Свети Сава: Сабрани списи

Речник мање познатих речи

А

агрипнија (грч.) - бденије, свеноћна служба

алилуја (јевр.) - "Славите Бога!" чест литургијски рефрен ("Алилуја! алилуја! алилуја! слава теби, Боже!")

амин (јевр.) - Заиста, да, нека тако буде; завршна формула молитава

анафора (грч.) - благословени хлеб, "нафора"

анђелски образ (лик) - монаштво, монашки чин

арула (грч.) - преносиво огњиште, мангал

архиепископ (грч.) - први епископ, поглавар самосталне православне цркве

архиепископија (грч.) - седиште архиепископа

архијереј (грч.) - првосвештеник; епископ

архимандрит (грч.) - старешина већег манастира, највиши монашки чин

Б

бденије - вечерње или свеноћно богослужење, у коме се спајају вечерња и јутрења

беда - невоља, несрећа

бес - демон, ђаво

било - клепало, удараљка (дрвена или метална) којом се у манастиру монаси позивају на службу Божју

благоверан - побожан, веран

благоверност - побожност, верност

благодат - милост, сила Божја, дар Светог Духа (грч. харизма)

благопријатан - угодан, пријатан

благородан - племенит; племенитог рода

благоухан - миомирисан, који је пријатног мириса

благочастив - побожан

боговидац - онај који види Бога одн. који је видео Бога; епитет праоца Мојсија

богодан - који је од Бога дан одн. добијен

богодарован - који је од Бога дарован

Богодевојчица - Богородица (према стсл. Богоотроковица)

богомудар - обдарен божанском мудрошћу

богоносан који Бога у себи носи

богопаран - који узлеће ка Богу

богородичан - црквена песма (тропар) посвећена Богородици

бојазан Господња - синоним: страх Господњи - свештени, религиозни страх од Бога као морални императив или кочница

болезан - бол, мука; болест

бољар - великаш, властелин

В

васељена - сав свет

васкрсни - недељни, који пада у недељу, који се пева или чита у недељу

венчати - крунисати; венчати (браком)

вечерња - главно вечерње богослужење

вишње силе - анђели

Владика - Господ (Исус Христос)

Владичица - Господарица (Богородица)

Д

двери (свете) - олтарска врата, врата на иконостасу

Дева - девојка, девица; назив Богородице, која је зачела "безмужно" (без мушкарца), од Светог Духа, и родила Исуса не повредивши своје девичанство

Девојчица - Дева, Богородица (према стсл. Отроковица)

дијаклизма (грч.) - испијање вина и узимање анафоре после литургије

диптих (грч.) - поменик, књига у коју се уписују имена живих и мртвих за помен на литургији

добродетељ - врлина; добро дело

довољство - задовољење потребног, неопходног; што је на довољство - што је неопходно

Г

епископ (грч.) - највиши чин црквене јерархије, дословно значи надзорник; архијереј, владика

епитимија (грч.) - црквена казна духовно-педагошког карактера

З

златопечатан - са златним печатом; з. повеља, хрисовуља, владарска повеља највишег реда, снабдевена златним печатом

И

иго - јарам; терет

игуман (грч.) - старешина манастира

икос (грч.) - реторски грађена похвална и поздравна песма која прати кондак

инок - монах, калуђер

иноплеменик - туђинац, странац

ирмос (грч.) - песма-образац за тропаре у свакој оди канона

искони - у почетку, у прапочетку

исход - излазак; излазак душе из тела, смрт

Ј

јереј (грч.) - свештеник

јерес (грч.) - кривоверје, заблуда вере коју црква осуђује и проклиње

јеромонах (грч.) - монашко-свештенички чин, монах који има чин свештенства те може да служи литургију, монах-јереј

јутрења - главно јутарње богослужење

К

кадило - кадионица

канархање (грч.) - читање канона у цркви

канон (грч.) - правило; византијски песнички жанр, сложен из више посебних песничких форми

