Данилови настављачи (главна страна)

Краљ Стефан Урош Трећи

Добро је, вазљубљени христољубимци, од Бога почевши и у Богу свршити, јер рече: "Без њега не свршава се ни реч, ни дело."¹* А пророк и Богоотац: "Објавићу име Твоје браћи мојој, посред цркве опеваћу Те."² И опет: "Не затајих милости Твоје, ни нстине Твоје од сабора многа."³ И опет: "Као што јелен жедни на изворе воде, тако и душа моја ожедне ка Богу крепкому и живому."⁴ Јер овај Бог, Спас наш Исус Христос, због многога свога милосрђа дарова нам почетак да добро чинимо оно што је праведно, а од тих праведних дела и ја недостојни почевши проговорих к вама, драга моја браћо, оцеви и чеда вазљубљена. У прошлом времену нешто мало рекосмо о животу христољубивога нашег господина и хранитеља, чији празник годишњега поштовања мину, али његова добра и богоугодна дела су свагда у нама. Зато би била потреба да ја недостојни још нешто мало проговорим вашем христољубљу. Но не зазрите ми ако и грубо проговорим, а ви са љубављу примите у Господу, као што и до сада примасте. Јер молитвама вашим, ово је дело и основано вашом вером. Речено је: "Све, што год узмолите верујући, добићете (примићете)."⁵ Ово што је напред писано и после овога не састависмо сплетом говорничких речи, но помоливши се за вишњу премудрост, од које је свако давање добро и сваки дар савршен,⁶ и за ово призивам у помоћ Бога да се вашим молитвама утврди непоколебимо мој ум. Ово рекох сада и почех.

Милутин, одузевши вид сину Стефану Дечанском, шаље га са децом у Цариград, где их помаже цар Андроник

Када је овај благочастиви краљ Урош ослепио свога сина вазљубљенога Стефана због такве његове кривице, коју указасмо у напред писаном житију овога христољубивога, и даде га у славни Град Константинов, са два његова сина Душаном и Душицом. И када је био приведен тамо ка благоверному цару кир Андронику, заповеди да га чувају, и давши му једну царску палату на пребивање, рече да му дају све што му је на потребу. И пошто је ту пребивао много са нешто мало слугу својих, удаљен од части и славе царске, коју је пре имао, и од љубави свога родитеља, и нечуван од бивших му својих, но да кажем, као да је са мртвима урачунан, и он сам волео је да има смрт него такав живот. Но овај христољубиви муж, лишен толике славе, не само тога, но и светлости својих очију, не застења, нити похули, но све трпећи, благодараше Бога за све што му се догодило, знајући да се Њиме догодило, и речи пророка јављајући, говораше: "Трпећи претрпех Господа, и послушаће ме." Јер Исаија каже: "Утешите малодушне и који немају снаге мишљу."⁷ Рече: "Од жалости венци се плету, и у немоћи сила се савршава."⁸

Смотримо, вазљубљени, речи овога богољубивога мужа, јер сам себи говорећи мисао, говораше:

"О безумни, толико зло и пакости учинивши ономе који те је родио, и хоћеш ли милости, желиш ли човекољубља?"

А благоверни тај цар васељенски, кир Андроник, као што је по истини назван цар милости, не презре ни овога младића, но видећи га у искушењу и напасти, наклони се на милосрђе његово и не додаде му бол на бол, видећи да му је довољно његово зло, и чинећи милостињу хранио га је, све корисно чинећи му, јер који чини милостињу и посећује оне који су у напасти, посећује Онога који је осиромашио ради нас, Бога Слова. Божаствени Павле рече: "Сетите се свезаних узника и озлобљених, као салта у телу страдајући."⁹ Јер каже: "Добре усне узвеселиће жалосно срце, а из уста праведнога капље премудрост."¹⁰

Стефан Дечански пише из Цариграда Данилу у Свету Гору да се заузме за њега код оца Милутина, што Данило и чини, у чему и успева. Стефан се враћа оцу и добија део жупе будимаљске

Када је син превисокога краља Уроша, звани Стефан, дуго времена тамо живео, и не надајући се ни на кога да му помогне осим на јединога Бога, који је измена свима који су у скрби, јер рече пророк: "Баци на Господа своју жалост, и тај ће те прехранити."¹¹ Када је био у таковој беди, написавши слова умилних речи са великом тугом срца, и њих даде ка овоме преосвећеноме господину моме, који је тада био у Светој Гори у дому пресвете Богородице, месту званом Хиландар, живећи у усамљеништву ради иночества, молећи му се и говорећи:

"Господине мој и оче, погледај на сузе моје и на уздисање срца мога и стењање; ја сам више него погребен мртвац, јер не видим светлости која сија, ни слике Онога који ме је створио; умуче грло моје од многога плача и вапаја, и нема ко ће се смиловати, мени туђинцу у туђини и странцу међу странима, и послушавши сузе моје неисказанога страдања, подигни са собом у Господу даровани ти сабор, свечасне оце Свете Горе, и потрудивши се, учини за мене недостојнога мољење ка господину моме и родитељу, да не држи јарост гнева свога до краја, да скончам живот у туђем крају. Но доброразумним и слатким речима твојим учини послушним његово превисоко име, да ме доведе у Богом даровану своју државу.

Ево као заробљени слуга или кривац великога зла, насилно бих доведен и предан у руке туђинаца. Но не налазим места речи која ће ме оправдати, јер сам невин за такву осуду. Јер браћа моја и другови и ближњи моји, који се наслађиваху мојим даровима, говораху ми варљиве речи, запеше мрежу ногама мојима, и овако ми учинише, и бих као и онај поругани на њихово презирање, не пазећи на заповест онога који ме је родио. Јер рече у причи: "Слушај, сине, и прими речи моје, да гледајући добро живота, обрадујеш се;¹² јер син који не чува савете очеве, поучиће се злим речима".

И оваке молбене речи посла ка овом преосвећеном. А овај господин мој, примивши такве речи писма, покренувши се свесрдачним успехом своје богољубазне душе, не презре бола његова срца, сећајући се колико му беше мио испрва, док се не беше разлучио од свога родитеља превисокога краља; и сећајући се таквих његових добрих дела и нелицемерне љубави, пожури се, хотећи му помоћи.

И сакупивши ка себи свечасне и преподобне и достојноимените чрнце Свете Горе, и љубазно учинивши састанак у Господу, и пошто је била духовна беседа међу њима, овај, господин мој, Богом вођен и уразумљиван Духом светим, смислено и разумно посаветова се с њима, и даде им писмо ка њему. И усаветова их многим разумним речима, и изабравши неке од таквих свечасне чрнце Свете Горе, и ове послаше ка превисокоме краљу Урошу саставивши многоразумне и дивне речи писма, којима би могли да постигну вољу њихове молбе, што су молили о сину овога христољубивога. Такође молбу начинише ка преосвећеном архиепископу Никодиму да се потруди са овим посланицима до благочастивога краља. И ова господа моја, као истинити послушници Христови и љубитељи Христове љубави, свагда готови ка свима заповестима што је на вољу Божју, испуњујући собом речи божаственога писма, уколико хвали све послушљиве, и наоружани том моћном снагом љубави срдачне, и примивши молитву од игумана и од овога преосвећенога, пођоше тако у државу овога благочастивога.

И прво дошавши ка овом преосвећеном архиепископу кир Никодиму и учинивши му поклоњење, и дадоше своје књиге што су писане од напред речених. И тако овај господин мој преосвећени архиепископ кир Никодим саслушавши такве речи, и као ваистину муж добрих жеља, ревнитељ истините љубави, мрзећи зло и одвраћајући се од сваке неправде, са успехом уставши пође ка томе благочастивоме и христољубивоме краљу Урошу.

И ту дошавши у један скуп овај преосвећени са таквим богоизбраним чрнцима Свете Горе, и давши им књиге своје, писане од целога сабора Свете Горе, и опет погодно време улучивши, приступише са овим преосвећеним архиепископом кир Никодимом ка благочастивоме, и што су имали да кажу због чега су послани, све изговорише. А овај преосвећени ваистину имајући савршену смелост ка овоме благочастивоме, приступивши к њему поче му говорити слатке и доброразумне речи, којима би му било могуће велики гнев јарости његове окренути на кротост, као што је и било. Јер овај христољубиви, не хотећи презрети такве прозбе и молбе овога преосвећенога и целога Богом љубљенога сабора Свете Горе, но, окренувши се на милосрђе, рече:

"Молбу вашу испуних, и заповедам да буде у свему ваша воља, што сте ми говорили о моме сину."

И ови блажени благодарише Бога и овога благочастивога, и поклонише му се, говорећи:

"Бог милосрдни, давалац свакога добра и послушатељ оних који га са истином призивају, и свима дајући прошења различним даровима своје богате милости, Он једини најмилосрднији Бог свега видљивога и невидљивога створења, нека испуни вољу и хтење срцу твоме."

И после овога тај благочастиви краљ посла своје веснике са истинитим знамењем ка своме тасту, благоверноме цару Грка кир Андронику, у славни Град Константинов, где беше држан његов син, говорећи да га пусти. И васељенски цар, чувши такву вест, веома се обрадова, и почасти га великом чашћу и давши му све што му треба, и заповеди да га часно испрате у државу његова родитеља, овога благочастивога краља.

