Библиотека српске фантастике

Истините лажи о рату светова

Илија Бакић ДОЛЕ, У ЗОНИ (Изабране приче) Створ - Библиотека српске фантастике Књига 1 Издавач Технологије-Издаваштво-Агенција ЈАНУС Београд 2000

Орсон Велс је уморан. Али и задовољан. Већ шест сати су у етру. Без паузе. Осим за рекламе, наравно. И ствар се котрља даље. А већ свиће. Биће густо кад се раздани. Губи се она фина језа мрака у коме чучи ко зна шта. Али - снаћи ће се. Дубоко увуче дим. С оне стране стакла његови глумци прискачу микрофону, млатарају рукама, бече се, рашчупани, олабављених машни и раскопчаних кошуља. Иза њих, они који нису на реду срчу кафу или скицирају своје монологе.

Чиста лудница. Он угаси цигару и уђе. Пиш пауза готова.

Баталили су забрану отварања студија за време емитовања. У ствари, то је први урадио директор: ушао је усред ефеката битке, док су три техничара разбијала своје реквизите, вриштећи и кркљајући истовремено, и саопштио да је емисија пребачена са Колумбија мреже на Националну. "Цела земља нас слуша", шиштао је, позвао Велса да изађе и тамо наставио: "Укључени смо као директан пренос. Мораш да импровизујеш и убациш нешто од првих сцена да они који су се укључили похватају о чему је реч." "Колико времена имамо?" "Колико год можете да извучете. Само прашите. Биће ово дуга ноћ."

И, богами, одужила се. Глумци су обавештавани један по један, шапатом, чим би се одмакли од микрофона.

"А како ћемо са расплетом", питао је онај који игра професора. "Пусти расплет. Сад само заплићи."

Професору бљесне у очима. И осталима. Попалили су се. "Ово је боље од бољшевизма. Радиш како ти се свиђа." "Баш модерно." "И више. Што рече онај тип у антологији чист постмодернизам". "Како, како?" "Нема везе. Шибај."

Излази се и улази кад се коме ћефне. Напоље у WC, унутра са сендвичима и кафом и новим резервама цигарета (забрана пушења спонтано се укида).

Ускоро су провалили да им понестаје имена за локације догађаја. Однекуд довукоше велику зидну карту. Њено уношење и постављање искоришћено је за сцену у штабу VI армије. "Генерале, ево карте. Позиције непријатеља су овде и овде и овде и овде." "Ујеее." "И он напредује."

У 03.00 омакла се прва псовка. Нареднику (новоизмишљени лик) је на курје око нагазио Редов (такође нов лик који је погинуо десет минута касније оставивши вереницу са двоје деце, да би у 04.00 поново оживео јер се испоставило да су извештаји о његовом херојском изгинућу нетачни). На Наредникову "ружну реч" нико није реаговао.

Неколико секретарица је ангажовано да вришти. Професор, Велс и артиљерац свесрдно их ћапају и голицају да би дрека била уверљивија.

Стигле су и прве рекламе новог типа.

Нико се више није мучио да гледа карту већ је измишљао имена како му падне. Важно је да нису у питању велики градови.

Стижу извештаји о паничном бегу десетина хиљада људи.

"Шта се то мене тиче", коментарише Велс, "ко их тера да слушају радио."

Сат касније: "Бар ће се надисати свежег ваздуха у планинама."

Пола сата касније: "Сад ћу да убацим сцену у избегличком логору, поред ватре. (дубљи глас) Е да, сећам се ја, тако је било кад је навалила мексичка флота... А снег до јаја..." "Ћут бре, деда", убацује се нови глас и отеже на јужњачки; сви које ово забавља имају идеју за гег и зез ускачу...

"Глумци су мала деца. Само би да се играју."

Професор је заспао за столом. Хрче гласно и помало кркља. Техничари (који су добили појачање) шкрипе шаркама. Сцена страве и ужаса. Чудовиште се приближава и шкљоца челичним штипаљкама.

