Андреј Кисловски

Песме

Интернет издање

ИЗВРШНИ ПРОДУЦЕНТ И ПОКРОВИТЕЉ

Технологије, издаваштво и агенција
Београд, 13 јул 2000

ПРОДУЦЕНТ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Зоран Стефановић
ЛИКОВНО ОБЛИКОВАЊЕ
Маринко Лугоња
ВЕБМАСТЕРИНГ И ТЕХНИЧКО УРЕЂИВАЊЕ
Милан Стојић, Михаило Стефановић
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ТЕКСТУАЛНОГ И ЛИКОВНОГ МАТЕРИЈАЛА
Ненад Петровић

УВОДНА НАПОМЕНА

АУТОБИОГРАФИЈА

Рођендан
Двадесет и пет
Двадесет пет и двадесет седам
Признање
Корени мира
Жено
Серенада с краја века
Белешка

ГИМНАСТИКА

Замка
Упала
Јагоде
Молим?
Квака 222
Природа
Слатка тајна постојања
У сну

СВЕТ

Довољно славе за све
Нешто ново
Бели тигар: Грабљивица
Титаник
Нојев ковчег

МоРскИ ПОзДРаВ ВаСКа ПоПЕ

ЗвезДА
медУза
шКОЉка
Рак
рибА
чоВЕК
КиТ

УМОР

Данас је тако
Мисао
Безличност
Киша
Ода смрти
Јесењи лист

У ЉУБАВ ИЗ ЉУБАВИ

По(м=н)оћни загрљај
Природа симболике љубави
Уши
Правим те...
Чекање
Немам речи...
Балада сунцу

УВОДНА НАПОМЕНА

Ако мислите
Да ћете имати посла са човеком

Коме сваки дан
Пролази у вечитој фасцинацији ситницама

Само да би вам
Још једном испричао како је
велик и чудестан свет

У праву сте: ја само волим да пишем

АУТОБИОГРАФИЈА

РОЂЕНДАН

Налактивши се
На летњу потиштеност савршенством света

Праћену нотом туге
У правилној ритмици понављања

Мислио сам доста је, нисмо деца

Нисам био у праву: жене су лепше трудне
(и следеће године правићу рођендан)

ДВАДЕСЕТ И ПЕТ

Мудрост?

То је вештина уравнотежавања
Лица и наличја сопствене посебности

То је уметност уклапања у
природне токове ствари
Поздрављањем сопствене просторне
и временске ограничености

Кроз искреност и милост љубави

Али зашто би сте ме уопште слушали
Ја имам само двадесет и пет година

ДВАДЕСЕТ ПЕТ И ДВАДЕСЕТ СЕДАМ

Са двадесет и пет
И даље сам лакше причао са стварима
него са људима

Имитирајући свет
Који је, наивно сам мислио, требао САМ
себе новог да роди

Ипак нисам пуно изгубио
Сада имам двадесет и седам

ПРИЗНАЊЕ

Одбијајући се тврдоглаво
О глатке зидове сервиране буквалности

Где су ми мисли
Највише личиле на слепу штенад

Нисам ни сањао
Зашто још остајем испред врата разумевања

Признајем: живот сам био преозбиљно схватио

КОРЕНИ МИРА

Мада постоји
Свакодневно мирно истрајавање досаде

Бркањем лончића
Где је срећа последица а не узрок испуњења циља

Лепота давања
Праћена вером у људе: именом божије милости

Тера ме да кажем: живот јесте прекрасан

ЖЕНО

Лакоћом дише аморфна површина душе
У дубини сенке увек си два корака испред

Разумети је само фотографија прошлости
Посебност ти лежи са друге стране очију

Језик одриче оно што тело шапатом говори
Истина се ваља негде дубоко испод

Жено, ти добро знаш шта радиш

СЕРЕНАДА С КРАЈА ВЕКА

Ја, модерни Адам
Опипавам врхове дечијих крикова

И мислим како постоји нада
За погрешну нагнутост овог света

Све док ти Ево водиш кревет
Између хриди зимског поподнева

БЕЛЕШКА

Иако поетика великих
Учи досезању позитивне славе

Прозивањем гомиле сољењем памети
Што у вокативу што номинативу множине

Одлучио сам да у својој скромности останем
Усамљен: певам само у своје име

ГИМНАСТИКА

ЗАМКА

Када запнем на грбу неочекиваности
своје мисли

Када налетим на бескрајни зид
њене величине

Или склизнем губицом вакуума
дубине исте

Упао сам у замку сопствене генијалности

УПАЛА

Када ме угризе трулеж гноја у устима

Кад зашкрипи камење бола у зглобовима

Кад заспи укус исцрпљености у удовима

Попијем пентрексил

ЈАГОДЕ

Бледим
Од страсног мириса пада

Пушим се
Од неподношљиве сете постојања

Трнем
Од метафизичког бола бесконачности

Само ме јагоде могу спасти

МОЛИМ?