Но, вазљубљени, подивимо се овоме светоме и благоверноме васељенскоме цару кир Андронику, посматрајући његову добру веру и љубав према Богу. Јер њоме разгарајући се, и душу своју чистећи добрим делима свога живота, прозре умним очима будуће давање вечних добара, свагда се милостив јављаше човечјој природи, као што је био милостив и овоме младићу превисокога краља Уроша. Јер имајући га још тамо у својим рукама, унапред је разумео да му није до краја био одузет вид очију његових по Божјој доброј вољи. Јер Христос, истинита светлост, која просвећује свакога човека који греде у свет,¹⁴ сачува му телесне зенице по пророку, јер рече: "Сачувај ме, Господе, као зеницу ока."¹⁵

Овај благоверни разумевши такво прогледање његово, не објави никоме таква виђења да му се не дода опет која злоба. Но чинећи му милостињу и хранећи га, тешећи га као чедољубив отац, подиже овога палога и прими њега, кога нико није чувао, и сачува га до таква помиловања од његова родитеља. И почастивши га многим различним похвалним даровима, и колико му је требало, свако довољство даде му, много злато и друге потребе, колико је хтео, и са великом љубављу отпусти га ка овом благоверном и благочастивом и христољубивом краљу Урошу.

И када је дошао ка своме родитељу са сином својим Душаном, и са нешто мало деце своје, и тако павши на ноге његове, имајући повезане очи своје, као што приличи слепоме, и са горким сузама вапијући, говораше:

"Оче, знао сам те да си родом добар, умилосрди се на мене недостојнога, што учиних твоме милосрдном лику, то све дође на мене, и ево исповедам против себе безакоња своја; јер не тајим што знаш, и не одричем што ти је познато; но, крив у свему, лежим као мртвац прострт пред тобом. Но не презри пород бедара твојих."

А овај родитељ његов, христољубиви краљ, не могући трпети због жалости и туге срца свога, видећи вазљубљенога сина свога где му говори такове речи, измени се на милосрђе, имајући као нову и добру и послушну милост од добре чести и не одмеђући се од присности синовљеве, даде му неки мали део од државе жупе будимаљске, где ће се чувати.

Стефан Дечански постаје краљ и позива Данила к себи. Данилова сарадња у државним пословима

Живећи дуго у такву одлучењу, дође време, и када се родитељ његов благочестиви краљ преставио, као што све по имену указасмо у напред писаном житију краља, Божјим благовољењем, овај Богом просвећени син његов, отворивши богохвална уста своја, рече онима који су са њиме:

"Слушајте, вазљубљени, присни моји другови и браћо, и узвеличите Господа са мном, који има силу и крепост, изводећи нас оковане мужаством. Видите и дивите се, јер ја, који сам био слеп, ево сада видим."

И у тај час сви немишљеном радошћу обрадовавши се, прославише Бога за све. И рашири се та вест у целу државу српске земље и сви на предивно то чудо течаху веселим ногама, и силноименити његова отачаства долазећи клањаху му се. И овај христољубиви молећи се Господу, говораше Давидове речи:

" Господе, наведи ме на пут Твој, и поћи ћу у истини Твојој.'¹⁶ ,Јер Ти си просвеђење моје и спаситељ мој',¹⁷ и ,Теби сам привржен из утробе, од утробе матере моје Ти си мој Бог.'¹⁸ Владика, цар света, Христос."

После престављења овога блаженога и превисокога краља Стефана Уроша, Божјим извољењем узе престо краљевства син његов Стефан краљ Урош III, који такође беше пун добрих дела и милостиња, неоскудне дарове дајући у божаствене цркве и довољно ка ништима. Јер од своје младости беше научен сваком доброугодном делу, васпитан у поукама родитеља свога превисокога краља, и страх Божји чувајући у срцу своме, увек се бринуо у своме уму да следује богугодним делима и богобојажљиву животу својих родитеља, што и постиже, по Богооцу који је рекао: "Испуни Господ сва твоја прошења",¹⁹ и опет: "жељу срца његова дао си му".²⁰

Овоме превисокоме краљу беше дана таква благодат силе Христове, као што се и премудроме цару Соломону даде ширина разума и дубина премудрости, а сила крепости његове од Господа, као и благоверноме цару Константину победа над иноплеменицима ради вере, и као Боговидцу Мојсију против Амалика. И као што је Господ био учинио милост своју у прошлом времену са својим слугама, његовим родитељем, да победи погане народе Персијанце, што указасмо напред у овом житију блаженога, тако и овоме превисокоме краљу, сину његову, беше помоћ и победа неисказана од човекољубивога Бога против његових непријатеља и ратних противника, који злу мисао мисле у своме срцу против његова отачаства, тј. српске земље. Сви такви биваху рушени и умртвљени силом и крепошћу и мудрошћу даном му од Господа. Јер Бог погледа на његова велика искушења и такве напасти које су му се догодиле у његовој младости, које се не сакрише у роду од ове деце. Зато "преузнесе и дарова му име изнад многих славних имена",²¹ тако да је и сам рекао: "Помоћ моја је од Господа који је створио небо и земљу."²² И "ево ја познах како је велики Господ".²³

Пошто је Бог тако крепио његово краљевство, и пошто је у то доба био свеосвећени епископ хумски кир Данило, о коме указасмо напред у овом спису, колико беше послужио сваким богоугодним делима овом блаженом и превисоком господину краљу, и колико га веома љубљаше и поштоваше због велике његове врлине и угађања, које чињаше овоме у његову животу, а још и после смрти учини бригу овоме, која је на корист души овоме блаженоме. И то све видећи син његов, овај превисоки и благочастиви краљ Стефан Урош III, и богоугодна мисао паде на срце његово, овако говорећи:

"Пошто видим да је господин мој и родитељ у своме животу имао увек овога свеосвећенога место телороднога свога родитеља, боље рекавши господина свога и учитеља и васпитача телеснога, а воћу душевног, па и мени је достојно да чиним такође, као што видим да је учинио и мој родитељ."

Јер рече: ,Шта види син оца да чини, исто ће чинити и син."²⁴ А у Причи рече: "Син премудри весели душу оца свога."²⁵

"Јер ево, рече, разумем, да се убрзо свршавају моји дани, и не знам према множини грехова мојих, колико учиних у овом животу, које се место обитељи даде души мојој. Ево ћу сада са смелошћу призвати свеосвећенога, и учинићу са њиме љубазно беседовање, да напредујем добрим подвигом у сваком добром делу, да и ја неку бригу учиним ка своме Владици Спасу Христу, не бих ли и неко проштење грехова постигао."

И све ово што беше мислио у срцу своме овај превисоки краљ, све ово сврши са свеосвећеним епископом Данилом. И тако га овај свеосвећени усаветова божаственим речима да се боји Господа Бога Сведржитеља и да Му угодно чини. Господин краљ узевши овога свеосвећенога у велику љубав и почаст, имао га је уистину као свога господина и учитеља, и хвалио се овим као неком царском утварју, и имао је наду и уздање на овога, да ће овим постићи сву вољу и хтење срцу своме са околним царевима приликом посланства о неким његовим пословима, и више већаше са овим свеосвећеним епископом, као и родитељ његов. Јер велику вештину и разумну мудрост имађаше у срцу своме, да већа са царевима, по пророку: "И говорах о сведочанствима Твојима пред царевима, и нисам се стидео."²⁶

И тако овај свеосвећени виде у које обећање га уведе господин краљ, и како га узе за духовнога оца и сети се он Владичине речи: "Сила је царство небесно, и усилници га грабе."²⁷ И који не остави свет овај и "узевши крст свој не иде за мном, не може бити мој ученик".²⁸ И хтеде ићи у Свету Гору, јер беше њезино васпитање и учење, и веома жељаше да би брзо пошао на предлежећи пут. И тако рече ка превисокоме краљу:

"Нека се сети благочастиво твоје краљевство, колико ти послужих и све угодно ти се од мене сврши по вољи и хтењу срца твога. Да, хоћу да идем, пошто Бог управља моје стопе на пут миран. Хоћу да одем у Свету Гору, не бих ли и тобом неку бригу учинио, што би било на корист души твојој."

И ово чувши превисоки краљ од свеосвећенога, ражалости се веома, јер му се у то време беше догодила нека скрб од цара бугарскога Михаила, и на брата његова Владислава, сина Стефана краља, а такође је имао посланство због неких царских послова у славни град Константинопољ, звани Цариград и није видео кога ће послати због таквих послова, који му предлеже. И велико саветовање учини са властелом српске земље, овако говорећи:

"Нико неће по вољи и хтењу срца твога учинити, као овај свеосвећени."

И тако га замоли, говорећи:

"Ево видим, господине мој и оче, да хоћеш да идеш на предлежећи ти пут. Но разуми скрби срца мога, које имам од таквих невоља, испуни вољу прозбе моје, и иди тамо камо те ја шаљем."

Таково обећање страшно и са клетвом изрече:

"Када се вратиш, да идеш на предлежећи ти пут."

А он не хотећи не послушати његове молбе, оде прво ка цару бугарскоме, и Божјом помоћу ту сврши његову вољу. Такође и у славни Цариград, и ту сврши сву вољу срца његова. И када се врати из Цариграда, и тако оде у Свету Гору желећи постићи пристаниште где нема нападаја. И тако дошавши у Свету Гору, поче у тишини живети, увек бринући се за душу своју, говорећи у своме уму:

"Хвалим те, слатки мој Исусе, што ме удостоји грешнога, да избегнем узбуне и жалости живота, и доведе ме на ово место, у коме ћу Ти, ако је могуће мени недостојноме, хвале приносити."