Спикер: "Према изјавама очевидаца који, из разумљивих разлога, до даљњег потпадају под владин програм заштите сведока, пре око дванаест сати на пустој пољани код Семове кривине састале су се делегације Мафије и Марсоваца. Нису познати детаљи договора али пошто је делегација Мафије неометано напустила поље, при том евидентно задовољна, основано се сумња да је склопљен опаки план у заједничку корист, а на штету наше државе и поштених грађана. Очекујемо даље вести."

Спикер: "Екстра, екстра! Трагом вести о сусрету Марсоваца и Мафије наши репортери су контактирали своје поуздане изворе. Сазнајемо да је у редовима Мафије пометња. Издвојиле су се две струје: једна, напредна, која се залаже за опстанак бизниса и друга, конзервативна, која тврди да бизнис има смисла само ако има и људи - ко зна да ли се Марсовци коцкају, курвају, кладе на коњским тркама и слично. Напредњаци тврде да они све то сигурно раде. Доказ је то што ратују, а ко ратује воли и друге пороке. Сукоб Напредњака и Конзервативаца толико је озбиљан да су већ забележене мање оружане чарке. Овакав развој догађаја подсећа нас на заборављене а нерасветљене мистерије из доба прохибиције. Да ли су још тада врхови Мафије били у вези с Марсовцима? Јесу ли они били ти тајни савезници којима су слате поруке радијом? Шта су о томе знали корумпирани политичари и шефови полиције? Да ли је Џон Дилингер, када је сазнао о чему се ради и супротставио се, намерно откуцан жацама? Питања за сада немају одговор али ћемо се потрудити да га нађемо. Зато нас слушајте и даље."

Телефонски позив: "Велс" "Да." "Ти си О. Велс?" "Да, да. Ко пита? "Нема везе ко пита. Чекај." Крцкање и шапутање па нови, дубоки глас: "Велс?" "Јесте. Слушам." "Овде Дон Корлеоне. Слушај пажљиво, јер ово говорим само једанпут. Сад ћу ти рећи понуду коју не можеш одбити..."

"У наш мобилни студио стигао је један од очевидаца недавних догађаја. Како се зовете?" "М. С. Сем. А зову ме и Пргави Сем јер умем да будем гадан." "Одакле сте?" "Из Кактус Ситија. У ствари са ранча који му дође једно пола сата вожње главним путем па се скрене десно." "И шта сте ви, Сем, видели?" "Прво ништа. Џоњо сам у својој фотељи и нисам видо она светла. После су ми то причали. Мене је пробудила дрека у штали. Ја се одма тргнем чим нешто мрдне тамо. Такав сам. Слушнем. Дрека. Кокошке кокодачу, Бил рже, а Роза муче. Да није нека ласица или којот, мислим. Или неки којот на две ноге?

Устанем, обучем се и зграбим танџару. Мислим, ко год да је, има га испрашим. Истрчим на двориште па право у шталу. Станем. Мрак. Ништа се не види. Фењер сам заборавио а летрику немам, нисам ни уводио у шталу. А живад се још буни. Привикну ми се малко очи па кренем полако. Не видим ништа. Прођем кроз шталу и дођем до други врата што воде у поље. Отворим и има шта да видим. Нека велика ствар, ко гвоздени паук, велики ко кућа, стоји напољу. Истурила неко око и гледа ме. Ја гледам њу. Скроз одузет.

Никад нисам видо тако нешто велико и гадно. Онда се оно помери и крене на мене аја се тргнем, и - тутањ. Одма ми било јасно да нема шале с тим. Ускочим у форда и креснем. и ништа. Неће упали. А паук већ поломио пола штале. Видим како живинчад лети а Бил ударио у галоп. Креснем опет. Опет ништа. И сад се сав најежим док причам. Види. Форд ни да мрдне. Већ осећам студен на врату. Видим да ће ме изгази. Има да ме скрши начисто. Штала скроз пала. Једна нога стала на пола дворишта. И онда мотор завергла, дам гас и вррр оде ја. После сам се окрено да видим да ми је и кућа пала а паук оде на запад. Успут сам срео још бегунаца, а све куће срушене. Неке су и гореле."

"И шта ћете сад?" "Немам појма. Да видимо шта ће војска да уради."

