|
|
 |
Висока орбита
Наравно, веза касни. И нико да затвори врата. Кант пљуне. Срање. Начисто се смрзо. Ко пичкица. Како се помери тако му језа јурне низ кичму. А около се мувају типови у мајицама без рукава. И не затварају врата. Само се провуку кроз отвор, заједно са димом и промајом. Ко да су се родили Напољу. Истина, и врата су без везе. Мотори који су их увлачили у зид ко зна кад су цркли па је неко наварио парче челика споља и изнутра, као приручну ручку. Треба потегнути удесно и плоча клизне, или улево да се затвори. Само, ни магнети браве не раде па врата ударе у отпорнике, одбију се, врате и стану тако да је рупа полузатворена. Таман за провлачење. Кант отпи мало безбојне шљоке, топлина заголица грло на путу доле где, само за секунду, разблажи крте, хладне зидове најежене коже, па кроз дим и између узмуваних тела настави да фиксира рупу. Ако веза не стигне за који минут одлази. А онда има да разбуца Анђика. Покварени ласер се пробуди, неко мора да га је мунуо у пролазу, и бичеви светла намигну у ритму мјуза загубљеног у гласовима, довикивању и церекању. Ништа овде не ради. Ово је првобитно сигурно било нека трпезарија за особље, а кад је канта прешла у комерцијалну употребу продата је као бирцуз. Гомила шљакера у оделима за Напоље убаци се унутра. Кант шацује како се они, наравно, постранце увлаче. Нико да дирне врата. Све се то родило на сред орбите. Дрека зарока: "Де си...", тапшање, наруџбине. Ласер опет цркне. У килавом светлу плафоњерки једино бљешти екран-постер раскокане, голишаве плавуше која лежи у плићаку дугачке плаже и говори нешто. Речи се не чују а боје су, ваљда јер је батерија при крају, погрешне: море је зелено, небо љубичасто а њена кожа плава. Ко у клиначком SF-у. Неко је на све то доцртао и надрканог мачора али не најспретније па овај прети да дами истера око а не да улети у уста. Сенка заклони поглед Канту па га гурне у пролазу. "Си чуо онај виц о риби која лебди Напољу? Црево за ваздух јој откинуто. Тип доплива до ње, она бечи очи, оће да пукне. Он узима црево па га увуче у своје одело и натакне на патка тако да му главић избије код ње. Она врисне: "Шта је ово?", а он каже: "Љубав, душо, љубав." Врисак. Кант преврне очи. Безвезњаци. Шљакароши из треће смене. Вариоци, манипулатори. Свратили на једну после посла па у крпе, код жене која тражи лову или фуксе која тражи лову. Има да гледају ТВ и хрчу. Дркаџије. Неко га муне у леђа. Кант се окрене, полако и опако, као: "Са ћу ти јебем нану нанину што не пазиш" и укиби разбацану рибу. Ноге јој у доминђос чизмама а нафиловани трбушњаци, сисићи и моћни врат испуњавају танку, сребрну фолију са ролкрагном. Гадна рамена и мишићи голи су до лакта а остатак је уметнут у црне рукавице. Усне су ултра црвене, очи шљаште из истобојне шминке а бела коса је садистички затегнута у пунђу. "Кант", каже риба. Климне. Слика коју му је Анђико показао налегне на кости њене фаце. Ал тамо се главно није видело. "Треба да разговарамо." Кант спусти поглед и попне га. "Шта је, никад ниси видо сисе?" Јеботе. Амазонка 100%. Осврне се. Ухвати склањање погледа. Сви су као задубљени у нешто друго. И гужва је мања, бар пола метра око њих је празно. Јеботе. Анђику има буљу да растури. Кант климне: "ОК." "Шта ти мени ОК? Шта се гураш? Није ти ово забавиште. Ајде извини се." "А..." "Кажи лепо: Извините, госпођице, што сам вас мунуо. Ја сам мушка свиња и волим то, ал се сад извињавам и нећу више. Кажи то лепо и гласно." Кант блене. "И додај: Извините што сам блено у ваше груди а бале ми цуриле горе и доле. Извините са шлагом." Сјебо се у тоталу. Ту негде су јој Сестре. Нема леба. Има да га поједу за ужину. "И да клекнеш." Ноге му клецну. "Брже бре." Амазонка га зграби за рамена и гурне. Док се спушта њена глава је поред његовог ува и шапуће: "За 24 сата код ходника XXL." Колена ударе у под, она се усправи. "Ајд сад. Јасно и гласно." Кант прочисти грло. *Једи говна и гурај даље. Ко је дрчан не траје дуго. Чиста филозофија. Кант шпарта поред плавог зида ижврљаног графитима. Јежи се од промаје. Ако му се, док је излазио из бирцуза, неко и склањао с пута овде нико не јебе оног иза. Шљакатори, техничари, безвезњаци, мутљаге и остала руља куљају из бочних пролаза и гурају својим путем. Поруке и шифре искачу из звучника изнад глава. "Лево", шапне му сако-компи у лево уво и он скрене. Пролази кроз бившу ваздушну комору, поред блокираних врата, у нови ходник жутих зидова, наравно ижврљаних. Кроз прозор види рефлекторима обасјана градилишта. *Свратиште је преуређена хала-радионица. Испод плафона рашчепио се попречни кран. У његовој кабини чучи безбедњак и преко монитора и директно шацује шта се дешава испод. Чим је стигао, пре 39 сати, Кант је чуо причу да онај горе киби у карте и зато, чим неко победи у 3 партије, мења се сто или, ако су улози велики, укока победник, све зато што је сигурно у вези са безбедњаком. Ако и није – његов проблем. Кант не мари за такве ствари али се ипак полако провлачи између играча, тако да никог не закачи, и пење до своје кабине. На 3 зида хале наслагане су кабине, на 2 спрата са