катизма (грч.) - група од неколико псалама, која се чита као литургијска целина; псалтир је подељен на 20 катизми

кедар (грч.) - врста зимзеленог дрвета; к. ливански кедар који расте на планини Ливану (Лебанону); симбол усправности, узвишености, плодности

кимина (грч.) -

кир (грч.) - господин (као титула)

клепало - било

клепалце - мало клепало, мало било

клип (грч.) - свештенство уопште, црквена јерархија

коленопоклоњење - молитвени поклон, велики и мали (метаније)

колесница - кола, двоколица

кондак (грч.) - литургијска химна особите врсте, уграђена у структуру канона (после шесте песме); уз тропар - најважнија песма сваког култа у православној цркви

красовоља (грч.) - пехар, чаша

крепост - снага, моћ

крстијански - хришћански

ктитор (грч.) - оснивач манастира или цркве

Л

лавра (грч.) - већи, обично владарски, царски манастир

литургија (грч.) - служба Божја, главно црквено богослужење, на коме се врши света тајна причешћа и које се служи по правилу ујутру одн. преподне

литургисати - служити литургију

лице - лице или "ипостас" (хипостаза) Свете Тројице; личност уопште; сама особа (о којој се говори) одн. њено присуство

луча - зрак светлости

М

међучасје - кратка служба која се чита и пева између часова

метаније (грч.) - поклони који се чине приликом изговарања појединих молитава

метимон (грч.) - "С нама (је Бог!)", псалмска песма која се пева на великом повечерју; отуда: велико повечерје (павечерњица)

минеј (грч.) - месечник, богослужбена књига са песмама за сваки дан у месецу (службени м.) само за веће празнике (празнични м.) или за типове светих (општи м.)

миро (грч.) - свето или освећено уље; миомирисно уље које чудесно истиче из светих моштију

мошти - посмртни остаци светаца, чувани и поштовани као предмет посебног црквеног и народног култа

муж - човек; одрастао, зрео мушкарац

Н

намесник - наследник престола, престолонаследник

напаст - невоља; искушење

наследство - наследници, потомство

наставник - водитељ, руковођа

невештаствен - нематеријалан, бестелесан, духован

несмислен - који је без разума, безуман, луд

ништ - сиромашан

О

обитељ - манастир

обличити (обличавати) - укорити, окривити; укоравати, окривљавати

образ - лик, обличје; монашки чин (мали и велики, анђелски, апостолски, грч. схима)

оваплотити се - отеловити се, постати човек од крви и меса (за Сина Божјег), према Јн. 1, 14.

озлобљен - упрошћен, оштећен, опустошен

октоих (грч.) - осмогласник, богослужбена књига са црквеним песмама различитог жанра, груписаним за певање по "гласовима", којих је у византијској музици осам

омити - опрати, спрати

општежиће - монашка заједница, манастир (грч. киновија), заснован на строгој дисциплини заједничког живота, молитве и рада под руководством игумана

отац - монах; назив којим се ословљава монах или свештено-монах и уопште црквени свештенослужитељ

отачаство - земља отаца, отаџбина; очевина, посед отаца; постојбина

отачаствољубац - онај који љуби своје отачаство

отпуст - благословна молитва којом се црквена служба завршава

П

параклитик (грч.) - богослужбена књига, врста октоиха (осмогласника)

парик (мн. парици) (грч.) - зависан сељак у Византији; у средњовековној Србији - меропах

планина - планински предео са пашњацима

подвизавање - монашка аскеза

подобан - песма чија мелодија служи као образац другим песмама

поклони - грч. метаније, молитвено клањање

покојиште - место где се обитава одн. лежи; обитавалиште, боравиште

полуноћница - поноћна служба тзв. "дневног" циклуса

поп (грч. папас, отац) - свештеник, свештеномонах; у средњем веку уобичајени општи назив за свештенослужитеља

пост - литургијско време у православној цркви са прописаним уздржавањем од хране и нарочитим правилом богослужења; велики пост, четрдесетница, ускршњи пост

