Данилови настављачи (главна страна)

Радови других настављача

Сава Други, архиепископ српски

После овога светога Арсенија, благословом Божјим постаде преосвећени архиепископ Сава Други, а брат благочастивога краља Уроша Првога.

Од младости не приону ни за једну земаљску славу, пошто га је Бог навео на истинити пут спасоноснога живота, да "љуби Господа свим срцем и свом душом својом, и да свим својим чувствима"¹ гледа заповести свога Владике.

И ревнујући животу преподобних отаца, постаде монах, узевши исправљање доброга подвига, очишћен душом показа се како напредује из дана у дан набоље, уздржавајући се од сваке земаљске сујете, уклањајући се од зла, чинећи добро, јер вођен божаственим духом, подвизаваше се великим подвизима да умртви тело своје. Ишао је у Јерусалим да се поклони гробу Господњем и да види сва места страдања Његова. Када је провео тамо много време, вратио се опет, и живео је у Светој Гори Атонској. И претрпе многе напасти и искушења од морских разбојника. Одатле се Божјом вољом опет врати у своје отачаство и ту показа велико исправљање својега подвига, тако да се чудно и свечасно прочуо његов богоугодни живот, док није и такве славе удостојен био милосрђем сведарежљивога Бога и посвеђењем светога Духа, да је узео Богом подигнути престо светога господина и учитеља кир Саве.

И видећи се да је удостојен од Христа таква дара, пазио је самислено на првозаконо предање, шта је светим апостолима и богоносним оцима утврђена права вера и савршени устави по достојању. И следујући трудом и подвигом светитеље који су били пре њега, како је ко од њих свршио у свом веку, знајући да ће свако одговарати за дани му таланат, и зато се неослабљено бринуо за Богом даровану му паству стада Христова, бистро и богоугодно и непорочно живећи, и бринући се за божаствену цркву, и ту је ову испуњавао и красио сваким дивним и прекрасним правдама по црквеној потреби. И сам собом подвизавајући се у сваком исправљању, и сву децу свечаснога збора простославне и божаствене цркве боголепио је учио таквима и упућивао да чине што је Богу угодно, и неповређено је провео Богом даровану му част апостолске катедре, и добро је упасао поверену му паству, и живео је у чину чреде своје седам година.

И после овога пређе из овога живота на блажени и вечни покој, и би положено тело његово у дому Светих Апостола, где се светолепио и свечасно помиње и до сада. А успомена његова престављења је у осми дан месеца фебруара.

Архиепископ српски Данило Први

После престављења овога преосвећенога, био је на његову престолу Данило архиепископ. И он је био достојан водитељ вере божаствене и бринуо се за Христову цркву као што треба. Ради неког случаја који му се догодио, био је смењен са светитељског престола. И живећи дакле таквим часним животом, престави се ка опћем животу бесконачнога живота.

Јаков, архиепископ српски

После овога светога Јевстатија архиепископа дође на његов престо преосвећени архиепископ Јаков, за кога ми је достојно да кажем да је био управљач сваког дела законског предања, и добар ревнитељ пре бивших светитеља у свему, колико виде, како се ко од њих трудио на умножењу данога им таланта, знајући да ће за све одговарати судији који не гледа на лице и да ће за свако дело примити награду прослављења или ће опет посрамљења. Јер сам каже: "Ако не послушате реч моју, право вам говорим, да ћете у вашим гресима умрети."¹ Јер никако неће нико избећи из смртне ограде, нити ће они који су зло учинили у овом веку избећи онај дан туге и бесконачне муке.

И овај преосвећени бојећи се лености онога слуге, и за колико година предржа вољом Божјом Господом подигнути престо светога кир Саве, неослабно се подвизаваше ка сваком добром делу, и трућаше се на веће савршенство, часно и праведно проводећи свој живот и последујући добрим подвизима да сачува своје учење, и чувајући црквене уставе у непоколебивом утврђењу и доброј нади. Од основа подиже божаствене цркве у области државе велике архиепископије, и остала многа друга његова полагања трудова и приношења, која су била у дане његове, којима се овако хвали. Јер према добрим подвизима и чудима свакога од ових светитеља, саставља се похвала житија. Јер у оваком исправљању поживе држећи престо светога Саве шест година, и заврши непорочан живот у Господу, и приброја се у ред христољубивих светитеља.

