 |
Прилози
Мученичка кончина митрополита Јоаникија Липовца (песма)
Нови свештени мученикослов свештенства Митрополије Црногорско-приморске пострадалог од стране безбожних комуниста
Прилози
Боже свети, учитељу прави
што те цјела васиона слави
и хорови анђела ликују
непрестано хвале узвикују.
Тебе славе олтари свештени
и ми грешни земни и малени.
Подари ми знања и мудрости
и истине твоје и светости,
па да пјевам што се смјело није,
дал се ико усудио прије
да опише крваве злочине
широм наше дичне отаџбине.
Не злочине усташког злотвора
него нашег црвеног терора.
Што се никад не почини прије
од како је свјетске историје.
Једног јутра четрдесет пете
по налогу зликовачке чете
одведоше на пут без повратка
свештеника много и монаха
Много их је, Господ за њих знаде
који ове претрпјеше јаде.
У злобнијем бијаху рукама
ма у јаду и тешким мукама.
Нико од њих Христа не остави
но га сваки мученик прослави.
Нико од њих молио их није
да га спасе од те погибије
но је сваки овако им река:
"Ми следимо пут Богочовјека.
Наш је Господ пострадао за нас,
па и нама умријети данас
лакше него попит чашу воде
јер је ово пут прав до слободе,
пут до Христа и истине праве
пут до Царства Небеског и славе".
Када ово зачуше крвници
надаху се да ће их молити
да ће панут пред њихову силу,
да ће вјеру оставити милу,
да ће златног прихватити вола,
да ће Броза признати идола,
па пљачкаши светих манастира
са невином крвљу из путира
појили су ове мученике
крвљу братском жалости велике.
Такав злочин не виђе се прије
дал се ико усудити смије
па да ово с било чиме мјери
то не раде никакве звијери
осим људи подивљале ћуди.
Ал ће Господ по правди да суди
а њине ће упамтит злочине
мученичке кости владичине
Светитеља Новомученика
за Христову вјеру страдалника
што сам није но их има доста
од Букуље до Зиданог Моста
од Дуљева па до Кочевоја
по налогу Партије и Скоја.
Ту невине кости оставише
на хиљаде па и много више
мученика свјете вјере праве
што на Небу анђели их славе.
Што им Христос даде вјенац свети
и што никад неће умријети.
Тих је дана паклена плејада
по налогу из главнога града
ухватила невинога борца
баш светога владику Липовца.
Нуђаху му Брозови џелати:
"Све што иштеш ми ћемо ти дати.
Одреци се свештенства и вјере
и прокуни твоје калуђере.
Кажи нам их да их побијемо
тебе ништа учињет нећемо.
Кад побједи власт пролетеријата
наша су ти отворена врата".
На то њима митрополит рече:
"Част и образ од свега је прече,
а и ове свете инсигније
брукат нећу ради празне славе
ево мене, ево моје главе.
Моја вјера истина је права
мој спаситељ мртве васкрсава,
па ме сама оставити неће
ја ћу данас са њим на распеће.
Одрећи се ничега не могу
јер сам вјеран Народу и Богу,
вјеран Краљу, вјеран Отаџбини,
а ваши ме тјерају злочини
да вам кажем истину у лице,
ви што Брозу служите и ножу
сакрили сте зликовачку кожу.
Крв жртава вама ће да суди,
ви бандити неваљале ћуди.
Ја вас нећу ни за шта молити,
истина је но лаж много боља
па чините како ви је воља".
Када ово зачуше бандити
почели су на Бога хулити
као звијер мозга испранога
мучили су владику светога
не знајући ни сами шта чине
јер је ово дио школе њине.
Нема за те брата нити Бога
осим Броза команданта свога.
Мучи, кољи и убијај брата
па ћеш добит одлике из рата.
Па болесног владику и оца
у Букуљи код Аранђеловца
на најзверскији начин уморише
и тјело му бензином полише.