припадајућим степеништем. Остатак простора испуњавају столови и мали бар, све под фирмом друштвеног живота. Кант се попне, горе је, у диму и смраду од доле, топлије, и нађе свој број. Гурне магнетни кључ у браву. Врата се не помере. Дода ударац песницом и плоча склизне удесно а светло унутра жмирне и открије парче пене, згужвано ћебе и екран. Не осврнувши се на вику и тресак увуче се, закључа, окрене дугме на грејачу на "макс." и загњури у кревет. Пена је ледена. Проклета ледара. *Хладноћа га буди у неко доба. Бауља према црвеном светлу грејача. Опипа. Ово срање више хлади него греје. Врати се на пену и умота у ћебе. Млакост га умири и Кант задрема, без снова. *Пробуди се у пријатној топлоти. Или је грејање прорадило или је кабину загрејао његов смрад. На помисао да изађе задрхти. Дохвати даљинац и уђе у мрежу података. Прелиста поново све планове насеобине, све разбацане цилиндре са кретенским додацима. Ту негде је оно што тражи. *Кењажа на хладноћи није никакво задовољство. Има утисак да му се иње наватало на чмаруљу и киту. Вода једва да је млака а шампон не пени. Ако је и клопа у истом стилу онда – јеби га. *"Димензије првобитног цилиндра су 124 Х 71 метар. Надградње су у току. Општи план је повезивање са коцком Ц12Г, чиме би корисни простор премашио 12000 м3, са даљом перспективом раста. Закупци цилиндра су: Техностил, Фармхем...". "Доста", нареди Кант и шапат водич програма престане. Из дубине ходника стижу Сестре. Кант се стресе, не само од промаје и завуче нос дубље у подигнуте крагне. Има да прца Анђика и то на суво. Сестре се, 3 напред и две иза, клате полако, бацају голе ноге а у бутинама се преплићу тешке сајле мишића. Ходник је за час пуст. Јеботе. Канту кроз главу пролазе слике са вести: разбуцана, унакажена тела. Пајкоси стигну само да их покупе а оне никад не демантују оптужбе да су учествовале у обрачуну. Баш као што се ни феминисткиње не одричу својих милитантних чланица. А свака група која тражи публицитет кроз насиље, од Нових Црних Пантера, Ћелаваца, Јахача Апокалипсе или Месечара, има, пре или касније, судар са њима. То готово личи на некакву тајну лигу и оставља пуно места за приче, нагађања и измишљотине. Сестре приђу и окруже га. Две су ћелаве а две са ултра кратком стрњиком. Само та у средини носи пунђу. Климне му а Кант отпоздрави. "Кажи." Он прочисти грло: "Треба ми информација о орбиталном методу овде. Знаш шта је то?" Амазонка ни не трепне. "Колико то вреди?" "10.000". "За кога радиш?" "За оног ко да више." "Не зезај се с нама." Кант удахне и стане. Ценкање га увек понесе. "Океј. Ово би било за зелене." "Шта ће им?" "Шта ја знам. Они су хумани па их ово ваљда коље." "Јеси тражен?" "Боже сачувај. Ја сам солидни мали бизнисмен. Интелектуалне услуге. Слободњак." "Проверићемо." "Немој да ме фолираш. Већ сте ми и бабину бабу провериле. Сигурно знате и колики ми је." "Може то да се скрати." "Лова испарава брже." "Није све у лови. Нешто се ради из задовољства." "Може бити. И шта кажеш? Дил?" "Дил." Тако је – лова врти. "Кад се чујемо?" "Чекај и буди спреман." "Кад и где?" "Наћи ћемо те ми." Сестре се окрену. Кучке. Али, ту и тамо исплива неки леш испражњених јаја, са фикнутом виршлом. Прича се да срећковићу упумпају нешто да му се справа дигне па га сатима јашу а он прво ужива а после вришти јер не може да сврши. Кад му то ипак дође главна Сестра Амазонка почне да га обрађује и таман кад овај прсне она – цап. Јеби га, док их гледа како одлазе а буље им играју, не би га зачудило да умеју и слепо црево кроз нос да извуку. *Холо штуца, мучи се, жмига и уместо обећавајућег облизивања усана риби ко да је мука, повраћа јој се, фаца јој се час зелени час сиви. Ако је услуга таква онда је боље да га сам ишлајфује, дума Кант. Ништа на овом посраном месту не штима: ни грејање ни гравитација ни рециклирање ваздуха. Боље да ни не зна у каквом су стању заштитни оклопи и шта све цури унутра. Весела група типоса избија на ходник из једног куплераја. Мокри су и гласни: "Кад сам га гурно... без подмаза... сузице су јој штрцнуле... у буљу... пада редаљка... међу крајнике." Нестају у првом бару. Кант скрене и угази у Ц ниво. Ту је много тише. Поред симстимова су локали за воајере. Мјуз пумпа иза шарених улаза али нема чопора. Онанија је интимна ствар. Топла. *Виски је чиста синтетика, осећа прашак под језиком али боље ишта него нула, закључи Кант. Концентрација је бар 75%-тна. Ако би пала на под прогорела би га. Нагне чашу и проспе мало на шанк па се забуљи у барицу. Пластика издржава. Само неће дуго. "Шта је, појиш другара", пита неко. Кант дигне поглед. Бармен, салама са накалемљеним рукама и ћелавом лоптом кези му се. "А?" "Кажем: појиш свог малог, невидљивог ортака?" "Ц. Ја..." "Ма нема везе. Уживај." Салама се окрене, оштро климне лоптом и из руље и дима изрони дежурна фанфуља и натакне се на суседну столицу. Кант прати бућкање масних сиса и слојева сала испод комбинезона од златне пластике. "Здраво, срце", осмехне му се са све крњцима, "Оћеш? Јефтино." *Покераши дељу неуморно. Радња ради нон-стоп. Једни иду, други дођу. Кант, најежен, убаци