Избор Данила за архиепископа

Када је прошло мало времена и када се преставио преосвећени архиепископ Никодим, потражи овај превисоки краљ Стефан Урош Трећи, кога би нашао таквога чрнца и богобојажљива достојноименита мужа, који може предржати престо светога и богоноснога оца нашега светитеља Саве, и пошто је много тражење са таквим испитивањем било, и не могући наћи таквога чрнца, и паде добра мисао на срце овом превисоком краљу, и сети се овога свеосвећенога епископа кир Данила, колико је са сваком истином и вером и правдом богоизбран и богоугодан муж, и какво му послужење учини. То тако написавши, посла ка свеосвећеноме говорећи:

"Ако ме истинитом љубављу срца твога имаш у своме уму, брзо се само пожури да дођеш к мени, пошто имам неко велико савећање са тобом."

А овај свеосвећени не хотећи прегрешити његове воље, узевши мало деце своје, подигавши се дође са журбом ка овом превисоком краљу, пошто нико није знао шта ће се догодити са овим свеосвећеним. И када виде превисоки краљ долазак овога свеосвећенога к њему, испуни му се срце као неком великом радошћу, и отворивши уста своја рече:

"Хвалим Те, Господе, што си ме удостојио да видим овога кога желим."

И у то време беше дошао господину краљу преподобни игуман Свете Горе, звани Гервасије, са свима изабраним чрнцима Свете Горе. И пошто је сабран цео сабор српске земље, епископи, игумани и сви велемоћни српске земље, учини савећање са овима господин мој краљ о овом свеосвећеном. И изабравши га, и тако великом молбом господина краља, и метанијем часних чрнаца Свете Горе и свега Богом сабранога сабора српске земље, и све учинивши по законском обичају, и тако га узведоше на престо светога архијереја Саве, на дан празника Ваздвижења Часнога Крста, прославише га рекавши:

"Данилу преосвећеному архиепископу свију српских и поморских земаља многа лета!"

И тако видевши овај преосвећени неисказану благодат Божју која се догодила на њему, вазапи говорећи:

" ,Боже, пази у помоћ моју; Господе, пожури се да ми помогнеш';²⁹ и удостоји ме, по милости Твојој, да Ти угодим све дане живота мојега и да се бојим Твојега светога имена, и још да у свему чиним Твоју вољу, јер Ти си Бог мој и Владика, који приводиш из небића у биће. Знам да ,нећеш смрти грешника, но да се обрати и жив буде'.³⁰ Јер овога дара милости Твоје, кога ме недостојна удостоји, није моје, но оних који љубе Твоје пресвето име и Теби угодно чине. Но хвалим Те, Владико мој, цару превечни, за сва дивна Твоја и неисказана чудеса, што си ме удостојио да се и кроз мене грешнога и умиљенога слугу Твога приповеди неисповедима сила и множина чудеса Твојих, и још до краја мога прослављам пресвето и пречасно Твоје име."

Непријатељи се дижу против Стефана Дечанскога. Успешне борбе његове са бугарским царем Михаилом

У дане овога превисокога и благочастивога краља Стефана Уроша, силом Божјом угасише се све победе непријатељске, и процвета истинита љубав, Божји мир и неисказана тишина у отачаству овога превисокога краља, и сва чеда његова отачаства радовала су се и веселила се због неисказане милости Владике Христа на многа лета.

Када је прошло неко време, неки од околних царева, подстакнути ђаволском ревношћу, савећавши лукави савет у своме срцу против отачаства овог превисокога краља, хвалећи се да ће разграбити његово наследство, који не постигавши нимало своје воље, бише побеђени силом Владике Христа, због чега се потрудисмо саставити слово као хвалу Богу. Треба да изнесемо у овом спису велику и чудну и неисказану милост и помоћ Владике Христа, како је ову неоскудно чинио у прошлим временима са својим угодницима, родитељима овога превисокога краља, дајући им помоћ да победе непријатеље и ратне противнике; тако и до сада није удаљивао своје милости од овога свога слуге, журећи му се у помоћ у време скрби срца његова. Јер је Бог онима који га љубе, по Богооцу: "Вргни на Господа жалост своју, и Он ће те прехранити",³¹ и "неће дати другоме твоје славе и туђем народу твоје користи".³²

У време државе краљевства овога благочастивога и христољубивога, подиже се велика узбуна и мржња на овога од бугарскога цара Михаила, јер овај цар беше зет превисокоме краљу Стефану Урошу, родитељу овога благочастивога краља. Од њега беше чуван и крепљен и подизан у време своје немоћи, достојну му помоћ чињаше и љубав изнад мере, осећајући за њега бол као и чедољубиви отац, што му беше на славу и крепост. И овога се не сети сујемудри, да му овај превисоки краљ учини велику љубав и сва добра, но одбацивши све ово, подиже велики рат на овога благочастивога краља, хотећи озлобити његово отачаство, и хвалећи се да ће поставити престо у држави његова отачаства, и такво једномислено саветовање имајући и кратку љубав са грчким царем, као што и би. Ускоро расу Владика Христос њихове мисли до земље и њихове вештике постадоше ништа.

Ови зломислени овако већаху говорећи: "Отићи ћемо и убићемо га, и наше ће бити наследство",³³ мислећи лукави да неће видети Господ, и да неће разумети Бог Јаковљев. Но Онај који је усадио ухо, зар неће чути? И који је саздао око, зар неће видети? Ђаво који мрзи добро, од почетка ненависник рода хришћанскога, испуни срце овога бугарскога цара великом завишћу и неситошћу, јер не знађаше овај лукави, да ко хоће да узме туђе, ускоро бива лишен свога, и бива уморен, смирен и понижен, по Богооцу: "И нека буде двор пуст и царство његово узеће друга, и синови његови биће сирочад и жена његова удова."³⁴ Лишени: свога, ускоро ће горко заплакати.

Овај неослабно мислећи злу мисао, сабра десетине хиљада на десетине хиљада сваких народа, и подиже се на погубљење отачаства овога превисокога краља, полазећи од славнога града Трнова. А овај богољубиви краљ по очинском предању васпитан у доброј вери, и увек имајући страх Господњи у срцу својем, никада се није уздао у своју силу, но у Господа, по Богооцу Давиду: "Помоћ моја је од Господа који је створио небо и земљу."³⁵ Њему јављајући своју жалост, са топлим сузама вапио је, говорећи:

"Саваоте, Боже Израиљев, Ти си сила моја и крепост, и необорими основ и снага отачаству моје му; Ти видиш моју беду и моју жалост, колико се подигао против мене мој ратни непријатељ. Но, Владико Христе, учини по Твојој вољи, како хоће Твоја неисказана милост."

И тако посла превисоки краљ своје посланике ка овом бугарском цару, јављајући му мирне и љубавне речи, и говорећи:

"Сети се у своме уму, драги и љубими брате краљевства ми, да ти не учиних ниједнога злога дела против твојих многих злоба, које ми ти учини. Ни у своме уму не помислих зло о теби, ни о држави царства ти. Но чујем да водећи многе народе са собом, идеш на земљу отачаства ми. Но доћи у разум истините Христове љубави, и одврати се од гнева јарости своје, и поврати се ка првашњој љубави, коју си имао ка мојим родитељима, такође буди и са мном."

А овај имајући несаломиву и злу мисао у своме срцу, не склони се на смиреномудрије, и не послуша његових љубазних речи, но поче брже журити се против овога превисокога краља, говорећи:

"Хоћу да се борим с тобом."

А видевши превисоки краљ несмирену његову вољу, и подигавши руке своје ка висини, и погледавши на небо, отворивши богохвална уста своја, рече:

"Ти који седиш на херувимима и почиваш на серафимима, свевидеће око, Боже свега створења видимога и невидимога, имајући оружје силе и крепости Твоје, учини убрзо одмазду Твоју између мене и овога, да разумеју сви који се хвале против државе отачаства ми, које насади и утврди десница Твоја, јер Ти си Бог једини славан по целој земљи."

И тако заповеди превисоки краљ да се сакупе сви војници српске земље отачаства свога на поље звано Добриче; то је поље дивно и велико у месту званом Топлица, јер припада ка реци Морави. На том пољу многи од древних царева страшне битке међу собом учинише. А ту се и овај превисоки краљ надао да ће се борити са бугарским царем. Када се сабрала војска овога благочастивога и превисокога краља, велико мноштво изабраних војника, и када се спремио за рат, и очекивао долазак зломисленога цара, и тада дођоше гласници његови ка овом господину краљу, говорећи:

"Нека ти је знано, превисоки краљу, да се подигао цар са својим силама од свога славнога града Бдиња, од реке зване Дунава и иде у државу краљевства ти у место звано Земен, и ту хоће да се бори са тобом."