Телевизија?
То светлуцаво копиле подводача времена

Политика?
Та стоглава курва лажне пожртвованости

Новац?
Та шуштава ала свих сурогата среће

Али гоблени...
Гоблене не подносим

КВАКА 222

Ако се
Производ ништавила и лигњи
Односи
Према искрености америчких кола
Као
Карактер летње женске спаваћице
Изуједане
Модерном теоријом фрактала
Тада нема смисла
Разбијати главу глупостима

ПРИРОДА

Ако дискутујемо
О нежном шаренилу буђења пољског цвећа

Ако смо већ почели да причамо
О периодичном блаженству дочекивања
жарког обода зоре

И ако заиста морамо да губимо време
Разглабајући о шкргутавој присности
шуштања смрзнутог снега
Ја сам за

СЛАТКА ТАЈНА ПОСТОЈАЊА

Бескрајни простор друге стране хоризонта
Зове на освртање вијањем сопственог репа

Реке питања скројене по наталном крвотоку
Пониру негде носећи тајну судбинске
испуњености

Топлина недоречености познавања себе
Чини сваког од нас нерешивом мистеријом

Кад већ падамо у сан
Да ли сте за две или три коцкице шећера?

У СНУ

1

Сањао сам

Све баште
Вавилонских вртова

Све смрти
Ајфелових торњева

Попео сам се корњачи на оклоп
Слону уво да дотакнем

Био сам глаткији од леда
Топлији од мајчине утробе

Био сам огромна златна риба

2

Сањао сам
Оне зелене зелене шуме
Где великих ствари нема осим шуме

Сањао сам
Ону белу врућину тела
Када се поново негде далеко рађаш

Сањао сам
Лепоту меса поцепане коже
Којим се срећа маленкости купује

Није болело не боли никад неће
Соко у оку
Вук у стомаку
Медвед међу ногама
Прашина блато вода у нама

3

Сањао сам
Оно познато лице
Ону топлу сенку смеха
У борама око очију
И нож

Непознати нож
У познатом осмеху
Од десет хиљада бисера
И чекање

Чекање
Пуно неверице
У непорецивост бола
Радозналост ме вреба иза угла
И разочарење
У могуће и непознато

4

Сањао сам
Енглеску циглу гологлавог дрвећа
Небо које желим да заборавим
Раље прашњавог пса
Трче ка мени низ двориште
Тихо иње по ногавицама
И бег већи од несвести
Више као лењо несналажење
Као клацкалица што претходи повраћању

Сањао сам
ШИПКОМ сам оборио кораке
измешао наду
Олако јако
Мокар по ваздуху
Сејао игле псовања и смрти
Склањао се једући реп
Мехурићима пљувачке молио ме
А ја сам ПРЕТИО
ПРЕТИО
ПРЕТИО
Пробудио сам се
Глупо.

5

Саxxxxњао сам
Земља ме је покривала
Греде су зацвилеле свод је попустио
Заскочио ме мрак
Затворио боцу извукао уши
Био сам Луна у ћилибару
Месец у мислима
Као ваздух урезан у камен уливен у таму
Као звецкање бритвом о гумени зид
Ништа ме није болело
Није било хладно
Никога нисам чуо
Узалудан труд
Као сто који је себи
Одгризао све четири ноге
Уствари, нема шта много да се прича
Ни суза да скочи
Дисао сам узалуд

6

Сањао сам
Париз велик град
Аполон западне цивилизације
Пар пријатеља
Деду

Руски ресторан
Таваницу на додир кажипрста
Мирис свеже плетенице
Нежне столове
Умор

Речи
Руса конобара
Голубијих очију браде бркова
Мекоће руских сугласника
Увече

Ветра
Реке на руском
Птица изненађења отворених уста
Подсвесну присност руског
Ја јесам Рус

Чудо
Чак и за обичан сан
Падање у несвест без светла без снаге
Звук и додир
Нестају
Мирно комешање
Провидни обрис свести у склопљеној врећи
Гласови зову
У помоћ

Било би лепо
Умрети тако
Умрети у Руском ресторану
Умрети у Паризу
Умрети у сну

7

Сањао сам
Хладно новогодишње вече
Нека деца су препунила аутобус петардама
запалила небо
Аутобус је одлетео у високо у маглу свемира
изгубио се у мастилу
даљине
Сви су чекали да падне сви су чекали да се
врати
он никако није силазио
Висио је негде и голицао људе тремом мача
на ивици косе
Када се радозналост меша са смрћу снег са
изазовом
Људи су се тискали по улици са челичном
језом у темену
Семенком лимуна у гласу теговима у ушима
стајао сам тако
Чекајући моју звезду падалицу

