Данилови настављачиДанилов Ученик, други настављачи Даниловог зборникаПриредио
проф. др Гордон Мак Данијел
Уређивачки одбор едиције Стара српска књижевност Димитрије Богдановић (1930-1986) Желео бих да изразим захвалност Оливери Недић и Вишеславу Симићу за помоћ у превођењу коментара и увода за ово издање, као и Мири Петровић за превод коментара и увода за књигу Данило: Житија, Службе, која је овој претходила. Гордон Мак Данијел
Садржај
Белешка о овом издањуОво издање Данилових настављача представља њихово целокупно данас познато дело, а приредио га је проф. др Гордон Мак Данијел са универзитета у Болдеру, Колорадо (САД). Дела настављача пренета су овде на савремени српски језик са српскословенског, на којем су написана. Превод је Лазара Мирковића, објављен први пут у књизи Животи краљева и архиепископа. српских, Српска књижевна задруга, Београд 1935, са предговором Николе Радојчића. У овом издању има неких одступања од Мирковићевог превода, и то у презентацији. Све ознаке библијских цитата извучене су из текста и дате у посебном додатку. У односу на параграфе, дијалог, монолог и црквену поезију, примењен је савременији приступ. Ниједан од оригиналних рукописа зборника житија није сачуван. Најранији сачувани преписи потичу из касног XV и раног XVI века. Дела Данилових настављача налазимо само у преписима или целокупног зборника или зборника житија архиепископа. О расправи рукописне традиције види Г. Мак Данијел, "Прилози за историју Живота краљева и архиепископа српских од Данила II", Прилози за КЈИФ, 1980 (1984), 42-52. 1. Најранији потпуни текст налазимо у рукопису из 1553, написаном у Милешеви и пренетом одмах у Хиландар, где је остао до краја XIX века; сада се налази у САНУ (сиг. А 14509). Овај рукопис био је извор других преписа: потпуног преписа из 1763, за Јована Рајића (Библиотека Патријаршије, 45), другог потпуног преписа из 1780 (Библиотека Патријаршије, 51). 2. Два преписа настала у Молдавији садрже све осим Живота архиепископа Данила Другог. Један се до Другог светског рата налазио у Љвову (Универз. библ., 198 111/1. А. 12/). Датован је у средину XIV века. Сада се налази у Варшавској народној библиотеци (акс. 10780). Други препис је из 1567. и смештен је у манастиру Сучевици, Румунија (17/421). 3. Животи архиепископа (до десетог реда на страни 330 Даничићевог издања) јављају се у кодексу насталом између 1751. и 1760. у Студеници, сада у Националној и свеучилишној библиотеци у Загребу (сиг. Р4186). То је такозвани Милојевићев рукопис који, уз то, садржи и делове Студеничког типика (види Свети Сава, Сабрани списи, Београд 1986, стр. 150). ЗРВИ - Зборник радова Византолошког института КЈИФ - Књижевност, језик, историја и фолклор ЛМС - Летопис Матице српске САН - Српска академија наука СУД - Српско учено друштво Историја
/ Људи / Духовност / Храмови
/ Уметност / Везе
|
Препоручене
|