И у тај час узевши превисоки краљ своје војнике, и спремивши се за борбу, брзо пође према њему; унапред виде благодат Божју, која хоће да помогне овом превисоком краљу. И идући са својим војницима дође у свој манастир ка светоме мученику Христову Георгију Нагоричком. И тако павши пред иконом мученика Христова, поче сузама мочити земљу, молећи му се и говорећи:

"Крепки међу мученицима, страстотрпче Христов Георгије, види велику скрб и тугу срца мога, и пожури да ми помогнеш у овој борби против овога љутога цара, који се хвали против мога отачаства, и јави силу Твоју, као што си некада помогао господину моме Симеону Немањи против његових непријатеља, да и ја, грешни, видевши силу крепости Твоје, прославим Твоје свето име, и украсићу ову Твоју свету икону, и приложићу овом Твоме светом храму многе изабране правде."

Такође и ка светоме оцу Јоакиму, који је у Сарандапору, молио се је, дошавши ка гробу његова тела, и са свом властелом српске земље за помоћ му, са сузама чинио је велико обећање ка овом преподобном и блаженом оцу.

И тако чувши да бугарски цар дошавши са својом силом стоји у држави његовој у месту званом Земен, на обали реке зване Струма, и да плени околне крајеве те, и тако пожуривши се стаде близу њега са својим војницима на реци Каменчи. И тако чувши овај цар за долазак превисокога краља, растужи се веома мислећи да није могуће превисоком краљу борити се са њиме и са његовим силама. И имајући посланства међу собом, закаснише два или три дана, јер господин краљ очекиваше окуп своје војске, пошто нека властела закаснише, будући на његову послу. И у дан петак, те ноћи, свеноћну молбу учини ка своме Владици, непрестано вапијући из дубине душе:

"Боже беспочетни и бесконачни Владико, Господе, творче неба и земље, који седиш на вишњама и гледаш на смирене, знам, Владико, да од множине безакоња мојих нисам достојан да погледам ка Твојој висини, но припадам ка милости Твога човекољубља, и говорим: Види, Владико, насиље оних који војују на слугу Твога и који хоће да без милости разграбе наследство Твоје. ,Но не нама, Господе, но Твоме имену подај славу';³⁶ и ,суди, Господе, онима који су ме опколили';³⁷ и ,не обличи ме јарошћу Твојом',⁸⁸ но по својој милости учини добро са Твојим слугом у ово време, ,да се постиде и посраме и погину'.³⁹

И анђео Твој, Господе, нека буде онај који им досађује; и сакруши их, Господе, силом Твојом, да не могу поћи на моје отачаство, као што си, Господе, послушао молбе господина мога, угодника Твога, св. Саве, и његовим молитвама послао анђела свога и прободе Стреза, кнеза бугарске стране, који се овако хвалио против отачаства раба Твога првовенчанога краља Стефана; такође, Господе, по Твојој милости пошаљи силу своје крепости и мени, слузи Твоме, да победим овога ратнога непријатеља који се бори са мном, да славим Твоје име на векове, амин."

И разуме овај благочастиви краљ да је Бог услишао његову молбу.

Када је дан суботе свитао и када му је приспела сва војска, а овај цар је мислио да превисоки краљ неће да се бори са њиме, изненада у само подне суботнога дана спремивши се за борбу са својим војницима, пође брзо на рат. И када су дошли до тога места, на коме је требало да се овај превисоки краљ прослави са велемоћним својим војницима, као и силни македонски цар када учини рат са персијским царем Даријем. И тако када виде бугарски цар долазак господина краља који је изишао против њега на борбу, био је у великом метежу, и као приморан и не хотећи да иде против њега на борбу. И господин краљ устроји своје војнике на чете веома смислено и разумно, један део изабраних својих војника одлучи да иде на рат са сином својим младим краљем, а сам са другим делом војске; и тако се устреми на рат, говорећи:

"У име Твоје, Господе, погнаћу непријатеље моје, и победићу их."⁴⁰

И тада затрубише убојне трубе, судари се оружје с обе стране, и коњи фрком зарзаше, и био је велики вапај. Младићи превисокога краља тако устројени на рат, на обе руке стрељаху и ништа нису грешили и почеше се моћно борити, и стојаху крепко, не разилазећи се ни један од другога. И тако борећи се, би велико падање Бугара, и тако одоле српска сила. А цар Михаило видевши падање својих војника, поче бежати, и када је бежао, сила Господња сапе ноге његову коњу, и спавши са коња сакруши све тело своје.

И тако видевши војници господина краља његово падање, прискочивши убише га својим оружјем, и тако издахну. И положивши тело његово на коња, принесоше га ка господину своме краљу. И видевши превисоки краљ овакво падање тога зломисленога цара и као наједанпут отворивши своја богохвална уста, и у умиљењу срца подигавши руке ка висини, прво прослави Бога, који седи на херувимима, и богохвалну песму са Давидом запоја, говорећи:

" ,Који је бог велик као што је Бог наш? Ти си Бог који једини чиниш чудеса.'⁴¹ И гле, ја познах Да је велики Господ';⁴² и ,помоћ моја долази од Господа, који је створио небо и земљу';⁴³ и ,на Теби, Господе, утврдих се од утробе, из утробе моје матере';⁴⁴ и ,сви народи опколише ме, и именом Господњим противљах се њима';⁴⁵ и ,када се сабираху заједно против мене, да узму душу моју савећајући ^св, ја се уздах у Те';⁴⁶ и ево ,видим да погибе бекство од мене, и не беше онога који иште душу моју';⁴⁷ и гле ,велик је Господ наш, и велика је крепост његова, и разуму његову нема мере'."⁴⁸

И рече ка својим силнима:

"Приђите, сви породи отачаства мојега, и заједно ликујте са мном Господу, говорећи: ,Чудан си, Владико, који си на вишњима, који чиниш чудеса;

и показао си у народима силу Твоју, која се види данас на помоћ нашу од крепости Твоје "

И док је превисоки краљ говорио ове речи, снимише рањено тело овога сујемудрога цара и положише пред очима господина краља. И видевши га пред собом где лежи, без сваке почасти и славе царске, и поругана високом гордошћу свога ума и несмисленог хвалом, и тако рећи смешна, овај господин наш превисоки краљ сети се речи Богооца, и рече:

" ,Видех нечастивога где се превазноси као кедри ливански, и преће, и гле не беше, и тражих и не нађе се његово место.' "⁴⁹

Док је ово бивало, војници и силе господина краља гоњаху силе и многе народе цара Михаила, једне секући, друге стрељајући, друге бодући, друге рањене силом водећи ка превисоком краљу и сину његову младом краљу Стефану. А и овај млади краљ веома се прослави у томе рату, као Исус Навин против иноплеменика који су озлобили Израиља, према Св. Писму, које сведочи о њему: да млад беше телом, но велики ратоборац; јер Мојсије боговидац васпита тога Исуса Навина у побожности и чистоти, и да му служи у целомудрију, и после њега други воћа постаде скупу Израиљеву; тако и овога превисокога краља васпита у чистоти и целомудрију, поучавајући и учећи га богољубазним речима јер знађаше да ће бити место њега већ и чувар отачаству своме.

А ови после велике и страшне борбе која је била тога дана, и од проливања толике крви тих безбожних и поганих народа, који су дошли на српску земљу са овим царем, рећи ћу да се и сама та река Струма сва изменила у крв, јер беху сасецани као и пољска трава, по Богооцу: "Исекао си у ужасу главе силних, јер претњом силе своје умали их, и јарошћу Твојом низложи их; јер бише трупови њихових телеса храна земаљским зверовима, и њихова нечиста телеса храна небесним птицама";⁵⁰ јер не беше ко да их сахрањује. Ови постадоше на презир својим околнима и на подражање и поругу многим народима.

А овај господин мој превисоки краљ, сети се у своме уму речи Владичине, која каже: "Сваки који се узноси, смириће се, а који се смирује, узнеће се."⁵¹ И богогласна свирала, апостол Павле, каже: "Понизите се под крепку руку Божју, да вас узнесе у време скрби ваше, јер он се брине за вас."⁵² Тако и овај превисоки краљ сети се ових речи, не паде му на срце високохвална мисао, њему који је победио таквог моћног цара са његовим силама, као и боговидац Мојсије Сиона цара аморејскога и сва царства хананска.⁵³ И овај господин мој ревнујући смерној његовој (тј. Мојсијевој) мудрости, не узнесе се хвалећи се, но уздајући се у Господа и Њим хвалећи се, говораше:

"Тобом, Владико мој Спаситељу Христе, разорише се савети ових нечастивих, и не спасе се овај зломислени цар многим својим силама, а мене немоћна опаса силом Твојом; јер се не уздам у свој лук, нити ми поможе оружје моје, но Ти сам, Господе."⁵⁴

И као што некада силни македонски цар Александар учини борбе са персијским царем Даријем и Пором, царем индијским, и победивши их, имајући у својим рукама њихова телеса и љубазно оплакавши их, заповеди погрепсти их са чашћу; тако и овај превисоки краљ просудивши над телом овога цара, рече му:

"Не беше ли ти довољно земље царства твога, коју си имао, и држава и имање богатства твога? Зашто се пожури на моје отачаство? Не послах ли ти љубазне и помирљиве речи да будеш у љубави са мном? Није ли те благодат Божја учила Да се повратиш од своје злобе? По жестини твојој и непокајану срцу хотећи наследити туђе, ево постао си лишен свога? Но учинио си препирање и речи са мном, да више одоле мноштво правде твоје мојим злобама, које ти дадох."

