Danilovi nastavljači (glavna strana)

Kralj Stefan Uroš Treći

Dobro je, vazljubljeni hristoljubimci, od Boga počevši i u Bogu svršiti, jer reče: "Bez njega ne svršava se ni reč, ni delo."¹* A prorok i Bogootac: "Objaviću ime Tvoje braći mojoj, posred crkve opevaću Te."² I opet: "Ne zatajih milosti Tvoje, ni nstine Tvoje od sabora mnoga."³ I opet: "Kao što jelen žedni na izvore vode, tako i duša moja ožedne ka Bogu krepkomu i živomu."⁴ Jer ovaj Bog, Spas naš Isus Hristos, zbog mnogoga svoga milosrđa darova nam početak da dobro činimo ono što je pravedno, a od tih pravednih dela i ja nedostojni počevši progovorih k vama, draga moja braćo, ocevi i čeda vazljubljena. U prošlom vremenu nešto malo rekosmo o životu hristoljubivoga našeg gospodina i hranitelja, čiji praznik godišnjega poštovanja minu, ali njegova dobra i bogougodna dela su svagda u nama. Zato bi bila potreba da ja nedostojni još nešto malo progovorim vašem hristoljublju. No ne zazrite mi ako i grubo progovorim, a vi sa ljubavlju primite u Gospodu, kao što i do sada primaste. Jer molitvama vašim, ovo je delo i osnovano vašom verom. Rečeno je: "Sve, što god uzmolite verujući, dobićete (primićete)."⁵ Ovo što je napred pisano i posle ovoga ne sastavismo spletom govorničkih reči, no pomolivši se za višnju premudrost, od koje je svako davanje dobro i svaki dar savršen,⁶ i za ovo prizivam u pomoć Boga da se vašim molitvama utvrdi nepokolebimo moj um. Ovo rekoh sada i počeh.

Milutin, oduzevši vid sinu Stefanu Dečanskom, šalje ga sa decom u Carigrad, gde ih pomaže car Andronik

Kada je ovaj blagočastivi kralj Uroš oslepio svoga sina vazljubljenoga Stefana zbog takve njegove krivice, koju ukazasmo u napred pisanom žitiju ovoga hristoljubivoga, i dade ga u slavni Grad Konstantinov, sa dva njegova sina Dušanom i Dušicom. I kada je bio priveden tamo ka blagovernomu caru kir Androniku, zapovedi da ga čuvaju, i davši mu jednu carsku palatu na prebivanje, reče da mu daju sve što mu je na potrebu. I pošto je tu prebivao mnogo sa nešto malo slugu svojih, udaljen od časti i slave carske, koju je pre imao, i od ljubavi svoga roditelja, i nečuvan od bivših mu svojih, no da kažem, kao da je sa mrtvima uračunan, i on sam voleo je da ima smrt nego takav život. No ovaj hristoljubivi muž, lišen tolike slave, ne samo toga, no i svetlosti svojih očiju, ne zastenja, niti pohuli, no sve trpeći, blagodaraše Boga za sve što mu se dogodilo, znajući da se Njime dogodilo, i reči proroka javljajući, govoraše: "Trpeći pretrpeh Gospoda, i poslušaće me." Jer Isaija kaže: "Utešite malodušne i koji nemaju snage mišlju."⁷ Reče: "Od žalosti venci se pletu, i u nemoći sila se savršava."⁸

Smotrimo, vazljubljeni, reči ovoga bogoljubivoga muža, jer sam sebi govoreći misao, govoraše:

"O bezumni, toliko zlo i pakosti učinivši onome koji te je rodio, i hoćeš li milosti, želiš li čovekoljublja?"

A blagoverni taj car vaseljenski, kir Andronik, kao što je po istini nazvan car milosti, ne prezre ni ovoga mladića, no videći ga u iskušenju i napasti, nakloni se na milosrđe njegovo i ne dodade mu bol na bol, videći da mu je dovoljno njegovo zlo, i čineći milostinju hranio ga je, sve korisno čineći mu, jer koji čini milostinju i posećuje one koji su u napasti, posećuje Onoga koji je osiromašio radi nas, Boga Slova. Božastveni Pavle reče: "Setite se svezanih uznika i ozlobljenih, kao salta u telu stradajući."⁹ Jer kaže: "Dobre usne uzveseliće žalosno srce, a iz usta pravednoga kaplje premudrost."¹⁰

Stefan Dečanski piše iz Carigrada Danilu u Svetu Goru da se zauzme za njega kod oca Milutina, što Danilo i čini, u čemu i uspeva. Stefan se vraća ocu i dobija deo župe budimaljske

Kada je sin previsokoga kralja Uroša, zvani Stefan, dugo vremena tamo živeo, i ne nadajući se ni na koga da mu pomogne osim na jedinoga Boga, koji je izmena svima koji su u skrbi, jer reče prorok: "Baci na Gospoda svoju žalost, i taj će te prehraniti."¹¹ Kada je bio u takovoj bedi, napisavši slova umilnih reči sa velikom tugom srca, i njih dade ka ovome preosvećenome gospodinu mome, koji je tada bio u Svetoj Gori u domu presvete Bogorodice, mestu zvanom Hilandar, živeći u usamljeništvu radi inočestva, moleći mu se i govoreći:

"Gospodine moj i oče, pogledaj na suze moje i na uzdisanje srca moga i stenjanje; ja sam više nego pogreben mrtvac, jer ne vidim svetlosti koja sija, ni slike Onoga koji me je stvorio; umuče grlo moje od mnogoga plača i vapaja, i nema ko će se smilovati, meni tuđincu u tuđini i strancu među stranima, i poslušavši suze moje neiskazanoga stradanja, podigni sa sobom u Gospodu darovani ti sabor, svečasne oce Svete Gore, i potrudivši se, učini za mene nedostojnoga moljenje ka gospodinu mome i roditelju, da ne drži jarost gneva svoga do kraja, da skončam život u tuđem kraju. No dobrorazumnim i slatkim rečima tvojim učini poslušnim njegovo previsoko ime, da me dovede u Bogom darovanu svoju državu.

Evo kao zarobljeni sluga ili krivac velikoga zla, nasilno bih doveden i predan u ruke tuđinaca. No ne nalazim mesta reči koja će me opravdati, jer sam nevin za takvu osudu. Jer braća moja i drugovi i bližnji moji, koji se naslađivahu mojim darovima, govorahu mi varljive reči, zapeše mrežu nogama mojima, i ovako mi učiniše, i bih kao i onaj porugani na njihovo preziranje, ne pazeći na zapovest onoga koji me je rodio. Jer reče u priči: "Slušaj, sine, i primi reči moje, da gledajući dobro života, obraduješ se;¹² jer sin koji ne čuva savete očeve, poučiće se zlim rečima".

I ovake molbene reči posla ka ovom preosvećenom. A ovaj gospodin moj, primivši takve reči pisma, pokrenuvši se svesrdačnim uspehom svoje bogoljubazne duše, ne prezre bola njegova srca, sećajući se koliko mu beše mio isprva, dok se ne beše razlučio od svoga roditelja previsokoga kralja; i sećajući se takvih njegovih dobrih dela i nelicemerne ljubavi, požuri se, hoteći mu pomoći.

I sakupivši ka sebi svečasne i prepodobne i dostojnoimenite črnce Svete Gore, i ljubazno učinivši sastanak u Gospodu, i pošto je bila duhovna beseda među njima, ovaj, gospodin moj, Bogom vođen i urazumljivan Duhom svetim, smisleno i razumno posavetova se s njima, i dade im pismo ka njemu. I usavetova ih mnogim razumnim rečima, i izabravši neke od takvih svečasne črnce Svete Gore, i ove poslaše ka previsokome kralju Urošu sastavivši mnogorazumne i divne reči pisma, kojima bi mogli da postignu volju njihove molbe, što su molili o sinu ovoga hristoljubivoga. Takođe molbu načiniše ka preosvećenom arhiepiskopu Nikodimu da se potrudi sa ovim poslanicima do blagočastivoga kralja. I ova gospoda moja, kao istiniti poslušnici Hristovi i ljubitelji Hristove ljubavi, svagda gotovi ka svima zapovestima što je na volju Božju, ispunjujući sobom reči božastvenoga pisma, ukoliko hvali sve poslušljive, i naoružani tom moćnom snagom ljubavi srdačne, i primivši molitvu od igumana i od ovoga preosvećenoga, pođoše tako u državu ovoga blagočastivoga.

I prvo došavši ka ovom preosvećenom arhiepiskopu kir Nikodimu i učinivši mu poklonjenje, i dadoše svoje knjige što su pisane od napred rečenih. I tako ovaj gospodin moj preosvećeni arhiepiskop kir Nikodim saslušavši takve reči, i kao vaistinu muž dobrih želja, revnitelj istinite ljubavi, mrzeći zlo i odvraćajući se od svake nepravde, sa uspehom ustavši pođe ka tome blagočastivome i hristoljubivome kralju Urošu.

I tu došavši u jedan skup ovaj preosvećeni sa takvim bogoizbranim črncima Svete Gore, i davši im knjige svoje, pisane od celoga sabora Svete Gore, i opet pogodno vreme ulučivši, pristupiše sa ovim preosvećenim arhiepiskopom kir Nikodimom ka blagočastivome, i što su imali da kažu zbog čega su poslani, sve izgovoriše. A ovaj preosvećeni vaistinu imajući savršenu smelost ka ovome blagočastivome, pristupivši k njemu poče mu govoriti slatke i dobrorazumne reči, kojima bi mu bilo moguće veliki gnev jarosti njegove okrenuti na krotost, kao što je i bilo. Jer ovaj hristoljubivi, ne hoteći prezreti takve prozbe i molbe ovoga preosvećenoga i celoga Bogom ljubljenoga sabora Svete Gore, no, okrenuvši se na milosrđe, reče:

"Molbu vašu ispunih, i zapovedam da bude u svemu vaša volja, što ste mi govorili o mome sinu."

I ovi blaženi blagodariše Boga i ovoga blagočastivoga, i pokloniše mu se, govoreći:

"Bog milosrdni, davalac svakoga dobra i poslušatelj onih koji ga sa istinom prizivaju, i svima dajući prošenja različnim darovima svoje bogate milosti, On jedini najmilosrdniji Bog svega vidljivoga i nevidljivoga stvorenja, neka ispuni volju i htenje srcu tvome."

