Biblioteka srpske fantastike

Istinite laži o ratu svetova

Ilija Bakić DOLE, U ZONI (Izabrane priče) Stvor - Biblioteka srpske fantastike Knjiga 1 Izdavač Tehnologije-Izdavaštvo-Agencija JANUS Beograd 2000

Orson Vels je umoran. Ali i zadovoljan. Već šest sati su u etru. Bez pauze. Osim za reklame, naravno. I stvar se kotrlja dalje. A već sviće. Biće gusto kad se razdani. Gubi se ona fina jeza mraka u kome čuči ko zna šta. Ali - snaći će se. Duboko uvuče dim. S one strane stakla njegovi glumci priskaču mikrofonu, mlataraju rukama, beče se, raščupani, olabavljenih mašni i raskopčanih košulja. Iza njih, oni koji nisu na redu srču kafu ili skiciraju svoje monologe.

Čista ludnica. On ugasi cigaru i uđe. Piš pauza gotova.

Batalili su zabranu otvaranja studija za vreme emitovanja. U stvari, to je prvi uradio direktor: ušao je usred efekata bitke, dok su tri tehničara razbijala svoje rekvizite, vrišteći i krkljajući istovremeno, i saopštio da je emisija prebačena sa Kolumbija mreže na Nacionalnu. "Cela zemlja nas sluša", šištao je, pozvao Velsa da izađe i tamo nastavio: "Uključeni smo kao direktan prenos. Moraš da improvizuješ i ubaciš nešto od prvih scena da oni koji su se uključili pohvataju o čemu je reč." "Koliko vremena imamo?" "Koliko god možete da izvučete. Samo prašite. Biće ovo duga noć."

I, bogami, odužila se. Glumci su obaveštavani jedan po jedan, šapatom, čim bi se odmakli od mikrofona.

"A kako ćemo sa raspletom", pitao je onaj koji igra profesora. "Pusti rasplet. Sad samo zaplići."

Profesoru bljesne u očima. I ostalima. Popalili su se. "Ovo je bolje od boljševizma. Radiš kako ti se sviđa." "Baš moderno." "I više. Što reče onaj tip u antologiji čist postmodernizam". "Kako, kako?" "Nema veze. Šibaj."

Izlazi se i ulazi kad se kome ćefne. Napolje u WC, unutra sa sendvičima i kafom i novim rezervama cigareta (zabrana pušenja spontano se ukida).

Uskoro su provalili da im ponestaje imena za lokacije događaja. Odnekud dovukoše veliku zidnu kartu. Njeno unošenje i postavljanje iskorišćeno je za scenu u štabu VI armije. "Generale, evo karte. Pozicije neprijatelja su ovde i ovde i ovde i ovde." "Ujeee." "I on napreduje."

U 03.00 omakla se prva psovka. Naredniku (novoizmišljeni lik) je na kurje oko nagazio Redov (takođe nov lik koji je poginuo deset minuta kasnije ostavivši verenicu sa dvoje dece, da bi u 04.00 ponovo oživeo jer se ispostavilo da su izveštaji o njegovom herojskom izginuću netačni). Na Narednikovu "ružnu reč" niko nije reagovao.

Nekoliko sekretarica je angažovano da vrišti. Profesor, Vels i artiljerac svesrdno ih ćapaju i golicaju da bi dreka bila uverljivija.

Stigle su i prve reklame novog tipa.

Niko se više nije mučio da gleda kartu već je izmišljao imena kako mu padne. Važno je da nisu u pitanju veliki gradovi.

Stižu izveštaji o paničnom begu desetina hiljada ljudi.

"Šta se to mene tiče", komentariše Vels, "ko ih tera da slušaju radio."

Sat kasnije: "Bar će se nadisati svežeg vazduha u planinama."

Pola sata kasnije: "Sad ću da ubacim scenu u izbegličkom logoru, pored vatre. (dublji glas) E da, sećam se ja, tako je bilo kad je navalila meksička flota... A sneg do jaja..." "Ćut bre, deda", ubacuje se novi glas i oteže na južnjački; svi koje ovo zabavlja imaju ideju za geg i zez uskaču...