Сањао сам
Изненадну штекетаву тутњаву смрзнуте
модрине неба
Као када се старо платно пара под прстима
земља пропада
Аутобус је летео упаљеним светлима напред
Ударио је силовито уз облаке тихог праска
одскочио грчем ухваћене
рибе
клизнуо преко улице ка
мени

Све се догодило брзо нисам имао времена
да отворим уста
уримујем мисли
нисам имао када да се
уплашим сна
Само сам чекао кад ће ме метални цвет
понети са собом
кад ће ме прилепити
љубављу слепом

Али
Велика сребрна животиња се занела пред
хипнотисаном гомилом
заспала пред немим
чуђењем
Никога није дотакла никога није повредила
у препуној улици
Чак ни мене...

СВЕТ

ДОВОЉНО СЛАВЕ ЗА СВЕ

Зашто Би ико Шетао Блед
Зашто Би икоме Сметао Смех

Погледај Колико је Велик Свет
Погледај Колико је Велик Свет!

Има За сваког Сунца Зар не
Има Довољно Славе За све
ТРАДИЦИЈА: ЊУ
ЈЕ ДАЛИ
НА ПОКЛОН
ДОНЕО
ГАЛИ

Будалама Досадна Хладна
А мени Сија

Греје Напредне Мисли
Нове Идеје

Враћа Веру У себе
Увек Прија

Ласкава Потврда
Бесмртности Генија

Традиција!

НЕШТО НОВО

Маји и Николи

Дише Глатка Лоптаста Кожа

Радознали Апетит Тражи нешто Слатко

Умор Уразуми Величину Вести

Стрпљење Природа Награди Плачем

Пст
Тишина
Молим мало пажње
Спрема се нови живот

БЕЛИ ТИГАР: ГРАБЉИВИЦА

ГЛАД ЈЕ ГОНИ
МИТСКИ УБИЦА
СИНОНИМ ЗА НЕСТАЈАЊЕ

...невин
када раздире
тих
када умире
у снегу

...леп
да постоји
слеп
да се боји
човека

...близу је
крај
остаје
сјај
бисер у оку

ТИТАНИК

Сав тај уга''''x''љ у челичној љусци
четири стуба отменог дима
богате намере за обичне дане

Све те улице преко равног неба
седам спратова махагонија
два оркестра, гимнастичка сала

И сви ти људи, жене собе и људи
сомот укосница и шапат шалова
слани ваздух између белиx чаршава

рибама...