I posle ovoga taj blagočastivi kralj posla svoje vesnike sa istinitim znamenjem ka svome tastu, blagovernome caru Grka kir Androniku, u slavni Grad Konstantinov, gde beše držan njegov sin, govoreći da ga pusti. I vaseljenski car, čuvši takvu vest, veoma se obradova, i počasti ga velikom čašću i davši mu sve što mu treba, i zapovedi da ga časno isprate u državu njegova roditelja, ovoga blagočastivoga kralja.

No, vazljubljeni, podivimo se ovome svetome i blagovernome vaseljenskome caru kir Androniku, posmatrajući njegovu dobru veru i ljubav prema Bogu. Jer njome razgarajući se, i dušu svoju čisteći dobrim delima svoga života, prozre umnim očima buduće davanje večnih dobara, svagda se milostiv javljaše čovečjoj prirodi, kao što je bio milostiv i ovome mladiću previsokoga kralja Uroša. Jer imajući ga još tamo u svojim rukama, unapred je razumeo da mu nije do kraja bio oduzet vid očiju njegovih po Božjoj dobroj volji. Jer Hristos, istinita svetlost, koja prosvećuje svakoga čoveka koji grede u svet,¹⁴ sačuva mu telesne zenice po proroku, jer reče: "Sačuvaj me, Gospode, kao zenicu oka."¹⁵

Ovaj blagoverni razumevši takvo progledanje njegovo, ne objavi nikome takva viđenja da mu se ne doda opet koja zloba. No čineći mu milostinju i hraneći ga, tešeći ga kao čedoljubiv otac, podiže ovoga paloga i primi njega, koga niko nije čuvao, i sačuva ga do takva pomilovanja od njegova roditelja. I počastivši ga mnogim različnim pohvalnim darovima, i koliko mu je trebalo, svako dovoljstvo dade mu, mnogo zlato i druge potrebe, koliko je hteo, i sa velikom ljubavlju otpusti ga ka ovom blagovernom i blagočastivom i hristoljubivom kralju Urošu.

I kada je došao ka svome roditelju sa sinom svojim Dušanom, i sa nešto malo dece svoje, i tako pavši na noge njegove, imajući povezane oči svoje, kao što priliči slepome, i sa gorkim suzama vapijući, govoraše:

"Oče, znao sam te da si rodom dobar, umilosrdi se na mene nedostojnoga, što učinih tvome milosrdnom liku, to sve dođe na mene, i evo ispovedam protiv sebe bezakonja svoja; jer ne tajim što znaš, i ne odričem što ti je poznato; no, kriv u svemu, ležim kao mrtvac prostrt pred tobom. No ne prezri porod bedara tvojih."

A ovaj roditelj njegov, hristoljubivi kralj, ne mogući trpeti zbog žalosti i tuge srca svoga, videći vazljubljenoga sina svoga gde mu govori takove reči, izmeni se na milosrđe, imajući kao novu i dobru i poslušnu milost od dobre česti i ne odmeđući se od prisnosti sinovljeve, dade mu neki mali deo od države župe budimaljske, gde će se čuvati.

Stefan Dečanski postaje kralj i poziva Danila k sebi. Danilova saradnja u državnim poslovima

Živeći dugo u takvu odlučenju, dođe vreme, i kada se roditelj njegov blagočestivi kralj prestavio, kao što sve po imenu ukazasmo u napred pisanom žitiju kralja, Božjim blagovoljenjem, ovaj Bogom prosvećeni sin njegov, otvorivši bogohvalna usta svoja, reče onima koji su sa njime:

"Slušajte, vazljubljeni, prisni moji drugovi i braćo, i uzveličite Gospoda sa mnom, koji ima silu i krepost, izvodeći nas okovane mužastvom. Vidite i divite se, jer ja, koji sam bio slep, evo sada vidim."

I u taj čas svi nemišljenom radošću obradovavši se, proslaviše Boga za sve. I raširi se ta vest u celu državu srpske zemlje i svi na predivno to čudo tečahu veselim nogama, i silnoimeniti njegova otačastva dolazeći klanjahu mu se. I ovaj hristoljubivi moleći se Gospodu, govoraše Davidove reči:

" Gospode, navedi me na put Tvoj, i poći ću u istini Tvojoj.'¹⁶ ,Jer Ti si prosveđenje moje i spasitelj moj',¹⁷ i ,Tebi sam privržen iz utrobe, od utrobe matere moje Ti si moj Bog.'¹⁸ Vladika, car sveta, Hristos."

Posle prestavljenja ovoga blaženoga i previsokoga kralja Stefana Uroša, Božjim izvoljenjem uze presto kraljevstva sin njegov Stefan kralj Uroš III, koji takođe beše pun dobrih dela i milostinja, neoskudne darove dajući u božastvene crkve i dovoljno ka ništima. Jer od svoje mladosti beše naučen svakom dobrougodnom delu, vaspitan u poukama roditelja svoga previsokoga kralja, i strah Božji čuvajući u srcu svome, uvek se brinuo u svome umu da sleduje bogugodnim delima i bogobojažljivu životu svojih roditelja, što i postiže, po Bogoocu koji je rekao: "Ispuni Gospod sva tvoja prošenja",¹⁹ i opet: "želju srca njegova dao si mu".²⁰

Ovome previsokome kralju beše dana takva blagodat sile Hristove, kao što se i premudrome caru Solomonu dade širina razuma i dubina premudrosti, a sila kreposti njegove od Gospoda, kao i blagovernome caru Konstantinu pobeda nad inoplemenicima radi vere, i kao Bogovidcu Mojsiju protiv Amalika. I kao što je Gospod bio učinio milost svoju u prošlom vremenu sa svojim slugama, njegovim roditeljem, da pobedi pogane narode Persijance, što ukazasmo napred u ovom žitiju blaženoga, tako i ovome previsokome kralju, sinu njegovu, beše pomoć i pobeda neiskazana od čovekoljubivoga Boga protiv njegovih neprijatelja i ratnih protivnika, koji zlu misao misle u svome srcu protiv njegova otačastva, tj. srpske zemlje. Svi takvi bivahu rušeni i umrtvljeni silom i krepošću i mudrošću danom mu od Gospoda. Jer Bog pogleda na njegova velika iskušenja i takve napasti koje su mu se dogodile u njegovoj mladosti, koje se ne sakriše u rodu od ove dece. Zato "preuznese i darova mu ime iznad mnogih slavnih imena",²¹ tako da je i sam rekao: "Pomoć moja je od Gospoda koji je stvorio nebo i zemlju."²² I "evo ja poznah kako je veliki Gospod".²³

Pošto je Bog tako krepio njegovo kraljevstvo, i pošto je u to doba bio sveosvećeni episkop humski kir Danilo, o kome ukazasmo napred u ovom spisu, koliko beše poslužio svakim bogougodnim delima ovom blaženom i previsokom gospodinu kralju, i koliko ga veoma ljubljaše i poštovaše zbog velike njegove vrline i ugađanja, koje činjaše ovome u njegovu životu, a još i posle smrti učini brigu ovome, koja je na korist duši ovome blaženome. I to sve videći sin njegov, ovaj previsoki i blagočastivi kralj Stefan Uroš III, i bogougodna misao pade na srce njegovo, ovako govoreći:

"Pošto vidim da je gospodin moj i roditelj u svome životu imao uvek ovoga sveosvećenoga mesto telorodnoga svoga roditelja, bolje rekavši gospodina svoga i učitelja i vaspitača telesnoga, a voću duševnog, pa i meni je dostojno da činim takođe, kao što vidim da je učinio i moj roditelj."

Jer reče: ,Šta vidi sin oca da čini, isto će činiti i sin."²⁴ A u Priči reče: "Sin premudri veseli dušu oca svoga."²⁵

"Jer evo, reče, razumem, da se ubrzo svršavaju moji dani, i ne znam prema množini grehova mojih, koliko učinih u ovom životu, koje se mesto obitelji dade duši mojoj. Evo ću sada sa smelošću prizvati sveosvećenoga, i učiniću sa njime ljubazno besedovanje, da napredujem dobrim podvigom u svakom dobrom delu, da i ja neku brigu učinim ka svome Vladici Spasu Hristu, ne bih li i neko proštenje grehova postigao."

I sve ovo što beše mislio u srcu svome ovaj previsoki kralj, sve ovo svrši sa sveosvećenim episkopom Danilom. I tako ga ovaj sveosvećeni usavetova božastvenim rečima da se boji Gospoda Boga Svedržitelja i da Mu ugodno čini. Gospodin kralj uzevši ovoga sveosvećenoga u veliku ljubav i počast, imao ga je uistinu kao svoga gospodina i učitelja, i hvalio se ovim kao nekom carskom utvarju, i imao je nadu i uzdanje na ovoga, da će ovim postići svu volju i htenje srcu svome sa okolnim carevima prilikom poslanstva o nekim njegovim poslovima, i više većaše sa ovim sveosvećenim episkopom, kao i roditelj njegov. Jer veliku veštinu i razumnu mudrost imađaše u srcu svome, da veća sa carevima, po proroku: "I govorah o svedočanstvima Tvojima pred carevima, i nisam se stideo."²⁶

I tako ovaj sveosvećeni vide u koje obećanje ga uvede gospodin kralj, i kako ga uze za duhovnoga oca i seti se on Vladičine reči: "Sila je carstvo nebesno, i usilnici ga grabe."²⁷ I koji ne ostavi svet ovaj i "uzevši krst svoj ne ide za mnom, ne može biti moj učenik".²⁸ I htede ići u Svetu Goru, jer beše njezino vaspitanje i učenje, i veoma željaše da bi brzo pošao na predležeći put. I tako reče ka previsokome kralju:

"Neka se seti blagočastivo tvoje kraljevstvo, koliko ti poslužih i sve ugodno ti se od mene svrši po volji i htenju srca tvoga. Da, hoću da idem, pošto Bog upravlja moje stope na put miran. Hoću da odem u Svetu Goru, ne bih li i tobom neku brigu učinio, što bi bilo na korist duši tvojoj."

I ovo čuvši previsoki kralj od sveosvećenoga, ražalosti se veoma, jer mu se u to vreme beše dogodila neka skrb od cara bugarskoga Mihaila, i na brata njegova Vladislava, sina Stefana kralja, a takođe je imao poslanstvo zbog nekih carskih poslova u slavni grad Konstantinopolj, zvani Carigrad i nije video koga će poslati zbog takvih poslova, koji mu predleže. I veliko savetovanje učini sa vlastelom srpske zemlje, ovako govoreći:

"Niko neće po volji i htenju srca tvoga učiniti, kao ovaj sveosvećeni."