Јевстатије Други, архиепископ српски

После овога преосвећенога архиепископа Јакова, био је на његову престолу Јевастатије Други архиепископ. Јер и он стече достојно име због трудова својих, бринући се за Богом поверено му стадо умних оваца истинитога пастира Христа, свагда ревнујући да се уподобљава душевног и бесмртног дела на две стране, с једне стране вршећи на корист душе своје, а с друге стране бринући се неослабљено за свету цркву, погледајући на предлежећи му подвиг, јер многим скрбима и напастима треба примити давање дарова од Христа, који даје награде. Јер имајући тврду и непресечену, не лицемерством раздељену љубав према Њему, но још ограђујући се страхом Господњим, сети се реченога: да је почетак премудрости страх Господњи,¹ и речи апостола Павла, које посла Тимотеју, говорећи: "Архијереј Божји треба да буде муж истинит, пун сваког свештенства и вештине и разума, трезвен, целомудрен, побожан, странољубац, учитељан, да управља реч истине",² као апостоли Господњи, којима је речено: "Нисте ли ви дело моје у Господу?"³ - називајући их у еванђељу сарадницима који врше спасење људи. Јер њима ревнујући и овај преосвећени, и у њима поучавајући се, неко време предржа свети и божаствени престо великога архијереја кир Саве, поживе крај блаженога живота у Господу, и до сада се достојно и блажено и свето спомиње.

Сава Трећи, архиепископ српски

После овога блаженога светатеља постаде архиепископ Сава Трећи, који беше вешт у сваком добром делу, што је угодно Богу и људима мило, бринући се вредно за божанска му предања. И много трудивши се и неослабљено бринући се, хтео је да учини добру куповину и да умножи дароване му таланте, и плодове спасоноснога Духа, у којима Бог живи, утврђујући се тачно у свему, да се јави угодан Господу. Увек се бавио речима божаственим и духовним исправљањем, колико су му од Господа поверена чеда власти духовне, све је богоугодно поучавао да пребивају у Христу, добре обичаје и пример за све врлине сам себе показујући. Души корисним беседама и духовним поукама хранио је душу своју, испуњајући све недостатке светитеља који су били пре њега и недокончано свршавајући, и собом боље утврђујући. Што је чисто и неоскврњено, што је мило и угодно Богу, све богољепије ствараше према сили. Јер је речено: "Каквом се обичају и делу ко навикне, на то се и узда."

Јер овај преосвећени беше васпитање и наук Свете Горе, и отуда се беше навикао благодати и смотрену разуму. Јер тамо постаде воћа Богом изабраном сабору славнога манастира Хиландара, који се назва дом пресвете Богоматере. Јер у њему богоугодно и разумно послуживши, опет би постављен епископом у славном граду Призрену. И отуда Божјом вољом би узведен на овај свети и божаствени престо, који предржа осам година, и поживевши непорочан живот у овом веку, и опет преће ка блаженству вечне радости које се не свршава, веселећи се у Господу.

Никодим, архиепископ српски

После престављења овога преосвећенога, Бог свагда богат у милости, по обећању небеснога Оца посла свога пресветога Духа на ученике своје и апостоле, и још више - и на све који искони чине Његову вољу. Јер о њему каже Јоиљево пророчанство овако: "Излићу од Духа мога на свако тело."¹ Јер Његова велика благодат пресветога Духа изли се и иа овога светитеља блаженога Никодима. Јер примивши Христом поверену благодат, јави се саопштник апостолскога седења, сваким доброзакоњем од своје младости спремљен Господу и савршен, чије похвално житије треба укратко да кажем, који је изменио живот земаљске сујете за царство небесно. Јер требало би много говорити, вазљубљени Христови љубимци, о овом светитељу, као што је достојно. Но каква је похвала враћати се на напред речено? Јер све што се догодило са овим блаженим, указасмо у напред писаном житију благовернога и светога краља Стефана Уроша. Јер њему беше вазљубљен и у његове дане заузе престо великога архијерејства, и постаде сапричесник светитељима који су били пре њега. Јер поживе у (архијерејству) осам година свога маловременога живота, и у њему угодно послуживши Господу, пређе у блажени и вечни живот радујући се, и на висинама настани се са зборовима анђела и арханђела.

О постављењу првога патријарха српскога Јоаникија

После престављења господина архиепископа кир Данила, господин краљ Стефан постави свога логотета на престолу светога Саве, и остаде у архијерејству осам година. Када је тада господин краљ Стефан у то време заузео многе земље и градове грчке, венча се на царство у граду Скопљу и постави архиепископа кир Јоаникија за патријарха. Јоаникије патријарх пребивао је у дому Спасову и украшавао је велику цркву многочасним и светим иконама и многоразличним свештеним сасудима, и другим различним златним и сребрним потребама, украшеним бисером и камењем, као што сведочи писмени црквени катастих. И постави многа сребрна кандила, која са собом донесе, и још к томе приложи дому Спасову многа села, и цркве у њима сазда, и на Кармилу сазда цркву светога Илије и на Тавору цркву светога Николе.

