Stefan Prvovenčani: Sabrani spisi

Povelja manastiru Svete Bogorodice na Mljetu

Original nije sačuvan. Postoji prepis koji se čuva u Historijskom arhivu u Dubrovniku. Tekst, ukupno 41 redak, pisan je na pergamentu (format 48 x 34 sm). ispod njega je potvrda kralja Milutina, u 8 redaka. I prepis povelje i potvrdu posala je ista ruka i to nekaligrafskim ustavnim pismom kraja XIII i početka XIV veka. Sačuvan je ostatak gajtana od crvenih konaca, provučen kroz pliku. Podaci o povelji uzeti su iz rukopisa Srpskog diplomatara, I, koji su pripremili V. Mošin, D. Sindik i S. Ćirković.

Davalac onoga što je blago i istočnih svakom davanju neoskudni, uslišilac svakoga koji ga prizove istinom, ne htede ničiju propast, nego zapovedi da se svi spasu i u razum istiniti dođu, Vladika svih, Hristos Bog, istinita mudrost očeva, koga ako ko nađe u istinu je blažen; ko je dakle taj koji može da iskaže sile Gospodnje? Radi takvog smerenija Vladike sve se udivljava, jer našeg spasenja radi bi čovek, svih Bog ovaplotivši se u Pričestu svoju mater, i svojim blagovoljenjem venča nas dajući neoskudno ispunjenje onima koji s ljubavlju padaju ničice k njemu. Veličinu njegovog čovekoljublja razumevši, ja, grešni Stefan, veliki kralj, namesni gospodin sve srpske zemlje i Dioklitije i Dalmacije i Travunije i Humske zemlje, padajući ničice pred tebe, molim ti se, Gospode, ti si me primio iz utrobe moje matere, ti si moj pokrovitelj, tebe kao utvrđenje i nadu imam i pred tebe kao moliteljicu stavljam Prečistu Tvoju Mater. Mene izabravši u domu oca moga da budem naslednik prestola oca moga i među braćom mojom viša me javivši, meni predade da pasem stado oca moga s blagoslovom očevim,⁽¹⁾ koji i ovaj nauk dade meni, rekavši:

- Sine, moje reči uzmi na um, mojim rečima priklanjaj uho tvoje, sačuvaj ih u svome srcu⁽²⁾ i budi onaj koji se svim srce uzda na Boga, blagoslovi Boga u svako vreme i neka je hvala njegova svagda na ustima tvojim.⁽³⁾ Blizu je Gospod svih koji ga se boje i molitvu njihovu uslišaće i spašće ih.⁽⁴⁾ Amin.

Stoga i ja, razumevši blaženi život oca moga, kako u svemu s žurbom priticaše zapovedima Gospodnjim, i zato ga Vladika Hristos Bog strašnim svima koji žive okolo njega javi, i mir i tišina bi u dane vladavine njegove, po reči proroka Davida: "Gospod neće lišiti dobra one koji hode nezlobivo." Toga radi i ja padam pred tebe, znajući tvoje čovekoljublje i molim se vapijući ovako tebi Isuse Hriste:

Otvori mi oči srdačne, da razumem i tvorim volju tvoju u sve dane života moga, "jer sam pridošlica ja";⁽⁵⁾ ne sakrij od mene zapovesti tvoje, nego "otkri oči moje da razumeju čudesa od zakona tvoga".⁽⁶⁾ Reci mi, Gospode, nedokučivosti i tajne premudrosti tvoje, na tebe se nadam, bože moj, da mi ti prosvetiš um i smisao svetlošću razuma tvoga, da prebivam u svim zapovestima tvojim kako bih se obnovio i prosvetio istinom i spasao dušu moju i telo. Amin.

I tako prebivajući, ako i druge dobrodetelji ne stvorih, o meni će se postarati Bog, jer gde bejaše manastir nekog svetitelja sa usrdnom željom svaku potrebu ispunih mu, i ovome manastiru Prečiste Vladičice naše Gospođe Bogorodice na Mljetu⁽⁷⁾ ovo darujem: ostrvo celo i Babino Polje, na drugom ostrvu u Krkri crkvu Svetoga Vida, Janjinu i s Popovom Lukom i Svetog Stefana i Svetog Georgija. A ovo su im međe: Žulijan od mora do mora i od druge strane od Motružnice od mora do mora; u Stonu crkvu Sv. Nikole. Ovo da budu metohije Svete Bogorodice mljetske crkve. I vinogradi koje je opat kupio crkvenim dobitkom da budu crkvi u Rijeci i u Žrnovnici pred Dubrovnikom. Ovi uvek da budu crkvi. I o ovim metohijama niko da se ne stara osim opata, koji je u tom mestu, a drugi ni jedan čovek da nema brigu niti vlast nad kim. Ko bude vladar posle mene ili moje dete ili blizak ko ili neko drugi, ovoga da ne razori ili kome učini neko nasilje.

Ako li se ko, zavišću Sotoninom obuzet, drzne da razori nešto od onoga što prinosim Presvetoj Bogorodici Blagodetelnici, takav da bude proklet od Gospoda Boga Svedržitelja i Presvete Bogorodice, i sila časnog i životvorećeg krsta da porazi njega u sadašnjem i budućem veku, i od mene grešnog neka mu bude anatema. Ovoga radi pisah i potpisah.

Stefan, po milosti Božjoj venčani kralj i samodržac sve srpske zemlje i pomorske.

KOMENTARI

1. U Hilandarskoj povelji koju je izdao Stefan, nailazimo na ovakve reči: "I ovaj kao podvižnik i čedoljubivi i slatki starac gospodin mi sveti Simeon, ako sam i nedostojan da se nazovem njegovim sinom, blagoslovi me izvrsnije od ostale moje braće, kao što blagoslovi Isak Jakova, sina svoga, svakim blagoslovom..." Stefan je u Mljetskoj povelji upotrebio, dakle, gotovo identičnu formulaciju o tome da ga je otac uzvisio nad ostalom braćom, izabravši ga za svoga naslednika. Za njega je bila značajna ta činjenica i oko 1200. godine, kada je sastavljao Hilandarsku i oko 1220. godine, kada je sastavljao Mljetsku povelju.
2. Sine, moje reči uzmi na um, mojim rečima prikloni uho tvoje, sačuvaj ih u svome srcu - Citat, Priče Solomonove, glava 4, 20-21.
3. blagoslovi Boga u svako vreme i neka je hvala njegova svagda na ustima tvojim - Citat, Psalam 34, 1.
4. Citat, Psalam 145, 18-19.
5. jer sam pridošlica ja - Slično, Prva knjiga dnevnika, 29, 15.
6. otkri oči moje da razumeju čudesa od zakona tvoga - Citat, Psalam 119, 18.
7. Podignut krajem XII ili početkom XIII veka za benediktince, čija je matica Sv. Marija u Pulsanu, poluostrvo Gargano u Apuliji. Ne zna se tačno ko ga je podigao. Pomišlja se da je to učinjeno brigom Stefana prvovenčanog, koji je i izdavač povelje tom manastiru. Manastirska crkva bila je posvećena Bogorodici Blagodateljnici kao i Studenica.