Andrej Kislovski

Pesme

Internet izdanje

IZVRŠNI PRODUCENT I POKROVITELJ

Tehnologije, izdavaštvo i agencija
Beograd,13 jul 2000

PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK
Zoran Stefanović
LIKOVNO OBLIKOVANJE
Marinko Lugonja
VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE
Milan Stojić, Mihailo Stefanović
DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA
Nenad Petrović

UVODNA NAPOMENA

AUTOBIOGRAFIJA

Rođendan
Dvadeset i pet
Dvadeset pet i dvadeset sedam
Priznanje
Koreni mira
Ženo
Serenada s kraja veka
Beleška

GIMNASTIKA

Zamka
Upala
Jagode
Molim?
Kvaka 222
Priroda
Slatka tajna postojanja
U snu

SVET

Dovoljno slave za sve
Nešto novo
Beli tigar: Grabljivica
Titanik
Nojev kovčeg

MoRskI POzDRaV VaSKa PoPE

ZvezDA
medUza
šKOLjka
Rak
ribA
čoVEK
KiT

UMOR

Danas je tako
Misao
Bezličnost
Kiša
Oda smrti
Jesenji list

U LjUBAV IZ LjUBAVI

Po(m=n)oćni zagrljaj
Priroda simbolike ljubavi
Uši
Pravim te...
Čekanje
Nemam reči...
Balada suncu

UVODNA NAPOMENA

Ako mislite
Da ćete imati posla sa čovekom

Kome svaki dan
Prolazi u večitoj fascinaciji sitnicama

Samo da bi vam
Još jednom ispričao kako je
velik i čudestan svet

U pravu ste: ja samo volim da pišem

AUTOBIOGRAFIJA

ROĐENDAN

Nalaktivši se
Na letnju potištenost savršenstvom sveta

Praćenu notom tuge
U pravilnoj ritmici ponavljanja

Mislio sam dosta je, nismo deca

Nisam bio u pravu: žene su lepše trudne
(i sledeće godine praviću rođendan)

DVADESET I PET

Mudrost?

To je veština uravnotežavanja
Lica i naličja sopstvene posebnosti

To je umetnost uklapanja u
prirodne tokove stvari
Pozdravljanjem sopstvene prostorne
i vremenske ograničenosti

Kroz iskrenost i milost ljubavi

Ali zašto bi ste me uopšte slušali
Ja imam samo dvadeset i pet godina

DVADESET PET I DVADESET SEDAM

Sa dvadeset i pet
I dalje sam lakše pričao sa stvarima
nego sa ljudima

Imitirajući svet
Koji je, naivno sam mislio, trebao SAM
sebe novog da rodi

Ipak nisam puno izgubio
Sada imam dvadeset i sedam

PRIZNANJE

Odbijajući se tvrdoglavo
O glatke zidove servirane bukvalnosti

Gde su mi misli
Najviše ličile na slepu štenad

Nisam ni sanjao
Zašto još ostajem ispred vrata razumevanja

Priznajem: život sam bio preozbiljno shvatio

KORENI MIRA

Mada postoji
Svakodnevno mirno istrajavanje dosade

Brkanjem lončića
Gde je sreća posledica a ne uzrok ispunjenja cilja

Lepota davanja
Praćena verom u ljude: imenom božije milosti

Tera me da kažem: život jeste prekrasan

ŽENO

Lakoćom diše amorfna površina duše
U dubini senke uvek si dva koraka ispred

Razumeti je samo fotografija prošlosti
Posebnost ti leži sa druge strane očiju

Jezik odriče ono što telo šapatom govori
Istina se valja negde duboko ispod

Ženo, ti dobro znaš šta radiš

SERENADA S KRAJA VEKA

Ja, moderni Adam
Opipavam vrhove dečijih krikova

I mislim kako postoji nada
Za pogrešnu nagnutost ovog sveta

Sve dok ti Evo vodiš krevet
Između hridi zimskog popodneva

BELEŠKA

Iako poetika velikih
Uči dosezanju pozitivne slave

Prozivanjem gomile soljenjem pameti
Što u vokativu što nominativu množine

Odlučio sam da u svojoj skromnosti ostanem
Usamljen: pevam samo u svoje ime

GIMNASTIKA

ZAMKA

Kada zapnem na grbu neočekivanosti
svoje misli

Kada naletim na beskrajni zid
njene veličine

Ili skliznem gubicom vakuuma
dubine iste

Upao sam u zamku sopstvene genijalnosti

UPALA

Kada me ugrize trulež gnoja u ustima

Kad zaškripi kamenje bola u zglobovima

Kad zaspi ukus iscrpljenosti u udovima

Popijem pentreksil

JAGODE

Bledim
Od strasnog mirisa pada

Pušim se
Od nepodnošljive sete postojanja

Trnem
Od metafizičkog bola beskonačnosti

Samo me jagode mogu spasti

MOLIM?