Спикер: "Екстра! У вези са раније објављеном вешћу о сусрету Марсоваца и Мафије доносимо деманти. Накнадним испитивањем сведока који више нису под заштитом а којима су показане и фотографије познатих криминалаца, поуздано је утврђено да су лица на преговорима припадници Бољшевичке партије познате по својој антидржавној делатности. Предузете су интензивне мере за њихово откривање и хапшење. Редакција се извињава организацији Мафија због ненамерне грешке. Понављамо..."

Бесан глас: "Ма има да им покажемо њиховог Бога не звао се ја Врљави Џо. Ми петопозивци смо опака сорта. Не волимо кад нам неко дира фамилије и живину и керове и стоку и куће. Има их разбуцамо ко бугарску скупштину. Јашта. Чујете шта вам кажем."

Женски глас: "Ја сам жена и мајка двоје мале деце. Већ три сата смо у возилу. Моја деца плачу. Све нам је изгорело. Муж ми је остао да се бори. Јако сам се уплашила. Сад кад смо стигли до наше војске смирила сам се. Сад знам да ћемо да победимо. Ура за наше."

Мирни глас спикера: "А овако је почело. Нико не би поверовао..."

Телефонски позив: "Знам ја које за све крив. Онај Никола Тесла. Он је слао неке сигнале на Марс. Читао сам ја у новинама. Мора да су их ти таласи узнемирили. Они су осетљиви и бесни а то их је изнервирало. А можда им је слао и неке поруке. Ко зна. Можда им је увредио вођу, опсовао краљицу, исмејао председника па су дошли да нам се освете. Они не знају да ми немамо везе с тим. То је онај све закувао. Треба да га нађу и одведу пред Марсовце па нека му они суде. Баш тако. Да га нађу."

Репортер: "У Милтонов јендек пао је један метални цилиндер и зарио се усред сеоског ђубришта. Све то није промакло будном оку цивилне заштите. Одмах је скован план и сви мушкарци су почели да затрпавају цилиндер ђубретом. Довозе га и из својих стаја у сасвим свежем стању. Више ниједан део цилиндра не вири. 'Ако пробају да изађу начисто има да се улопају', кажу поносно мештани. 'А киселина од мокраће ће да им изгризе и зарђа оклоп.' За сада нема никаквих активности из цилиндра а акција затрпавања се наставља."

"Велс, директор вам поручује да наставите са добрим радом. Са највишег места је потврђено да је ово важно за националне интересе и диже национални морал."

Репортер: "Јављам се са бране Њу Дил. Ово што чујете (треска, пљускање воде) су звуци фантастичне борбе колоса. Неколико марсовских машина покушава да сруши брану али она одолева свим њиховим зрацима. Ово је фантастичан призор. Сурови, подмукли напад не успева да разори дело наших неимара саграђено у годинама полета. Не, не, неће им успети. Да, да. Људи моји, па шта је ово? Лудница. Марсовци одлазе! Окрећу се и одлазе, поражени! Овоје вредело видети. Не могу они све уништити. Ово је ипак наша земља."

Телефонски позив: "Они што сарађују са Марсовцима су црње и Кинези и сви обојени. Нису оно црне сенке него црње који шурују против нас. Али нека. Свима има да заигра крст пред вратима."

"А како је све почело? Ја сам Професор из опсерваторије. Био сам на дежурству кад су кренули они пламенови са Марса. Баш сам јео сендвич са пилетином што ми је спремила моја Бети. Није то било ништа страшно. Свашта се тамо горе догађа. Зато сам и рекао репортеру да су шансе да нешто дође са Марса милион према један. Али, погрешио сам. Био сам и на лицу места кад се први цилиндар отворио. Изгледа да сам тамо и погинуо али не жалим. Једино апелујем на остале колеге да ствари узимају озбиљније да би се овакве несреће избегле. А да ћемо победити - то је сигурно. Ја то знам. Ипак сам ја Професор, учио сам велике школе."

Репортер: "Пешадинци VII батаљона, 12. одреда, 289. чете, 756. одељења сукобили су се са Марсовцима."

Војник I: "Сем, немој да хрчеш. Одајеш нам положај."