И не беше гласа ни јављања од њега, пошто се његов језик беше свезао смртном узом разлучења душе његове од тела.

А сутрадан после те силне битке, пошто је био сабран цео сабор овога превисокога краљ у дан недељни, и у први час дана, пошто су приносили војници његови много злато и царске хаљине и небројено богатство, прекрасне коње овога бугарског цара и силе његове, што се подигоше на отачаство овога превисокога, јер ево сву славу њихову и богатство, које имађаху, предаде Господ у руке овом превисоком краљу, као што је у причи: "Моје је сребро и злато, и даћу га коме хоћу."⁵⁵ И опет: "Ако мене послушаш, јешћеш богатство царева."⁵⁸

И све велможе тога цара, које ухватише у рату, све ове приведоше пред лице господина краља, имајући железне окове на својим ногама. Многи од њих нису веровали да је погубљен цар њихов, но су мислили да је избегао смрти у тој великој борби, и изненада заповеди господин краљ да се изнесе мртво тело овога цара. А они видевши истину, горко заплакаше, говорећи:

"О љубими и слатки наш господине, крепки цару, тако ли погибе, и сада лежиш не имајући никакве потребе од славе твога царства?

Где је сада твој златни престо?

Где слава твога богатства?

Где драгоцени бисери твоји и драго камење, и разне златне хаљине?

Где су твоје мисли?

Устани и види нашу велику скрб и тугу, која нам се данас догодила. Ево лишени славе своје и у великом понижењу стојимо вођени силом, куда и нећемо."

И тако почеше молбу чинити ка превисоком краљу, говорећи:

"Благочастиви и христољубиви и Богом постављени краљу, ево ми сви видимо благодат Божју која се збива на теби данас, и господина и чувара нашега где је пао под твојом руком, као што се види. Но нека се сети превисоко твоје краљевство, колико је био силан и крепак овај наш господин царујући многим народима, и колико је имао још јуче славу своју, а данас је уништен и укочен, као и прах, и примајући овакву смрт изван своје државе. Но нека нас помилује твоје превисоко краљевство, и заповеди преславном твојом речју, да се погребе тело овога нашега господина, који је јуче био твој ратник, а сада је као недостојни Твој слуга."

И господин краљ чувши њихову молбу, и учини савећање са свима својима силнима и тако заповеди да тело овога цара буде са чашћу пренесено и положено у цркви св. мученика Георгија, у месту званом Нагоричкога; и ту лежи и до овога дана на хвалу Богу, на прослављање и част овом превисоком краљу и целом његову отачаству, где лежи тело овога цара бугарскога Михаила.

И у тај час господин краљ посла веснике ка преосвећеном архиепископу све српске и поморске земље кир Данилу и ка жени својој благочастивој краљици и госпођи Марији и ка свему сабору српске земље, овако им написа, говорећи:

"Нека вам је знано да помоћу Божјом и заступством светога господина нашега преподобнога оца Симеона и Саве, и молитвама вашима заступан и крепљен, и оружаван силом светога Духа и заштићавано краљевство ми, и са превазљубљеним сином краљевства ми Стефаном, и са мојим војницима, децом отачаства ми, онога злонамернога непријатеља цара бугарскога, који је дошао са многим силама иноплемених народа и који се хвалио против отачаства краљевства ми, са овима учинивши борбу у држави краљевства ми у месту званом Земен, и пошто ми је Бог помогао, победих те моћне и многе силе, и самога тога начелника злобе цара умртвих, и много њихово богатство и славу уграбих, као дану ми помоћу Господњом. Узрадовавши се због овога и као што је достојно, одајте Богу хвалу у нашу помоћ, пошто идемо на предлежећи нам пут у државу Царства земље бугарске." Преосвећени господин архиепископ кир Данило чувши овај глас хвале господина краља, и велику тугу и ужас, којима беше обузет, јер није знао шта се догодило господину краљу, и ово све одбацивши и испунивши се многом радошћу, и отворивши своја богохвална уста, прво прослави Бога свију, који је учинио милост са својим слугом, и који му је даровао такву силу и крепост да победи све своје противнике и ратне непријатеље. И тако посла писмо у све манастире српске земље да непрестано хвале Бога, да поју параклисе и по достојању велика и часна славословља, којима се слави Бог. А сам господин мој пребиваше у молби и молитви Слову (тј. Христу), који има у себи безбројне милости и пучину доброте човекољубља Божја, и свагда увек говорећи Духом светим за Богом дарованим му стадом, који су чеда Христова, истинити и богоугодни ревнитељ учитељу своме Христу и угоднику његову, просветитељу и наставнику српске земље, преосвећеном архиепископу кир Сави, увек непрестано се мољаше за утврђење и крепост овом превисоком краљу, јер једносушном вером срдачну љубав у Господу имађаху међу собом.

И тако господин краљ подигавши се са својим силама од тога места рата и увек идући ка истоку у државу бугарске земље, и посла своје поклисаре напред ка сестри својој благочастивој царици Ани, жени овога цара, кога победи, и деци њезиној, овако говорећи:

"Нека ти је знано, љубазна сестро краљевства ми, да господин и муж твој, а брат мој цар Михаило подигавши такав рат на моје отачаство, и хотећи ме збацити са мога престола, а који је теби учинио толика зла и безбројне досаде и који те је осудио на заточење, и који те је лишио части царске и престола твога, и овај силом Господњом низложен умртви се под руком мојом, тако као што си чула. Не скрби због тога, но више се радуј, јер није време жалости, но почетак радости, по апостолу Павлу, који рече: "Јер бесте некада тама, а сада светлост у Господу."⁵⁷

Овај цар није хтео да има себи жену, ову царицу, сестру господина краља, но је хтео да је пусти; и од тога, пошто је таква мржња била међу њима, устаде једно на друго, а овај цар отпустивши сестру његову, беше узео себи жену од царског племена, а рода и народа грчкога; и не сети се овај зломислени да му је доста злобе његове, по речи Владичиној:

Којом мером мерите, одмериће вам се."⁵⁸ И опет друго писмо посла које следује овим речима, које је из поновљеног закона, говорећи: "Ови људи су луди и немудри";⁵⁹ и опет: "Угоји се, одебља и рашири, и остави Бога који га је створио."⁶⁰ А добро и пророк сагледавши о таквима, рече:

"Ево према делима неситога ума жеље за туђим, настаде теби дан гнева и дан скрби и туге, да си постао на гажење и грабљење многима, пошто не хтеде окренути гнев на тишину, и јарост срца свога у доброту."

Јер овде и Соломон каже:

"Узношења и сувишне хвале придодаће се труду и болу, и крај весеља обухватиће плач; да бих видео да си жесток и да је железни врат твој."

А оне силе тога цара, које ухватише у том крепком рату, тј. велике велможе беху вођене у железним узама са овим превисоким краљем, да предаду своје градове и целу државу у руке господину краљу, не хотећи да их јако мучи. И идући са својим војницима дође на место звано Мраку; и пошто су ту војници његови убили велико мноштво различних зверова, ту је чуо да цар грчки, који је са својима силама дошао у помоћ овом цару бугарском, а чувши за такову победу тога цара, и гневом Господњим гоњен, пошто је мислио да све силе господина краља иду за њим гонећи га, поче бежати у државу земље своје.

Одатле се подиже са својим војницима, и дође у предео бугарске земље, у место звано Извори. И одатле хтеде пустити своје скриптре са силама ради примања те земље; и сутрадан пошто су се спремали његови војници, у тај час дођоше поклисари од брата тога цара Михаила званога Белаур, и од свију велемоћних те земље, који са великом чашћу и славним именима по достојању беху поштовани од овог бугарског цара, имајући савршену власт над свима крајевима и градовима те земље место цареве главе, будући овоме као права браћа. И чувши за таково падање господина свога, пошто је у тој земљи била узбуна и велика жалост, устајући на борбу сами међу собом и грабећи богатство један од другога, и не само да су чинили ово сами међу собом, но су богатство и имање овога цара грабили, по речи светопевца: "И непријатељи човека домаћи његови."⁶¹

Ово је велико и дивно чудо свима који слушају; стадо, од кога ови злобиви примајући храну храњаху се, поставши као чудне звери и без милости не штедећи, грабљаху га. Божаствени Павле јавио је говорећи: "Јер ући ће у вас, рече, вуци и тешки грабљивци, не штедећи стада."⁶² Та шта ја кажем стадо и вуци? Питомци овога цара и будући му као браћа и чеда и љубими другови, и видевши оваки његов пад, не поменуше његове милости и љубави, но учинише му као иноплеменици, веселећи се због његове погибије. Ваистину гнев и одмазда Владике мога Христа све ово наведе због безбоштва и злобе на овога цара, што напред указасмо у овом спису.

И ови чувши за долазак господина краља у државу царства бугарске земље, и видевши себе у великој скрби и жалости, говораху у себи:

"Ево дође нам време да се лишимо наше славе и државе, коју имађасмо, и да силом будемо одведени на друго место."

