Neda Kovačević

Pesme

Internet izdanje

IZVRŠNI PRODUCENT I POKROVITELj

Tehnologije, izdavaštvo i agencija
Beograd, jun 2000

PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK
Zoran Stefanović
LIKOVNO OBLIKOVANJE
Marinko Lugonja
VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE
Milan Stojić
DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA
Nenad Petrović

Neda Kovačević je pesnikinja iz Beograda. Do sad objavila dve zbirke pesama Zenica duše (Sfairos, Beograd, 1997) i Umesto molitve (Knjiž. društvo Sveti Sava, Beograd, 1999). Objavljivala u časopisima Sveske, Književna reč, Zbilja, Naš trag... Trenutno radi na jednom romanu. Ovom prilikom predstavljamo deo pesama iz zbirke koja je u pripremi.

Sadržaj

Ex ponto belgradiensis

Kad bljesne sred grudi
gorko topla svetlost
nostalgije,
nisu to gore,
vucima besputne
i detinjem oku
krotke,
ni kuće seoske
maglom rasute,
ko raskinuta ogrlica
sanjom tkanih perli,
niti reke,
ukroćene sobom samim,
talasi žita
uprkos nebu iznikli.
Kad zemlja
što me rodi,
izdaleka k meni pođe,
imenu svome
odbegne.
I zamiriše
pečenim kestenom
u decembru
na ulici raspetoj
između
kralja
i prevrata.
Kad Otadžbina
pesmu pohodi,
ne kaplje iz pucadi
sremskih vinograda.
čini to škripom trola
u začaranom krugu
Kalemegdan Slavija.

Seobe

Gorčina luta
od grudi
do oka.
Reč
samospoznajom
pogrebena.
Tuga zvuka
bez zvona.
Neverna zvezda
krugu odbegla.
Ime
nasred puta
pregaženo
točkom usuda.

Pred Trojeručicom

Neću Ti se moliti.
Od sviju si molitvi viša.
Međ dlanove uzimam
tišinu očiju Tvojih
kao blagoslov.
Spokoj pri susretu
pogleda
kao oprost greha.

Poslednji feniks

Sopstvenim
pepelom stvoren,
pogreben
i vaskrsao.
Pre rođenja.
Gospodar Kugle
vlastitu urnu
u ruci drži.
Munja ga upita
sme li da se vrati
u Nebo
s koje je dozva.
Duboko u sebe uronjen
on govori
ćutnjom.
Iz otvorenog oka
ko bela golubica
grom prhnu
i munju
u karstni
udomi grud.

Sa Vračara

1.

Blagosloveno
ko prah
Moštiju
slazi
na Vračar
noć
koju tek
suze
obasjavaju.

2.

Braćo,
mir među vama.
Mačem svetlosti
oči
vam blagosiljam,
usklik ćutanja.
Učitelj
dobrim namerama
rđave učenike
sadi?
Rasuti
ko dim
požara
sami sebe žnjemo.
Žetva gorka
u grlu
Hrama
zastaje.

* * *
(Senima Miloša Crnjanskog)

Ime
što se
prisvojnom pridevu otima
oporo kao
praznina utehe
slatko ko
grozd fruški.
Topla oštrica
patnoga trna
s obe strane zašiljenog
tuđom rukom.
I bele suze
nebeske
Grada Voljenog,
pesma nedopisana.

* * *
(Senima Milene Pavlović Barili)

Hodim pepelom
spaljenog Meseca.
Trag stopa nosi
plavi zvuk
pogleda
devojke s lampom,
kojoj
san jedini
veran osta.

Pesma o odsečenoj glavi

Razmišljanje odsečene glave
ostaje u njoj zauvek.
Slobodna je misao,
veliki je strah
kad svest
nadrasta biće.
Kad je sekira već pala
glava se vraća do milosti
čelom raspetim na krst.
Odsečena glava zadobija spasenje.
A kad te stigne njen šapat,
s bledih usana,
zatvori uši, Milošu.
Ti svoje znaš,
osim glave
imaš i vrat

Na Slaviji

Iz ključne kosti
koncentrični krugovi
u šine prerušeni.
Ukrcajmo se,
cilj nije stići
nego putovati.
Ime krugu nemilije
no crna rupa
spoznaje
konačno na počinak
sebe samog odlazi.
Nek oprosti bol.
Zenice
pod centrom kruga
mire se sa
sopstvenom uzaludnošću
moštiju
prećutanog sveca
kom odaju počast
tek posustali auti.
Zari zraka
raskrsnice.

Na Terazijama

Ko da izmeri
bezmerje?
U neimenovanom
hodu
od tasa
do tasa?
Preteže težina.
Trenuci se samo
ugledaju na
kapi,
što pod krinkom vode
s nadmoćnim
spokojem
ističu iz česme.
Vreva se kotrlja
niz padinu.
Vreme stoji
samo trolejbusi prolaze.

Blesak nostalgije

Otrgla se na tren
tišini i zaboravu svakodnevice.
Doplovila mi krvotokom
iz daljine
zemlja moje čežnje.
Čujem je u prozračnoj magli.
Vidim
lipe šum
pev zrikavca
prsku oraha
A onda
sve opet je tišina,
kad sneg padne
po putevima,
krovovima
i po mojoj duši.

// Projekat Rastko / Književnost / Umetnička književnost / Poezija //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]