I tako ga zamoli, govoreći:

"Evo vidim, gospodine moj i oče, da hoćeš da ideš na predležeći ti put. No razumi skrbi srca moga, koje imam od takvih nevolja, ispuni volju prozbe moje, i idi tamo kamo te ja šaljem."

Takovo obećanje strašno i sa kletvom izreče:

"Kada se vratiš, da ideš na predležeći ti put."

A on ne hoteći ne poslušati njegove molbe, ode prvo ka caru bugarskome, i Božjom pomoću tu svrši njegovu volju. Takođe i u slavni Carigrad, i tu svrši svu volju srca njegova. I kada se vrati iz Carigrada, i tako ode u Svetu Goru želeći postići pristanište gde nema napadaja. I tako došavši u Svetu Goru, poče u tišini živeti, uvek brinući se za dušu svoju, govoreći u svome umu:

"Hvalim te, slatki moj Isuse, što me udostoji grešnoga, da izbegnem uzbune i žalosti života, i dovede me na ovo mesto, u kome ću Ti, ako je moguće meni nedostojnome, hvale prinositi."

Izbor Danila za arhiepiskopa

Kada je prošlo malo vremena i kada se prestavio preosvećeni arhiepiskop Nikodim, potraži ovaj previsoki kralj Stefan Uroš Treći, koga bi našao takvoga črnca i bogobojažljiva dostojnoimenita muža, koji može predržati presto svetoga i bogonosnoga oca našega svetitelja Save, i pošto je mnogo traženje sa takvim ispitivanjem bilo, i ne mogući naći takvoga črnca, i pade dobra misao na srce ovom previsokom kralju, i seti se ovoga sveosvećenoga episkopa kir Danila, koliko je sa svakom istinom i verom i pravdom bogoizbran i bogougodan muž, i kakvo mu posluženje učini. To tako napisavši, posla ka sveosvećenome govoreći:

"Ako me istinitom ljubavlju srca tvoga imaš u svome umu, brzo se samo požuri da dođeš k meni, pošto imam neko veliko savećanje sa tobom."

A ovaj sveosvećeni ne hoteći pregrešiti njegove volje, uzevši malo dece svoje, podigavši se dođe sa žurbom ka ovom previsokom kralju, pošto niko nije znao šta će se dogoditi sa ovim sveosvećenim. I kada vide previsoki kralj dolazak ovoga sveosvećenoga k njemu, ispuni mu se srce kao nekom velikom radošću, i otvorivši usta svoja reče:

"Hvalim Te, Gospode, što si me udostojio da vidim ovoga koga želim."

I u to vreme beše došao gospodinu kralju prepodobni iguman Svete Gore, zvani Gervasije, sa svima izabranim črncima Svete Gore. I pošto je sabran ceo sabor srpske zemlje, episkopi, igumani i svi velemoćni srpske zemlje, učini savećanje sa ovima gospodin moj kralj o ovom sveosvećenom. I izabravši ga, i tako velikom molbom gospodina kralja, i metanijem časnih črnaca Svete Gore i svega Bogom sabranoga sabora srpske zemlje, i sve učinivši po zakonskom običaju, i tako ga uzvedoše na presto svetoga arhijereja Save, na dan praznika Vazdviženja Časnoga Krsta, proslaviše ga rekavši:

"Danilu preosvećenomu arhiepiskopu sviju srpskih i pomorskih zemalja mnoga leta!"

I tako videvši ovaj preosvećeni neiskazanu blagodat Božju koja se dogodila na njemu, vazapi govoreći:

" ,Bože, pazi u pomoć moju; Gospode, požuri se da mi pomogneš';²⁹ i udostoji me, po milosti Tvojoj, da Ti ugodim sve dane života mojega i da se bojim Tvojega svetoga imena, i još da u svemu činim Tvoju volju, jer Ti si Bog moj i Vladika, koji privodiš iz nebića u biće. Znam da ,nećeš smrti grešnika, no da se obrati i živ bude'.³⁰ Jer ovoga dara milosti Tvoje, koga me nedostojna udostoji, nije moje, no onih koji ljube Tvoje presveto ime i Tebi ugodno čine. No hvalim Te, Vladiko moj, caru prevečni, za sva divna Tvoja i neiskazana čudesa, što si me udostojio da se i kroz mene grešnoga i umiljenoga slugu Tvoga pripovedi neispovedima sila i množina čudesa Tvojih, i još do kraja moga proslavljam presveto i prečasno Tvoje ime."

Neprijatelji se dižu protiv Stefana Dečanskoga. Uspešne borbe njegove sa bugarskim carem Mihailom

U dane ovoga previsokoga i blagočastivoga kralja Stefana Uroša, silom Božjom ugasiše se sve pobede neprijateljske, i procveta istinita ljubav, Božji mir i neiskazana tišina u otačastvu ovoga previsokoga kralja, i sva čeda njegova otačastva radovala su se i veselila se zbog neiskazane milosti Vladike Hrista na mnoga leta.

Kada je prošlo neko vreme, neki od okolnih careva, podstaknuti đavolskom revnošću, savećavši lukavi savet u svome srcu protiv otačastva ovog previsokoga kralja, hvaleći se da će razgrabiti njegovo nasledstvo, koji ne postigavši nimalo svoje volje, biše pobeđeni silom Vladike Hrista, zbog čega se potrudismo sastaviti slovo kao hvalu Bogu. Treba da iznesemo u ovom spisu veliku i čudnu i neiskazanu milost i pomoć Vladike Hrista, kako je ovu neoskudno činio u prošlim vremenima sa svojim ugodnicima, roditeljima ovoga previsokoga kralja, dajući im pomoć da pobede neprijatelje i ratne protivnike; tako i do sada nije udaljivao svoje milosti od ovoga svoga sluge, žureći mu se u pomoć u vreme skrbi srca njegova. Jer je Bog onima koji ga ljube, po Bogoocu: "Vrgni na Gospoda žalost svoju, i On će te prehraniti",³¹ i "neće dati drugome tvoje slave i tuđem narodu tvoje koristi".³²

U vreme države kraljevstva ovoga blagočastivoga i hristoljubivoga, podiže se velika uzbuna i mržnja na ovoga od bugarskoga cara Mihaila, jer ovaj car beše zet previsokome kralju Stefanu Urošu, roditelju ovoga blagočastivoga kralja. Od njega beše čuvan i krepljen i podizan u vreme svoje nemoći, dostojnu mu pomoć činjaše i ljubav iznad mere, osećajući za njega bol kao i čedoljubivi otac, što mu beše na slavu i krepost. I ovoga se ne seti sujemudri, da mu ovaj previsoki kralj učini veliku ljubav i sva dobra, no odbacivši sve ovo, podiže veliki rat na ovoga blagočastivoga kralja, hoteći ozlobiti njegovo otačastvo, i hvaleći se da će postaviti presto u državi njegova otačastva, i takvo jednomisleno savetovanje imajući i kratku ljubav sa grčkim carem, kao što i bi. Uskoro rasu Vladika Hristos njihove misli do zemlje i njihove veštike postadoše ništa.

Ovi zlomisleni ovako većahu govoreći: "Otići ćemo i ubićemo ga, i naše će biti nasledstvo",³³ misleći lukavi da neće videti Gospod, i da neće razumeti Bog Jakovljev. No Onaj koji je usadio uho, zar neće čuti? I koji je sazdao oko, zar neće videti? Đavo koji mrzi dobro, od početka nenavisnik roda hrišćanskoga, ispuni srce ovoga bugarskoga cara velikom zavišću i nesitošću, jer ne znađaše ovaj lukavi, da ko hoće da uzme tuđe, uskoro biva lišen svoga, i biva umoren, smiren i ponižen, po Bogoocu: "I neka bude dvor pust i carstvo njegovo uzeće druga, i sinovi njegovi biće siročad i žena njegova udova."³⁴ Lišeni: svoga, uskoro će gorko zaplakati.

Ovaj neoslabno misleći zlu misao, sabra desetine hiljada na desetine hiljada svakih naroda, i podiže se na pogubljenje otačastva ovoga previsokoga kralja, polazeći od slavnoga grada Trnova. A ovaj bogoljubivi kralj po očinskom predanju vaspitan u dobroj veri, i uvek imajući strah Gospodnji u srcu svojem, nikada se nije uzdao u svoju silu, no u Gospoda, po Bogoocu Davidu: "Pomoć moja je od Gospoda koji je stvorio nebo i zemlju."³⁵ Njemu javljajući svoju žalost, sa toplim suzama vapio je, govoreći:

"Savaote, Bože Izrailjev, Ti si sila moja i krepost, i neoborimi osnov i snaga otačastvu moje mu; Ti vidiš moju bedu i moju žalost, koliko se podigao protiv mene moj ratni neprijatelj. No, Vladiko Hriste, učini po Tvojoj volji, kako hoće Tvoja neiskazana milost."

I tako posla previsoki kralj svoje poslanike ka ovom bugarskom caru, javljajući mu mirne i ljubavne reči, i govoreći:

"Seti se u svome umu, dragi i ljubimi brate kraljevstva mi, da ti ne učinih nijednoga zloga dela protiv tvojih mnogih zloba, koje mi ti učini. Ni u svome umu ne pomislih zlo o tebi, ni o državi carstva ti. No čujem da vodeći mnoge narode sa sobom, ideš na zemlju otačastva mi. No doći u razum istinite Hristove ljubavi, i odvrati se od gneva jarosti svoje, i povrati se ka prvašnjoj ljubavi, koju si imao ka mojim roditeljima, takođe budi i sa mnom."

A ovaj imajući nesalomivu i zlu misao u svome srcu, ne skloni se na smirenomudrije, i ne posluša njegovih ljubaznih reči, no poče brže žuriti se protiv ovoga previsokoga kralja, govoreći:

"Hoću da se borim s tobom."

A videvši previsoki kralj nesmirenu njegovu volju, i podigavši ruke svoje ka visini, i pogledavši na nebo, otvorivši bogohvalna usta svoja, reče:

"Ti koji sediš na heruvimima i počivaš na serafimima, svevideće oko, Bože svega stvorenja vidimoga i nevidimoga, imajući oružje sile i kreposti Tvoje, učini ubrzo odmazdu Tvoju između mene i ovoga, da razumeju svi koji se hvale protiv države otačastva mi, koje nasadi i utvrdi desnica Tvoja, jer Ti si Bog jedini slavan po celoj zemlji."