НОЈЕВ КОВЧЕГ

Руси га царски исликаше
Ходали су по њему и упали

Велико тамно корито
Хиљаду квадрата за толико пасмина

Кошуљица крви на Арарату
Чека летима дрскије људе

Штета, ђаво је тако шуштаво врућ
Не да нам стопу небеског господина

МоРскИ
ПОзДРаВ
ВаСКа ПоПЕ

ЗвезДА

кАд Би ЗнаЛа
ДА зБог њЕ ЂаВоља иГРа ИдЕ

кАд Би зНаЛА
дА зБОГ њЕ гЛАВе оТпАДАју

нЕ би тАКО миРНо на дНУ спАВАЛА

медУза

xхТеЛА је КоШчаТе
ОбЛаКе да заГрлИ

хтЕЛА је каМЕно
нЕбо да оПиПа

хТЕла је оШтРе
зВеЗДе да поЉУбИ

такО је од вОде
На копно побегла

такО се на кОпну
У вОду врАтилА

шКОЉка

ПРиНЦеза ДРХТавОг СРЦа
На кОШТаној поСТеЉи СПаВа

ОКупаНа КРуПНом сОљу
СаЊа СРеБРНо СуНЦе СКЛоПЉеног
СВета

ХТеЛа би ЧуДОМ
Да је НиКО НеПОЗВаН Не прОБуди

ОНа
СаЊА СаН нАд СНоВИМа
ОНа
СаЊа СуНЦе СВоЈе СМРТи

Рак

ОдУВЕк храБРО
КрЧИ пут наТРаШкЕ

КаМениМ руКАмА
КидА срЦа рАдоЗналиXХ

Своје ОлаКО
ПРеко рАМена бАЦа

НиКо мЕкУ птицу да Не нАђе
нИкО ПЕСму њеНу да Не чУје

МоЖе ТуЖнА бИти

рибА

воЛеЛа би Со
кАд би зНала Шта да ОкуСи

воЛелА би Воду
каД би зНаЛа Куда да КРеНе

воЛеЛа би СЕбЕ
кАд би зНаЛа КоГа да потРАЖи

пЛаКалА би КаД је ГЛАДну
Оштро ГВоЖЂе на вазДУХ иЗнесЕ

сАМо кАд би зНаЛа да СуЗЕ Њене
над воДОМ ВИДети се МоГУ

чоВЕК

зашто
ТУЂим руКаМа ТУЂу вОДу кОПаш

зашто
у ТУЂој кОЖи ТУЂу коЖУ УЗимаш

ВидЕЋеш тЕК кАДа ти ОчИ со
пОЈеде

да си риБА У НЕБескОЈ Супи
да си зРНо На ВЕЋем таЊИРу

Јер вОДА КАМен Увек у крУГове
пРеТВоРи

КиТ

без
ИједНе БорЕ У ГРудИма

без
иЈеднОг ЖуЉа У ОчиМа

без
иЈЕднЕ ЗАноКтиЦе На срЦу

ПаМетНиЈи јЕ

УМОР

ДАНАС ЈЕ ТАКО

Горану Миљковићу

Данас је тако
Имам мину у срцу
Чудна је то мина
Убија само оне које волим

Догодило се
Имам мину у срцу
Чудна је то мина
Разнесе цео свет
А мене остави нетакнутог

Мислио сам
да изнесем мину
Да телом заштитим људе
Да телом заштитим свет

Ал' не вреди
Чудна је то мина
Када нема људи
Ни ње нема

МИСАО

Мисао
Мисао рана и чиста
Мисао писана димом првих ватри
Оних који су чули
Мисао
Мисао јасна
Мисао недирнута очима буке
Која иште свој залогај света
Мисао
Мисао кратка
Мисао као стрела
Одапета због корачања званог напред
Мисао
Мисао брза
Мисао савршена као свако јаје

Где је?

БЕЗЛИЧНОСТ

Једном кад будем довољно исти
Упашћу у рупу простора кога заузимам
Моје стопе упашће у моје стопе
Моји рукави упашће у рукаве
Моје панталоне појешће мрак
Остаће дах ока на замагљеном лицу
Остаће додо
У чарапама
Који потврђује
Који одобрава
Остаће бледи привезак
Вешалица за муку и трегере
Од мене остаће рупа која је ја

Једном кад будем довољно исти
Пропашћу кроз себе као кроз танки лед
Удавићу се на линији срца
Изгубићу се у провалији дубокој
Пар хиљада светлосних година
На пола пута између очију
На пола пута између ушију
Ту иза опне чела коре темена
Нико ме неће наћи нико неће знати
Где сам
Нико ме неће тражити нико неће знати
Да ме нема
Од мене остаће рупа која је ја

КИША

Плетем коноп од косе кишних капи
Што умором пада низ узани прозор

Плетем коноп од танких водених нити
Што лелујањем пева песму послушних
Плетем омчу од увојака нечијих суза
Восак од пусте промашености

Ко зна колико ћу још пута данас умрети

ОДА СМРТИ

Да се распем
На петнаест лептира

Да крила лептира
Имају моје очи

Да се очи затворе
Кад се крила склопе

Тако бих волео умрети

ЈЕСЕЊИ ЛИСТ

Јесењи лист
Модрих пејзажа далеке туге

Јесењи лист
Вртлога сивих степеница трошности

Јесењи лист
Лавиринта безимених корака прошлог

Пао ми је пред ноге

У ЉУБАВ
ИЗ ЉУБАВИ

(Оштрини вољених зуба не можеш побећи)

ПО(М=Н)ОЋНИ ЗАГРЉАЈ

Под мишком ми
Северна сенка твоје главе израсла

На грудима
Тесни таласи твоје косе

На стомаку
Ломне линије твојих руку

Кад бих наказан тако
Могао заувек сном да се шетам

ПРИРОДА СИМБОЛИКЕ ЉУБАВИ

Из очију ми
Саће твога смеха капље

Из ушију ми
Трска твога гласа вири

Из коже ми
Руже твојих пољубаца машу

А ти, ти ме још питаш да ли сам природе
заљубљиве

УШИ

Пробај да ми у уши нежне облаке речи
пошаљеш
На небу чела мислима да се поиграју

Покушај да их пољским цвећем
украсиш
Какав би то пар Далијевских ваза био

Пробај да их драгим камењем окитиш
Можда би ти тајну звезданих вирова
одале

Али молим те немој их љубити
Од твојих пољубаца сва се најежим