"Glumci su mala deca. Samo bi da se igraju."

Profesor je zaspao za stolom. Hrče glasno i pomalo krklja. Tehničari (koji su dobili pojačanje) škripe šarkama. Scena strave i užasa. Čudovište se približava i škljoca čeličnim štipaljkama.

Spiker: "Prema izjavama očevidaca koji, iz razumljivih razloga, do daljnjeg potpadaju pod vladin program zaštite svedoka, pre oko dvanaest sati na pustoj poljani kod Semove krivine sastale su se delegacije Mafije i Marsovaca. Nisu poznati detalji dogovora ali pošto je delegacija Mafije neometano napustila polje, pri tom evidentno zadovoljna, osnovano se sumnja da je sklopljen opaki plan u zajedničku korist, a na štetu naše države i poštenih građana. Očekujemo dalje vesti."

Spiker: "Ekstra, ekstra! Tragom vesti o susretu Marsovaca i Mafije naši reporteri su kontaktirali svoje pouzdane izvore. Saznajemo da je u redovima Mafije pometnja. Izdvojile su se dve struje: jedna, napredna, koja se zalaže za opstanak biznisa i druga, konzervativna, koja tvrdi da biznis ima smisla samo ako ima i ljudi - ko zna da li se Marsovci kockaju, kurvaju, klade na konjskim trkama i slično. Naprednjaci tvrde da oni sve to sigurno rade. Dokaz je to što ratuju, a ko ratuje voli i druge poroke. Sukob Naprednjaka i Konzervativaca toliko je ozbiljan da su već zabeležene manje oružane čarke. Ovakav razvoj događaja podseća nas na zaboravljene a nerasvetljene misterije iz doba prohibicije. Da li su još tada vrhovi Mafije bili u vezi s Marsovcima? Jesu li oni bili ti tajni saveznici kojima su slate poruke radijom? Šta su o tome znali korumpirani političari i šefovi policije? Da li je Džon Dilinger, kada je saznao o čemu se radi i suprotstavio se, namerno otkucan žacama? Pitanja za sada nemaju odgovor ali ćemo se potruditi da ga nađemo. Zato nas slušajte i dalje."

Telefonski poziv: "Vels" "Da." "Ti si O. Vels?" "Da, da. Ko pita? "Nema veze ko pita. Čekaj." Krckanje i šaputanje pa novi, duboki glas: "Vels?" "Jeste. Slušam." "Ovde Don Korleone. Slušaj pažljivo, jer ovo govorim samo jedanput. Sad ću ti reći ponudu koju ne možeš odbiti..."

"U naš mobilni studio stigao je jedan od očevidaca nedavnih događaja. Kako se zovete?" "M. S. Sem. A zovu me i Prgavi Sem jer umem da budem gadan." "Odakle ste?" "Iz Kaktus Sitija. U stvari sa ranča koji mu dođe jedno pola sata vožnje glavnim putem pa se skrene desno." "I šta ste vi, Sem, videli?" "Prvo ništa. Džonjo sam u svojoj fotelji i nisam vido ona svetla. Posle su mi to pričali. Mene je probudila dreka u štali. Ja se odma trgnem čim nešto mrdne tamo. Takav sam. Slušnem. Dreka. Kokoške kokodaču, Bil rže, a Roza muče. Da nije neka lasica ili kojot, mislim. Ili neki kojot na dve noge?

Ustanem, obučem se i zgrabim tandžaru. Mislim, ko god da je, ima ga isprašim. Istrčim na dvorište pa pravo u štalu. Stanem. Mrak. Ništa se ne vidi. Fenjer sam zaboravio a letriku nemam, nisam ni uvodio u štalu. A živad se još buni. Priviknu mi se malko oči pa krenem polako. Ne vidim ništa. Prođem kroz štalu i dođem do drugi vrata što vode u polje. Otvorim i ima šta da vidim. Neka velika stvar, ko gvozdeni pauk, veliki ko kuća, stoji napolju. Isturila neko oko i gleda me. Ja gledam nju. Skroz oduzet.