После некога времена, ђаво, искони завидник рода човечјега, подиже рат и завист међу царем Стефаном и међу краљем угарским. И када је цар Стефан стао на Пакларима са свима војскама, написа и замоли патријарха да дође у Жичу. И када је патријарх дошао у Жичу, и после мало дана упаде патријарх у неисцељиву болест, а сам заповеди да га дигну у Пећ. И када се тада сабрао цео сабор жички и подигао га, и када је ношен, престави се у Полумиру у сутесци. И када је био донесен у Пећ, био је положен у свој гроб. И поживе у светитељству на престолу светога Саве шеснаест година и осам месеци, и са миром усну у Господу месеца септембра у трећи дан, у шести час ноћу.

О постављењу другога патријарха српскога кир Саве

После престављења патријарха кир Јоаникија Стефан цар сабра сабор српски и грчки у граду Серу, и постави Саву за патријарха на престолу светога Саве. И када је пребивао у дому Спасову, овај цар Стефан венча се на царство и избра себи патријарха српскога не по закону ни са благословом цариградскога патријарха, као што приличи, но заиска благослов бешчино од патријарха трновскога и од архиепископа охридскога и са српским сабором, тако се зацари и постави патријарха, како не приличи.

Овака је повест о цару Стефану. Муж велик. и силан у крепости и у премудрости најсилнији, примивши Богом дану власт, распространи се ка истоку и западу и северу и југу, заузе не мало градове и крајеве грчке. Ухвати се и он у замку од опћега непријатеља, узвиси се срцем, и оставивши прародитељску власт краљевства, зажелевши царско достојанство, венча се на царство. И после овога остави од прародитеља и светога Саве предано му архиепископство од патријарха цариградскога, постави себи насиљем патријарха Јоаникија. Затим са саветом овога одагна цариградске митрополите који су по градовима његове области, и настаде не мала беда. А тадањи патријарх царствујућег града васељенски кир Калист, посла и одлучи цара са патријархом и његове архијереје. Када је ово било, покаја се цар, и заиска разрешење за ово зло, и није могао наћи ради достојанства и градова. И после овога разреши се од овога живота и предаде се гробу, оставивши ову злобу непотребену.

После овога прими царство његов син Урош, благоденствовавши дочека велику беду од своје властеле и мало година царствова, и он се престави од овога живота, не учинивши ништа о напред реченој злоби.

Царство његово узе један део кнез Лазар, а други део Вукашин, који дрзнувши се на краљевство, ништа се није бринуо о проклетству светога Саве.

А грчке крајеве и градове узе Угљеша. И после овога, сакупивши се изиђоше у Македонију, и од Турака бише убијени, и тако скончаше.

А најчаснији старац кир Исаија, видевши ово неразрешено зло, ужежен божаственом ревношћу, дође ка кнезу Лазару, и исприча му о ствари. А кнез Лазар, богољубив и украшен многим врлинама, чувши ово о напред реченом злу, паде у велику жалост. Посла старца Исаију ка патријарху српском Сави, и дошавши једва га умоли за ово разрешење. А он се преклони и замоли старца Исаију да пође у Цариград, да затражи разрешење о овом. А он покоривши се овоме да пође, и дошавши ка кнезу, узе од њега довољно што је на потребу, и тако пође на пут.

А узе са собом часнога у врлинама прота Свете Горе кир Теофана, и два његова ученика Силвестра и Нифона, са овима и Никодима тумача речи, и целом сабору објавише, старој царици кир Јелисавети, и свој властели. Затим ушавши у Свету Гору, и одатле укрцавши се у лаћу, стиже у царствујући град, примивши страх и многе беде, а тада је царевао Калојан Палеолог и син његов кир Манојло, а био је патријарх кир Филотеј, муж пун врлине и премудар. Затим се сазнало за долазак старца Исаије и за узрок, ради кога дође. И прими га патријарх и цео сабор, као што је лепо, са многом чашћу. Затим савет учинивши о овом, опростише од пређашњег запрећења и одлучења цара и патријарха и све живе и умрле, и примише све архијереје и јереје у заједницу и саслужење.