Дапчевић је Пеко главни био
и бандите ове предводио,
па су онда крвљу мученика
побијене браће свештеника
и невино закланих четника
ко причешће давали владици
сатанине вјере сљедбеници
из путира сасуда светога,
а он само прослављаше Бога
и када га бијаху рукама,
и када је био на мукама
рече само у те тешке јаде:
"Спаситељу, не знају шта раде.
Ја им праштам за њине злочине
узми моју душу да почине".
Па окружен у небеској слави
Архистратиг Михаил се јави
да окрепи мученика света
прије него оде са свијета.
Злочинци му гуле кожу с лица
прозивају њега ко злочинца
два злотвора и два некућића
двије слуге Пека Дапчевића
следбеници сатанине силе
једно бјеше Ковачевић Чиле
а други је Роловићу Влада
што је много касније настрада
кад у свијет амбасадор поста
ма му злочин сакривен не оста,
а други је остао у животу
баш на нашу велику срамоту.
Кад су овај злочин починили
тијело су му свето запалили
кано Турци светога оца Саве
и почели побједу да славе
својих дјела срамног паганизма,
идолиштва и социјализма.
Што се нико запитао није
за велике наше погибије.
Да је само митрополит страда
то би било мало мање јада.
Но је свједок њихових злочина
и Србија и Херцеговина
и сва мјеста куда они круже
ти злочинци што сатани служе.
То радише звијери, а не људи,
а праведни господ нек пресуди.
Страдали су из тога времена
из свакога краја и племена
нека ови нови мученици
буду наши свети заштитници.
Нек нас Господ спаси од свих јада
али ако треба нек се страда
ја ћу само још додати данас:
мученици нови, молите се за нас!
Блажо Љ. Даниловић
студент теологије
1. Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Липовац), 1945. г.
2. архимандрит Никодим (Јањушевић), настојатељ манастира Жупе, 1941. г.
3. јереј Богдан Церовић, парох жабљачко-језерски, 1941. г.
4. јереј Василије Божарић, парох рогамско - ђурковички, 1941. г.
5. архимандрит Серафим (Џарић), настојатељ манастира Свете Тројице код Пљеваља, 1941. г.
6. јеромонах Теофан (Бејатовић), сабрат манастира Косијерево, 1942 - г.
7. протојереј Лазар Радоњић, парох колашинско-речински, 1942. г.
8. јереј Ристо Јарамаз, парох косијеревски, 1942. г.
9. јереј Васо Поповић, парох вучедолски, 1942. г.
10. протосинђел Варнава (Бућан), настојатељ манастира Прасквице, 1942. г.
11. јереј Петар Вујовић, парох метеришко-друшићке, 1942. г.
12. јереј Ново Делић,парох планинопивски, 1942. г.
13. јеромонах Гаврило (Дабић), сабрат манастира Жупе, 1942. г.
14. јереј Павић Кековић, парох павковићки, 1942. г.
15. јереј Раде Поповић, пензионисани парох велички, 1942. г.
16. јереј др Лука Вукмановић, професор цетињске гимназије, 1945 - г.