Nikad nisam vido tako nešto veliko i gadno. Onda se ono pomeri i krene na mene aja se trgnem, i - tutanj. Odma mi bilo jasno da nema šale s tim. Uskočim u forda i kresnem. i ništa. Neće upali. A pauk već polomio pola štale. Vidim kako živinčad leti a Bil udario u galop. Kresnem opet. Opet ništa. I sad se sav naježim dok pričam. Vidi. Ford ni da mrdne. Već osećam studen na vratu. Vidim da će me izgazi. Ima da me skrši načisto. Štala skroz pala. Jedna noga stala na pola dvorišta. I onda motor zavergla, dam gas i vrrr ode ja. Posle sam se okreno da vidim da mi je i kuća pala a pauk ode na zapad. Usput sam sreo još begunaca, a sve kuće srušene. Neke su i gorele."

"I šta ćete sad?" "Nemam pojma. Da vidimo šta će vojska da uradi."

Spiker: "Ekstra! U vezi sa ranije objavljenom vešću o susretu Marsovaca i Mafije donosimo demanti. Naknadnim ispitivanjem svedoka koji više nisu pod zaštitom a kojima su pokazane i fotografije poznatih kriminalaca, pouzdano je utvrđeno da su lica na pregovorima pripadnici Boljševičke partije poznate po svojoj antidržavnoj delatnosti. Preduzete su intenzivne mere za njihovo otkrivanje i hapšenje. Redakcija se izvinjava organizaciji Mafija zbog nenamerne greške. Ponavljamo..."

Besan glas: "Ma ima da im pokažemo njihovog Boga ne zvao se ja Vrljavi Džo. Mi petopozivci smo opaka sorta. Ne volimo kad nam neko dira familije i živinu i kerove i stoku i kuće. Ima ih razbucamo ko bugarsku skupštinu. Jašta. Čujete šta vam kažem."

Ženski glas: "Ja sam žena i majka dvoje male dece. Već tri sata smo u vozilu. Moja deca plaču. Sve nam je izgorelo. Muž mi je ostao da se bori. Jako sam se uplašila. Sad kad smo stigli do naše vojske smirila sam se. Sad znam da ćemo da pobedimo. Ura za naše."

Mirni glas spikera: "A ovako je počelo. Niko ne bi poverovao..."

Telefonski poziv: "Znam ja koje za sve kriv. Onaj Nikola Tesla. On je slao neke signale na Mars. Čitao sam ja u novinama. Mora da su ih ti talasi uznemirili. Oni su osetljivi i besni a to ih je iznerviralo. A možda im je slao i neke poruke. Ko zna. Možda im je uvredio vođu, opsovao kraljicu, ismejao predsednika pa su došli da nam se osvete. Oni ne znaju da mi nemamo veze s tim. To je onaj sve zakuvao. Treba da ga nađu i odvedu pred Marsovce pa neka mu oni sude. Baš tako. Da ga nađu."

Reporter: "U Miltonov jendek pao je jedan metalni cilinder i zario se usred seoskog đubrišta. Sve to nije promaklo budnom oku civilne zaštite. Odmah je skovan plan i svi muškarci su počeli da zatrpavaju cilinder đubretom. Dovoze ga i iz svojih staja u sasvim svežem stanju. Više nijedan deo cilindra ne viri. 'Ako probaju da izađu načisto ima da se ulopaju', kažu ponosno meštani. 'A kiselina od mokraće će da im izgrize i zarđa oklop.' Za sada nema nikakvih aktivnosti iz cilindra a akcija zatrpavanja se nastavlja."

"Vels, direktor vam poručuje da nastavite sa dobrim radom. Sa najvišeg mesta je potvrđeno da je ovo važno za nacionalne interese i diže nacionalni moral."