кључ у браву и одмах је удари, за сваки случај. Врата се отворе, жмирне светло и он угледа русвај. Претрес. Осврне се свестан тишине међу играчима. Знају курве. Погледа горе у кабину безбедњака. Тамо је и не реагује. Океј. Увуче се. Онда укиби светло изнад екрана: порука. Пронађе даљинац и притиске "крени". На плавој позадини испишу се слова: Службени позив. Позивате се да у року од 12 часова од пријема приступите органу безбедности ради службеног разговора. Неодазивање повлачи кривичну одговорност. Потпис: Гунци, в. с. Крај. *"Анђико." Косооки се насмеши: "Поштовани Кант. Каква част. Како сте?" "Немам појма. Кад дођем ћу ти кажем. Идем до безбедњака, добио сам позив." Осмех затрепери, углови усана задрхте али се одмах врате у кез: "Свакако је у питању некаква рутинска контрола. "Видећемо. Ајд здраво." Кант прекине везу. Ако није - косооки има да прца шмирглу. *Службу су сместили у скоро припојену канту. На улазу се још виде нагоретине од варења спојева невешто скривене дебилно роза пластиком. Позвони и сачекај, пише на флуоресцентно црвеној налепници на вратима. Кант послуша а налепница склизне удесно откривајући прозорче које испуни пар очију. "Шта оћеш?" "Треба ми Гунци в. с. Имам позив." "Чекај". Налепница се врати, браве шкљоцну и плоча се тешко увуче у зид. Изађе мусави тип са униформом 2 броја већом. Покојник кога је наследио био је крупнији. "Ја сам Гунци, виши службеник." "Ја сам Кант." "Аха. Одлично." Службеник погледа на сат. "Не касниш. То је добро. Е па овако стоје ствари: ниси попунио формулар ПА 95." "Зар то није ишло све ђутуре кад сам стигао?" "Па, требало би ал није. А ПА 95 је битан." "У чему је штос?" "Конкретно: колко намераваш да останеш? Имаш визу за 250 сати али ниси у свратишту назначио време остајања. То ствара забуну у администрацији." "И?" "И шта ја знам, можда ти и одеш на време а можда и не. Свакакви дрипци се мувају овде. И фолиранти и џепароши и фуксе и одбегли мужеви и швалери. Сви би да заметну траг. Ал ми их, пре или касније, нађемо и испоручимо. Има и они који су поштени, једино не варе администрацију па им прође рок а они не оду и – цврц. Онда мора да пишу молбе, да докажу да су живи и да су овде а не другде и још 100 фрка. То може јако да се отегне а човек дангуби." "Зато ми скрећеш пажњу?" "Да, баш тако. Видим да си добар човек, мало забораван, па реко да ти припомогнем." "И шта треба?" "Да се плати 300. У кешу." Кант претури џепове, извуче три златника и стави их у отворену шаку. Гунци загризе сваки комад: "Има много лажњака па човек мора да се осигура. Ево формулара", и извуче папир из џепа блузе. Кант га развије. "Има и печат и потпис и датум", дода Гунци, "и водени жиг. Не дајемо више ништа електронски. Ови кибер-каубоји све обрсте." "Видим има и моје податке. А то што сте ми претурили ствари?" "Чиста психологија. Делује уверљивије него само позив... Лепо. Па, ајд здраво." Врата тресну у лежиште. Службеничка плата на овој канти мора да је мизерија. Зато шишај ког стигнеш. Јебига, Кант слегне раменима. *Зелени информациони центар је: искрпљени зидови неуспешно замазани зеленом бојом испод које избијају црне флеке повезане скарадним графитима, на малом тргу у који се улива осам ходника. Еколози нису много на цени на овим кантама. Шљакерима изгледа како стално закерају и тако спречавају радове и њихову зараду. А зелени баш умеју да јебу и још уши заврћу. Кант притисне звоно. Снимљена порука почне да се одмотава: "Ваш представник је на терену. Молимо вас да оставите поруку и број и он ће вам се јавити. Хвала на позитивној енергији. Бип." Кант изрецитује: "Анђико, јеби се. Кант", па дода: "Ако си се усро да ће да ме ухапсе па ћу да провалим твоју буљу вараш се. Дркаџијо, надам се да ће да се загрцнеш од длака са пице коју пасеш. Цркни." *Кант зврнда по ЖЊ ходнику и убија време. Около су радњице склепане од шарене пластике, најлонски шатори, обичне кутије са набацаним дрангулијама. Трговци се дерњају, хвале робу. Треште аудио комплети са најновијим хитовима, наравно на пиратским чиповима. Један патуљак виси са таванице и позива на представу у шатору под њим: "Погледајте тајне открића из високе орбите. Нешто невиђено." Кант се присећа фрке са комадима које су покупили градитељи некаквог погона. За час је пукла прича да су то делови неког ванземаљског брода који је, ко зна кад и зашто, рикно. Комади су продати неким корпорацијама а ове су одбиле да их предају националним или међународним лабораторијама. Претпоставке су прштале. Научници, проповедници и безвезњаци су свршавали по ТВ дебатама да би, после више од два месеца без икаквих новости, све спласло. Остале су приче о суперметалима али и она да су, у ствари, нађени делови неке од старијих ракета, гадно нагорели јер је машина експлодирала. За сретне налазаче се причало да су нетрагом нестали, да су нађени како плутају унаоколо али ништа није поново попалило рају. Овде изгледа да фазон још ради. Ваљда због близине места догађаја. Кант продужи. На следећој тезги је раширено одело за Напоље са гадном рупом на леђима. Ивице су јој истопљене а види