17. јереј Петар Ускоковић, члан Црквеног суда на Цетињу,
18. јереј Блажо Поповић, економ Цетињске богословије
19. јереј Лука Вучинић, вероучитељ цетињски
20. јереј Радуле Шћепановић, писар цетињског Црквеног суда
21. јереј Михаило Бушковић, парох косијерско-боковски
22. јереј Ђуро Радоман, парох доњо-љуботињски
23. јереј Павле Радоман, парох дупиоско-трновски
24. јереј Станко Радуновић, парох сотонићко-буковички
25. јереј Јован Лукић, парох глуходољски
26. јереј Бранко Мустур, професор цетињске богословије
27. јереј Спасоје Беговић, суплент Цетињске богословије
28. јереј Спасоје Павићевић, суплент Цетињске богословије
29. јереј Радоје Божовић, парох подгорички
30. јереј Алекса Живковић, парох стијењски
31. јеромонах Боривоје (Томовић), настојатељ манастира Ћелије Пиперске
32. јеромонах Висарион (Вулићевић), сабрат манастира Врањине
33. јереј Михаило Драговић, парох рогамско-ђурковички
34. јереј Бошко Драговић, парох вуковачки
35. јереј Андрија Лаковић, парох љешкопољски
36. јереј Љубомир Јововић, парох косоволушки
37. јереј Крсто Павићевић, парох спушки
38. јеромонах Павле (Павићевић), настојатељ манастира Ждребаоника
39. јеромонах Никодим (Поповић), сабрат манастира Острога
40. ђакон Манојло Шошкић, вјероучитељ даниловградски
41. јереј Нико Павићевић, парох мартинићки
42. јереј Савић Поповић, парох јеленачки
43. јереј Милорад Кљајић, парох никшићки
44. јереј Никица Јововић, вјероучитељ никшићки
45. јереј Милосав Вулановић, парох озринићки
46. јереј Милош Васиљевић, парох прашки
47. јереј Стојан Костић, парох доњожупски
48. јереј Саво Кустудић, парох горњопољски
49. јереј Томашин Николић, парох риђански
50. јереј Драгомир Мијушковић, парох богетићки
51. јереј Симо Лалатовић, парох трепачко-борачки
52. протосинђел Иринеј (Крстић), вјероучитељ никшићки
53. јереј Божидар Даниловић, избјегли парох шумски - Требиње
54. протојереј Саво Даниловић, избјегли парох зубачки - Требиње
55. богослов Обрад Даниловић, студент Богословског факултета
56. богослов Влајко Даниловић, ученик богословије
57. јереј Вуко Поповић, парох колашински
58. јереј Илија Дедић, парох липовски
59. јереј Никола Милошевић, парох љеворечки
60. јереј Саво Вуксановић, парох речински
61. јереј Саво Ракочевић, парох штитарички
62. јереј Радоња Д. Јукић, парох андријевички
63. јереј Маријан Марсенић, парох андријевички
64. јереј Александар Лабовић, парох краљски
65. јереј Дмитар Дубак, парох шекуларски
66. јереј Томица Пантовић, парох полички
67. јереј Данило Нишавић, парох заостро-штитарски
68. богослов Урош Шошкић, катихета
69. јереј Јован Тодоровић, парох пошћенски
70. јереј Ђорђије Ивановић, парох шавнички
71. јереј Филип Поповић, црквено-судски тужилац на Цетињу
72. јереј Станко Шаулић, парох тепачки, 1944. г.
73. протојереј Михаило Барбић, парох кртолски, 1944. г.
74. протојереј Тихомир Балшић, парох бјелопољски, 1945. г.
75. јереј Гојко Кривокапић, парох трешњевски, 1945. г.
76. јереј Владимир Секуловић, парох брскутски, 1945. г.
77. јереј Милисав Дракуловић, парох ораховски, 1946. г.
78. јереј Милош Турчиновић, парох чевски, 1947. г.
79. јереј Милош Јоксимовић, парох павинопољски, 1949. г.
80. јереј Саво Пејовић, парох поборско-ластвански, 1943. г.
81. јереј Крсто Марковић, парох орашко-штитарски, 1944. г.
82. јереј Ђуро Томовић, парох прошћенски, 1944. г.
83. игуман Дамјан (Томић), старјешина манастира Косијерева, 1945. г.
84. богослов Петар Грдинић, послушник манастира Добриловине, 1944. г.
85. протојереј Милош Поповић, парох бијелопољски, 1945. г.
(Од редног броја 16 до редног броја 71 налазе се имена свештеника Митрополије који су одступили из Црне Горе са митрополитом Јоаникијем и сви су уморени на исти начин у мају 1945. године на просторима северне Словеније - Техарије, Зидани Мост, Кочевски Рог и околина Марибора).