Reporter: "Javljam se sa brane Nju Dil. Ovo što čujete (treska, pljuskanje vode) su zvuci fantastične borbe kolosa. Nekoliko marsovskih mašina pokušava da sruši branu ali ona odoleva svim njihovim zracima. Ovo je fantastičan prizor. Surovi, podmukli napad ne uspeva da razori delo naših neimara sagrađeno u godinama poleta. Ne, ne, neće im uspeti. Da, da. Ljudi moji, pa šta je ovo? Ludnica. Marsovci odlaze! Okreću se i odlaze, poraženi! Ovoje vredelo videti. Ne mogu oni sve uništiti. Ovo je ipak naša zemlja."

Telefonski poziv: "Oni što sarađuju sa Marsovcima su crnje i Kinezi i svi obojeni. Nisu ono crne senke nego crnje koji šuruju protiv nas. Ali neka. Svima ima da zaigra krst pred vratima."

"A kako je sve počelo? Ja sam Profesor iz opservatorije. Bio sam na dežurstvu kad su krenuli oni plamenovi sa Marsa. Baš sam jeo sendvič sa piletinom što mi je spremila moja Beti. Nije to bilo ništa strašno. Svašta se tamo gore događa. Zato sam i rekao reporteru da su šanse da nešto dođe sa Marsa milion prema jedan. Ali, pogrešio sam. Bio sam i na licu mesta kad se prvi cilindar otvorio. Izgleda da sam tamo i poginuo ali ne žalim. Jedino apelujem na ostale kolege da stvari uzimaju ozbiljnije da bi se ovakve nesreće izbegle. A da ćemo pobediti - to je sigurno. Ja to znam. Ipak sam ja Profesor, učio sam velike škole."

Reporter: "Pešadinci VII bataljona, 12. odreda, 289. čete, 756. odeljenja sukobili su se sa Marsovcima."

Vojnik I: "Sem, nemoj da hrčeš. Odaješ nam položaj."

Vojnik II: "A... Ma pusti me da spavam. Prošlu noć sam imao izlaz i zaginuo sam. Moram da nadoknadim."

Vojnik I: "Sem, ne cvokoći zubima."

Vojnik II: "Ne cvokoćem, šta lupaš?

Vojnik I: "Pa šta je to onda? Da nije...? Da nisi...? Sem, raspali, tamo su."

Vojnik II: "Gde? Ništa ne vidim. Nema ni mesečine."

Vojnik I: "Ma, tamo napred. Udri."

Oštra paljba kojoj se pridružuje sve više oružja, a zatim i artiljerija.

Telefonski poziv. "Ovde Džon Kembel Jr. Slušajte, ne može to tako. Ljudi su vladaoci svemira i tu nema nikakvih sumnji. Nikakav pesimizam i sumnje nemaju mesta. Vels je ovim svojim nedelom dokazao daje slab autor i ja ga ne bih stavio na stranice svojih izdanja ni da me moli. (Ako bi platio - možda) Prava istina o vanzemaljcima i kontaktima ljudske rase, bele, sa njima nalazi se u Astoundingu. To treba čitati i kupovati što više."

Spiker: "Iz svih delova sveta stižu nam vesti o invaziji Marsovaca. Otpor ljudi je slab. Marsovci se već penju na londonski Big Ben, parisku Ajfelovu kulu, krivi toranj u Pizi i viču ono svoje: Ulaaaa! Samo mi odolevamo. Odavde će početi velika borba za oslobođenje i to je dokaz naše liderske pozicije na ovoj planeti, a i šire."

Službeno saopštenje: Ukoliko ste prinuđeni da napustite svoj stan obavezno isključite vodu, plin, struju, telefon, uplatite zaostali porez i druge dažbine kao i pretplatu za radio i novine, stavite ličnu kartu u usta radi lakše identifikacije i, osmehnuti, izađite u lepšu budućnost.