се и неколико црвених флека. "Одело момка који је дао живот за напредак. Можеш да га дирнеш за срећу а могу и да га продам. Повољно", рецитује намргођени продавац у црној мантији. "Паз да не би", узврати Кант, "па да се улопам у кечап". *Жамор утихне и Кант баци поглед доле. Играчи су повадили ножекање и круже један око другог. Руља дахће. Крембили. Можда су обојица варали. Док се сагиње да уђе у кабину чује врисак. Уђе и угаси светло. У црвеном полумраку лампице грејача остављеног да ради гули чизме а поглед му падне на кутију са чистим гаћама. Изује се, одустане од скидања јакне, посрано фригидно је унутра, огрне ћебе, потражи даљинац и – укочи се, тргне, забуљи у кутију. Тачно, померена је. Исправио је поклопац после посете безбедњака а сад је опет крив. Хладноћа јурне са чела доле. *Опомена. Лична грешка. Треба да је захвалан посетиоцу. Ствари се дешавају пред његовим носом а он не види ништа. И шта сад? Ако оде, Сестре ће га теже наћи и изгубиће време. Ко су? Можда Анђико зна па се зато сакрио. Морао би да зна јер је овдашњи, он му је дао инструкције и везу. Сигурно га прислушкују па знају где иде. Знали су и за пајкосе па су зато после њих упали. Мислили су да он неће да примети нову претрагу, да ће бити заокупљен првом фрком. Сигурно су га пратили. И чекају напољу. Коју игру ће Анђико да игра? Оставиће га на цедиљки? У сваком случају – ствари су кренуле. Нешто се дешава. *Никако да се угреје. Кад се окрене према зиду низ леђа јури језа. Ако легне на леђа хладно му је на ногама. Црвено светло само га дражи. Јебига, има да цркне овде ако се ствар одужи. *Наравно, прате га. Ошацовао је 2 типа како се вуку за њим. Бауљају кад он пузи, журе кад и он. Да буде сигуран пење се, по осовини, кроз гужву, све док не стигне до налепнице: "Опрез! Опасност градилишта!" Кант стане пред прозор и гледа како, осветљени рефлекторима, шљакери пливају около, тегле свакакве цевке а ватре од варења бљескају и намигују. Крајичком ока киби иза. Ходник је празан. Нико нема посла овде. За мало њушкало извири и Кант климне. Ствари су дефинитивно кренуле. *Оружје не сме да се унесе и са безбедњацима нема зезања око тога. Наравно, човек може да се снађе ако му је наспело. И овде, као и на свим местима у орбити, на Земљи и испод мора, црна берза шљака. У мраку, по ћошковима и ћумезима. Једино што треба познавати праве фаце. Соло и насумично тражење, Кант зна, пре ће га довести у ћузу него код дилера. На Анђика не може да рачуна а ни на друге адресе јер типове нити зна нити има појма за кога раде. Лако може да улети у шаке оних који су иза. Мораће да се самоснађе. Прво у ходник са бирцузима. *Кант изађе, мало шаврдне да изгледа ко да је нацврцан и крене низ ходник. Са њушкалима у буљи. *Патуљак и даље виси и одело је на тезги. Или је то нови комад са сличном рупом и флекама боје ради уверљивости. Кант се гура кроз гужву. Гомила дречи жутих комбинезона закрчила је пролаз. То му треба: туристи. Они се довикују, машу, показују. Чопор богатих тупаџија у посети сиротињској четврти. То је тако егзотично, шик. Носе филтере за ваздух, да смрад не оштети њихова нежна плућа, и рукавице. Кант лактовима уђе у групу окупљену око тезге и преко главе са тетовираним цветовима каже продавцу: "Дај ми ону лампу." Дедица је пружи, он шкљоцне, провери индикаторе. "Пошто?" "Иљаду и по." "Иљаду." "Ц." "Иљаду и по и још једно пуњење. И онај шприц." Деда климне и дода две батерије и шприц. Кант гурне злато у отворену шаку. "Јел то за Напоље", пита туриста иза њега. Пустио је ону модерну зулуф браду и искварцовао остатак фаце. "Јок. Ово је за чишћење клоње. Осветлиш, завучеш главу унутра и чистиш. Врло просто." Продавац се гласно насмеје. Нико не воли уштогљене тупаџије осим њих самих. *У ствари, лампа јесте за Напоље, кад се шњофа по рупама. Шприц је за брзе интервенције, кад је неко већ увучен унутра а нису стигли да му сљуште унутрашњи слој одела. Онда му се шприц крне у буљу. Игла пробија слојеве изолације и ојачања кроз која теку свакојаке цевке и забија се у месо. Е сад, кад је некоме фрка ове ствари могу и другачије да се искористе. Кант седи у јавној клоњи, дрхтури од зиме која избија из плочица и монтира иглу на лампу. Додатне батерије је спојио са онима унутра. Још мало сребрне изолирке и ствар је готова. Да је провери он укључи контакт, иглом додирне руку и струја га звекне. А кад се ово забоде до краја... Јесте бангаво али ради ако треба. *Кант таман уздахне од олакшања кад га неко куцне у раме. "Одјеби, педеру, видиш да пишам," одбруси ал онај не одустаје. Он погледа преко рамена и ствар му замало испадне из руке. Амазонка. "А..." Она стави прст на његова уста. Запахне га чудни мирис, нешто између зноја и уља за масирање. "За 16 сати буди код угла БД", каже она, окрене се и изађе. Леђа су јој гола и мишићи играју. Кант шацне патка а овај се скупио и нема га. *Оне чекају поред врата и Кант застане, броји их, 4, па пожури. Нема друге. Ако оће да га скењају опет им је дошао на рупу. Осврне се. Њушкала је пробао да се ослободи у гужви нове смене шљакера. Ходник је празан. И овде је