подвиг - подвиг, борба; мука; аскеза (према грч. агон)

преподобан - свет; епитет светог монаха; у правосл. цркви категорија светих монаха

престављање - смрт

Приснодева - Она која је увек дева, Увекдева

причасник - онај који учествује у чему, који се сједињује са чим или с ким

прозорљив - који види унапред оно што се иначе не види

промисао - брига, старање; Божје старање о свету или о појединим људима

прот (грч. протос) - протепистат, изборни старешина Свете Горе

псалам изборни - песма ("псалам") састављена од стихова разних псалама; одабрани псалам, укључен у дневна богослужења

псалтир (грч.) - збирка 150 (151) псалама, старозаветних химни, чији је аутор једним делом цар Давид ("псалми Давидови"); књига у којој су псалми

Р

работати - служити

раса (грч.) - основна монашка одећа

риза - свештеничка одежда; монашка хаљина

С

саврстан - одговарајући

савршити - испунити у целости, извршити; начинити

самодржац - владар суверене државе, носилац све власти (према грч. автократор)

сатворити - начинити, направити

сахођење - силажење, силазак

сведржитељ - који све држи у својој власти, атрибут божанства

светилна - врста црквене песме која се пева после канона

светитељ - епископ, архијереј, владика

седилна - црквена песма (према грч. катизма), која се пева на јутрењу, укрштена са читањем "катизми" псалтира или после треће (одн. шесте) песме канона

скрб - жалост, туга

славовенчање - увенчавање славом, крунисање славом

слово - реч, говор; назив одељка, поглавља

Слово - грч. Логос = Реч Божја, друго лице Свете Тројице; Син Божји Исус Христос

смислодавац - онај који дарује разум

степена - стихови из псалама који се певају на свечаној јутрењи у недељу

стихира (грч.) - врста литургијске песме, која се пева уз одређене стихове псалама

стиховно - група песама (стихира) у октоиху, које се певају уз стихове псалама

странопримац - који прима странце, гостопримац

странствовати - ићи у туђину, живети у туђини

стратор (грч.) - мазгар

струја - текућа, жива вода; река

сугуб - двострук, удвостручен

суштаство - биће, природа

Т

таланат (грч.) - назив монете; дар Божји

тетрајеванђеље (грч.) - четворојеванђеље, богослужбена књига која садржи 4 јеванђеља у канонском поретку (Матеј, Марко, Лука, Јован)

тиховање - нарочити вид монашког подвига, обележен усамљеношћу, умном молитвом и медитацијом; исто што и грч. исихија

тишина - мир, спокојство

триблажени - "троструко блажени", најблаженији

Трисвето - песма Светој Тројици ("Свети, Боже!/ свети, крепки!/ свети, бесмртни!/ помилуј нас!")

тропар (грч.) - химна, једна од основних форми византијског песништва

трудоположник - онај који је прописао подвиге

Ћ

ћелија (грч. келија) - монашка ћелија; соба у манастирском конаку за становање монаха; посебна кућица или колиба у којој живе монаси испосници

У

уподобити се - учинити се сличним, постати сличан

успеније - уснуће, смрт

устав - правило, литургијско правило, синоним грч. типик

усходиште - пут или средство којим се пење; степенице, лестве

Ф

фалагедона (грч.) - жива рана

финик (вар. финикс, грч.) - урма, датуља; уоп. палма; симбол животности и вечне младости

Ц

царевати - владати (без обзира на ранг владавине; тако и кнез и жупан и краљ и цар "царују"!)

црноризац - монах, калуђер

Ч

часови - службе тзв. дневног богослужења - први, трећи, шести и девети час

часословац - богослужбена књига са дневним службама - часовима, вечерњом, јутрењом итд.

чиноначелства - сви редови и рангови (за анђеле и људе)

чредни - коме је ред, дневни

чтеније - читање; читање поучног штива по типику

Ш

Шестопсалмије - шест псалама утврђених за читање на почетку јутрење