I tako zapovedi previsoki kralj da se sakupe svi vojnici srpske zemlje otačastva svoga na polje zvano Dobriče; to je polje divno i veliko u mestu zvanom Toplica, jer pripada ka reci Moravi. Na tom polju mnogi od drevnih careva strašne bitke među sobom učiniše. A tu se i ovaj previsoki kralj nadao da će se boriti sa bugarskim carem. Kada se sabrala vojska ovoga blagočastivoga i previsokoga kralja, veliko mnoštvo izabranih vojnika, i kada se spremio za rat, i očekivao dolazak zlomislenoga cara, i tada dođoše glasnici njegovi ka ovom gospodinu kralju, govoreći:

"Neka ti je znano, previsoki kralju, da se podigao car sa svojim silama od svoga slavnoga grada Bdinja, od reke zvane Dunava i ide u državu kraljevstva ti u mesto zvano Zemen, i tu hoće da se bori sa tobom."

I u taj čas uzevši previsoki kralj svoje vojnike, i spremivši se za borbu, brzo pođe prema njemu; unapred vide blagodat Božju, koja hoće da pomogne ovom previsokom kralju. I idući sa svojim vojnicima dođe u svoj manastir ka svetome mučeniku Hristovu Georgiju Nagoričkom. I tako pavši pred ikonom mučenika Hristova, poče suzama močiti zemlju, moleći mu se i govoreći:

"Krepki među mučenicima, strastotrpče Hristov Georgije, vidi veliku skrb i tugu srca moga, i požuri da mi pomogneš u ovoj borbi protiv ovoga ljutoga cara, koji se hvali protiv moga otačastva, i javi silu Tvoju, kao što si nekada pomogao gospodinu mome Simeonu Nemanji protiv njegovih neprijatelja, da i ja, grešni, videvši silu kreposti Tvoje, proslavim Tvoje sveto ime, i ukrasiću ovu Tvoju svetu ikonu, i priložiću ovom Tvome svetom hramu mnoge izabrane pravde."

Takođe i ka svetome ocu Joakimu, koji je u Sarandaporu, molio se je, došavši ka grobu njegova tela, i sa svom vlastelom srpske zemlje za pomoć mu, sa suzama činio je veliko obećanje ka ovom prepodobnom i blaženom ocu.

I tako čuvši da bugarski car došavši sa svojom silom stoji u državi njegovoj u mestu zvanom Zemen, na obali reke zvane Struma, i da pleni okolne krajeve te, i tako požurivši se stade blizu njega sa svojim vojnicima na reci Kamenči. I tako čuvši ovaj car za dolazak previsokoga kralja, rastuži se veoma misleći da nije moguće previsokom kralju boriti se sa njime i sa njegovim silama. I imajući poslanstva među sobom, zakasniše dva ili tri dana, jer gospodin kralj očekivaše okup svoje vojske, pošto neka vlastela zakasniše, budući na njegovu poslu. I u dan petak, te noći, svenoćnu molbu učini ka svome Vladici, neprestano vapijući iz dubine duše:

"Bože bespočetni i beskonačni Vladiko, Gospode, tvorče neba i zemlje, koji sediš na višnjama i gledaš na smirene, znam, Vladiko, da od množine bezakonja mojih nisam dostojan da pogledam ka Tvojoj visini, no pripadam ka milosti Tvoga čovekoljublja, i govorim: Vidi, Vladiko, nasilje onih koji vojuju na slugu Tvoga i koji hoće da bez milosti razgrabe nasledstvo Tvoje. ,No ne nama, Gospode, no Tvome imenu podaj slavu';³⁶ i ,sudi, Gospode, onima koji su me opkolili';³⁷ i ,ne obliči me jarošću Tvojom',⁸⁸ no po svojoj milosti učini dobro sa Tvojim slugom u ovo vreme, ,da se postide i posrame i poginu'.³⁹

I anđeo Tvoj, Gospode, neka bude onaj koji im dosađuje; i sakruši ih, Gospode, silom Tvojom, da ne mogu poći na moje otačastvo, kao što si, Gospode, poslušao molbe gospodina moga, ugodnika Tvoga, sv. Save, i njegovim molitvama poslao anđela svoga i probode Streza, kneza bugarske strane, koji se ovako hvalio protiv otačastva raba Tvoga prvovenčanoga kralja Stefana; takođe, Gospode, po Tvojoj milosti pošalji silu svoje kreposti i meni, sluzi Tvome, da pobedim ovoga ratnoga neprijatelja koji se bori sa mnom, da slavim Tvoje ime na vekove, amin."

I razume ovaj blagočastivi kralj da je Bog uslišao njegovu molbu.

Kada je dan subote svitao i kada mu je prispela sva vojska, a ovaj car je mislio da previsoki kralj neće da se bori sa njime, iznenada u samo podne subotnoga dana spremivši se za borbu sa svojim vojnicima, pođe brzo na rat. I kada su došli do toga mesta, na kome je trebalo da se ovaj previsoki kralj proslavi sa velemoćnim svojim vojnicima, kao i silni makedonski car kada učini rat sa persijskim carem Darijem. I tako kada vide bugarski car dolazak gospodina kralja koji je izišao protiv njega na borbu, bio je u velikom metežu, i kao primoran i ne hoteći da ide protiv njega na borbu. I gospodin kralj ustroji svoje vojnike na čete veoma smisleno i razumno, jedan deo izabranih svojih vojnika odluči da ide na rat sa sinom svojim mladim kraljem, a sam sa drugim delom vojske; i tako se ustremi na rat, govoreći:

"U ime Tvoje, Gospode, pognaću neprijatelje moje, i pobediću ih."⁴⁰

I tada zatrubiše ubojne trube, sudari se oružje s obe strane, i konji frkom zarzaše, i bio je veliki vapaj. Mladići previsokoga kralja tako ustrojeni na rat, na obe ruke streljahu i ništa nisu grešili i počeše se moćno boriti, i stojahu krepko, ne razilazeći se ni jedan od drugoga. I tako boreći se, bi veliko padanje Bugara, i tako odole srpska sila. A car Mihailo videvši padanje svojih vojnika, poče bežati, i kada je bežao, sila Gospodnja sape noge njegovu konju, i spavši sa konja sakruši sve telo svoje.

I tako videvši vojnici gospodina kralja njegovo padanje, priskočivši ubiše ga svojim oružjem, i tako izdahnu. I položivši telo njegovo na konja, prinesoše ga ka gospodinu svome kralju. I videvši previsoki kralj ovakvo padanje toga zlomislenoga cara i kao najedanput otvorivši svoja bogohvalna usta, i u umiljenju srca podigavši ruke ka visini, prvo proslavi Boga, koji sedi na heruvimima, i bogohvalnu pesmu sa Davidom zapoja, govoreći:

" ,Koji je bog velik kao što je Bog naš? Ti si Bog koji jedini činiš čudesa.'⁴¹ I gle, ja poznah Da je veliki Gospod';⁴² i ,pomoć moja dolazi od Gospoda, koji je stvorio nebo i zemlju';⁴³ i ,na Tebi, Gospode, utvrdih se od utrobe, iz utrobe moje matere';⁴⁴ i ,svi narodi opkoliše me, i imenom Gospodnjim protivljah se njima';⁴⁵ i ,kada se sabirahu zajedno protiv mene, da uzmu dušu moju savećajući ^sv, ja se uzdah u Te';⁴⁶ i evo ,vidim da pogibe bekstvo od mene, i ne beše onoga koji ište dušu moju';⁴⁷ i gle ,velik je Gospod naš, i velika je krepost njegova, i razumu njegovu nema mere'."⁴⁸

I reče ka svojim silnima:

"Priđite, svi porodi otačastva mojega, i zajedno likujte sa mnom Gospodu, govoreći: ,Čudan si, Vladiko, koji si na višnjima, koji činiš čudesa;

i pokazao si u narodima silu Tvoju, koja se vidi danas na pomoć našu od kreposti Tvoje "

I dok je previsoki kralj govorio ove reči, snimiše ranjeno telo ovoga sujemudroga cara i položiše pred očima gospodina kralja. I videvši ga pred sobom gde leži, bez svake počasti i slave carske, i porugana visokom gordošću svoga uma i nesmislenog hvalom, i tako reći smešna, ovaj gospodin naš previsoki kralj seti se reči Bogooca, i reče:

" ,Videh nečastivoga gde se prevaznosi kao kedri livanski, i preće, i gle ne beše, i tražih i ne nađe se njegovo mesto.' "⁴⁹

Dok je ovo bivalo, vojnici i sile gospodina kralja gonjahu sile i mnoge narode cara Mihaila, jedne sekući, druge streljajući, druge bodući, druge ranjene silom vodeći ka previsokom kralju i sinu njegovu mladom kralju Stefanu. A i ovaj mladi kralj veoma se proslavi u tome ratu, kao Isus Navin protiv inoplemenika koji su ozlobili Izrailja, prema Sv. Pismu, koje svedoči o njemu: da mlad beše telom, no veliki ratoborac; jer Mojsije bogovidac vaspita toga Isusa Navina u pobožnosti i čistoti, i da mu služi u celomudriju, i posle njega drugi voća postade skupu Izrailjevu; tako i ovoga previsokoga kralja vaspita u čistoti i celomudriju, poučavajući i učeći ga bogoljubaznim rečima jer znađaše da će biti mesto njega već i čuvar otačastvu svome.

A ovi posle velike i strašne borbe koja je bila toga dana, i od prolivanja tolike krvi tih bezbožnih i poganih naroda, koji su došli na srpsku zemlju sa ovim carem, reći ću da se i sama ta reka Struma sva izmenila u krv, jer behu sasecani kao i poljska trava, po Bogoocu: "Isekao si u užasu glave silnih, jer pretnjom sile svoje umali ih, i jarošću Tvojom nizloži ih; jer biše trupovi njihovih telesa hrana zemaljskim zverovima, i njihova nečista telesa hrana nebesnim pticama";⁵⁰ jer ne beše ko da ih sahranjuje. Ovi postadoše na prezir svojim okolnima i na podražanje i porugu mnogim narodima.