налепљено упозорење о радовима. Стиска лампу у џепу али она је смешна према тим набилдованим мишићима. Нема зиме за те голе бутине, стомаке и рамена. Стане пред њих. С оне стране прозора, у мраку, назире костур дела у изградњи. "Стигао сам", каже безвезно. Одговори му тихо брујање и крцкање цилиндра у коме су. Сад га је, одједном, поново свестан. Смета му као кад је стигао мада га је, онако свеприсутног и сталног, брзо заборавио. Једна од Сестара, непозната му, климне: "Скидај се. Излазимо." Осврне се: "Овде?" "А где би? У гардеробу?" *Овако го и накожене јеже Кант је сам себи јадан. Сав је некако сив, ноге и руке танке, стомак испао. Покрива шаком скврченог мачора док две Сестре ладно доносе унутрашњи део одела. Онда мора да навлачи ногавице и шта је ту је. Јебига, ипак он није билдер. Нафилованог меса има на тоне. Он је кефало. Све то не може да га убеди и спопада га бес. Да га сакрије каже: "Неки типови ме прате. Требало би..." "Знам. Идемо унутра." Амазонка не гледа Канта него бар 10 цм изнад његовог темена. Он се обуче, покупи оно што је свукао и торбу са камером, прође, иза Сестара, кроз отворена врата. Испред је ходник и нова врата. Та воде Напоље. *Кант гледа како Сестре ускачу у одела за Напоље. Без унутрашњег дела, наголо. Опаки сисићи се љуљају, ноге се дижу да укораче у одело. Све имају избријане пице али мачак не реагује. И Амазонка која му се обраћа збаци крпе, отвори орман у зиду а одатле изађе рам са постављеним оделом. Кад је тако разапето облачење је час посла. Кант провери затвараче и узме шлем. *"Причај", каже Амазонка. Сви су у оделима. "То за њушкала знаш." "Да." "Ко су?" "Не интересује нас. То је твој проблем. Са нама те нису видели, спречени су." Кант климне: "Шта имаш?" "Нашле смо место и сад идемо тамо." "Океј. Шта онда чекамо?" "Знак." *Знак су 3 ударца у спољна врата. Одговор је исти. "Шлем", каже Амазонка. Браве шкљоцну. Сестре једна другој проверавају затвараче. Амазонка прегледа Кантове и куцне у визир. Радио оживи: "Сад се држи. Отварамо." Врата клизну у страну. Прашина заклони видик. Ово је потпуно илегално. Неко у контроли ће да региструје отварање и да узбуну. Кант се осврне али изнад врата кроз која су ушли не трепће црвено светло. А морала би да буду блокирана. Или је то намерно или је квар или никога не боли за узбуну. Пуца им кита. Мисле да је неки шљакер куцнуо улаз, улетео да се склони јер кризира. Зато та спољна врата и служе. Али онда би требало да стигне хитна помоћ ал и њу изгледа да боли курчић. Ваздух исцури и открије голе шипке конструкције како штрче Напољу. Десни зид новог дела скоро је затворен а остатак је тек на почетку. И ово мора да је продужетак стамбеног сектора за шљакере па се нико не жури. Да је у питању неки погон, главоње компанија би секле муда за кашњење. А руља може да се притрпи: и по четворица могу, на смену, да џоњају у истој кабини. Коме се то не свиђа – нек иде. Барем руље има на тоне. Сестре крену Напоље, прихвате се за шипке и иду горе. Кант их прати. Магнети на чизмама лепе се за под. *Што је даље од излаза све је лакше да се пење. Горе, на платформи је скутер, мало потисно пловило за 10 особа. Сестре су већ стигле до њега и укрцале се. Кант хвата последњу шипку и избацује се, доплива до машине и уђе. Поклопац кабине се спусти и затвори, мотор оживи. Не може да је далеко место где иду. Скутером се не путује далеко. *Плове кроз насеобину, између свакојаких грађевина. Прилична је гужва. Светла намигују кроз прозоре, бљескају варилачке ватре и мали мотори на леђима шљакера који гурају материјале. Механичке руке пребацују већ готове модуле до места где ће их прикључити. Старе станице добијају нове наставке. А испод свега виси кугла-мајка. На њој теку, ковитлају, преплићу се разнобојни облаци. *Изашли су из дела интензивне градње. Сад пролазе крај великих, јарко осветљених комплекса: фабрике и лабораторије. За докове су привезани шатлови, утоварују их и истоварују. Овде се ради за сурову лову. Унутра станују само главоње. Потрошна маса шљакера довози се по потреби. *Вештачка светла су испод њих а изнад је гомила крша: ђубриште истрошених, хаварисаних модула, радиоактивних љуштура старих сателита сакупљених на гомилу која плута и окреће се сама, по сопственом моменту. Понека глатка површина одбљесне у орбиту. Кант се сећа језовитих прича о цинкарошима које је њихова банда затворила у једну од канти. Ови су успели да оспособе радио, сувише лако у ствари, као да је неко хтео да се њихов крај чује. Слали су сигнале, вриштали, обећавали признања, признавали. После тачно 10 минута емитовање је престало. Кад су их спасиоци нашли, скоро 6 сати касније, били су упишани, усрани и луди. Толико луди да би им било свеједно да неко поново затвори врата и завари их. Спасиоци су се клели како је унутра све било пуно грозних шумова, металног церекања и гребања. *Поцрнели метал, искидане оплате, одлепљена пластика се, као канџе, пружају према скутеру. Ма ко да је возач Кант му скида шлем. Провлаче се са милиметарском прецизношћу. Ситнији отпаци одбијају се од прозирне кабине. Он капира штос: овако