Televizija?
To svetlucavo kopile podvodača vremena

Politika?
Ta stoglava kurva lažne požrtvovanosti

Novac?
Ta šuštava ala svih surogata sreće

Ali gobleni...
Goblene ne podnosim

KVAKA 222

Ako se
Proizvod ništavila i lignji
Odnosi
Prema iskrenosti američkih kola
Kao
Karakter letnje ženske spavaćice
Izujedane
Modernom teorijom fraktala
Tada nema smisla
Razbijati glavu glupostima

PRIRODA

Ako diskutujemo
O nežnom šarenilu buđenja poljskog cveća

Ako smo već počeli da pričamo
O periodičnom blaženstvu dočekivanja
žarkog oboda zore

I ako zaista moramo da gubimo vreme
Razglabajući o škrgutavoj prisnosti
šuštanja smrznutog snega
Ja sam za

SLATKA TAJNA POSTOJANJA

Beskrajni prostor druge strane horizonta
Zove na osvrtanje vijanjem sopstvenog repa

Reke pitanja skrojene po natalnom krvotoku
Poniru negde noseći tajnu sudbinske
ispunjenosti

Toplina nedorečenosti poznavanja sebe
Čini svakog od nas nerešivom misterijom

Kad već padamo u san
Da li ste za dve ili tri kockice šećera?

U SNU

1

Sanjao sam

Sve bašte
Vavilonskih vrtova

Sve smrti
Ajfelovih tornjeva

Popeo sam se kornjači na oklop
Slonu uvo da dotaknem

Bio sam glatkiji od leda
Topliji od majčine utrobe

Bio sam ogromna zlatna riba

2

Sanjao sam
One zelene zelene šume
Gde velikih stvari nema osim šume

Sanjao sam
Onu belu vrućinu tela
Kada se ponovo negde daleko rađaš

Sanjao sam
Lepotu mesa pocepane kože
Kojim se sreća malenkosti kupuje

Nije bolelo ne boli nikad neće
Soko u oku
Vuk u stomaku
Medved među nogama
Prašina blato voda u nama

3

Sanjao sam
Ono poznato lice
Onu toplu senku smeha
U borama oko očiju
I nož

Nepoznati nož
U poznatom osmehu
Od deset hiljada bisera
I čekanje

Čekanje
Puno neverice
U neporecivost bola
Radoznalost me vreba iza ugla
I razočarenje
U moguće i nepoznato

4

Sanjao sam
Englesku ciglu gologlavog drveća
Nebo koje želim da zaboravim
Ralje prašnjavog psa
Trče ka meni niz dvorište
Tiho inje po nogavicama
I beg veći od nesvesti
Više kao lenjo nesnalaženje
Kao klackalica što prethodi povraćanju

Sanjao sam
ŠIPKOM sam oborio korake
izmešao nadu
Olako jako
Mokar po vazduhu
Sejao igle psovanja i smrti
Sklanjao se jedući rep
Mehurićima pljuvačke molio me
A ja sam PRETIO
PRETIO
PRETIO
Probudio sam se
Glupo.

5

Saxxxxnjao sam
Zemlja me je pokrivala
Grede su zacvilele svod je popustio
Zaskočio me mrak
Zatvorio bocu izvukao uši
Bio sam Luna u ćilibaru
Mesec u mislima
Kao vazduh urezan u kamen uliven u tamu
Kao zveckanje britvom o gumeni zid
Ništa me nije bolelo
Nije bilo hladno
Nikoga nisam čuo
Uzaludan trud
Kao sto koji je sebi
Odgrizao sve četiri noge
Ustvari, nema šta mnogo da se priča
Ni suza da skoči
Disao sam uzalud

6

Sanjao sam
Pariz velik grad
Apolon zapadne civilizacije
Par prijatelja
Dedu

Ruski restoran
Tavanicu na dodir kažiprsta
Miris sveže pletenice
Nežne stolove
Umor

Reči
Rusa konobara
Golubijih očiju brade brkova
Mekoće ruskih suglasnika
Uveče

Vetra
Reke na ruskom
Ptica iznenađenja otvorenih usta
Podsvesnu prisnost ruskog
Ja jesam Rus

Čudo
Čak i za običan san
Padanje u nesvest bez svetla bez snage
Zvuk i dodir
Nestaju
Mirno komešanje
Providni obris svesti u sklopljenoj vreći
Glasovi zovu
U pomoć