Pevuckajući ženski glas: "Ah, on je divan. Čim sam ga videla u izbegličkoj koloni zapazila sam ga. Visok, snažan, u skupom autu. Već dva sata smo srećno zaljubljeni. Volimo se i venčaćemo se. On ima mali biznis koji mu dobro ide, a ja ću da kuvam i spremam decu za školu, a njega za posao. Srećna sam. Da nije bilo ove gužve, nikad se ne bismo sreli. Zato, devojke, ne očajavajte nego otvorite oči. On je tu negde oko vas. Ništa nije tako crno da u njemu nema i malo lepog."

Reporter: "Razgovaramo sa komandantom eskadrile lovaca bombardera koja se upravo vratila sa zadatka bombardovanja marsovskih ratnih mašina. Komandante, kako je obavljen zadatak?"

Komandant. "Imali smo vizuelni kontakt sa neprijateljem u 03.11. Četiri mašine kretale su se u pravcu sever-severozapad. Jedna je bila pogođena u nogu, kako je javljeno u izveštaju artiljerijske jedinice. Mašine nisu ispuštale otrovnu crnu maglu. Po uočenju neprijatelja naredio sam napad. Izbacili smo bombe u dva naleta pre nego što su mašine digle dimnu zavesu od koje ih nismo mogli videti. Pre ispuštanja zavese uočen je pogodak na jednoj mašini."

Reporter: "Znači, mašine nisu neranjive?"

Komandant: "Svakako. Naše bombe mogu ih uništiti."

Reporter: "Šta je sledeće na redu?"

Komandant: "Čim se opskrbimo gorivom i bombama krećemo da dovršimo posao. Moramo da opravdamo našu svetlu tradiciju. Naime, naša eskadrila nastavlja tradicije jedinice koja je oborila King Konga."

Reporter: "Upravo tako, poštovani slušaoci. Kapetan odlazi na novi zadatak sa svojom odanom eskadrilom. To su hrabri momci koji nas brane od surovog neprijatelja."

Telefonski poziv: "E, baš mije drago. Sad više neće da me zovu Luda Besi i da se podgurkuju i klibere. Sad svi vide da sam u pravu. A ja sam godinama govorila da mi neko viri u kupatilo dok se kupam. Prijavljivala sam i policiji, ali oni nisu verovali. Sad se vidi da sam bila u pravu. Znala sam da će ovako da bude. To su bezobraznici koji ne znaju za sramotu."

Vesti. U Crkvi Svete Bogorodice moli se za spas ljudskog roda i snagu ljudskog oružja. Centri za regrutaciju preplavljeni su dobrovoljcima koji žele da krenu u borbu protiv omraženih Marsovaca. Sve veze sa glavnim gradovima Evrope, Afrike i Azije su prekinute. Sumnja se da su svi pali pod vlast osvajača. Sa severa dolazi talas vlažnog vazduha. Na obalama mora toplo i sunčano.

Reporter: "U Donjim Prćilovcima srećemo grupu meštana koja odbija da se evakuiše."

Muškarac I: "Ma kakvo povlačenje. Ne zaboravljamo mi svetle tradicije građanskog rata."

Muškarac II: "Samo nek dojdu. Ima da gi osete naše vrelo olovo."

Žena I: "Ja ću da im spremam hranu. Pitu od jabuka i kaubojsku kafu."

Žena II: "Ja sam mlađa pa ću da im čistim pištolje (kikot).

Reporter: "Ostavljamo ovu hrabru grupu boraca i želimo im uspeh u borbi."

Telefonski poziv: "Sadašnja situacija dokazuje nužnost ofanzivnih udara tenkovima, kombinovanih sa artiljerijskim baražom. I nikakvo junačenje van plana. Nama ne trebaju oni koji ginu za domovinu. Svaka budala može da pogine. Nama trebaju oni koji će da se bore za domovinu i da biju neprijatelja. Samo tako ćemo odneti pobedu. Red i disciplina. To vam kaže pukovnik Paton."

Vels: "Ovaj će daleko da dogura. Bar do generala."

