Dobrodošli na srpski deo „Projekta Rastko“,
neprofitne mreže elektronskih biblioteka, stručnih ustanova i lokalnih zajednica posvećenih umetnostima, tradicijama i društvenim naukama.

Novi rad profesora Ježija Bartminjskog

Metafora Evrope kao „doma“

Jerzy Bartmiński: Language in the Context of Culture: the metaphor of "Europe as home" in this day and age (PDF),
Biblioteka Przeglądu Rusycystycznego Nr 27 Z prac na XVI Kongres Slawistów

Jerzy Bartmiński:Język w kontekście kultury czyli co dziś znaczy metafora "europejski dom"? (PDF)
Biblioteka Przeglądu Rusycystycznego Nr 27 Z prac na XVI Kongres Slawistów

Konferencja Młodych Polskich Serbistów, 15-16.03. 2018.

Konferencija mladih poljskih srbista

Katedra Filologii Słowiańskiej w dniach 15-16 marca 2018 r. organizuje "Konferencję Młodych Polskich Serbistów" na Wydziale Filologicznym (ul. Pomorska 171/173) Uniwersytetu Łódzkiego

24. novembar 2016.

Fotomonografija „Stradanje Srpske pravoslavne crkve u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“

U Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u četvrtak 24. novembra 2016. godine sa početkom u 13 časova biće održana promocija fotomonografije „Stradanje Srpske pravoslavne crkve u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia“.

U istorijsko-dokumentarnoj knjizi prezentovani su iscrpni podaci o stradanju srpskih crkava, sveštenstva i srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Knjiga donosi biografije i podatke o stradanju 227 srpskih sveštenika, od koji su većina ubijeni u svojim domovima, u crkvama ili u gospićkim i jasenovačkim logorima. Opisani su i načini umorstva pojedinih sveštenika i brojni primeri brutalnog zatiranja svešteničkih porodica. 

Fotomonografiju u izdanju izdavačkog društva „Svet knjige“ na promociji će predstaviti:episkop pakračko-slavonski mr Jovan (Ćulibrk), akademik Ljubodrag Dimić, dr Predrag J. Marković, Stevo Ćosović, urednik i Jovan Mirković, autor.
 
U programu učestvuje Svetlana Spajić, sakupljač, obrađivač i interpretator tradicionalnih pesama.

• Više o knjizi
• More about the book

12. novembar 2016: Preminuo prof. Đorđe Janković (1947-2016)

Upokojio se velikan slovenske arheologije i kulture

U Beogradu se 12. novembra 2016. upokojio prof. dr Đorđe Janković, arheolog, rođen 1947. godine, jedan od najznačajnijih stručnjaka slovenske arheologije u svetu. Rukovodio je brojnim istraživanjima na prostoru bivše Jugoslavije. Autor je članaka, rasprava i monografija o kasnoantičkoj i srednjovekovnoj arheologiji Zapadnog Balkana, kao i poreklu Slovena i Srba koja su od interesa za razjašnjavanje etnogenetskih procesa u Evropi.

Sahrana velikana slovenske arheologije i kulture biće u četvrtak, 17. novembra, na Novom groblju, u Beogradu. Opelo će biti služeno u ruskoj Iverskoj kapeli, s početkom u 14:30 časova, a sahrana u 15:00.

In memoriami

• Slovo profesoru Đorđu Jankoviću, Stanko Trifunović, 17. 11. 2016.
• Poslednji pozdrav ustanova i kolega iz Rusije profesoru Đorđu Jankoviću (1947-2016) , 17. 11. 2016.

Elektronska izdanja dela Đorđa Jankovića

• Sloveni u Srpskom Podunavlju Rimskog doba: Zbornik izabranih objavljenih tekstova o Slovenima 1998-2015 (cela monografija), posmrtno objavljeno, Đurđic, 16. novembar 2016.
• Predanje i istorija Crkve Srba u svetlu arheologije (cela monografija), 2015.  28.06.2016.
• "O proučavanju i publikovanju utvrđenih mesta u Srbiji iz VII-X stoleća" (članak), 2014.
• "Dr Đorđe Janković – arheolog koji otkriva prevare sastavljača istorije" (intervju), Pečat, Beograd, mart 2015
• Srpsko pomorje od 7. do 10. stoleća (cela monografija), 2007,
• Srpske gromile (deo knjige), 1998.

1. mart 2013: Nova knjiga Dejana Ajdačića

Erotoslavija : preobraženja Erosa u slovenskim književnostima

U knjizi Erotoslavija slavista Dejan Ajdačić tumači preobraženja ljubavi i erotike u slovenskim književnostima.