Bilo bi lepo
Umreti tako
Umreti u Ruskom restoranu
Umreti u Parizu
Umreti u snu

7

Sanjao sam
Hladno novogodišnje veče
Neka deca su prepunila autobus petardama
zapalila nebo
Autobus je odleteo u visoko u maglu svemira
izgubio se u mastilu
daljine
Svi su čekali da padne svi su čekali da se
vrati
on nikako nije silazio
Visio je negde i golicao ljude tremom mača
na ivici kose
Kada se radoznalost meša sa smrću sneg sa
izazovom
Ljudi su se tiskali po ulici sa čeličnom
jezom u temenu
Semenkom limuna u glasu tegovima u ušima
stajao sam tako
Čekajući moju zvezdu padalicu

Sanjao sam
Iznenadnu šteketavu tutnjavu smrznute
modrine neba
Kao kada se staro platno para pod prstima
zemlja propada
Autobus je leteo upaljenim svetlima napred
Udario je silovito uz oblake tihog praska
odskočio grčem uhvaćene
ribe
kliznuo preko ulice ka
meni

Sve se dogodilo brzo nisam imao vremena
da otvorim usta
urimujem misli
nisam imao kada da se
uplašim sna
Samo sam čekao kad će me metalni cvet
poneti sa sobom
kad će me prilepiti
ljubavlju slepom

Ali
Velika srebrna životinja se zanela pred
hipnotisanom gomilom
zaspala pred nemim
čuđenjem
Nikoga nije dotakla nikoga nije povredila
u prepunoj ulici
Čak ni mene...

SVET

DOVOLjNO SLAVE ZA SVE

Zašto Bi iko Šetao Bled
Zašto Bi ikome Smetao Smeh

Pogledaj Koliko je Velik Svet
Pogledaj Koliko je Velik Svet!

Ima Za svakog Sunca Zar ne
Ima Dovoljno Slave Za sve
TRADICIJA: NJU
JE DALI
NA POKLON
DONEO
GALI

Budalama Dosadna Hladna
A meni Sija

Greje Napredne Misli
Nove Ideje

Vraća Veru U sebe
Uvek Prija

Laskava Potvrda
Besmrtnosti Genija

Tradicija!

NEŠTO NOVO

Maji i Nikoli

Diše Glatka Loptasta Koža

Radoznali Apetit Traži nešto Slatko

Umor Urazumi Veličinu Vesti

Strpljenje Priroda Nagradi Plačem

Pst
Tišina
Molim malo pažnje
Sprema se novi život

BELI TIGAR: GRABLjIVICA

GLAD JE GONI
MITSKI UBICA
SINONIM ZA NESTAJANJE

...nevin
kada razdire
tih
kada umire
u snegu

...lep
da postoji
slep
da se boji
čoveka

...blizu je
kraj
ostaje
sjaj
biser u oku

TITANIK

Sav taj uga''''x''lj u čeličnoj ljusci
četiri stuba otmenog dima
bogate namere za obične dane

Sve te ulice preko ravnog neba
sedam spratova mahagonija
dva orkestra, gimnastička sala

I svi ti ljudi, žene sobe i ljudi
somot ukosnica i šapat šalova
slani vazduh između belix čaršava

ribama...