A ovaj gospodin moj previsoki kralj, seti se u svome umu reči Vladičine, koja kaže: "Svaki koji se uznosi, smiriće se, a koji se smiruje, uzneće se."⁵¹ I bogoglasna svirala, apostol Pavle, kaže: "Ponizite se pod krepku ruku Božju, da vas uznese u vreme skrbi vaše, jer on se brine za vas."⁵² Tako i ovaj previsoki kralj seti se ovih reči, ne pade mu na srce visokohvalna misao, njemu koji je pobedio takvog moćnog cara sa njegovim silama, kao i bogovidac Mojsije Siona cara amorejskoga i sva carstva hananska.⁵³ I ovaj gospodin moj revnujući smernoj njegovoj (tj. Mojsijevoj) mudrosti, ne uznese se hvaleći se, no uzdajući se u Gospoda i Njim hvaleći se, govoraše:

"Tobom, Vladiko moj Spasitelju Hriste, razoriše se saveti ovih nečastivih, i ne spase se ovaj zlomisleni car mnogim svojim silama, a mene nemoćna opasa silom Tvojom; jer se ne uzdam u svoj luk, niti mi pomože oružje moje, no Ti sam, Gospode."⁵⁴

I kao što nekada silni makedonski car Aleksandar učini borbe sa persijskim carem Darijem i Porom, carem indijskim, i pobedivši ih, imajući u svojim rukama njihova telesa i ljubazno oplakavši ih, zapovedi pogrepsti ih sa čašću; tako i ovaj previsoki kralj prosudivši nad telom ovoga cara, reče mu:

"Ne beše li ti dovoljno zemlje carstva tvoga, koju si imao, i država i imanje bogatstva tvoga? Zašto se požuri na moje otačastvo? Ne poslah li ti ljubazne i pomirljive reči da budeš u ljubavi sa mnom? Nije li te blagodat Božja učila Da se povratiš od svoje zlobe? Po žestini tvojoj i nepokajanu srcu hoteći naslediti tuđe, evo postao si lišen svoga? No učinio si prepiranje i reči sa mnom, da više odole mnoštvo pravde tvoje mojim zlobama, koje ti dadoh."

I ne beše glasa ni javljanja od njega, pošto se njegov jezik beše svezao smrtnom uzom razlučenja duše njegove od tela.

A sutradan posle te silne bitke, pošto je bio sabran ceo sabor ovoga previsokoga kralj u dan nedeljni, i u prvi čas dana, pošto su prinosili vojnici njegovi mnogo zlato i carske haljine i nebrojeno bogatstvo, prekrasne konje ovoga bugarskog cara i sile njegove, što se podigoše na otačastvo ovoga previsokoga, jer evo svu slavu njihovu i bogatstvo, koje imađahu, predade Gospod u ruke ovom previsokom kralju, kao što je u priči: "Moje je srebro i zlato, i daću ga kome hoću."⁵⁵ I opet: "Ako mene poslušaš, ješćeš bogatstvo careva."⁵⁸

I sve velmože toga cara, koje uhvatiše u ratu, sve ove privedoše pred lice gospodina kralja, imajući železne okove na svojim nogama. Mnogi od njih nisu verovali da je pogubljen car njihov, no su mislili da je izbegao smrti u toj velikoj borbi, i iznenada zapovedi gospodin kralj da se iznese mrtvo telo ovoga cara. A oni videvši istinu, gorko zaplakaše, govoreći:

"O ljubimi i slatki naš gospodine, krepki caru, tako li pogibe, i sada ležiš ne imajući nikakve potrebe od slave tvoga carstva?

Gde je sada tvoj zlatni presto?

Gde slava tvoga bogatstva?

Gde dragoceni biseri tvoji i drago kamenje, i razne zlatne haljine?

Gde su tvoje misli?

Ustani i vidi našu veliku skrb i tugu, koja nam se danas dogodila. Evo lišeni slave svoje i u velikom poniženju stojimo vođeni silom, kuda i nećemo."

I tako počeše molbu činiti ka previsokom kralju, govoreći:

"Blagočastivi i hristoljubivi i Bogom postavljeni kralju, evo mi svi vidimo blagodat Božju koja se zbiva na tebi danas, i gospodina i čuvara našega gde je pao pod tvojom rukom, kao što se vidi. No neka se seti previsoko tvoje kraljevstvo, koliko je bio silan i krepak ovaj naš gospodin carujući mnogim narodima, i koliko je imao još juče slavu svoju, a danas je uništen i ukočen, kao i prah, i primajući ovakvu smrt izvan svoje države. No neka nas pomiluje tvoje previsoko kraljevstvo, i zapovedi preslavnom tvojom rečju, da se pogrebe telo ovoga našega gospodina, koji je juče bio tvoj ratnik, a sada je kao nedostojni Tvoj sluga."

I gospodin kralj čuvši njihovu molbu, i učini savećanje sa svima svojima silnima i tako zapovedi da telo ovoga cara bude sa čašću preneseno i položeno u crkvi sv. mučenika Georgija, u mestu zvanom Nagoričkoga; i tu leži i do ovoga dana na hvalu Bogu, na proslavljanje i čast ovom previsokom kralju i celom njegovu otačastvu, gde leži telo ovoga cara bugarskoga Mihaila.

I u taj čas gospodin kralj posla vesnike ka preosvećenom arhiepiskopu sve srpske i pomorske zemlje kir Danilu i ka ženi svojoj blagočastivoj kraljici i gospođi Mariji i ka svemu saboru srpske zemlje, ovako im napisa, govoreći:

"Neka vam je znano da pomoću Božjom i zastupstvom svetoga gospodina našega prepodobnoga oca Simeona i Save, i molitvama vašima zastupan i krepljen, i oružavan silom svetoga Duha i zaštićavano kraljevstvo mi, i sa prevazljubljenim sinom kraljevstva mi Stefanom, i sa mojim vojnicima, decom otačastva mi, onoga zlonamernoga neprijatelja cara bugarskoga, koji je došao sa mnogim silama inoplemenih naroda i koji se hvalio protiv otačastva kraljevstva mi, sa ovima učinivši borbu u državi kraljevstva mi u mestu zvanom Zemen, i pošto mi je Bog pomogao, pobedih te moćne i mnoge sile, i samoga toga načelnika zlobe cara umrtvih, i mnogo njihovo bogatstvo i slavu ugrabih, kao danu mi pomoću Gospodnjom. Uzradovavši se zbog ovoga i kao što je dostojno, odajte Bogu hvalu u našu pomoć, pošto idemo na predležeći nam put u državu Carstva zemlje bugarske." Preosvećeni gospodin arhiepiskop kir Danilo čuvši ovaj glas hvale gospodina kralja, i veliku tugu i užas, kojima beše obuzet, jer nije znao šta se dogodilo gospodinu kralju, i ovo sve odbacivši i ispunivši se mnogom radošću, i otvorivši svoja bogohvalna usta, prvo proslavi Boga sviju, koji je učinio milost sa svojim slugom, i koji mu je darovao takvu silu i krepost da pobedi sve svoje protivnike i ratne neprijatelje. I tako posla pismo u sve manastire srpske zemlje da neprestano hvale Boga, da poju paraklise i po dostojanju velika i časna slavoslovlja, kojima se slavi Bog. A sam gospodin moj prebivaše u molbi i molitvi Slovu (tj. Hristu), koji ima u sebi bezbrojne milosti i pučinu dobrote čovekoljublja Božja, i svagda uvek govoreći Duhom svetim za Bogom darovanim mu stadom, koji su čeda Hristova, istiniti i bogougodni revnitelj učitelju svome Hristu i ugodniku njegovu, prosvetitelju i nastavniku srpske zemlje, preosvećenom arhiepiskopu kir Savi, uvek neprestano se moljaše za utvrđenje i krepost ovom previsokom kralju, jer jednosušnom verom srdačnu ljubav u Gospodu imađahu među sobom.

I tako gospodin kralj podigavši se sa svojim silama od toga mesta rata i uvek idući ka istoku u državu bugarske zemlje, i posla svoje poklisare napred ka sestri svojoj blagočastivoj carici Ani, ženi ovoga cara, koga pobedi, i deci njezinoj, ovako govoreći:

"Neka ti je znano, ljubazna sestro kraljevstva mi, da gospodin i muž tvoj, a brat moj car Mihailo podigavši takav rat na moje otačastvo, i hoteći me zbaciti sa moga prestola, a koji je tebi učinio tolika zla i bezbrojne dosade i koji te je osudio na zatočenje, i koji te je lišio časti carske i prestola tvoga, i ovaj silom Gospodnjom nizložen umrtvi se pod rukom mojom, tako kao što si čula. Ne skrbi zbog toga, no više se raduj, jer nije vreme žalosti, no početak radosti, po apostolu Pavlu, koji reče: "Jer beste nekada tama, a sada svetlost u Gospodu."⁵⁷

Ovaj car nije hteo da ima sebi ženu, ovu caricu, sestru gospodina kralja, no je hteo da je pusti; i od toga, pošto je takva mržnja bila među njima, ustade jedno na drugo, a ovaj car otpustivši sestru njegovu, beše uzeo sebi ženu od carskog plemena, a roda i naroda grčkoga; i ne seti se ovaj zlomisleni da mu je dosta zlobe njegove, po reči Vladičinoj:

Kojom merom merite, odmeriće vam se."⁵⁸ I opet drugo pismo posla koje sleduje ovim rečima, koje je iz ponovljenog zakona, govoreći: "Ovi ljudi su ludi i nemudri";⁵⁹ i opet: "Ugoji se, odeblja i raširi, i ostavi Boga koji ga je stvorio."⁶⁰ A dobro i prorok sagledavši o takvima, reče:

"Evo prema delima nesitoga uma želje za tuđim, nastade tebi dan gneva i dan skrbi i tuge, da si postao na gaženje i grabljenje mnogima, pošto ne htede okrenuti gnev na tišinu, i jarost srca svoga u dobrotu."

Jer ovde i Solomon kaže:

"Uznošenja i suvišne hvale pridodaće se trudu i bolu, i kraj veselja obuhvatiće plač; da bih video da si žestok i da je železni vrat tvoj."

A one sile toga cara, koje uhvatiše u tom krepkom ratu, tj. velike velmože behu vođene u železnim uzama sa ovim previsokim kraljem, da predadu svoje gradove i celu državu u ruke gospodinu kralju, ne hoteći da ih jako muči. I idući sa svojim vojnicima dođe na mesto zvano Mraku; i pošto su tu vojnici njegovi ubili veliko mnoštvo različnih zverova, tu je čuo da car grčki, koji je sa svojima silama došao u pomoć ovom caru bugarskom, a čuvši za takovu pobedu toga cara, i gnevom Gospodnjim gonjen, pošto je mislio da sve sile gospodina kralja idu za njim goneći ga, poče bežati u državu zemlje svoje.