Saopštenje: Udruženje milosrdnih sestara i Crveni krst organizuju prikupljanje Pomoći za izbegle od Marsovaca. Pomoć u novcu i svim potrepštinama donesite u najbliža sedišta ovih organizacija. Pokažimo humanost na delu.

Vels: "Ima da bude gadno kad se razdani. Idem kod šefa da vidim šta ćemo dalje. Gde je Profesor?"

"Otišao da klopa."

Vels: "Ajd udarite malo ponavljanja."

Artiljerac: "Sad je sve mirno, ali je bilo gusto. Počelo je kad su Marsovci udarili na policiju i narod kod Ružnog potoka. Odmah su nas digli pod uzbunom. Znao sam da se nešto kuva čim su podelili bojevu. Rekoh sebi: Mek, biće gusto. Kad smo izašli na položaj i dobili naređenja, zbunio sam se. Nisam znao da su i Marsovci u vezi sa Rusima. Onda su naišle mašine. Jednoj smo slomili nogu, a oni su pustili crni dim koji je otrovao pešadiju pa smo se povukli ovamo. Avijacija je bombardovala mašine, a one su pustile još dima i sad se ne vide. Ali, moraće da izađu odatle da ih potprašimo."

Telefonski poziv: "Alo, Kliford Simak zove. Pisac SF priča. Slušajte, ja protestvujem protiv ugrožavanja poštenih farmera. Oni su stub ove države i ne sme se tako igrati njima. Ne... (veza se prekida)."

Službeno saopštenje: Prema poverljivim izveštajima Marsovci vrše seksualna zlodela nad ženama koje zarobe. Silovanja su masovna i brutalna. To je još jedan dokaz podlosti neprijatelja. I motiv za još žešću borbu. Potpis: Predsedništvo Liberalne partije.

Glumac: "Ne mogu više. Crknut sam. Što je mnogo je (menja glas i postaje Profesor). Kao što rekoh, ona šikljanja zelenog mlaza sa Marsa, koja sam video, učinila su mi se sasvim bezazlenim. Rekoh sebi: Ma, opet neka novost, ali šta me briga. Nek je otkrije neko drugi... Ali, kad bolje razmislim, šta bih u stvari i mogao da uradim? Ko još sluša lude naučnike? I tako je to, mislim cilinder (tek kasnije će za to da smisle ime NLO), palo i otvorilo se i pobilo narod koji se okupio. Ja sam preživeo, sakrio se u ruševine i nastavio osmatranje. Video sam kako hvataju zarobljenike i jedu ih (što je dokaz da i nemaju neki ukus, mislim, sirovo meso zajedno sa odećom i iznutricama i ne izgleda kao specijalitet). Pobegao sam odatle, sreo vojsku, učestvovao u prvoj velikoj bici koju smo, znate već, izgubili. Tamo sam i poginuo. Sad, čujem, stvari stoje bolje i pokazujemo im šta ih sleduje."

Telefonski poziv: "Isak Asimov, pisac, govori. Pokojni Vels se prevrće u grobu. Ovo što vi radite je totalno rasulo. Odnos Marsovaca i mašina je nedefinisan. Ako su te mašine roboti onda to nikako ne štima. Pametna mašina, to je interesantna tema. Razmisliću o tome. Ipak, ovo vaše delo je bolje od Šekspira i svih onih pompeznih Grka."

Reporter: "Zemlja uzvraća udarac. Naše snage napreduju. Štab vojske obaveštava da na svim frontovima pobeđujemo. Vesti o tome da su Marsovci ušli u Njujork i da su se popeli na Kip Slobode i Empajer Stejt Bilding i da odatle viču: Ulaaaa, zlonamerne su dezinformacije i onima koji ih šire presuđuje se po kratkom postupku. Isto tako se postupa i sa svim paničarima i dezerterima. Ponavljamo: Zemlja uzvraća udarac..."

Glumac I: "E dosta je bilo."

Glumac II: "Da (klima glavom)."