NOJEV KOVČEG

Rusi ga carski islikaše
Hodali su po njemu i upali

Veliko tamno korito
Hiljadu kvadrata za toliko pasmina

Košuljica krvi na Araratu
Čeka letima drskije ljude

Šteta, đavo je tako šuštavo vruć
Ne da nam stopu nebeskog gospodina

MoRskI
POzDRaV
VaSKa PoPE

ZvezDA

kAd Bi ZnaLa
DA zBog njE ĐaVolja iGRa IdE

kAd Bi zNaLA
dA zBOG njE gLAVe oTpADAju

nE bi tAKO miRNo na dNU spAVALA

medUza

xhTeLA je KoŠčaTe
ObLaKe da zaGrlI

htELA je kaMEno
nEbo da oPiPa

hTEla je oŠtRe
zVeZDe da poLjUbI

takO je od vOde
Na kopno pobegla

takO se na kOpnu
U vOdu vrAtilA

šKOLjka

PRiNCeza DRHTavOg SRCa
Na kOŠTanoj poSTeLji SPaVa

OKupaNa KRuPNom sOlju
SaNja SReBRNo SuNCe SKLoPLjenog
SVeta

HTeLa bi ČuDOM
Da je NiKO NePOZVaN Ne prOBudi

ONa
SaNjA SaN nAd SNoVIMa
ONa
SaNja SuNCe SVoJe SMRTi

Rak

OdUVEk hraBRO
KrČI put naTRaŠkE

KaMeniM ruKAmA
KidA srCa rAdoZnaliXH

Svoje OlaKO
PReko rAMena bACa

NiKo mEkU pticu da Ne nAđe
nIkO PESmu njeNu da Ne čUje

MoŽe TuŽnA bIti

ribA

voLeLa bi So
kAd bi zNala Šta da OkuSi

voLelA bi Vodu
kaD bi zNaLa Kuda da KReNe

voLeLa bi SEbE
kAd bi zNaLa KoGa da potRAŽi

pLaKalA bi KaD je GLADnu
Oštro GVoŽĐe na vazDUH iZnesE

sAMo kAd bi zNaLa da SuZE Njene
nad voDOM VIDeti se MoGU

čoVEK

zašto
TUĐim ruKaMa TUĐu vODu kOPaš

zašto
u TUĐoj kOŽi TUĐu koŽU UZimaš

VidEĆeš tEK kADa ti OčI so
pOJede

da si riBA U NEBeskOJ Supi
da si zRNo Na VEĆem taNjIRu

Jer vODA KAMen Uvek u krUGove
pReTVoRi

KiT

bez
IjedNe BorE U GRudIma

bez
iJednOg ŽuLja U OčiMa

bez
iJEdnE ZAnoKtiCe Na srCu

PaMetNiJi jE

UMOR

DANAS JE TAKO

Goranu Miljkoviću

Danas je tako
Imam minu u srcu
Čudna je to mina
Ubija samo one koje volim

Dogodilo se
Imam minu u srcu
Čudna je to mina
Raznese ceo svet
A mene ostavi netaknutog

Mislio sam
da iznesem minu
Da telom zaštitim ljude
Da telom zaštitim svet

Al' ne vredi
Čudna je to mina
Kada nema ljudi
Ni nje nema

MISAO

Misao
Misao rana i čista
Misao pisana dimom prvih vatri
Onih koji su čuli
Misao
Misao jasna
Misao nedirnuta očima buke
Koja ište svoj zalogaj sveta
Misao
Misao kratka
Misao kao strela
Odapeta zbog koračanja zvanog napred
Misao
Misao brza
Misao savršena kao svako jaje

Gde je?

BEZLIČNOST

Jednom kad budem dovoljno isti
Upašću u rupu prostora koga zauzimam
Moje stope upašće u moje stope
Moji rukavi upašće u rukave
Moje pantalone poješće mrak
Ostaće dah oka na zamagljenom licu
Ostaće dodo
U čarapama
Koji potvrđuje
Koji odobrava
Ostaće bledi privezak
Vešalica za muku i tregere
Od mene ostaće rupa koja je ja

Jednom kad budem dovoljno isti
Propašću kroz sebe kao kroz tanki led
Udaviću se na liniji srca
Izgubiću se u provaliji dubokoj
Par hiljada svetlosnih godina
Na pola puta između očiju
Na pola puta između ušiju
Tu iza opne čela kore temena
Niko me neće naći niko neće znati
Gde sam
Niko me neće tražiti niko neće znati
Da me nema
Od mene ostaće rupa koja je ja

KIŠA

Pletem konop od kose kišnih kapi
Što umorom pada niz uzani prozor

Pletem konop od tankih vodenih niti
Što lelujanjem peva pesmu poslušnih
Pletem omču od uvojaka nečijih suza
Vosak od puste promašenosti

Ko zna koliko ću još puta danas umreti

ODA SMRTI

Da se raspem
Na petnaest leptira

Da krila leptira
Imaju moje oči

Da se oči zatvore
Kad se krila sklope

Tako bih voleo umreti

JESENJI LIST

Jesenji list
Modrih pejzaža daleke tuge

Jesenji list
Vrtloga sivih stepenica trošnosti

Jesenji list
Lavirinta bezimenih koraka prošlog

Pao mi je pred noge

U LjUBAV
IZ LjUBAVI

(Oštrini voljenih zuba ne možeš pobeći)

PO(M=N)OĆNI ZAGRLjAJ

Pod miškom mi
Severna senka tvoje glave izrasla

Na grudima
Tesni talasi tvoje kose

Na stomaku
Lomne linije tvojih ruku

Kad bih nakazan tako
Mogao zauvek snom da se šetam

PRIRODA SIMBOLIKE LjUBAVI

Iz očiju mi
Saće tvoga smeha kaplje

Iz ušiju mi
Trska tvoga glasa viri

Iz kože mi
Ruže tvojih poljubaca mašu

A ti, ti me još pitaš da li sam prirode
zaljubljive

UŠI

Probaj da mi u uši nežne oblake reči
pošalješ
Na nebu čela mislima da se poigraju

Pokušaj da ih poljskim cvećem
ukrasiš
Kakav bi to par Dalijevskih vaza bio

Probaj da ih dragim kamenjem okitiš
Možda bi ti tajnu zvezdanih virova
odale

Ali molim te nemoj ih ljubiti
Od tvojih poljubaca sva se naježim