Odatle se podiže sa svojim vojnicima, i dođe u predeo bugarske zemlje, u mesto zvano Izvori. I odatle htede pustiti svoje skriptre sa silama radi primanja te zemlje; i sutradan pošto su se spremali njegovi vojnici, u taj čas dođoše poklisari od brata toga cara Mihaila zvanoga Belaur, i od sviju velemoćnih te zemlje, koji sa velikom čašću i slavnim imenima po dostojanju behu poštovani od ovog bugarskog cara, imajući savršenu vlast nad svima krajevima i gradovima te zemlje mesto careve glave, budući ovome kao prava braća. I čuvši za takovo padanje gospodina svoga, pošto je u toj zemlji bila uzbuna i velika žalost, ustajući na borbu sami među sobom i grabeći bogatstvo jedan od drugoga, i ne samo da su činili ovo sami među sobom, no su bogatstvo i imanje ovoga cara grabili, po reči svetopevca: "I neprijatelji čoveka domaći njegovi."⁶¹

Ovo je veliko i divno čudo svima koji slušaju; stado, od koga ovi zlobivi primajući hranu hranjahu se, postavši kao čudne zveri i bez milosti ne štedeći, grabljahu ga. Božastveni Pavle javio je govoreći: "Jer ući će u vas, reče, vuci i teški grabljivci, ne štedeći stada."⁶² Ta šta ja kažem stado i vuci? Pitomci ovoga cara i budući mu kao braća i čeda i ljubimi drugovi, i videvši ovaki njegov pad, ne pomenuše njegove milosti i ljubavi, no učiniše mu kao inoplemenici, veseleći se zbog njegove pogibije. Vaistinu gnev i odmazda Vladike moga Hrista sve ovo navede zbog bezboštva i zlobe na ovoga cara, što napred ukazasmo u ovom spisu.

I ovi čuvši za dolazak gospodina kralja u državu carstva bugarske zemlje, i videvši sebe u velikoj skrbi i žalosti, govorahu u sebi:

"Evo dođe nam vreme da se lišimo naše slave i države, koju imađasmo, i da silom budemo odvedeni na drugo mesto."

I tako poslavši ka previsokom kralju, govorahu:

"Previsoki i blagočastivi i Bogom pomilovani, krepki i samodržavni kralju, mi sluge tvoje slušasmo za krepost danu ti od Gospoda i za pomoć Vladike Tvoga Hrista, koliko pomože hristoljubivom imenu kraljevstva ti, i kako ovaj gospodin naš car i mnoge njegove sile, koje su došle na nasledstvo i državu tvoju, ovi svi silom Hristovom i krepošću kraljevstva ti padoše pod noge tvoje, gaženi i umrtvljavani tako, kao što videše oči naše nekih od nas, koji se nađosmo da budemo u toj velikoj i strašnoj borbi kraljevstva ti. I evo čujemo kako grede previsoko kraljevstvo ti sa jarošću i gnevom preslavnoga tvoga imena, hoteći ozlobiti nas, tvoje sluge.

No pripadamo i molimo se previsokom tvome kraljevstvu da odvratiš gnev tvoje jarosti od nas. Evo carstvo bugarsko i sva njegova država, i gradovi i imanje i sva njihova slava i bogatstvo, danas da jeste u tvojoj ruci i kome hoćeš daćeš ih, jer ti je dano od ruke Gospodnje. A mi, sluge tvoje, slavimo previsokoga gospodina našega i krepkoga kralja, i tebe veličamo i tebi se klanjamo Bogom proslavljenome. No ne ostavi nas, sluge tvoje, da imamo žalosnu dušu našu i srce skrbno. Jer od sada srpsko kraljevstvo i bugarsko carstvo biće ujedno sastavljeni i biće mir. Potpisujemo ovo i mi smo na zapovest kraljevstva ti."

Kada je čuo previsoki kralj ove reči i videći da se sva njegova volja i htenje dogodi Božjom pomoću, i da se sva država zemlje toga carstva i silni te zemlje dadoše u njegove ruke, i primivši njihovu molbu, i hoteći učiniti krepost i pomoć sestri svojoj carici Ani i njezina sina učiniti carem bugarskim mesto njegova oca, posla ka njoj govoreći:

"Ustavši idi sa slavom sa sinom svojim na carski presto, gde si i pre bila, u carski grad slavni Trnov. Jer evo Božjom pomoću sve ovo je u mojim rukama."

I posla nekolicinu od velmoža svojih sa nekim delom svoje vojske njoj "u pomoć, ovako napisavši ka silnima carstva toga, govoreći:

"Evo, dakle, čuli ste sve što se događa sa nama od lica sile Gospodnje u pomoć našu i kako htedosmo doći u državu zemlje vaše sa mnogom silom kraljevstva mi. No čuvši reči vaše, primih molbu vašu, i neću vam učiniti nikakve zlobe. No neka vam je znano da vam dajem kao cara vazljubljenoga sina moje sestre, da vam je gospodin i Car, kao i otac njegov Mihailo car, neka vam bude takođe sin njegov gospodin i car: Stefan car, i kao mene njega poslušajte. I u kom je činu i imenu ko od vas postavljen, u tom neka ostane. I zdravi budite."

I tako gospodin kralj podigavši se sa svojim vojnicima od predela bugarske zemlje, i pođe od istoka ka zapadu vođen u sili duhovnoj sa prevazljubljenim sinom svojim, idući ka prestolu svojemu u državu otačastva svojega, zemlju srpsku, pošto je srušio sve svoje neprijatelje i ratne protivnike, i svi vojnici njegovi išli su kućama svojima veselim nogama, vaistinu veseli, i kao dostojnoimeniti hrabri proslaviše se sa svojim gospodinom nad svojim neprijateljima.

Borbe Stefana Dečanskog sa Vizantincima

I tako došavši gospodin kralj u svoj dom, i malo neko vreme odmorivši se od silnoga truda, kojim obuzet beše i njegovi vojnici, i opet zapovedi da se sakupe svi njegovi vojnici zemlje srpske, hoteći ići sa njima, ako Bog hoće, na onoga drugoga neprijatelja svoga grčkoga cara, koji je jednu misao i savećanje imao sa carem bugarskim o ovom blagočastivom kralju, ne znajući zlomisleni da se na ovome gospodinu kralju svršavahu obesti pravednoga patrijarha Avrama, što mu obeća Gospod: "Prokleti su oni koji te kunu, i blagosloveni oni koji te blagosiljaju."⁶³ Tako se i ovom previsokom gospodinu kralju sve zbivalo na volju i pomoć. Jer svi koji su se hvalili protiv Bogom čuvane glave njegove, iznenada bivahu rušeni silom Gospodnjom. I tako podigavši se sa svojim silama od zemlje otačastva svoga i pođe na cara toga u državu grčke zemlje, ovako govoreći: "Imenom Tvojim, Gospode, pobediću neprijatelje moje i neću se vratiti dok ne svrše."⁶⁴

I čuvši ovo grčki car da ide gospodin kralj sa svojim silama, poče bežati. I pošto su se mnoge zemlje grčke države predale kralju, koji se podigao Gospodom Bogom, i gradove njihove uze, čija su imena: grad slavni Veles, grad Prosek, grad Štip, grad Črešće, grad Dobrun. I prve godine kraljevstva svoga i u tim vremenima mnoge gradove uze od zemlje grčke sa svima državama njihovim i sa mnogim imenima, koje podrobno sve po imenu nije nam moguće ukazati u ovom spisu.

Sve ovo što predadosmo ovom spisu, deca ovoga veka, mnoga od njih, znaju što se dogodilo u otačastvu i državi gospodina kralja, koji je učinio ovo i sa prevazljubljenim sinom svojim, mladim kraljem, pomoću Hristovom i molitvama gospode svoje: svetoga Simeona i svetitelja Save, na veliku hvalu i slavu Bogu, a sebi i sinu svome na velelepno i dostojno ime. Jer Bog se utvrdi posred njih i ne pokolebaše se nikada. Oni su položeni i utvrđeni silom svetoga Duha kao krepki i tvrdi grad, i neoborimi branik otačastva svoga, srpske zemlje. Ovi behu naznamenovani silom kao i rogovi krsta, kojima Hristos sruši njihove neprijatelje, koji se hvale protiv države otačastva njihova, prema bogoduhnovenom organu, sinu gromovu, koji javlja volju Gospodnju, koji reče: "Što beše isprva, što čusmo, što gledasmo, oči naše videše i ruke naše opipaše."⁶⁵

Vaistinu, o ljubimci, oči naše nekih od nas videše, kako se ni u mnogim drugim carstvima ne dogodi da se tolika ljubav Gospodnja i neiskazana sila i pomoć ovim bogoljubivim kraljevima zbivala njima u dane njihova života. Jer sile protivnika iščezoše i nestadoše kao snovi onoga koji ustaje, da niko od inoplemenih careva ne reče ni hulne reči na ove blagočastive, po Bogoocu: "I neka budu neme usne varljive, koje govore bezakonje na pravednika."⁶⁶

I ovaj gospodin moj blagočastivi kralj videvši ovako bežanje cara grčkoga i obuzeta tolikom težinom straha i užasa da nije imao toliko smelosti ni poslanstvom da mu javi neke reči, jer mu sramota pokri lice, što je imao takvo zlomisleno savećanje protiv gospodina kralja. Jer ovaj blagočastivi kralj, rastrgavši silom Gospodnjom savete nečastivih i lukavstva, kao i krepki Sampson pobedivši mnoštvo inoplemenika, tako i ovaj blagočastivi kralj odole svima inoplemenicima sa prevazljubljenim sinom svojim Stefanom i hvaleći se govoraše: " Desnica Tvoja, Gospode, učini silu, desnica Tvoja uznese me.'⁶⁷ ,Ovaj dan pun radosti, koji nam učini Gospod; zato se radujmo i uzveselimo u njega.'⁶⁸ ,Jer evo proslavi ime moje, Vladiko, jer će me od sada smatrati blaženim sva kolena otačastva moga.' "

I tako, dok je ovo bivalo, mnogi od slavnih grčke zemlje iđahu ka gospodinu kralju, predajući se njemu sa državama svojim, i te gradove, koje uze ovaj gospodin moj hristoljubivi kralj sa njihovom državom i slavom i bogatstvom, predade nekima od vernih svojih, da ih sa silama vojske svoje drže u poslušnosti i raboti, po zapovesti ovoga previsokoga kralja. I kada se tu sa velikom slavom proslavio i sa prevazljubljenim sinom svojim, da se u mnogim okolnim carstvima ovo čulo divno i preslavno, i kada su se ovi blagočastivi kraljevi vratili od pobede careve sa svima svojim silama u državu otačastva svoga, ostaviše ovoga bezumnoga i nesmislenoga cara u velikom užasu i zlobi, i nije znao kamo da se obrati iz zemlje države svoje. Veliki prorok Isaija reče o takvima govoreći: "Teško duši njihovoj, jer saveđaše zao savet govoreći: "Svezaćemo pravednika jer nam je neugodan, i uništićemo sa zemlje spomen njegov ",⁶⁹ ne znajući, lukavi, da im se zbiva reč proročka: "Rov izri i iskopa, i sam upade u jamu, koju učini."⁷⁰" I po apostolu Pavlu: "Ko će optužiti, reče, izbrane Božje."⁷¹ Jer Bog opravda ovoga da, kada se samo spomenulo njegovo ime, ustrašili su se svi zlomisleni slušaoci, koji vojuju protiv otačastva njihova.