су у сенци и нико не може да их скенира. Мотор, од како су ушли међу крш, смањен на минимум сад је угашен. Плутају гурани прошлим убрзањем. Скутер се уздиже, избије изнад шкољке која га је скривала и приђе новом зиду од изгужваног метала на коме још виси понека плочица керамике. Кант осети како их магнети усидрују. Кабина се отвори и они крену Напоље. Возач остаје у скутеру. Напољу, чизама лако залепљених, Кант гледа како једна Сестра барата око врата у зиду. Ова се мало опиру али попусте. Све изгледа старо и трулекс. Махну му и он крене у мрачни отвор. *Ваздушна комора, иако скрпљена, ради. Зелено светло изнад врата жмигне и Сестре и Кант поскидају шлемове. Запахне га врућина и тешки смрад. "Спреми камеру", каже Амазонка. Он отвори торбу, мало неспретно због рукавица. Кад дигне поглед види да су се Сестре, осим оне која му наређује, искобељале из одела и, држећи се за шипке, стоје испред врата; једна с леве, друга с десне стране а трећа у средини. Плоча клизне удесно и откри голи ходник. Сестре се ослободе, поскоче и запливају кроз њега све до угла. И тамо се распореде и полако извире. "Идемо", нареди Амазонка. *Сестре клизе кроз ходнике. Мора да су биле овде јер нема шансе да се из цуга снађу. Задах и врућина су све јачи. Кант је тотално мокар. Хлађење у оделу не ради ако шлем није на месту а Амазонка није дозволила да свуче одело. Тако њих двоје тапкају по поду, залепљени магнетима а Сестре, онако голе и обријане, пливају, одбијајући се од зидова и плафона. За њих сандуци и кутије који затрпавају пролаз нису препрека, само мало поскоче и већ су с друге стране. Кант мора да се потруди и обилази. Кад нека баш поштено рашири ноге и пица зине, заголица га у малом мозгу. А ова конзерва, ма како да је скрпљена, ради. Спољни изглед је маска. Само, кад се нешто скрива онда се и чува. Он не види никакво оружје код Сестара. Можда им не треба јер знају место? Аларм није чуо, сва врата су се отворила, све иде глатко ко на некој журези али... Врата клизну у страну и Кант стане. Стигли су. Потегне камеру и упери је у полумрак. Подешава сочива и њихову осетљивост и сенке избледе. Притиска "rec." и уђе у халу. У дугом тоталу хвата просторију, громаде кавеза и пролазе између њих. Онда зумира снопове флекси-цеви и каблова и прати их полако, да ухвати капање у њима, све до кавеза и губица у коју улазе. Обилази кавез и снима. Тело унутра је безоблична маса заробљена у шипке, без имало места за покрет. Дише полако. Бледа кожа дрхтури од лаких струја на које је прикључена. На крају тела из њега излазе нове цеви. Врати се до главе не прекидајући снимање. Опет зумира цеви и протезу која фиксира њихов улазак. Њушка је влажна, ноздрве се шире и скупљају. Изнад њих је покров. Кант испружи слободну руку и смакне га. Открије велико, црно око, раширену, укочену зеницу. Дрхтај прође кроз тело и главу и дубоки, тешки глас процеди се кроз челичне шипке. *Амазонка га гурне. Кант прекине снимање. Има бар 20 уснимљених кавеза а из панораме се види да их овде има бар 100. И ко зна колико још оваквих хала има унутра. Спакује камеру и крене напоље. Иако је ознојен језа му је на леђима и стомаку. *Враћају се другим путем. Овде по зидовима виси инсталација прилепљена само шандареним изолиркама. Код једне од разводних кутија, у коју каблови утичу и истичу, застану. Амазонка отвори џеп на десној бутини, извади мали компи и да га сестри закаченој за шипку на плафону. Ова отвори враташца, прикључи се на плочу са гомилом лампица и откуца нешто. Светла се помере, промене места. Сестра се искључи. Код следеће кутије ствар се понавља. Рибе бришу трагове. Ако је све опрема овако скрпљена неће бити велика мудрост да се то уради. Место је скроз скуцано од селотејпа. Само су апарати у хали потпуно исправни. *Нико их није сачекао на кривинама или излазу. Кант укапира да се све време тремира и чека да неко бане али – ништа. Без проблема стижу до коморе. Напољу су мрачне силуете отпада, одоздо обасјане. Скутер чека. Утрпају се, кабина се склопи а мотор оживи. Кант затвори очи. Није било лоше. Чисто. У нос се увуче заостали прамен смрада. Уосталом, ко год да шљакари тамо није неки капацитет него ситна сића. Обичан сточар. Светла промичу с оне стране кабине: фабрике. Цивилизација. Један шатл испред одлепљује се и диже. Чим се испне пали главне моторе и правац доле. Исто раде и они у отпаду. Филм почне да се одмотава и враћа у халу. Јебига, неће то. Затресе главом. Боли га, важно да је обавио посао. Шта ту има? *Али глава ради по своме. Кант је видео гомиле мртваца, просута црева и мозгове, крв помешану са говнима. То је доле сасвим нормално. На крају крајева и онако их има превише. Али ово је видео први пут. Зна за приче, било је на ТВ, у вестима с времена на време. Само, ништа више од снимака меса а то и није нешто: месо ко месо, мало блеђе или црвеније ко мари. Али овако уживо... Стресе се. Јеботе. Повуку горе и забију у кавез мало теле или панду или ко зна шта, прикључе му цеви за храну и говна и оставе тако, у мраку и врућини. Дају му само неко посебно млеко. Не може ни да мрдне. И све зато