirilica i latinica).

7. Odbor takođe očekuje od svojih članova i članova komisija da u svojim ustanovama i izvan njih doprinose atmosferi saradnje, razumevanja, tolerancije i sabornosti, bez obzira na atmosferu na društvenom makroplanu i u društvenim mikrojedinicama. Odbor ne može bitno uticati na razvoj društvenih prilika, često obeleženih ostrašćenošću i nesabornošću naših ljudi, ali ponešto može i mora uticati, i to u pravcu koji priziva slogu, a ne potpiruje sukobe. Stvaranje bolje atmosfere samo je po sebi programski zadatak prvog reda.

8. Odbor umoljava sve predsednike komisija da prate i podstiču rad na ostvarivanju prihvaćenih programa i da o tome izveštavaju Komisiju za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, a preko nje, ili neposredno, sve članove Odbora i njegove osnivače.

9. Odbor zadužuje Komisiju za odnose s javnošću da na osnovu uvida u dosadašnja normativna rešenja koja se tiču sitnica jezikoslovnih i vlastitih procena njihove važnosti, razume se u saradnji s drugim komisijama, pristupi izradi kartoteke aktuelnih jezičkih pojedinosti koja bi se dostavila članovima Odbora i njegovih komisija kako bi se podstaklo raščišćavanje (i dalje) nerešenih pitanja. Naime, odluke Odbora – odnosno njegovi stavovi, mišljenja, preporuke, saopštenja, reagovanja i ispravke – mogli bi više nego dosadašnji manje obavezni pojedinačni normativistički zahvati uticati na poboljšanje javne reči u svim registrima i podregistrima (stilovima i podstilovima) standardnog jezika. Spomenuti upitnik ne mora biti konačan i sveobuhvatan, jer se može menjati i dograđivati kad god se uoči potreba za tim.

10. Odbor će nastojati da preko nadležnih državnih organa u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ), odnosno u Republici Srbiji (RSb) i Republici Crnoj Gori (RCG), kao i u Republici Srpskoj (RSp), te preko sponzora, pribavlja neophodna novčana sredstva za rad Odbora i što bolje i plodotvornije obznanjivanje njegovih rezultata. Odbor će takođe nastojati da izvan njegovog vidnog polja ne ostanu ni jezički problemi delova našeg naroda u staroj i novoj dijaspori.

11. Odbor će, isto tako, nastojati da se svaki verifikovani rad koji proizađe iz delatnosti Odbora, njegovih komisija i pojedinaca, na odgovarajući način nagradi. Odbor će sarađivati s izdavačima kapitalnih dela na polju jezičke standardizacije (monografskih publikacija o kojima je bilo reči u tački 3. ovog programa) i jezičke kulture uopšte, kako bi se, uz pribavljanje materijalnih sredstava i odgovarajućih mišljenja Odbora, isposlovala što pristupačnija cena svake monografije i njena što bolja prohodnost u javnom životu.

12. Pošto je na nekim sednicama komisija bilo primedaba na retko sastajanje Odbora, nastojaće se da, u razdoblju koje je pred nama, plenumske sednice budu češće. Bilo je primedaba da neke knjige nisu stizale do onih kojima su bile namenjene. Odbor će usredsrediti svoju pažnju i na to da knjige obavezno stižu u ruke članstva, uključujući i spremnost da svi stručnjaci vezani za rad Odbora uredno primaju Naš jezik i Jezik danas.

* * *

Program je usvojen na drugoj sednici Odbora, 12. januara 1998. godine.

// Projekat Rastko / Filologija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]