Стефан Првовенчани: Сабрани списи

Повеља манастиру Свете Богородице на Мљету

Оригинал није сачуван. Постоји препис који се чува у Хисторијском архиву у Дубровнику. Текст, укупно 41 редак, писан је на пергаменту (формат 48 x 34 см). испод њега је потврда краља Милутина, у 8 редака. И препис повеље и потврду посала је иста рука и то некалиграфским уставним писмом краја XIII и почетка XIV века. Сачуван је остатак гајтана од црвених конаца, провучен кроз плику. Подаци о повељи узети су из рукописа Српског дипломатара, I, који су припремили В. Мошин, Д. Синдик и С. Ћирковић.

Давалац онога што је благо и источних сваком давању неоскудни, услишилац свакога који га призове истином, не хтеде ничију пропаст, него заповеди да се сви спасу и у разум истинити дођу, Владика свих, Христос Бог, истинита мудрост oчева, кога ако ко нађе у истину је блажен; ко је дакле тај који може да искаже силе Господње? Ради таквог смеренија Владике све се удивљава, јер нашег спасења ради би човек, свих Бог оваплотивши се у Причесту своју матер, и својим благовољењем венча нас дајући неоскудно испуњење онима који с љубављу падају ничице к њему. Величину његовог човекољубља разумевши, ја, грешни Стефан, велики краљ, намесни господин све српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније и Хумске земље, падајући ничице пред тебе, молим ти се, Господе, ти си ме примио из утробе моје матере, ти си мој покровитељ, тебе као утврђење и наду имам и пред тебе као молитељицу стављам Пречисту Твоју Матер. Мене изабравши у дому оца мога да будем наследник престола оца мога и међу браћом мојом виша ме јавивши, мени предаде да пасем стадо оца мога с благословом очевим,⁽¹⁾ који и овај наук даде мени, рекавши:

– Сине, моје речи узми на ум, мојим речима приклањај ухо твоје, сачувај их у своме срцу⁽²⁾ и буди онај који се свим срце узда на Бога, благослови Бога у свако време и нека је хвала његова свагда на устима твојим.⁽³⁾ Близу је Господ свих који га се боје и молитву њихову услишаће и спашће их.⁽⁴⁾ Амин.

Стога и ја, разумевши блажени живот оца мога, како у свему с журбом притицаше заповедима Господњим, и зато га Владика Христос Бог страшним свима који живе около њега јави, и мир и тишина би у дане владавине његове, по речи пророка Давида: "Господ неће лишити добра оне који ходе незлобиво." Тога ради и ја падам пред тебе, знајући твоје човекољубље и молим се вапијући овако теби Исусе Христе:

"Отвори ми очи срдачне, да разумем и творим вољу твоју у све дане живота мога, "јер сам придошлица ја";⁽⁵⁾ не сакриј од мене заповести твоје, него "откри очи моје да разумеју чудеса од закона твога".⁽⁶⁾ Реци ми, Господе, недокучивости и тајне премудрости твоје, на тебе се надам, боже мој, да ми ти просветиш ум и смисао светлошћу разума твога, да пребивам у свим заповестима твојим како бих се обновио и просветио истином и спасао душу моју и тело. Амин.

И тако пребивајући, ако и друге добродетељи не створих, о мени ће се постарати Бог, јер где бејаше манастир неког светитеља са усрдном жељом сваку потребу испуних му, и овоме манастиру Пречисте Владичице наше Госпође Богородице на Мљету⁽⁷⁾ ово дарујем: острво цело и Бабино Поље, на другом острву у Кркри цркву Светога Вида, Јањину и с Поповом Луком и Светог Стефана и Светог Георгија. А ово су им међе: Жулијан од мора до мора и од друге стране од Мотружнице од мора до мора; у Стону цркву Св. Николе. Ово да буду метохије Свете Богородице мљетске цркве. И виногради које је опат купио црквеним добитком да буду цркви у Ријеци и у Жрновници пред Дубровником. Ови увек да буду цркви. И о овим метохијама нико да се не стара осим опата, који је у том месту, а други ни један човек да нема бригу нити власт над ким. Ко буде владар после мене или моје дете или близак ко или неко други, овога да не разори или коме учини неко насиље.

Ако ли се ко, завишћу Сотонином обузет, дрзне да разори нешто од онога што приносим Пресветој Богородици Благодетелници, такав да буде проклет од Господа Бога Сведржитеља и Пресвете Богородице, и сила часног и животворећег крста да порази њега у садашњем и будућем веку, и од мене грешног нека му буде анатема. Овога ради писах и потписах.

Стефан, по милости Божјој венчани краљ и самодржац све српске земље и поморске.

КОМЕНТАРИ

1 У Хиландарској повељи коју је издао Стефан, наилазимо на овакве речи: "И овај као подвижник и чедољубиви и слатки старац господин ми свети Симеон, ако сам и недостојан да се назовем његовим сином, благослови ме изврсније од остале моје браће, као што благослови Исак Јакова, сина свога, сваким благословом..." Стефан је у Мљетској повељи употребио, дакле, готово идентичну формулацију о томе да га је отац узвисио над осталом браћом, изабравши га за свога наследника. За њега је била значајна та чињеница и око 1200. године, када је састављао Хиландарску и око 1220. године, када је састављао Мљетску повељу.

2 Сине, моје речи узми на ум, мојим речима приклони ухо твоје, сачувај их у своме срцу - Цитат, Приче Соломонове, глава 4, 20–21.

3 благослови Бога у свако време и нека је хвала његова свагда на устима твојим - Цитат, Псалам 34, 1.

4 Цитат, Псалам 145, 18–19.

5 јер сам придошлица ја - Слично, Прва књига дневника, 29, 15.

6 откри очи моје да разумеју чудеса од закона твога - Цитат, Псалам 119, 18.

7 Подигнут крајем XII или почетком XIII века за бенедиктинце, чија је матица Св. Марија у Пулсану, полуострво Гаргано у Апулији. Не зна се тачно ко га је подигао. Помишља се да је то учињено бригом Стефана првовенчаног, који је и издавач повеље том манастиру. Манастирска црква била је посвећена Богородици Благодатељници као и Студеница.