да му месо буде мекано, без мишића, светлоружичасто. Пет-шест месеци тело расте, сапето, слепо, зноји се, дрхти, све док га не закољу. Радило се то и доле али су државе забраниле тај "континентални третман" због дреке јавности. Бизнис се наставио овде, илегално. Сад то није само природно месо без мишића и жила него и одрасло у идеалним условима микрогравитације да би било мекше за лованерске гуше. За трен Кант зачује онај глас, крик, врисак између жица. Тргне се и отвори очи. *Сестре се облаче док Кант гули унутрашњи слој одела. Коначно се искобеља па зграби панталоне и убаци се у ногавице. Јебига, добродошли у фриз. Ни џемпер ни јакна не помажу. Једва успева да обузда зубе да не цвокоћу наглас. Амазонка му да компи. Време за исплату. Никаква кењажа о јадним животињама слепих очију не пали. Сува лова је оно што се рачуна. Кант оде до разводне кутије и укључи се. Руке му помало дрхте али погађа улаз и креће, нађе свој рачун, укуца шифру за трансфер. Екран се испразни, поново испише цифре и потврди пребацивање. "То је то", каже. "Заједно ћемо да изађемо до угла а после идеш својим путем." "Океј." Кант климне. Глупо му је да се рукује с рибом. Извади камеру из торбе, расклопи је и чип са снимком убаци у џеп, поред лампе. *На углу Кант сабира. Остатак ствари му је у свратишту. Није их покупио да завара њушкала. Погледа на сат. Још десет минута до позива. Договор је да у року од пола сата од пребацивања лове обрне свој број и потврди да има робу. Они ће за следећа 2 сата бити овде. Сигурно имају неко приватно пловило у близини. Остаје, дакле, чиста техника. Састанак код Анђика треба отказати. Крене према јавној говорници. Још не зна ко су њушкала. Осврће се. *"А, наш посетилац." Кант се окрене. Службеник, виши, Гунци, прилази са широким кезом. "Како је? Шеткаш около." "Да." "И како ти се чини? Још се гради ал није лоше?" "Да. Да." "А то ти је некаква камера у торби?" Кант климне. Тип у говорници управо је завршио. Жмирка зелена лампица за слање. Одговор ће стићи за час посла. "Снимаш около, а?" "Па... мало." Црвена лампа намигне. "Е па то не сме. То је кажњиво." Тип прима поруку. "А колко се сећам ниси ни пријавио камеру, буразеру." Кант погледа сат. Још 6 минута. Ако време истекне без потврде сјебо се. "Дај да видим ту машину." Тип отвара врата. "Дај." "Ево, ево." Скине торбу с рамена и гурне је у отворену шаку, пропусти типа и упада. *Само јадно клик и – готово. Прекинули су везу. Ништа није уговорио, није стигао да упозори на њушкала. Е јеби га. Ово му није требало. Крене и стане. А камера? Осврне се. Безбедњака нигде. Само шљакери и остали мутеж. Гунци збрисо. Кант пљуне. Ако га појури има да се прави луд или да му ребне казну у кешу да му се заврти. Јебига. 100 пута. Још једном се осврне. Поглед окрзне две познате њушке. И ови стигли. Али њушкала гледају на другу страну и крену тамо. То не штима. Ал шта га боли, није луд за пратњом. *Сирена закрешти и испред се закува кркљанац. Кант закочи. Талас вриштеће масе га гурне назад, низ ходник, све до раскршћа. Ту притисак попусти а руља се размили около. Сирена заћути. "Шта би", пита једног шљакера. "Ништа страшно. Попустила врата." У ходнику, лежи неколико тела, једна чизма, папири и крпе. Те су поштено изгазили. Он настави, прође скоро цео бочни ходник кад се огласи сирена медицинара. Ипак су се пробудили. *Препозна шупу и зелену фарбу са флекама. Канта и није тако велика и пре или после стигнеш где си хтео. Шацне сат: још 48 минута. Не улази му се тако рано. Обрне се. На углу га тргне шум. Провири. Из бочног пролаза изађу она 2 њушкала, осврћу се и пређу у други ходник. За дебљину изолирке су се мимоишли. Кант жмирне. Онај ко да тегли торбу са камером. Иста је као његова. Истина има 100 милиона таквих али баш сад, баш овде... Наслони се на зид, изброји до 53 и крене. Пролаз је затрпан свакаквим дрангулијама: црева неке машине измешана су са исцепаним факс ролнама, разлупане кутије, још папира, празне конзерве, брикови и тетрапакови. Провлачи се кроз то и нога му запне. Сагне се, разгрне ђубре и доле нађе вишег службеника. Још је топао. *Њушкала изађу из ходника и скроз ладно стану на сред трга. Стрељају погледима около дискретни ко шатл паркиран у меморији компија. Ал покривају леђа један другом. Или су аматери који су гледали пуно филмова или им се баш оће да их сви констатују и заобиђу. Раја их, прибијена уз зидове, у широком луку игнорише. Као: не виде 2 мамлаза са рукама одмакнутим од тела ко да имају 20 кила мишића или бар ручни бацач испод одела. Кант стиска лампу. *Без разлога њушкала су отишла. Окренули се и вратили одакле су стигли. Кант бечи очи ал их не види, затресе главом и јурне. *Дахће и притиска дугме за улаз. Врата су закључана. Јебе им све по списку. Ако онај сероња неће да отвори разбиће га. Јурњава га је задувала, не може да се надише. Притисне опет па се осврне. Трг је празан. Не, неко излази из ходника. Врата се покрену. Њушкала. Кант се постранце провуче кроз отвор. Учини му се да један од типова клима главом а онда се врата склопе. *"Аха, поштовани Кант је стигао. Само