А догоди се овде нешто боље за ове који су дошли, а нарочито за кир Исаију, јер веома беше вазљубљен патријарху. Ради тога дароваше да Срби немају више архиепископа, но самовласна патријарха и никим овладана, давши једину заповест о овом, да ако се Срби укрепе, и опет заузму грчке крајеве, да не измене митрополите и њихово спомињање, тј. патријархово, као што заповедају и саборна правила. Када је ово било, написаше за потврду синђелију, и отпустише га са љубављу и чашћу. И послаше с њима ради бољега извешћа два изабрана човека међу свештеноиноцима кир Матеја и кир Мојсеја, који дошавши у Призрен као од лица патријархова, и ушавши у цркву служише и причестише се са светитељем и српским свештеницима пређе одлученима.

У то време престави се Сава патријарх, који је пребивао на престолу светога Саве двадесет година и пет месеци, и сконча месеца априла 29. дан на антипасху, у трећи час дана.

А ови дошавши из Цариграда, опростише цара Стефана, Јоаникија патријарха и Саву патријарха и цара Уроша, и све мале и велике, јер се сјединише удови ка глави, и црква опет доби своје благољепије.

О постављењу трећега патријарха кир Јефрема, с благословом патријарха цариградскога и целога сабора

После овога дођоше да са благословом и проштењем и великом радошћу хиротонишу патријарха, али траженога по достојности не могоше лако наћи, пошто многи беху свету и самодршцу порабоћени, и покренути славољубљем н осталим трима саборним страстима:

да среброљубљем купују високе и свештене и несхватљиве положаје као што и раније купи свештени Кајафа, тј. среброљубљем богатство небесно; самољубљем и сластољубљем; и суд Божји сматраху као ништа, и ради тога затражише да разбојнички и са нападајем уграбе свети престо и апостолско достојанство, и ради тога бива не мала беда.

Када се сабрао сабор по заповести кнеза Лазара и Ђурђа, који тада начелствоваху, и када су дошли митрополити и епископи и часни игумани, и када се сабрао цео сабор у велику цркву патријаршију звану Пећ, и када су били у недоумици због овога, молили су Бога због овога, да утиша буру и да покаже пастира и учитеља умноме стаду Христових оваца, и да забрани онима који се бесловесно и бестидно на ово дрско усуђују. Али сведобри и милостиви и човекољубиви Бог, не презре молитава слугу својих, но по својему благовољењу и својим мигом показа часнога и изабранога и одличнога и незлобивога мужа, тиха и који је просијао доброразумним сединама, седа и умом достојнолепна и достојна хвале, овога часнога и преподобнога старца кир Јефрема.

Овај је од младости Бога заволео и свесрдачном љубављу Њему прионуо, пустињачки живот беше заволео, а трудом и постом тело своје измучио, а оне који ка овом преподобном долажаху од околних места из далека, многочасне и црноризачке зборове, па чак и свештене митрополите и епископе и часне игумане, овај преподобни вођаше и учаше и уразумљаваше на спасење, и уз то ка душевној користа, и да се одричу свију красота овога света и да их сматрају као ништа, а да имају само јединога Христа и да иду за Њиме, све напајајући и другим осталим духовним речима као медоточним капљама меда. Бог не хотећи утајити овога преподобнога, у последњим годинама показа га као пастира и учитеља и свештеника умном стаду Христову.

И привевши га посред сабора, објавише му шта је о њему савећано. А он чувши ово, као у ужасу бивши, дивљаше се ствари, коју никако никада не пожеле. Зато и поче тужити и прилежно са сузама молити свети и многочасни сабор, да другога узведу на његово место. А они још овога, прстом Божјим показана, осветише и хиротонисаше, и уручише му цркву патријаршију и да се за њих брине, и посадише га на престо светога Саве, коме уручење за цркву не би толико од људи, но од Бога.

И када је био патријарх овај преосвећени и бошносни патријарх кир Јефрем, одмах се утиша бура за цркву и разреши се свака веза, и била је патријаршија Константинова Града са српском патријаршијом у љубави и измирењу и у јединству, као што пише заповест Христова: "По томе ће вас познати да ли сте моји ученици, ако имате љубав међу собом."¹

Овај свети и часни и преподобни сабор би у Пећи, у патријаршији, године 6884, месеца октобра у 3. дан, на дан успомене светога свештеномученика Дионисија Ареопагита.

Историја / Људи / Духовност / Храмови / Уметност / Везе
Насловна / Промена писма

Пећка патријаршија, Митрополија црногорско-приморска и ТИА Јанус се захваљују свим институцијама и појединцима који су помогли прављење овог сајта и електронске библиотеке.

© 2001. Ауторска права на појединачне елементе сајта задржавају њихови аутори и власници, а на целину ТИА Јанус. Умножавање материјала без дозволе није дозвољено.

Препоручене
везе