Stefan Dečanski sprema se za smrt i zida Dečane uz saradnju arhiepiskopa Danila

I tako došavši u otačastvo svoje ovaj gospodin kralj u svoje carske dvore, i bogougodna misao srdačne ljubavi ka Bogu uziće mu na srce, i poče govoriti u umu svojem:

"Evo sada vidim da mi preti posečenje smrtno, i ne"znajući od koga broja dana mojih idem na put skrbni i strašni, kojim nikada ne hodih, i tada koja će mi korist biti duši od ovoga carstva i slave koju imah, i od bogatstva koje stekoh? Iznenada biću lišen svega ovoga i posle razlučenja duše moje od tela, gorko ću biti mučen. Gledam Solomona gde mi gorko javlja, pošto sam prazan i nepotreban vrlini, i gde me ovako obličava: Dokle ćeš, o lenosni, ležati, kada li ćeš ustati od sna?"⁷²

I ostalo dodavši, i posle ovoga šta? Prispeće ti kraj naprasno u dan u koji ne misliš, i u čas u koji ne znaš;⁷³ i doći će ti kao zao putnik uboštvo od blagodati, i u tolikom bogatstvu i slavi, iščeznućeš od gladi i žeći, i ne učinivši dobre vrline u ovom životu, mučićeš se na vekove. Jer reče neki, koji ima u sebi neiskazanu silu blagodati božastvene, govoreći: "Bedno je minuti .trg, potom tražiti kupovine." I opet: "Bedno je da prođeš manu, i potom da hoćeš hrane."

Da, uvek sve ovo slušajući, treba da učinim i neki bogougodni spomen u životu mojem, ne bi li kako dobru reč stekao posle razlučenja mi od ovoga sujetnoga života. Jer vidim da moji praroditelji i roditelji i drugi učiniše dobra dela Bogu i ljudima, i uz to podigoše od osnova božastvene hramove na hvalu i proslavljanje Bogu, a sebi na večan spomen i na čuvanje telu po razlučenju duše od tela, kao što se vidi."

Tako i gospodin moj, ovaj hristoljubivi kralj, prostre ka ovom sva svoja čuvstva i upravi jedinomisleni um, želeći dostići neke njihove trudove, kao što čezne jelen na izvore vodne", kako reče Bogootac David,⁷⁴ tako je i ovaj želeo ovakvog ispravljanja.

U taj čas zapovedi da se napiše pismo ka preosvećenome arhiepiskopu Danilu, ovako govoreći:

"Gospodine moj i oče, požuri se brzo da dođeš k nama, jer evo te očekujemo sa velikom ljubavlju srca, i učinićemo savećanje s tobom o nekim duhovnim delima, kojima bi, pobrinuvši se, umnožio Bogom dani ti talanat, i božastveno seme, tj. reči tvoje, posejao u brazde srdaca naših, usanule zlobom sujete ovoga života i napojio ih kao iz punog oblaka jezika poukama tvojim, rasplodivši ih verom ljubavi Hristove u sto i u šezdeset i u trideset, Božjom pomoću Tvojim bogougodnim molitvama, i da u žitnicu nebesnu uspeš, a mene grešnoga dar nepovređen Hristu privedeš."

Čuvši ovo gospodin moj preosvećeni arhiepiskop, i brzo požurivši se, dođe ka gospodinu kralju. I u taj dan, pošto se veoma radovao ovaj blagočastivi zbog dolaska preosvećenoga, učini savećanje sa ovim preosvećenim arhiepiskopom Danilom i sa prevazljubljenim sinom svojim i sa nekom vazljubljenom mu vlastelom, i objavi svoju misao ovom preosvećenom govoreći:

"Dobre i blage uspomene mojih roditelja obličavaju moju lenost, koji podigoše božastvene hramove na veliku i večnu uspomenu sebi. Hoću da načinim hram Bogu mome Spasu Hristu; no potrudi se sa mnom o sazdanju i utvrđenju takove crkve. I govorim ti pred ikonom neiskazanoga sudije i svakoga stvorenja Hrista, i na slušanje svoj vlasteli, rekavši ovako:

Evo ćeš biti drugi ktitor sa mnom ovom mestu, koje ćemo početi zidati, i tebe, dakle, tako upisujem i sina moga takođe u deo ove svete crkve. No požuri se sa mnom, koliko ti je moguće uz Božju okrepu i utvrđenje srca tvoga. Jer znam, gospodine moj i oče, kako si se brinuo roditelju mojemu za uzdizanje takve njegove crkve, koja se vidi u ime svetoga prvomučenika Stefana, takođe se željno pobrini i za mene, jer imamo zajedničko i u životu i posle smrti naše."

I ove reči njegove primi gospodin moj preosvećeni sa radošću, i tako podigavši se gospodin kralj sa ovim preosvećenim i sa nekolicinom svoje vlastele, pođe tražiti takvo mesto, na kome će se sazdati ovaj hram. I hodeći nađoše ravno mesto na obali reke zvane Bistrice, i videvši gospodin moj reče:

"Evo mesto izabrano za hram Bogu."

I prihvati gospodin kralj što je on rekao. I pošto su tu učinili svenoćna pjenija i molbe neprestano celu tu noć, i sutradan učini preosvećeni molitvu na utvrđenje crkve, i pošto su označili mesto, uze gospodin kralj u svoju ruku ugaoni kamen, i podigavši oči svoje ka visini, reče:

"Bože, prizri sa visine milosrdnim svojim okom, i pospeši početak ovoga svetoga hrama Tvoga, i utvrdi ovo moje rukopoloženje."

I tako položi kamen rukom svojom prvo, takođe za njim i ovaj preosvećeni. I narekoše ga hram Gospodnji na ime praznika Vaznesenja Gospodnjeg, zvano mesto slavno Dečani. I pošto je tu sabrano veliko mnoštvo umetničkih i veštih majstora, i pošto je sve spremljeno, i tako počeše zidati da je čudno i preslavno onima koji gledaju, časne i mnogorazlične mramore čineći i ove polažući u sazidanje takve božastvene crkve. Jer ovaj blagočastivi kralj vazljubi Hrista istinitom ljubavlju, i Ovome hoteći na kraju života svoga poslužiti istinitom verom i verom Avramovom i časnom ljubavlju, koja se pre useli u srce Avelju, i koja patrijarhe načini i Mojseja sačuva i u prorocima požive, i cara Davida učini stanom svetoga Duha. Jer naoružan ovom, blagočastivi kralj, i dobro pazeći na Njegove naplate, brinuo se za ovaj božastveni hram, i svagda je imao bodro i takvo oko za svaki posao što se tiče priloženja ove svete crkve i ka Gospodu vapio je u uzdisanju srdačne toplote, govoreći: "Gospode, pred Tobom je sva moja želja, i uzdisanje moje ne sakri se od Tebe."⁷⁵

I opet:

" ,Gospode, zavoleh krasotu doma Tvoga, i ovo mesto hvaljenja slave Tvoje.'⁷⁶ No znam, Vladiko moj, Gospodi Isuse Hriste, da se bez volje i hotenja Tvoga ni slovo ni delo ne svršava. No ovo što činim ja, nedostojni sluga Tvoj, odlučeno je na udeo slave imena Tvoga, da se, ako Tvoja volja bude, svrši ovo moje poslednje rukopoloženje za života moga, ne bih li, nedostojni Tvoj sluga, videvši ovo svršeno, proslavio Tvoje sveto ime."

I imao je u ovom preosvećenom najveću i najsavršeniju nadu, jer se ovaj preosvećeni moj gospodin dostojno i krepko brinuo o ovom svetom i božastvenom hramu i za podizanje njegovo, da se, pošto je ovaj preosvećeni položio prvi osnov, trudio i za dovršenje, tako da je bio kao najamnik nekog dela toga svetog hrama. Ovi su, da tako kažem, ljubavlju vere srdačne u Gospodu jednu volju imali u telu i na jednoga gledajući, svetim Duhom spremljeni za borbu i Hristovom blagodaću ovenčani, činili su dobar primer i bogoljublje svima u otačastvu srpske zemlje. Podigavši ovaj sveti hram u dane života svoga, uperivši svoj um dobro nebesnim, a telom na zemlji stojeći, nastanjivahu se duševnom mišlju u obiteljima višnjih, i u ovom delu, koje su činili, napredovahu, gledajući pred sobom kao samoga Hrista, natkriljujući jedan drugoga u ljubavi Božjoj, hoteći konačno utvrđenje učiniti tome manastiru.

I pošto su se zidovi toga hrama podigli, i postavili dostohvalni stubovi te crkve, i ovo videći blagočastivi, radujući se krasovaše se, kao što i Bogootac David nekada pred kovčegom senke skakaše igrajući,⁷⁷ i kao što se premudri car Solomon, čineći hram Višnjemu, uspevajući radovaše, i Bogovidac Mojsije (čineći) skiniju po slici javljenoj mu na gori, tako i ovaj hristoljubivi gospodin kralj, videći da ovo napreduje, radovaše se. Postavi božastveno i zakonopoloženo utvrđenje svoga rukopisa, da bude nepokolebimo i posle njegove smrti, sastavi hrisovulje, u kojima su svi prinosi i darovi njegovi, i prilozi u selima i drugim ostalim njegovim prilozima, i o ustavu i davanja crkve te sa svakim utvrđenjem sastavi, što je netaknuto i do sadanjega dana.

I ovaj sveti hram slave Gospodnje ukrasi svakim počastima i crkvenim potrebama dovoljno, hoteći i više učiniti u svome životu i rasprostrani veliki manastir, zidom ogradivši ga okolo, slično velikoimenitim i slavnim manastirima carskim. A na vratima toga grada sazda veliki i dostohvalni pirg, i tu postavi dobroglasna zvona. Ovaj preosvećeni sazda trpezariju da je divno onima koji gledaju, i druge ostale velike palate postavljene u jedan red, i mnoga druga ispravljenja utvrdi, kako je po dostojanju te svete crkve. Kao dobri podvižnik sabirao je crkvene ustave, i uvek se neoslabljeno brinuo, jer je hteo da ovu svetu crkvu ukrasi i ispuni svakim dovoljstvom, koliko mu je moguće, pošto ga je Bog pomagao zbog neiskazanog čovekoljublja svog. Pomišljajući na kraj svoga života i prolazak godišnjega kruga, i na senku stvari i prolazne sile privremene slave, i na dolazak nemilostivoga sudije, pun groze, i opet sećajući se nepodobnoga što je učinio, govoraše:

"Ne bih li kako, makar i malo, mogao dobiti proštenje za ovako od mene rukopoloženo delo."