И тако пославши ка превисоком краљу, говораху:

"Превисоки и благочастиви и Богом помиловани, крепки и самодржавни краљу, ми слуге твоје слушасмо за крепост дану ти од Господа и за помоћ Владике Твога Христа, колико поможе христољубивом имену краљевства ти, и како овај господин наш цар и многе његове силе, које су дошле на наследство и државу твоју, ови сви силом Христовом и крепошћу краљевства ти падоше под ноге твоје, гажени и умртвљавани тако, као што видеше очи наше неких од нас, који се нађосмо да будемо у тој великој и страшној борби краљевства ти. И ево чујемо како греде превисоко краљевство ти са јарошћу и гневом преславнога твога имена, хотећи озлобити нас, твоје слуге.

Но припадамо и молимо се превисоком твоме краљевству да одвратиш гнев твоје јарости од нас. Ево царство бугарско и сва његова држава, и градови и имање и сва њихова слава и богатство, данас да јесте у твојој руци и коме хоћеш даћеш их, јер ти је дано од руке Господње. А ми, слуге твоје, славимо превисокога господина нашега и крепкога краља, и тебе величамо и теби се клањамо Богом прослављеноме. Но не остави нас, слуге твоје, да имамо жалосну душу нашу и срце скрбно. Јер од сада српско краљевство и бугарско царство биће уједно састављени и биће мир. Потписујемо ово и ми смо на заповест краљевства ти."

Када је чуо превисоки краљ ове речи и видећи да се сва његова воља и хтење догоди Божјом помоћу, и да се сва држава земље тога царства и силни те земље дадоше у његове руке, и примивши њихову молбу, и хотећи учинити крепост и помоћ сестри својој царици Ани и њезина сина учинити царем бугарским место његова оца, посла ка њој говорећи:

"Уставши иди са славом са сином својим на царски престо, где си и пре била, у царски град славни Трнов. Јер ево Божјом помоћу све ово је у мојим рукама."

И посла неколицину од велможа својих са неким делом своје војске њој "у помоћ, овако написавши ка силнима царства тога, говорећи:

"Ево, дакле, чули сте све што се догађа са нама од лица силе Господње у помоћ нашу и како хтедосмо доћи у државу земље ваше са многом силом краљевства ми. Но чувши речи ваше, примих молбу вашу, и нећу вам учинити никакве злобе. Но нека вам је знано да вам дајем као цара вазљубљенога сина моје сестре, да вам је господин и Цар, као и отац његов Михаило цар, нека вам буде такође син његов господин и цар: Стефан цар, и као мене њега послушајте. И у ком је чину и имену ко од вас постављен, у том нека остане. И здрави будите."

И тако господин краљ подигавши се са својим војницима од предела бугарске земље, и пође од истока ка западу вођен у сили духовној са превазљубљеним сином својим, идући ка престолу својему у државу отачаства својега, земљу српску, пошто је срушио све своје непријатеље и ратне противнике, и сви војници његови ишли су кућама својима веселим ногама, ваистину весели, и као достојноименити храбри прославише се са својим господином над својим непријатељима.

Борбе Стефана Дечанског са Византинцима

И тако дошавши господин краљ у свој дом, и мало неко време одморивши се од силнога труда, којим обузет беше и његови војници, и опет заповеди да се сакупе сви његови војници земље српске, хотећи ићи са њима, ако Бог хоће, на онога другога непријатеља свога грчкога цара, који је једну мисао и савећање имао са царем бугарским о овом благочастивом краљу, не знајући зломислени да се на овоме господину краљу свршаваху обести праведнога патријарха Аврама, што му обећа Господ: "Проклети су они који те куну, и благословени они који те благосиљају."⁶³ Тако се и овом превисоком господину краљу све збивало на вољу и помоћ. Јер сви који су се хвалили против Богом чуване главе његове, изненада биваху рушени силом Господњом. И тако подигавши се са својим силама од земље отачаства свога и пође на цара тога у државу грчке земље, овако говорећи: "Именом Твојим, Господе, победићу непријатеље моје и нећу се вратити док не сврше."⁶⁴

И чувши ово грчки цар да иде господин краљ са својим силама, поче бежати. И пошто су се многе земље грчке државе предале краљу, који се подигао Господом Богом, и градове њихове узе, чија су имена: град славни Велес, град Просек, град Штип, град Чрешће, град Добрун. И прве године краљевства свога и у тим временима многе градове узе од земље грчке са свима државама њиховим и са многим именима, које подробно све по имену није нам могуће указати у овом спису.

Све ово што предадосмо овом спису, деца овога века, многа од њих, знају што се догодило у отачаству и држави господина краља, који је учинио ово и са превазљубљеним сином својим, младим краљем, помоћу Христовом и молитвама господе своје: светога Симеона и светитеља Саве, на велику хвалу и славу Богу, а себи и сину своме на велелепно и достојно име. Јер Бог се утврди посред њих и не поколебаше се никада. Они су положени и утврђени силом светога Духа као крепки и тврди град, и необорими браник отачаства свога, српске земље. Ови беху назнаменовани силом као и рогови крста, којима Христос сруши њихове непријатеље, који се хвале против државе отачаства њихова, према богодухновеном органу, сину громову, који јавља вољу Господњу, који рече: "Што беше испрва, што чусмо, што гледасмо, очи наше видеше и руке наше опипаше."⁶⁵

Ваистину, о љубимци, очи наше неких од нас видеше, како се ни у многим другим царствима не догоди да се толика љубав Господња и неисказана сила и помоћ овим богољубивим краљевима збивала њима у дане њихова живота. Јер силе противника ишчезоше и нестадоше као снови онога који устаје, да нико од иноплемених царева не рече ни хулне речи на ове благочастиве, по Богооцу: "И нека буду неме усне варљиве, које говоре безакоње на праведника."⁶⁶

И овај господин мој благочастиви краљ видевши овако бежање цара грчкога и обузета толиком тежином страха и ужаса да није имао толико смелости ни посланством да му јави неке речи, јер му срамота покри лице, што је имао такво зломислено савећање против господина краља. Јер овај благочастиви краљ, растргавши силом Господњом савете нечастивих и лукавства, као и крепки Сампсон победивши мноштво иноплеменика, тако и овај благочастиви краљ одоле свима иноплеменицима са превазљубљеним сином својим Стефаном и хвалећи се говораше: " Десница Твоја, Господе, учини силу, десница Твоја узнесе ме.'⁶⁷ ,Овај дан пун радости, који нам учини Господ; зато се радујмо и узвеселимо у њега.'⁶⁸ ,Јер ево прослави име моје, Владико, јер ће ме од сада сматрати блаженим сва колена отачаства мога.' "

И тако, док је ово бивало, многи од славних грчке земље иђаху ка господину краљу, предајући се њему са државама својим, и те градове, које узе овај господин мој христољубиви краљ са њиховом државом и славом и богатством, предаде некима од верних својих, да их са силама војске своје држе у послушности и работи, по заповести овога превисокога краља. И када се ту са великом славом прославио и са превазљубљеним сином својим, да се у многим околним царствима ово чуло дивно и преславно, и када су се ови благочастиви краљеви вратили од победе цареве са свима својим силама у државу отачаства свога, оставише овога безумнога и несмисленога цара у великом ужасу и злоби, и није знао камо да се обрати из земље државе своје. Велики пророк Исаија рече о таквима говорећи: "Тешко души њиховој, јер савеђаше зао савет говорећи: "Свезаћемо праведника јер нам је неугодан, и уништићемо са земље спомен његов ",⁶⁹ не знајући, лукави, да им се збива реч пророчка: "Ров изри и ископа, и сам упаде у јаму, коју учини."⁷⁰" И по апостолу Павлу: "Ко ће оптужити, рече, избране Божје."⁷¹ Јер Бог оправда овога да, када се само споменуло његово име, устрашили су се сви зломислени слушаоци, који војују против отачаства њихова.

Стефан Дечански спрема се за смрт и зида Дечане уз сарадњу архиепископа Данила

И тако дошавши у отачаство своје овај господин краљ у своје царске дворе, и богоугодна мисао срдачне љубави ка Богу узиће му на срце, и поче говорити у уму својем:

"Ево сада видим да ми прети посечење смртно, и не"знајући од кога броја дана мојих идем на пут скрбни и страшни, којим никада не ходих, и тада која ће ми корист бити души од овога царства и славе коју имах, и од богатства које стекох? Изненада бићу лишен свега овога и после разлучења душе моје од тела, горко ћу бити мучен. Гледам Соломона где ми горко јавља, пошто сам празан и непотребан врлини, и где ме овако обличава: Докле ћеш, о леносни, лежати, када ли ћеш устати од сна?"⁷²

И остало додавши, и после овога шта? Приспеће ти крај напрасно у дан у који не мислиш, и у час у који не знаш;⁷³ и доћи ће ти као зао путник убоштво од благодати, и у толиком богатству и слави, ишчезнућеш од глади и жећи, и не учинивши добре врлине у овом животу, мучићеш се на векове. Јер рече неки, који има у себи неисказану силу благодати божаствене, говорећи: "Бедно је минути .трг, потом тражити куповине." И опет: "Бедно је да прођеш ману, и потом да хоћеш хране."

Да, увек све ово слушајући, треба да учиним и неки богоугодни спомен у животу мојем, не би ли како добру реч стекао после разлучења ми од овога сујетнога живота. Јер видим да моји прародитељи и родитељи и други учинише добра дела Богу и људима, и уз то подигоше од основа божаствене храмове на хвалу и прослављање Богу, а себи на вечан спомен и на чување телу по разлучењу душе од тела, као што се види."

