Пећка епархија

Из књиге "Азбучник Српске православне цркве",
по Радославу Грујићу приредио др Слободан Милеуснић,
Музеј СПЦ и БИГЗ, Београд, 1993.

Пећка епархија, православна црквена област. Обухвата, углавном, крајеве старе Хвостанске, Будимљанске и Полимске или Петровске епархије, у срезовима пећком, беранском, бјелопољском и плеваљском. До оснивања самосталне Српске архиепископије (1219), пећка област, Хвосно, припадала је Призренској епархији, по свој прилици од оснивања Охридске архиепископије у 10. веку, а можда већ и раније. Св. Сава је основао посебну хвостанску епархију, са седиштем епископа у Малој Студеници, недалеко од Пећи. Када је, крајем 13. века, столица архиепископа пренета из Жиче у Пећ, пећки манастир постао је ставропигија архиепископа и патријарха, а околина је и даље остала саставни део Хвостанске епархије, која је имала свог посебног епископа. Ипак, изгледа да је од краја 14. века, када су патријарси становали понајвише у Жичи, и у Пећи постојао посебан епископ. Такав је, по свој прилици, био епископ Марко, који се помиње у Пећи крајем 14. века и 1411. У 16. веку, пре обновљења Пећке патријаршије, помињу се неки пећки епископи. Тако се зна за пећког митрополита Јанићија (1506) и пећке епископе Теодосија (1520) и Симеона (1528. и 1532). После обновљења патријаршије опет се не помињу пећки епископи. Али, када су током 17. века укинуте Хвостанска, Будимљанска и Полимска епархија, оне су вероватно, већим делом, остале под директном епископском јурисдикцијом пећких патријараха. Тако је постала посебна П. Е., која је 1766, после укидања Пећке патријаршије, здружена, прво са Призренском и Скендеријском епархијом, а доцније и са Рашком.

После ослобођења Јужне Србије 1912, Пећ је потпала под Црну Гору и образована је Пећка епархија у означеним границама, под јурисдикцијом црногорског митрополита на Цетињу. Први њен епископ био је др Гаврило Дожић. После коначног ослобођења и уједињења целе Српске цркве у Српску патријаршију, остала је П. Е. у својим границама од 1912. До 1926. управљао је П. Е. призренски епископ Михаило, а од тада има свог епископа, Јеротија(!) [Јеротеја] Гавриловића, који станује у вароши Пећи, пошто је сам пећки манастир поново проглашен патријарашком ставропигијом, те потпада директно под патријарха.

П. Е. има (1924) 48.918 православних становника. Раздељена је на четири протопрезвитерата (пећки, берански, бјелопољски и плеваљски) и 41 парохију. Има само 18 цркава и капела, са 27 свештеника. Сем манастира Пећке патријаршије, на територији П. Е. налазе се још пет манастира (Високи Дечани, Ђурђеви ступови код Берана, Света Тројица у Плевљима, Св. Богородица-Довоља и Св. Арханђел Михаило-Арханђелово) са 7 калуђера.

Историја / Људи / Духовност / Храмови / Уметност / Везе
Насловна / Промена писма

Пећка патријаршија, Митрополија црногорско-приморска и ТИА Јанус се захваљују свим институцијама и појединцима који су помогли прављење овог сајта и електронске библиотеке.

© 2001. Ауторска права на појединачне елементе сајта задржавају њихови аутори и власници, а на целину ТИА Јанус. Умножавање материјала без дозволе није дозвољено.

Препоручене
везе