напред, само напред." Кант угази у собу. У углу, на гомили јастука, лешкаре 3 типа. Онај што блебеће је Анђико. "Сиђите." Обазре се. Нигде столице. Окрене се сасвим и штрецне. Неки грмаљ, 3 са 3, стоји у углу. Наочарке за плажу му скривају очи а ручерде држи на јајима. "Мораћу ту до вас." "Али наравно." Кант се спусти на јастуке и упадне ко у буре. Проба да се искобеља кад му се други тип обрати: "Нешто сте задихани. Проблеми?" "И да и не. Неки типови су ме пратили. Шмугнуо сам им ал сам видео да су скењали једног безбедњака који ми је одузео камеру." Тип климне. Упицањио се по последњој моди. "Какав језик", убаци се Анђико, "баш експресиван." Модиста климне. "Ал чип сам сачувао", збрза Кант и маши се за џеп. Грдосија прилети, у 2 корака и зграби га за руку. Чип падне на јастуке а модиста га дохвати, отвори свој сако и убаци у компи прорез. Онда из џепа извади наочари, гурне их на нос и гледа снимак. Наочари су пријемник и добијени сигнал шаљу на стакла од течног кристала. Квалитет није неки али ради. Модиста скине наочаре. "Добро. Чак врло добро. А шта је то?" Кант гледа како му грмаљ вади лампу из џепа и додаје газди. "Згодно. Примитивно али ефикасно." Анђико клима. Кант цимне руку али стисак не попусти. "Но добро. Вратимо се послу." Модиста трепне и Кантова рука падне. "Исплата по договору: пола у кешу пола на рачун. За сат се враћамо. Сад би могли да попијемо нешто." У 2 корака грмаљ оде до угла у коме је био, узме две актовке. Једна заврши у Кантовом крилу а друга код модиста. Овај је отвори и извуче флашу и 3 чаше. "Потпуно природно", каже и наспе густу, белу течност па је дода Анђику и Канту. "За посао." Кант отпи. Врелина клизне низ грло. "Пребројте", каже модиста, "инсистирам." *У ствари тако је Кант искључен из разговора. Али ни Анђико није боље прошао. Није ни он крупна риба. Зато мора да се увлачи. А и модиста то исто ради неком доле: лиже буљу. Али, Канта није брига. Своје је обавио. Милује торбу. Сува лова. *"Баш је топло овде", каже модиста а грмаљ прискочи и олабави му кравату. Модиста ни да трепне. Грдосија коју би и базука једва зауставила кад се залауфа стане са стране. Можда му и црево вади кад овај оће да пиша, конта Кант. *На излазу Анђико се топи ко сладолед. Тако ваљда треба кад си у машини. Онда имаш сигурност, знаш ко је твој али мораш да рашириш гузу ако оће да ти га завуку. И да се смешкаш. *Кант никад није путовао приватним пловилима. Увек је морао да се гура, чека у реду за карте, потврде и печате. Сад је све то прошло крај њега, нико га није ни погледао а већ улази, кроз пупак, у брод. Лова, лова, лова... *Путовање је прошло по принципу: мало лебдиш, мало те убрзање дави па опет лебдиш и опет те дави. Јебига, које богатство кошта ово зезање горе-доле. Требало би да га неко дебело плати. Има да му забибере. Гадне ствари ће да се десе. *Модиста климне Канту: "Бићемо у вези." Кроз облаке вири туњаво сунце. Ипак, довољно је топло да не дрхти. *Лова је легла на рачун. Кант то рутински проверава. Још никад није чуо да нека велика фирма зезне слободњака. То су за њих ситне ствари, кинта горе – кинта доле, али им увек требају ситне услуге проверених људи. Компаније су громаде без додира. Између, у празнини, пливају слободњаци и штрпкају по наруџби. Велики се међусобно прате 25 сати на дан и нема шансе да конкурент не забележи сваки потез. Слободњаци су фаце у сенци, ситне рибе, али могу свуда да се завуку, стигну и оду без много буке. Ако нешто крене наопако наручилац ће да нестане у свом склоништу. Јаја могу да упадну у процеп јако лако и мрак може да прогута ситнеж а да ни не подригне. Али, то је цена, па, ако ти се не свиђа - пољуби и остави. Киша лије ко суманута. Кант се јежи. *Нема сензационалних вести из орбите. Све се окреће по старом. *Кант лежи у свом брлогу. Жмури али то не може да обрише пакет који је стигао. Унутра су његове ствари из свратишта. Анђико је обећао да ће их послати али он није марио за гаће и чарапе. Ипак, то је стигло, уредно спаковано. А кад је напипао оно што су увили у те крпе стао је. Мада, јасно му је, ништа ново није открио. Екологија је само бизнис. Од досаде која гњави компаније и сама је постала компанија. Време протеста и оружаних акција, саботажа, заборављено је. Онда би његова вест била на првим страницама. Или би неко разбуцо фабрику. Сад је штос у трговању. Екологија продаје своје ћутање. Плати да будем нем. Да би поставила такав услов неко мора да набави информацију. Неко ситан, слободан и потрошан. Зеленима је први задатак да открију скривено, да знају шта се муља. За то најме слободњака или неку банду ко што су Сестре и кажу: Иди тамо и уради то и то. Лак посао – чиста лова. Без фрке и панике. И сви су на крају живи и срећни. И дебели. Океј, све му је то јасно али не мора да му се допада. Устане. Ма, шта га боли. Он је ситнеж. Ако хоће да опстане мора да пази, ћути и ринта. Важно је да он није на јеловнику. Размота крпе, одложи на страну камеру а фолију са влажним, мало отопљеним, ружичастим месом убаци у фриз. (1995) // Пројекат Растко / Књижевност / Српска фантастика // |