Војник II: "А... Ма пусти ме да спавам. Прошлу ноћ сам имао излаз и загинуо сам. Морам да надокнадим."

Војник I: "Сем, не цвокоћи зубима."

Војник II: "Не цвокоћем, шта лупаш?

Војник I: "Па шта је то онда? Да није...? Да ниси...? Сем, распали, тамо су."

Војник II: "Где? Ништа не видим. Нема ни месечине."

Војник I: "Ма, тамо напред. Удри."

Оштра паљба којој се придружује све више оружја, а затим и артиљерија.

Телефонски позив. "Овде Џон Кембел Jr. Слушајте, не може то тако. Људи су владаоци свемира и ту нема никаквих сумњи. Никакав песимизам и сумње немају места. Велс је овим својим неделом доказао даје слаб аутор и ја га не бих ставио на странице својих издања ни да ме моли. (Ако би платио - можда) Права истина о ванземаљцима и контактима људске расе, беле, са њима налази се у Астоундингу. То треба читати и куповати што више."

Спикер: "Из свих делова света стижу нам вести о инвазији Марсоваца. Отпор људи је слаб. Марсовци се већ пењу на лондонски Биг Бен, париску Ајфелову кулу, криви торањ у Пизи и вичу оно своје: Улаааа! Само ми одолевамо. Одавде ће почети велика борба за ослобођење и то је доказ наше лидерске позиције на овој планети, а и шире."

Службено саопштење: Уколико сте принуђени да напустите свој стан обавезно искључите воду, плин, струју, телефон, уплатите заостали порез и друге дажбине као и претплату за радио и новине, ставите личну карту у уста ради лакше идентификације и, осмехнути, изађите у лепшу будућност.

Певуцкајући женски глас: "Ах, он је диван. Чим сам га видела у избегличкој колони запазила сам га. Висок, снажан, у скупом ауту. Већ два сата смо срећно заљубљени. Волимо се и венчаћемо се. Он има мали бизнис који му добро иде, а ја ћу да кувам и спремам децу за школу, а њега за посао. Срећна сам. Да није било ове гужве, никад се не бисмо срели. Зато, девојке, не очајавајте него отворите очи. Он је ту негде око вас. Ништа није тако црно да у њему нема и мало лепог."

Репортер: "Разговарамо са командантом ескадриле ловаца бомбардера која се управо вратила са задатка бомбардовања марсовских ратних машина. Команданте, како је обављен задатак?"

Командант. "Имали смо визуелни контакт са непријатељем у 03.11. Четири машине кретале су се у правцу север-северозапад. Једна је била погођена у ногу, како је јављено у извештају артиљеријске јединице. Машине нису испуштале отровну црну маглу. По уочењу непријатеља наредио сам напад. Избацили смо бомбе у два налета пре него што су машине дигле димну завесу од које их нисмо могли видети. Пре испуштања завесе уочен је погодак на једној машини."

Репортер: "Значи, машине нису нерањиве?"

Командант: "Свакако. Наше бомбе могу их уништити."

Репортер: "Шта је следеће на реду?"

Командант: "Чим се опскрбимо горивом и бомбама крећемо да довршимо посао. Морамо да оправдамо нашу светлу традицију. Наиме, наша ескадрила наставља традиције јединице која је оборила Кинг Конга."

Репортер: "Управо тако, поштовани слушаоци. Капетан одлази на нови задатак са својом оданом ескадрилом. То су храбри момци који нас бране од суровог непријатеља."

Телефонски позив: "Е, баш мије драго. Сад више неће да ме зову Луда Беси и да се подгуркују и клибере. Сад сви виде да сам у праву. А ја сам годинама говорила да ми неко вири у купатило док се купам. Пријављивала сам и полицији, али они нису веровали. Сад се види да сам била у праву. Знала сам да ће овако да буде. То су безобразници који не знају за срамоту."

Вести. У Цркви Свете Богородице моли се за спас људског рода и снагу људског оружја. Центри за регрутацију преплављени су добровољцима који желе да крену у борбу против омражених Марсоваца. Све везе са главним градовима Европе, Африке и Азије су прекинуте. Сумња се да су сви пали под власт освајача. Са севера долази талас влажног ваздуха. На обалама мора топло и сунчано.