Тако и господин мој, овај христољубиви краљ, простре ка овом сва своја чувства и управи јединомислени ум, желећи достићи неке њихове трудове, као што чезне јелен на изворе водне", како рече Богоотац Давид,⁷⁴ тако је и овај желео оваквог исправљања.

У тај час заповеди да се напише писмо ка преосвећеноме архиепископу Данилу, овако говорећи:

"Господине мој и оче, пожури се брзо да дођеш к нама, јер ево те очекујемо са великом љубављу срца, и учинићемо савећање с тобом о неким духовним делима, којима би, побринувши се, умножио Богом дани ти таланат, и божаствено семе, тј. речи твоје, посејао у бразде срдаца наших, усануле злобом сујете овога живота и напојио их као из пуног облака језика поукама твојим, расплодивши их вером љубави Христове у сто и у шездесет и у тридесет, Божјом помоћу Твојим богоугодним молитвама, и да у житницу небесну успеш, а мене грешнога дар неповређен Христу приведеш."

Чувши ово господин мој преосвећени архиепископ, и брзо пожуривши се, дође ка господину краљу. И у тај дан, пошто се веома радовао овај благочастиви због доласка преосвећенога, учини савећање са овим преосвећеним архиепископом Данилом и са превазљубљеним сином својим и са неком вазљубљеном му властелом, и објави своју мисао овом преосвећеном говорећи:

"Добре и благе успомене мојих родитеља обличавају моју леност, који подигоше божаствене храмове на велику и вечну успомену себи. Хоћу да начиним храм Богу моме Спасу Христу; но потруди се са мном о саздању и утврђењу такове цркве. И говорим ти пред иконом неисказанога судије и свакога створења Христа, и на слушање свој властели, рекавши овако:

Ево ћеш бити други ктитор са мном овом месту, које ћемо почети зидати, и тебе, дакле, тако уписујем и сина мога такође у део ове свете цркве. Но пожури се са мном, колико ти је могуће уз Божју окрепу и утврђење срца твога. Јер знам, господине мој и оче, како си се бринуо родитељу мојему за уздизање такве његове цркве, која се види у име светога првомученика Стефана, такође се жељно побрини и за мене, јер имамо заједничко и у животу и после смрти наше."

И ове речи његове прими господин мој преосвећени са радошћу, и тако подигавши се господин краљ са овим преосвећеним и са неколицином своје властеле, пође тражити такво место, на коме ће се саздати овај храм. И ходећи нађоше равно место на обали реке зване Бистрице, и видевши господин мој рече:

"Ево место изабрано за храм Богу."

И прихвати господин краљ што је он рекао. И пошто су ту учинили свеноћна пјенија и молбе непрестано целу ту ноћ, и сутрадан учини преосвећени молитву на утврђење цркве, и пошто су означили место, узе господин краљ у своју руку угаони камен, и подигавши очи своје ка висини, рече:

"Боже, призри са висине милосрдним својим оком, и поспеши почетак овога светога храма Твога, и утврди ово моје рукоположење."

И тако положи камен руком својом прво, такође за њим и овај преосвећени. И нарекоше га храм Господњи на име празника Вазнесења Господњег, звано место славно Дечани. И пошто је ту сабрано велико мноштво уметничких и вештих мајстора, и пошто је све спремљено, и тако почеше зидати да је чудно и преславно онима који гледају, часне и многоразличне мраморе чинећи и ове полажући у сазидање такве божаствене цркве. Јер овај благочастиви краљ вазљуби Христа истинитом љубављу, и Овоме хотећи на крају живота свога послужити истинитом вером и вером Аврамовом и часном љубављу, која се пре усели у срце Авељу, и која патријархе начини и Мојсеја сачува и у пророцима поживе, и цара Давида учини станом светога Духа. Јер наоружан овом, благочастиви краљ, и добро пазећи на Његове наплате, бринуо се за овај божаствени храм, и свагда је имао бодро и такво око за сваки посао што се тиче приложења ове свете цркве и ка Господу вапио је у уздисању срдачне топлоте, говорећи: "Господе, пред Тобом је сва моја жеља, и уздисање моје не сакри се од Тебе."⁷⁵

И опет:

" ,Господе, заволех красоту дома Твога, и ово место хваљења славе Твоје.'⁷⁶ Но знам, Владико мој, Господи Исусе Христе, да се без воље и хотења Твога ни слово ни дело не свршава. Но ово што чиним ја, недостојни слуга Твој, одлучено је на удео славе имена Твога, да се, ако Твоја воља буде, сврши ово моје последње рукоположење за живота мога, не бих ли, недостојни Твој слуга, видевши ово свршено, прославио Твоје свето име."

И имао је у овом преосвећеном највећу и најсавршенију наду, јер се овај преосвећени мој господин достојно и крепко бринуо о овом светом и божаственом храму и за подизање његово, да се, пошто је овај преосвећени положио први основ, трудио и за довршење, тако да је био као најамник неког дела тога светог храма. Ови су, да тако кажем, љубављу вере срдачне у Господу једну вољу имали у телу и на једнога гледајући, светим Духом спремљени за борбу и Христовом благодаћу овенчани, чинили су добар пример и богољубље свима у отачаству српске земље. Подигавши овај свети храм у дане живота свога, уперивши свој ум добро небесним, а телом на земљи стојећи, настањиваху се душевном мишљу у обитељима вишњих, и у овом делу, које су чинили, напредоваху, гледајући пред собом као самога Христа, наткриљујући један другога у љубави Божјој, хотећи коначно утврђење учинити томе манастиру.

И пошто су се зидови тога храма подигли, и поставили достохвални стубови те цркве, и ово видећи благочастиви, радујући се красоваше се, као што и Богоотац Давид некада пред ковчегом сенке скакаше играјући,⁷⁷ и као што се премудри цар Соломон, чинећи храм Вишњему, успевајући радоваше, и Боговидац Мојсије (чинећи) скинију по слици јављеној му на гори, тако и овај христољубиви господин краљ, видећи да ово напредује, радоваше се. Постави божаствено и законоположено утврђење свога рукописа, да буде непоколебимо и после његове смрти, састави хрисовуље, у којима су сви приноси и дарови његови, и прилози у селима и другим осталим његовим прилозима, и о уставу и давања цркве те са сваким утврђењем састави, што је нетакнуто и до садањега дана.

И овај свети храм славе Господње украси сваким почастима и црквеним потребама довољно, хотећи и више учинити у своме животу и распространи велики манастир, зидом оградивши га около, слично великоименитим и славним манастирима царским. А на вратима тога града сазда велики и достохвални пирг, и ту постави доброгласна звона. Овај преосвећени сазда трпезарију да је дивно онима који гледају, и друге остале велике палате постављене у један ред, и многа друга исправљења утврди, како је по достојању те свете цркве. Као добри подвижник сабирао је црквене уставе, и увек се неослабљено бринуо, јер је хтео да ову свету цркву украси и испуни сваким довољством, колико му је могуће, пошто га је Бог помагао због неисказаног човекољубља свог. Помишљајући на крај свога живота и пролазак годишњега круга, и на сенку ствари и пролазне силе привремене славе, и на долазак немилостивога судије, пун грозе, и опет сећајући се неподобнога што је учинио, говораше:

"Не бих ли како, макар и мало, могао добити проштење за овако од мене рукоположено дело."

И тиме се бринуо док траје овај мали час овога живота, који брзо ишчезава, јер је пропадљива и привремена слава и богатство живота овога. Јер Бог више воли једнога праведника, него грешнике целога света. Докле ћемо лежати у злу, и докле ћемо се сујетним животом варати, лишавајући се велике милости и светога живота добрих милосрђа и светле радости Христа? Пошто је овај свети Божји храм промислом и разумом вишње премудрости унапред више и добро напредовао, овај христољубиви краљ гледајући ово весељаше се, управљајући се тихом и безметежном животу, пошто је свака благодат Божја преизобиловала у отачаству овога благочастивога краља, и пошто је цео народ узашиљао достојно благодарење Богу.

Мржња Стефана Дечанског према сину (Стефану Душану) и борбе са њим. Смрт Стефана Дечанскога

Но довде проговоривши о овом, и опет ћемо почети оно, што нам предстоји, хотећи казати што се догодило овом благочастивом са сином својим. Године, које прими овај превисоки краљ Урош Трећи престо свога оца, као што указасмо у почетку овога житија, у то време такође венча на краљевство сина својега вазљубљенога, нарекавши га Стефан млади краљ, и обећавши му дати и до по државе свога краљевства, и одлучити му достојан део свега богатства и имања славе своје. И када је ово било, овај христољубиви младић са богобојажљивошћу служаше му, како је достојно са страхом и трепетом, покоравајући се родитељу својему, чекајући што му је обећао. И пошто су прошле многе године, и када је овај вазљубљени син његов Стефан млади краљ доспео до савршенога узраста да треба да има достојан део државе родитеља свога ради особног пребивања са својима, и даде му земљу зетску.

И када је тамо дуго живео у вољи и послушању родитеља свога, наговором свегубитеља старога ђавола, искони ненависника свакога добра и пагубника рода људскога, чије су махнације зла и нестројна дела, тј. гнев, јарост, клевете, увреде, убиства, који се зове од почетка света одступник вере Христове, који се узнео сам својом вољом, и који је веома узвеличао свој ум, говорећи: "Поставићу престо мој на облацима, и бићу сличан Вишњему."⁷⁸ И због такове његове гордости иступи од анђеоског чина, и светлост Божја би одузета од њега, и би свргнут са висине на земљу.

