Жељко Фајфрић: Света лоза Стефана Немање

Бивша Света Србија (поговор Мирка И. Нанића)

Дешава ли се у животу, у историји, у постојању људи и народа, сваке твари, ишта случајно и без неког смисла? И може ли се замислити да је слепи случај узрок свих нас, и свега што се догађа са нама и у нама. Или за све то ипак треба тражити неки дубљи узрок, извор свега и свих. И онда, спознајом тог Узрока, разумевањем Његових истина и закона, тражити у животу, у историји, у свему оном у чему јесмо, смисао битисања и узроке догађања.

Од изгнања првих људи из Раја, када је смрт завладала светом, и када је творевина постала времена и ограничена трајањем, све је имало поред почетка и свој крај. Све се рађало, расло, доживљавало свој процват, и онда по неумитном закону смрти, прилазило своме крају, и престајало да постоји у овом свету. Све словесно и несловесно.

И народи, као заједница људи, везаних територијом на којој живе, пореклом, језиком, културом, и свим осталим особинама које их спајају, су кроз векове и непознате, а и познате историје, настајали и нестајали. Као и поједине врсте живих бића, и народи су се одржавали лакше или теже кроз времена. Јачи су опстајали, освајали слабије, док ови не би једном постали снажнији, и заузели њихово место.

Божјим промислом, развојем човечанства, родио се и настао некада давно и србски народ. Пре петнаестак векова из прастаре постојбине из околине Карпата, вођен Божјом руком, доселио се у крајеве где и данас углавном живи. Да ли су га примили са радошћу и добродошлицом? Не! Јер да би се наши преци населили у јужне крајеве садашње србске државе, морали су да неког помере одатле. Такав је закон природе. Закон јачег. Али, све по промислу и допуштењу Божјем.

И већ почетком 12. века на Балкану постоје две области под србском влашћу, Зета и Рашка. Прва под јаким утицајем римског папе, а друга окренута Византији и Православљу, стално распете између земље и неба. И почетком друге половине тога века, једна личност рођена у Зети, крштена по римокатоличком обреду, прешавши у Рашку, прима Православље, и постаје огањ из кога се развила славна средњевековна Србија. Беше то Стефан Немања.

Стицајем политичких околности, или нечег непојмљиво вишег и тајновитијег, византијски цар Манојло између свих србских велможа, изабира Немању за савезника. И од тада почиње његов политички успон. Да ли она људска, помало грешна црта, стицај околности, или и једно и друго, рађају у њему једну мисао и идеју, да Срби, који су ту, на Балкану, већ више од пет векова, би могли да буду и јача и значајнија држава и сила, него што то до тада беху Зета и Рашка.

Да ли му за то Господ и подаје између осталих синова, и духовног дива, Растка, потоњег светог Саву, који ће за навек накалемити Србе на дебело стабло Православља. Млади племић, у цвету младости, уместо лепотице са неког двора, за невесту себи изабира Господа Исуса Христа. Бежи у Свету Гору, бежи Богу у наручје. И Бог га, као некада Јеврејима праоца Аврама, ставља пред Србе, као духовног вођу и путовођу. Немања, до пред саму старост, а потом син му Стефан Првовенчани, радише на политичком и ратничком пољу, а свети Сава на духовном. Видећи и осећајући да србски народ може и мора да опстане на просторима на којима живи само ако је духовно здрав, свети Сава је небо на земљу свео, и убацио га за све векове у душу Србског народа. У Православљу као јединој и истинитој религији, Богом откривеној, свети Сава је видео једини спас, вечни спас, и за себе, а и за народ, којем је припадао. Стога се свим својим земаљским силама, уз Божју помоћ труди да организује Цркву Христову у свим Србским земљама. Подиже манастире, цркве, просвећује и освећује народ. У складу с тим, од цариградског патријарха свети Сава 1219. године, Сава задобија самосталност Цркве, на нивоу архиепископије, поставши први архиепископ Србски.

Добивши добре темеље, али не и без унутрашњих и спољашњих трзавица, Србска држава је полако почела да се развија и економски и територијално, поготово у време краља Милутина. Он је од мале државице створио једну моћну и снажну државу. У његово време почиње да се развија и рударство у Србији.

Византија, која је била на умору, ипак је још била довољно јака, да би имала довољно утицаја на Србију, поготово на културном плану. Византијско фрескосликарство по Србским манастирима остало је и до данас непревазиђено. Србија је дисала византијским, православним духом. Утицај запада, који је био увек присутан, ипак није имао ту снагу.

И онда, половином 14. века, на политичку сцену ступа једна од најкрупнијих личности Србске историје. Цар Душан. Проширио је Србску државу у границе које никада после није имала. Може бити да је ту и погрешио, што се је ширио углавном на југ, ка Византији. Можда је било боље да је под окриље своје државе ставио и Србски народ који је живео преко Дрине, у Босни.

А да би Србска Православна Црква имала канонско јединство на свим новоосвојеним територијама, морала је да буде дигнута на ниво патријаршије. Самим тим и Душан је помазан као цар Србије. У почетку, цариградски патријарх, а и византијски цар, се нису бунили због тога. Међутим, после неколико година, због политичких несугласица са Византијом, цариградски патријарх баца анатему на Србску Православну Цркву, коју је тек кнез Лазар успео да скине са Цркве и народа.

Да ли је та клетва била и почетак краја славне Србске државе, или је њен крај био условљен оним законом, по коме све настаје и нестаје? Турци су можда били само оруђе у рукама виших сила, када су у другој половини 14. века започели освајање и дробљење Србије.

Нама, који живимо много векова после тих славних времена, када се и ово мало Србске државе руши испод нас, углавном нашом кривицом, остаје само да се неком сетом сећамо тих давних и златних времена Србске историје. Да се сећамо славне породице Немањића, која је себе уткала и на небо, и за земљу, за сва времена. Да будемо поносни на своју прошлост, и да у срцу помало тужимо и желимо да се та времена поново врате, и да славни дух немањићке Србије поново заживи у нама.

Ђурђевдан, 1998. г.

Мирко И. Нанић

// Пројекат Растко / Историја / Света лоза Стефана Немање //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]