Свештеномученици Митрополије који су пострадали од окупатора:
1) игуман Иларион (Мијатовић), настојатељ манастира Пиве, 1943. године, жив спаљен од Нијемаца у одмазди.
2) јереј Јоко Сочица, пензионисани парох из Пиве, 1943. године, жив спаљен од Нијемаца у одмазди.
Свештеномученици Митрополије који су пострадали од усташа:
1) јереј Радојица Перишић, парох у Голији, 1945. године.
2) јереј Гаврило Кецојевић, парох црквички, 1945. године.
Свештеномученик Митрополије који је пострадао од "савезничког" бомбардовања:
1) јеромонах Василије (Драговић), сабрат манастира Острога, 1944. године
Свештеници који су стријељани од Нијемаца и Италијана:
1) јереј Марко Борозан, парох конаџијски, 1944. године, стријељан од Нијемаца као симпатизер комуниста.
2) протојереј Мирчета Головић, пензионисани свештеник из Никшића, 1943. године, погинуо као партизан у шуми.
3) јереј Богић Јовићевић, парох ријечко-ободски, 1941. године, стријељан од Италијана у одмазди као симпатизер комуниста.
4) јереј Новак Кољенишић, парох јеленачки, 1942. године, погинуо у шуми као партизан.
5) јереј Ђорђије Крцуновић, парох цеклинско-добрски, 1942. године, ухапшен од Италијана као симпатизер и помагач комуниста. Умро од послиједица мучења у италијанском затвору.
6) јереј Бошко Поповић, парох горњопољски, 1942. године, стријељан од Италијана због учесништва у комунистичким диверзантским акцијама.
7) јереј Симо Поповић, парох косорски, 1943. године, стријељан од Италијана као комунистички помагач.
8) јереј Цвјетко Станишић, црквено-судски тужилац у пензији, 1943. године, стријељан од Италијана као комунистички помагач.
9) Јереј Ратомир Јанковић, парох стречањски, 1941. године, стријељан од Италијана због помагања партизана у нападу на Пљевља.
10) јереј Андрија Шиљак, парох бобовски, 1941. године, стријељан од Италијана као комунистички помагач.
Богослов који је као партизански командант убијен од четника:
1) Мило Радуловић, дипломирани теолог из Роваца, 1942. године.
НАПОМЕНА:
Мученикослов свештенства Митрополије црногорско-приморске пострадалог од комуниста сачињен је на основу кондуит листа Митрополије, а захваљујући труду историчара Предрага Вукића, али смо га и допунили именима из Извјештаја Светога Архијерејског Синода Светом Архијерејском Сабору о раду од 1941. до 1947. године. Претпостављамо да ни овај списак није потпун, али је, свакако, најтачнији од до сада објављених. Биографије и свједочења о страдању ових Нових Српских Свештеномученика ускоро ће, ако Бог да, бити објављена у посебној књизи. У списак су унијета и имена пострадалих свештеника из Архијерејског намјесништва пљеваљског, које је било под канонском јурисдикцијом Митрополије дабробосанске, али је услијед ратних неприлика, заједно са Архијерејским намјесништвом пријепољским, пребачено под духовно старање митрополита цетињског Јоаникија.
Остали спискови сачињени су на основу података из удружењске "Споменице православних свештеника".
СА СВЕТИМА УПОКОЈ ХРИСТЕ БОЖЕ ДУШЕ СЛУГУ СВОЈИХ И НАСТАНИ ИХ У МЈЕСТУ СВИЈЕТЛОМ, У МЈЕСТУ ЦВИЈЕТНОМ ГДЈЕ НЕМА БОЛА НИ УЗДИСАЊА НО ГДЈЕ ЈЕ ЖИВОТ ВЈЕЧНИ.
Садржај >>
// Пројекат Растко / Историја / Голгота Јоаникија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]
|