Његовим наговором и овај благочастиви краљ Урош III подиже мржњу на свога вазљубљенога сина, и место велике љубави, омрзну га савршеном мржњом. А овај син његов молио се и говорио је:

"Оче, знаш да сам вазљубљен син био пред лицем Твојим, и ,никада не преступих Твоје заповести',⁷⁹ нити да се нисам бринуо за Твоје речи; но ти служих од своје младости са богобојажљивошћу, у свакој доброј вери и чистоти, и поучавах се дан и ноћ у упућивању богоразумних речи твојих. Јер не ревновах онима који лукаво мисле, нити сам завидео онима који чине безакоње, "не уклони се моја стаза са твога пута, ни срце моје на речи лукаве".⁸⁰ Да ли ти када сагреших, и ти да ниси разумео оно што сам ја учинио? Но ти све знаш, да се у мени не нађе таква никаква неправда. Шта је ово са мном од гнева твога и јарости твоје, да ме узнесавши низврже? Но молим и просим једино у тебе, учини са мном као што ми обећаше твоја богољубива уста, да живим у твојој љубави све дане живота мога и да гледам ненаситне красоте Богом просвеђенога ти лика."

А овај родитељ његов није пазио на такве речи, но се подиже на још већи гнев, хотећи љутом смрћу осудити свога сина, по наговору напред споменутог губитеља. И скупивши војску своје многе силе, и пође на сина свога до унутрашњости државе његове земље зетске, до града званога Скадра. И ту учини многе пакости држави његовој, винограде и многа различна воћа заповеди посећи из корена, и њиве много понеле, које дају многе плодове на храну људима, такође заповеди до конца искоренити, и ту сам двор сина свога под градом Скадром, на обали реке Дримца, многе дивне палате заповеди до основа разорити. Пошто је син његов напред речени млади краљ Стефан пребегао с оне стране реке Бојане, и ту стојећи са својом властелом и са неким делом своје војске, овај његов родитељ превисоки краљ поче му шиљати неке великоимените од велможа својих, говорећи да дође к њему, и јави му многе варљиве речи којима би га могао себи довести, да би га ухватио. А он, Богом чуван и Духом светим заштићиван, разуме такве речи свога родитеља, да му нису на корист, и не хтеде у то време доћи. Но пошто је имао многа посланства са својим родитељем, док постиже своју вољу и хтење, да није ништа сумњао, и тако дође ка своме родитељу, и ту страшним клетвама и великим обећањем у Господа Бога и пречисту Богородицу, учини измирење са. сином својим, и опет се врати у своју државу.

Но имајући у своме срцу прву злу мисао, и никако не изменивши такве напред речене мржње против вазљубљенога свога сина, и никако се није могао обратити на достојну љубав према своме сину, но распаљујући се великом жестином срца, опет поче на њ подизати гнев, већи од првога, док сви нису разумели такову сујемудрену мржњу његову. А овај богољубиви младић, син његов, видевши такову злобу и мржњу где се диже на њ и несмирену вољу родитеља свога, не имајући: што друго чинити, но прву мисао и сву жалост своју пред Господом јављајући, к њему вапијући са великом тугом срца, са сузама говораше:

"Господе Исусе Христе, сине превечнога Оца, Саваоте Боже Израиљев, један слављен у Тројици, са светим, добрим и животвоређим Ти Духом, Тебе имам као наду моју и уздање, и Тобом хвалећи се, вапијем: Господ је мени помоћник, и нећу се убојати, што ће ми учинити човек. Јер Ти си моја сила и крепост. Призри од светога Ти стана, и види беду моју и ђаволску завист, која се диже на мене од мога родитеља. Јер Ти знаш, Владико свију, Господе, да ли сам крив родитељу мојему због које моје злобе или лукавства којега. Ти види и подај свакоме од нас по делима његовим. Јер ево не као чедољубив његов син, но као иноплемени ратник гоњен сам од њега. Јер разумем, да се онима, који се боје Твога имена, збива пророштво Богооца Давида, које рече: "Близу је Господ свију који Га призивају истином, и чини вољу оних који га се боје",⁸¹ и, "очи Господње су на праведницима."⁸²

И к родитељу својему богољубазне речи шиљући, говораше:

"Сети се, господару мој и оче, да си сам многе напасти и искушења примио, и нико те не избави од њих, но једини Бог, коме је све у рукама, и толиком славом превазнесе те. А ја, вазљубљени син твој, којом жалошћу оскрбих душу твоју, или којом мојом злобом ражљутих тебе, мога доброга хранитеља? У којем ли неподобном делу нађох се, да овако страдавам, гледајући бескривично заклање? Но уклони се гневом од слуге твога и не презри мене вазљубљенога ти; јер ево од многога очајања, скрби и жалости, остави ме срце моје."

А када родитељ његов, благочастиви краљ Урош није обраћао пажње на његове речи, но му је још говорио противне речи, које се не могу лако отрпети:

"Хоћу да се ускоро нађеш преда мном, а ако ме не послушаш, то те чекају многе напасти."

И овај христољубиви младић видећи се да је прискрбна душа његова до смрти,⁸³ рече ка својима који су са њиме: "Браћо моја вазљубљена и другови, ево видите велики рат ратнога непријатеља, који се подигао на нас. Шта ћемо чинити? Бежимо од њега у стране народе, да не погинемо превременом смрћу. Јер ево разуместе мога родитеља, где се спрема на моје заклање за никакву кривицу."

А они одговорише му говорећи:

"Ми нећемо да идемо са тобом, камо ти кажеш, у туђе народе; но ако хоћеш сам да избегнеш такву смрт, која ти је спремљена, претеци, дакле, прво ти и уклони свој презир."

И када овај није хтео ово учинити, но их још више убеђиваше да иду са њиме на напред речени пут, а ови беху као они Израиљћани који говораху:

"Зашто да не буду гробови наши у нашој земљи, него нас изведе овамо."⁸⁴

Тако и ови говораху:

"Боље нам је, ако нам се догоди и смрт, у земљи нашега отачаства, него да се нађемо у туђој земљи као заробљеници или дошљаци. А ако нас не послушаш, ми увећавши се код родитеља твога, и уставши ићи ћемо к њему, а тебе ћемо оставити у великој жалости и презиру."

Пошто је овај богољубиви јуноша био у великој недоумици због таквих њихових речи и немајући друго што чинити, уставши иђаху брзо идући, имајући једину вољу и хотење у телу ка животу и ка смрти; јер не беше велика њихова сила, но мали неки број.

А родитељ његов благочастиви краљ тада је био у своме славном двору, званом Неродимље, и никако се није надао оваквом делу. А ови саставивши се са његовим сином, како горе указасмо, и уставши од зетске земље, од града Скадра, и када је свитао дан среда, ставши посред горе Прозрака, разредише се који ће од њих са које стране поћи са својим војницима. И тако у један час учинише напад око његова двора, и пошто је био велики вапај, овај његов родитељ, превисоки краљ, усевши на коња свога и побеже у град звани Петрич, са нешто мало своје властеле.

А ту у двору своме оставивши жену своју, благочастиву краљицу са децом својом, овај христољубиви син његов узе у своје руке све његово богатство и славу, као даровано му од Владике свију Христа. И опет уставши пође са својим војницима на град, где беше побегао његов родитељ, и овај му се предаде. И када је изишао његов родитељ, овај његов син павши поклони му се говорећи:

"Оче, нека ми ни на ум не падне оно, што си ти помислио да ми учиниш. Јер ако си ти и смислио за мене зло, но Бог је са мном на добро."

А он се сажали тада, гледајући на себи осуду гнева Божјега која се догодила, и жалећи, плакаше горко.

А после овога шта? Овај христољубиви син његов савећање учини са својом властелом, и би заповеђено да родитељ његов буде одведен са својом женом у славни град звани Звечан, и да се тамо чува, док не учине неко измирење међу собом. И после овога посла веснике у све државе отачаства свога, и када силни ово чуше, сви долазећи клањаху му се; и тако му се све државе његова отачаства предадоше у руке. Јер Бог најмилосрднији "све што усхте, и створи".⁸⁵

Када је после овога прошло мало времена, овај родитељ његов у таковом пребивању, као што напред указасмо, промислом Божјим (јер нико не може побећи од природне везе смрти, јер нико, љубимци моји, не зна, у који ће се дан или час душа разлучити од тела), када се нико није надао, овај благочастиви и христољубиви краљ Урош III предаде дух свој Господу. И пренесено би његово тело часно од христољубивога сина његова Стефана, и положише га у рукотвореном његову манастиру у цркви Вазнесења Господњег на месту званом Дечани. И ту лежи и до овога дана.

Историја / Људи / Духовност / Храмови / Уметност / Везе
Насловна / Промена писма

Пећка патријаршија, Митрополија црногорско-приморска и ТИА Јанус се захваљују свим институцијама и појединцима који су помогли прављење овог сајта и електронске библиотеке.

© 2001. Ауторска права на појединачне елементе сајта задржавају њихови аутори и власници, а на целину ТИА Јанус. Умножавање материјала без дозволе није дозвољено.

Препоручене
везе