Свети Сава: Сабрани списи

Рукописи

Сачувало се врло мало рукописа са делима Светог Саве. Сем Карејског типика, за чији се примерак у облику свитка данас у Хиландару може то поверовати, нема ниједног Савиног оригинала или аутографа. Оригинална је била Хиландарска повеља 1198, али је у првом светском рату изгубљена.

1. Хиландарска повеља. Оригинал повеље налазио се до 1896. у Хиландару, где се чува и оснивачка хрисовуља византијског цара Алексија III Анђела из 1198. Поклоњена српском краљу Александру I Обреновићу када и Мирослављево јеванђеље, повеља се чувала у Народној библиотеци у Београду, али је нестала приликом евакуације књига из Београда 1915, и до данас није пронађена. Сачувале су се извесне копије и оригинални фотографски снимак. Добар факсимил је у Д. Аврамовића, Света Гора са стране вере, художества и повеснице, Београд 1848.

2. Карејски типик. Пергаментни свитак у Хиландару (сигнатура АС 132/134) са потписом и воштаним печатом Савиним, могао би бити оригинал овога важног документа из 1199. Позната су још 4 каснија преписа, међу којима је нарочито важан пергаментни препис у Хиландару из XVI в. (АС 135/134) и у збирци рукописа под бр. 710 из времена око 1825. Зна се и за један препис у Патријаршијској библиотеци у Београду (бр. ) и у Архиву САНУ бр. 51 из 1620/30. Текст је уклесан и у камени надвратник Карејске испоснице.

3. Хиландарски типик. Није се сачувао оригинал, већ рани препис у облику пергаментног кодекса у Хиландару (АС 156), вероватно из двадесетих година XIII века. Има још неколико преписа: Михов у Зборнику с краја XIV - почетка XV в. у Одеси (Унив. библ. 31); Марков у Зборнику српских житија из 1370-75 (Нар. библиотека Србије Рс 17); Завалски препис из XVII в. (изгубљен); Хиландарски препис - прерада из 1788 (Хил. 583); извод у Хил. 716 из времена око 1816; Хил. 746 из 1877, можда и у Њемецком зборнику XV в., о коме за сад немамо подробнијих и сигурнијих података.

4. Студенички типик. Веома позни препис у рукопису Шафарикове збирке Народног музеја у Прагу, из 1619 (сигнатура према Опису Вашице-Вајса 144; IX N 8 (шаф. 10). Писан у Студеничкој испосници. Други студенички из 1760, изгубљен; познат по неким описима и исписима, био у поседу Милоша С. Милојевића, али се том рукопису замео траг већ када је Ћоровић спремао своје критичко издање Савиних списа.

5. Житије светог Симеона. Као и Студенички типик у истом, студеничком зборнику из 1619, данас у Шафариковој збирци у Прагу.

6. Служба светом Симеону. Најстарији рукопис, на пергаменту, Минеј празнични из средине XIII века, српски, који се сада налази у Архиву САНУ 361. У Софији су још два важнија преписа, у минејима НБКМ 141 из 1607/08, и ЦИАМ 89 из XVII в.

7. Писмо Спиридону. Налазило се у отачнику Велике Ремете из XV века. Данас се том рукопису изгубио траг, нема га више ни у Великој Ремети ни у Гргетегу; текст је сачуван у изд. Даничића у Старинама 4 (1872) 230-231.

8. Упутство за читање псалтира. Рукопис САНУ 51 из 1620/30, али и у руским рукописима, одакле и у штампане псалтире (нпр. Син. 406 из XV в., 431 из XVI в. ГИМ).