Репортер: "У Доњим Прћиловцима срећемо групу мештана која одбија да се евакуише."

Мушкарац I: "Ма какво повлачење. Не заборављамо ми светле традиције грађанског рата."

Мушкарац II: "Само нек дојду. Има да ги осете наше врело олово."

Жена I: "Ја ћу да им спремам храну. Питу од јабука и каубојску кафу."

Жена II: "Ја сам млађа па ћу да им чистим пиштоље (кикот).

Репортер: "Остављамо ову храбру групу бораца и желимо им успех у борби."

Телефонски позив: "Садашња ситуација доказује нужност офанзивних удара тенковима, комбинованих са артиљеријским баражом. И никакво јуначење ван плана. Нама не требају они који гину за домовину. Свака будала може да погине. Нама требају они који ће да се боре за домовину и да бију непријатеља. Само тако ћемо однети победу. Ред и дисциплина. То вам каже пуковник Патон."

Велс: "Овај ће далеко да догура. Бар до генерала."

Саопштење: Удружење милосрдних сестара и Црвени крст организују прикупљање Помоћи за избегле од Марсоваца. Помоћ у новцу и свим потрепштинама донесите у најближа седишта ових организација. Покажимо хуманост на делу.

Велс: "Има да буде гадно кад се раздани. Идем код шефа да видим шта ћемо даље. Где је Професор?"

"Отишао да клопа."

Велс: "Ајд ударите мало понављања."

Артиљерац: "Сад је све мирно, али је било густо. Почело је кад су Марсовци ударили на полицију и народ код Ружног потока. Одмах су нас дигли под узбуном. Знао сам да се нешто кува чим су поделили бојеву. Рекох себи: Мек, биће густо. Кад смо изашли на положај и добили наређења, збунио сам се. Нисам знао да су и Марсовци у вези са Русима. Онда су наишле машине. Једној смо сломили ногу, а они су пустили црни дим који је отровао пешадију па смо се повукли овамо. Авијација је бомбардовала машине, а оне су пустиле још дима и сад се не виде. Али, мораће да изађу одатле да их потпрашимо."

Телефонски позив: "Ало, Клифорд Симак зове. Писац SF прича. Слушајте, ја протествујем против угрожавања поштених фармера. Они су стуб ове државе и не сме се тако играти њима. Не... (веза се прекида)."

Службено саопштење: Према поверљивим извештајима Марсовци врше сексуална злодела над женама које заробе. Силовања су масовна и брутална. То је још један доказ подлости непријатеља. И мотив за још жешћу борбу. Потпис: Председништво Либералне партије.

Глумац: "Не могу више. Цркнут сам. Што је много је (мења глас и постаје Професор). Као што рекох, она шикљања зеленог млаза са Марса, која сам видео, учинила су ми се сасвим безазленим. Рекох себи: Ма, опет нека новост, али шта ме брига. Нек је открије неко други... Али, кад боље размислим, шта бих у ствари и могао да урадим? Ко још слуша луде научнике? И тако је то, мислим цилиндер (тек касније ће за то да смисле име НЛО), пало и отворило се и побило народ који се окупио. Ја сам преживео, сакрио се у рушевине и наставио осматрање. Видео сам како хватају заробљенике и једу их (што је доказ да и немају неки укус, мислим, сирово месо заједно са одећом и изнутрицама и не изгледа као специјалитет). Побегао сам одатле, срео војску, учествовао у првој великој бици коју смо, знате већ, изгубили. Тамо сам и погинуо. Сад, чујем, ствари стоје боље и показујемо им шта их следује."

Телефонски позив: "Исак Асимов, писац, говори. Покојни Велс се преврће у гробу. Ово што ви радите је тотално расуло. Однос Марсоваца и машина је недефинисан. Ако су те машине роботи онда то никако не штима. Паметна машина, то је интересантна тема. Размислићу о томе. Ипак, ово ваше дело је боље од Шекспира и свих оних помпезних Грка."