Glumac III: (glasno u mikrofon). "A ovako je počelo..."

(Tišina. Svi ćute, sede i ne prilaze mikrofonima.)

Glumac I: "Meni se spava."

Glumac III: "E, baš tako. Mir i tišina su bili. A onda je počela ova halabuka. Džon Krki iz Miltonovog jarka javlja da, od kako je sve počelo, kokoške ne nose jaja (petlovi ih nose, ali ne ostavljaju), krave daju kiselo mleko, a svinje ne izlaze iz kaljuge. Nešto se gadno kuva, zaključuje Krki. A sad malo muzike iz našeg studija." (Kreće muzika revijskog orkestra.)

Vels: "Šefe, glumci su umorni. Da privodimo ovo čudo kraju?"

Šef: "Apsolutno ne. Nikako. Upravo sam primio gomilu telegrama podrške. Ljudi nam veruju, a veruju i ovoj državi. Oni iz vlade su vrlo zadovoljni. Čak su i predsednika hteli da probude, ali je gospođa supruga bila oštro protiv i stavila je veto da se dira njen, citiram, "gicica". Idemo dalje. Obećaj glumcima povišicu i prekovremeni noćni dodatak i fraj kafu. Ako im se ne sviđa razdeli im otkaze, ali jednom po jednom, da ne dođe do organizovanog otpora. Zovi agenta i traži nove face. Ima na tone onih što plaču za poslom."

Vels: "Znam, ali ovo počinje da liči na čisto zezanje. Na propagandu..."

Šef: "Pa šta? Imaš nešto protiv angažovane umetnosti? Samo da ti kažem jedno: nemoj mnogo da se zanosiš. Nisi ni ti nezamenjiv."

(Ulazi službenik.) Službenik: "Vels, telefon."

Vels: "Ko je sad? Opet neki zevzek."

Službenik: "Nije. Ovaj je ozbiljan i nekako čudan."

Vels (slegne ramenima): "Prebaci vezu... Halo, halo. Vels govori."

(Šum statike se naglo utiša i duboki glas grune.) Glas: "Vels, ovo je vrhunac vređanja i ponižavanja. Ako smo tolerisali knjigu i sve one legende o Marsu kao bogu rata i slična maltretiranja, ovo se više ne može podneti."

Vels: "A ko ste vi? Ko ovo govori?"

Glas: "Mi smo oni kojima se izrugujete. Marsovci."

Vels: "Ma nemoj. Šta mi napriča? I mislite da ću da nasednem na štos? Pa ne možete vi da me čujete tamo. To još nije stiglo do Marsa. Fizički nije izvodljivo. Čitao sam ja Ajnštajna, nisam baš toliki pacer. Nego, druškane, da pređemo mi na ti i da se malo skineš s te linije, a?"

Glas: "Vrlo dobro, Vels. Vidimo da si pametan. Zbog toga je tvoja krivica veća. Tvoja i svih koji su oko tebe. Tačno da talasi ne bi stigli, ali šta ako mi nismo tamo nego ovde, blizu? Recimo u orbiti, spremamo se da vam pokažemo šta znači kad Marsovac udari? Kako ti to izgleda, a?"

Vels: "Ne znam... Znači da niste bolji od onoga kako vas predstavljamo. Znači da smo u pravu."

Glas: "A možda smo mi upravo onakvi kakve vi zaslužujete."

Vels: "Možda, ali..."

Glas: "Nećemo se nagađati. Silazimo pa ćemo videti ko je u pravu... (klik)"

(Vels spusti slušalicu.) Šef: "Ko to bi?"

Vels: Nadam se onaj za koga se predstavlja."

Šef: "Šta ti pa to znači?"

(Vels priđe prozoru. Mlaz zelenog svetla udari u najbliži soliter i zapali ga.) Šef:"Šta to bi?"

Vels: "Izgleda da smo dosta zaplitali. Sad počinju godine raspleta."

// Projekat Rastko / Knjizevnost / Srpska fantastika //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]