Ljubomir Stojanović:Život i rad Vuka Stefanovića KaradžićaBeograd, 1924, str. 293-294 Ogled Srpskoga Bukvara (Gr. Sp. II, 280).- Vuk je često u polemici govorio kako mi nemamo na srpskom jeziku ne samo nikakvih školskih knjiga, nego ni Bukvara, iz koga bi deca počinjala učiti srpski čitati i pisati, i nema sumnje da se odavno nosio mišlju da ga napiše. To je mislio uraditi u Lajpcigu, i o tome se dopisivao i savetovao s Kopitarem. "A treba li malo i bukvice?" pita ga u jednom pismu (5. sept. 1823). Kopitar mu odgovara da bi to za otadžbinu vrlo dobro bilo, samo ga pita da li je on o tome dovoljno razmišljao i upoređivao, da bi na jednom tabaku dao najbolje i najpotrebnije? "Nimajer će biti suviše star, da bi se s vama o tome zanimao, ali njegovi ljudi mogli bi vam dati vrlo dobre savete," Naposletku se rešio da ga izradi u Beču, s Kopitarem, i zbog ćirilskih slova, jer bi na kraju morao i njih dodati i bar Oče naš i Vjeruju, da bi ča-Stevinci manje mogli dokazati da je jeretik (Prer. I, 230, 234, 246, 252).- Kad se vratio iz Lajpciga, Vuk je napisao ovaj Bukvar, i početkom 1826 g. predao ga cenzuri, koja ga je odobrila, ali zbog privilegija Budimske štamparije nije mogao tad izići. Pred Bukvarom je predgovor u kome se govori o ogromnom značaju pronalaska pisanja, i da je onaj, koji ga je pronašao "bio više Bog, nego čovek." U Evropi ima naroda u kojima nema čoveka da ne zna čitati i pisati. Što u Srba nije tako, ima mnogo uzroka, "ali što mnogi uči po dvije i po tri godine čitati, pa opet ne može da nauči, nego ostane svrzislovo, tome su krivi samo bukvari i učitelji." Treba ostaviti stari način učenja, i primiti novi, po primeru ostalih naprednih naroda. I sami Rusi ne uče više imena slova: az, buki, vjedi, već a, be, ve. Ali i to nisu prava imena slova, već treba učiti samo njihov glas: b, a ne be; v, a ne ve, i onda nema sricanja, već čim se nauče slova odmah se prelazi na čitanje. Tako može čovek za deset dana naučiti čitati, kao što je i sam ogledao u Besarabiji, u Srbiji i u Beču. Prvo daje azbuku malih slova, gde su slova nameštena po redu kako je koga glas najlakše izgovoriti," t. j. pet samoglasnika: a, e, i, o, u; zatim u tri reda po osam suglasnika: r, s, š, z, ž, c, č, dž; - š, ć, d, đ, l, lj, k, g; v, f, b, p, m, n, nj, j. - Štivo je rasporedio u 11 odeljaka: 1) reči od dva glasa oba samoglasna ili prvo samoglasno, a drugo suglasno: ae, ao; os, oš i t. d.; 2) od dva glasa prvi suglasno, i drugi samoglasno: sa, se, si, so, su i t. d.; 3) od četiri glasa dva suglasna i dva samoglasna: ba-ba, be-ba, bo-ba i t. d.; 4) od tri glasa sa suglasnim u sredi: a-ko, a-mo, e-vo i t. d.; 5) od tri glasa sa suglasnim u sredi: ban, bar, bez, bir i t. d.; 6) kombinacije od 2) i 4); ba-rem, vi-sok; i tako dalje do jedanaest kombinacija. U dvanaestom odeljku su primeri za čitanje sastavljeni iz narodnih poslovica. Sve je ovo pisano malim slovima.- U odeljku 13-om govori o velikim slovima i daje tablicu velikih i malih slova: A, a, B, b, V, v i t, d. U 14-om odeljku je slovenska azbuka, s imenima slova i glasovnim značenjem (A, a, az, a; B, b, buki, b i t. d.) sa devet zasebnih napomena o naročitom izgovaranju pojedinih slova ili o njihovoj upotrebi. U 15-om odeljku pobraja najobičnije reči koje se skraćeno štampaju, i kako se čitaju. U 16-om i 17-om odeljku je Vjeruju i Oče naš. U 18-om odeljku brojevi crkveni, arapski i rimski i njihovo značenje (A, 1, 1; jedan i t. d.). U završnom 19/om odeljku je tablica množenja (1 put 1, čini 1; 2 put 2, čini četiri i t. d.). Ovaj je ogled otštampan i zasebno (u 500 primeraka - Prep. IV, 30) pod nazivom:. Prvi Srpski Bukvar. Napomena priređivačaNa izvornom primerku nije sačuvana prednja korica, ali je utvrđeno da je bila bez teksta. U reprint izdanju, iz praktičnih razloga, na njoj je otisnut tekst naslovne strane. // Projekat Rastko / Filologija
// |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||