Репортер: "Земља узвраћа ударац. Наше снаге напредују. Штаб војске обавештава да на свим фронтовима побеђујемо. Вести о томе да су Марсовци ушли у Њујорк и да су се попели на Кип Слободе и Емпајер Стејт Билдинг и да одатле вичу: Улаааа, злонамерне су дезинформације и онима који их шире пресуђује се по кратком поступку. Исто тако се поступа и са свим паничарима и дезертерима. Понављамо: Земља узвраћа ударац..."

Глумац I: "Е доста је било."

Глумац II: "Да (клима главом)."

Глумац III: (гласно у микрофон). "А овако је почело..."

(Тишина. Сви ћуте, седе и не прилазе микрофонима.)

Глумац I: "Мени се спава."

Глумац III: "Е, баш тако. Мир и тишина су били. А онда је почела ова халабука. Џон Крки из Милтоновог јарка јавља да, од како је све почело, кокошке не носе јаја (петлови их носе, али не остављају), краве дају кисело млеко, а свиње не излазе из каљуге. Нешто се гадно кува, закључује Крки. А сад мало музике из нашег студија." (Креће музика ревијског оркестра.)

Велс: "Шефе, глумци су уморни. Да приводимо ово чудо крају?"

Шеф: "Апсолутно не. Никако. Управо сам примио гомилу телеграма подршке. Људи нам верују, а верују и овој држави. Они из владе су врло задовољни. Чак су и председника хтели да пробуде, али је госпођа супруга била оштро против и ставила је вето да се дира њен, цитирам, "гицица". Идемо даље. Обећај глумцима повишицу и прековремени ноћни додатак и фрај кафу. Ако им се не свиђа раздели им отказе, али једном по једном, да не дође до организованог отпора. Зови агента и тражи нове фаце. Има на тоне оних што плачу за послом."

Велс: "Знам, али ово почиње да личи на чисто зезање. На пропаганду..."

Шеф: "Па шта? Имаш нешто против ангажоване уметности? Само да ти кажем једно: немој много да се заносиш. Ниси ни ти незамењив."

(Улази службеник.) Службеник: "Велс, телефон."

Велс: "Ко је сад? Опет неки зевзек."

Службеник: "Није. Овај је озбиљан и некако чудан."

Велс (слегне раменима): "Пребаци везу... Хало, хало. Велс говори."

(Шум статике се нагло утиша и дубоки глас груне.) Глас: "Велс, ово је врхунац вређања и понижавања. Ако смо толерисали књигу и све оне легенде о Марсу као богу рата и слична малтретирања, ово се више не може поднети."

Велс: "А ко сте ви? Ко ово говори?"

Глас: "Ми смо они којима се изругујете. Марсовци."

Велс: "Ма немој. Шта ми наприча? И мислите да ћу да наседнем на штос? Па не можете ви да ме чујете тамо. То још није стигло до Марса. Физички није изводљиво. Читао сам ја Ајнштајна, нисам баш толики пацер. Него, друшкане, да пређемо ми на ти и да се мало скинеш с те линије, а?"

Глас: "Врло добро, Велс. Видимо да си паметан. Због тога је твоја кривица већа. Твоја и свих који су око тебе. Тачно да таласи не би стигли, али шта ако ми нисмо тамо него овде, близу? Рецимо у орбити, спремамо се да вам покажемо шта значи кад Марсовац удари? Како ти то изгледа, а?"

Велс: "Не знам... Значи да нисте бољи од онога како вас представљамо. Значи да смо у праву."

Глас: "А можда смо ми управо онакви какве ви заслужујете."

Велс: "Можда, али..."

Глас: "Нећемо се нагађати. Силазимо па ћемо видети ко је у праву... (клик)"

(Велс спусти слушалицу.) Шеф: "Ко то би?"

Велс: Надам се онај за кога се представља."

Шеф: "Шта ти па то значи?"

(Велс приђе прозору. Млаз зеленог светла удари у најближи солитер и запали га.) Шеф:"Шта то би?"

Велс: "Изгледа да смо доста заплитали. Сад почињу године расплета."

// Пројекат Растко / Књижевност / Српска фантастика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]