Vrstan poznavalac slovenskih književnosti ukazuje na umetničke, istorijske i antropološke činioce u delima o ljubavi različitih epoha – od priča i pesama usmene tradicije, stihova renesansnih pesnika, proze i poezije 19. i 20. veka, do tekstova kod nas malo poznatih savremenih autora.

Pristupom koji prekoračuje granice žanrova i poetika, Ajdačić se usredsređuje na svet osećanja, motive zavođenja, stida, preljube i bluda, uzdržavanja u ljubavi, infantilizma i juvenilizacije, osvetljava fantazmatske opise ljubavi i tela budućnosti u radovima o naučnoj fantastici, te predstave o Drugome u ljubavi.

Autor čitaoce uvlači u svoja promišljanja, navodi ih na ponovno čitanje razmatranih dela, a istraživače književnosti i kultura na njihova nova istraživanja.

„Novi Albatros“, Beograd, 2013, ISBN 978-86-6081-110-5

Više o knjizi

Ponedeljak 18. oktobar 2010: Nove knjige Dejana Ajdačića

„Futuroslavija“ i „Slavistička istraživanja“ na ukrajinskom!

Deяn Aйdačič

Futuroslavія. Lіteraturoznavčі oglяdi pro futurofantastiku

Slavіstičnі doslіdžennя: folьklorističnі, lіteraturoznavčі, movoznavčі

Beogradska promocija kuće Slovoslavija

Dve knjige u čast akademika Pera Jakobsena

Projekat Rastko vas poziva na predstavljanje novih knjiga izdavačke kuće SlovoSlavia:

Per Jakobsen, „Južnoslovenske teme“  i  „U čast Pera Jakobsena“. Zbornik radova

Učestvuju: Predrag Palavestra, Jovan Delić, Dejan Ajdačić, Persida Lazarević Di Đakomo
i
Per Jakobsen

[Muzički program: „Divertimento n. 1“ V. A. Mocarta, izvodi gudački trio]

Utorak, 4. maj 2010. godine, 12:00 časova
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget
Trg Republike 5/I, Beograd

Uspeh srpske enciklopedistike

Vikipedija na srpskom objavila stohiljaditi članak

20. novembra, u 8 časova i 8 minuta, Vikipedija na srpskom jeziku dobila je svoj stohiljaditi članak. Jubilarni članak je o Paklenim ostrvima (Paklinskim ostrvima), arhipelagu kod Hvara sa šesnaest ostrva, a njegov autor urednik koji doprinosi Vikipediji pod pseudonimom XZ.

Ovim povodom, Vikimedija Srbije organizuje konferenciju za štampu u Domu omladine Beograda u četvrtak, 26. novembra, sa početkom u 13 časova, na kojoj će medijima predstaviti ovaj događaj.

Vikipedija na srpskom jeziku je trenutno 29. Vikipedija po broju članaka i najveća na bilo kom južnoslovenskom jeziku, kao i najveća enciklopedija na srpskom jeziku uopšte. Vikipedija na srpskom jeziku ima preko 240.000 poseta dnevno, što je čini sedmim najposećenijim sajtom u Srbiji. Do sto hiljada članaka, što po količini teksta odgovara korpusu od četrdeset odštampanih enciklopedijskih tomova, stigla je zahvaljujući šestogodišnjem radu više hiljada svojih urednika.

Nova elektronska biblioteka

Istorija medicine • History of Medicine

Istorija medicine • History of Medicine

Elektronska biblioteka „Istorija medicine“ je neprofitni poduhvat, slobodnog pristupa za sve čitaoce a namenjena je obrazovanju najšire publike.

Želja nam je da javnosti pružimo monografije, članke, prikaze, izvore o velikim ličnostima, požrtvovanju i herojstvu, društvenom i kulturnom napretku, zabludama, načinima na koji je medicina branila i podizala narode, države i čovečanstvo.

Da osvetlimo društvenu i kulturnu istoriju i kroz prizmu lekara i lekarstva....

Nova monografija i sajt

Srednjovekovni mačevi u Jugoistočnoj Evropi

Mediaeval Swords from Southeastern Europe
Srednjovekovni mačevi u Jugoistočnoj Evropi

• "Pred nama je, dakle, prva studija iz ove oblasti kod nas, koja će nesumnjivo na najbolji način predstaviti našu nauku stručnoj javnosti u svetu..." — Branka Milosavljević, Vesnik vojnog muzeja
• "Delo koje predstavlja prekretnicu u proučavanju mačeva sa naših prostora i izvodi ih na svetsku scenu u velikom stilu..." — Vuk Obradović, Nacionalna asocijacija za oružje Srbije

O autoru, Marku Aleksiću

Prethodne novosti...