I time se brinuo dok traje ovaj mali čas ovoga života, koji brzo iščezava, jer je propadljiva i privremena slava i bogatstvo života ovoga. Jer Bog više voli jednoga pravednika, nego grešnike celoga sveta. Dokle ćemo ležati u zlu, i dokle ćemo se sujetnim životom varati, lišavajući se velike milosti i svetoga života dobrih milosrđa i svetle radosti Hrista? Pošto je ovaj sveti Božji hram promislom i razumom višnje premudrosti unapred više i dobro napredovao, ovaj hristoljubivi kralj gledajući ovo veseljaše se, upravljajući se tihom i bezmetežnom životu, pošto je svaka blagodat Božja preizobilovala u otačastvu ovoga blagočastivoga kralja, i pošto je ceo narod uzašiljao dostojno blagodarenje Bogu.

Mržnja Stefana Dečanskog prema sinu (Stefanu Dušanu) i borbe sa njim. Smrt Stefana Dečanskoga

No dovde progovorivši o ovom, i opet ćemo početi ono, što nam predstoji, hoteći kazati što se dogodilo ovom blagočastivom sa sinom svojim. Godine, koje primi ovaj previsoki kralj Uroš Treći presto svoga oca, kao što ukazasmo u početku ovoga žitija, u to vreme takođe venča na kraljevstvo sina svojega vazljubljenoga, narekavši ga Stefan mladi kralj, i obećavši mu dati i do po države svoga kraljevstva, i odlučiti mu dostojan deo svega bogatstva i imanja slave svoje. I kada je ovo bilo, ovaj hristoljubivi mladić sa bogobojažljivošću služaše mu, kako je dostojno sa strahom i trepetom, pokoravajući se roditelju svojemu, čekajući što mu je obećao. I pošto su prošle mnoge godine, i kada je ovaj vazljubljeni sin njegov Stefan mladi kralj dospeo do savršenoga uzrasta da treba da ima dostojan deo države roditelja svoga radi osobnog prebivanja sa svojima, i dade mu zemlju zetsku.

I kada je tamo dugo živeo u volji i poslušanju roditelja svoga, nagovorom svegubitelja staroga đavola, iskoni nenavisnika svakoga dobra i pagubnika roda ljudskoga, čije su mahnacije zla i nestrojna dela, tj. gnev, jarost, klevete, uvrede, ubistva, koji se zove od početka sveta odstupnik vere Hristove, koji se uzneo sam svojom voljom, i koji je veoma uzveličao svoj um, govoreći: "Postaviću presto moj na oblacima, i biću sličan Višnjemu."⁷⁸ I zbog takove njegove gordosti istupi od anđeoskog čina, i svetlost Božja bi oduzeta od njega, i bi svrgnut sa visine na zemlju.

Njegovim nagovorom i ovaj blagočastivi kralj Uroš III podiže mržnju na svoga vazljubljenoga sina, i mesto velike ljubavi, omrznu ga savršenom mržnjom. A ovaj sin njegov molio se i govorio je:

"Oče, znaš da sam vazljubljen sin bio pred licem Tvojim, i ,nikada ne prestupih Tvoje zapovesti',⁷⁹ niti da se nisam brinuo za Tvoje reči; no ti služih od svoje mladosti sa bogobojažljivošću, u svakoj dobroj veri i čistoti, i poučavah se dan i noć u upućivanju bogorazumnih reči tvojih. Jer ne revnovah onima koji lukavo misle, niti sam zavideo onima koji čine bezakonje, "ne ukloni se moja staza sa tvoga puta, ni srce moje na reči lukave".⁸⁰ Da li ti kada sagreših, i ti da nisi razumeo ono što sam ja učinio? No ti sve znaš, da se u meni ne nađe takva nikakva nepravda. Šta je ovo sa mnom od gneva tvoga i jarosti tvoje, da me uznesavši nizvrže? No molim i prosim jedino u tebe, učini sa mnom kao što mi obećaše tvoja bogoljubiva usta, da živim u tvojoj ljubavi sve dane života moga i da gledam nenasitne krasote Bogom prosveđenoga ti lika."

A ovaj roditelj njegov nije pazio na takve reči, no se podiže na još veći gnev, hoteći ljutom smrću osuditi svoga sina, po nagovoru napred spomenutog gubitelja. I skupivši vojsku svoje mnoge sile, i pođe na sina svoga do unutrašnjosti države njegove zemlje zetske, do grada zvanoga Skadra. I tu učini mnoge pakosti državi njegovoj, vinograde i mnoga različna voća zapovedi poseći iz korena, i njive mnogo ponele, koje daju mnoge plodove na hranu ljudima, takođe zapovedi do konca iskoreniti, i tu sam dvor sina svoga pod gradom Skadrom, na obali reke Drimca, mnoge divne palate zapovedi do osnova razoriti. Pošto je sin njegov napred rečeni mladi kralj Stefan prebegao s one strane reke Bojane, i tu stojeći sa svojom vlastelom i sa nekim delom svoje vojske, ovaj njegov roditelj previsoki kralj poče mu šiljati neke velikoimenite od velmoža svojih, govoreći da dođe k njemu, i javi mu mnoge varljive reči kojima bi ga mogao sebi dovesti, da bi ga uhvatio. A on, Bogom čuvan i Duhom svetim zaštićivan, razume takve reči svoga roditelja, da mu nisu na korist, i ne htede u to vreme doći. No pošto je imao mnoga poslanstva sa svojim roditeljem, dok postiže svoju volju i htenje, da nije ništa sumnjao, i tako dođe ka svome roditelju, i tu strašnim kletvama i velikim obećanjem u Gospoda Boga i prečistu Bogorodicu, učini izmirenje sa. sinom svojim, i opet se vrati u svoju državu.

No imajući u svome srcu prvu zlu misao, i nikako ne izmenivši takve napred rečene mržnje protiv vazljubljenoga svoga sina, i nikako se nije mogao obratiti na dostojnu ljubav prema svome sinu, no raspaljujući se velikom žestinom srca, opet poče na nj podizati gnev, veći od prvoga, dok svi nisu razumeli takovu sujemudrenu mržnju njegovu. A ovaj bogoljubivi mladić, sin njegov, videvši takovu zlobu i mržnju gde se diže na nj i nesmirenu volju roditelja svoga, ne imajući: što drugo činiti, no prvu misao i svu žalost svoju pred Gospodom javljajući, k njemu vapijući sa velikom tugom srca, sa suzama govoraše:

"Gospode Isuse Hriste, sine prevečnoga Oca, Savaote Bože Izrailjev, jedan slavljen u Trojici, sa svetim, dobrim i životvoređim Ti Duhom, Tebe imam kao nadu moju i uzdanje, i Tobom hvaleći se, vapijem: Gospod je meni pomoćnik, i neću se ubojati, što će mi učiniti čovek. Jer Ti si moja sila i krepost. Prizri od svetoga Ti stana, i vidi bedu moju i đavolsku zavist, koja se diže na mene od moga roditelja. Jer Ti znaš, Vladiko sviju, Gospode, da li sam kriv roditelju mojemu zbog koje moje zlobe ili lukavstva kojega. Ti vidi i podaj svakome od nas po delima njegovim. Jer evo ne kao čedoljubiv njegov sin, no kao inoplemeni ratnik gonjen sam od njega. Jer razumem, da se onima, koji se boje Tvoga imena, zbiva proroštvo Bogooca Davida, koje reče: "Blizu je Gospod sviju koji Ga prizivaju istinom, i čini volju onih koji ga se boje",⁸¹ i, "oči Gospodnje su na pravednicima."⁸²

I k roditelju svojemu bogoljubazne reči šiljući, govoraše:

"Seti se, gospodaru moj i oče, da si sam mnoge napasti i iskušenja primio, i niko te ne izbavi od njih, no jedini Bog, kome je sve u rukama, i tolikom slavom prevaznese te. A ja, vazljubljeni sin tvoj, kojom žalošću oskrbih dušu tvoju, ili kojom mojom zlobom ražljutih tebe, moga dobroga hranitelja? U kojem li nepodobnom delu nađoh se, da ovako stradavam, gledajući beskrivično zaklanje? No ukloni se gnevom od sluge tvoga i ne prezri mene vazljubljenoga ti; jer evo od mnogoga očajanja, skrbi i žalosti, ostavi me srce moje."

A kada roditelj njegov, blagočastivi kralj Uroš nije obraćao pažnje na njegove reči, no mu je još govorio protivne reči, koje se ne mogu lako otrpeti:

"Hoću da se uskoro nađeš preda mnom, a ako me ne poslušaš, to te čekaju mnoge napasti."

I ovaj hristoljubivi mladić videći se da je priskrbna duša njegova do smrti,⁸³ reče ka svojima koji su sa njime: "Braćo moja vazljubljena i drugovi, evo vidite veliki rat ratnoga neprijatelja, koji se podigao na nas. Šta ćemo činiti? Bežimo od njega u strane narode, da ne poginemo prevremenom smrću. Jer evo razumeste moga roditelja, gde se sprema na moje zaklanje za nikakvu krivicu."

A oni odgovoriše mu govoreći:

"Mi nećemo da idemo sa tobom, kamo ti kažeš, u tuđe narode; no ako hoćeš sam da izbegneš takvu smrt, koja ti je spremljena, preteci, dakle, prvo ti i ukloni svoj prezir."

I kada ovaj nije hteo ovo učiniti, no ih još više ubeđivaše da idu sa njime na napred rečeni put, a ovi behu kao oni Izrailjćani koji govorahu:

"Zašto da ne budu grobovi naši u našoj zemlji, nego nas izvede ovamo."⁸⁴

Tako i ovi govorahu:

"Bolje nam je, ako nam se dogodi i smrt, u zemlji našega otačastva, nego da se nađemo u tuđoj zemlji kao zarobljenici ili došljaci. A ako nas ne poslušaš, mi uvećavši se kod roditelja tvoga, i ustavši ići ćemo k njemu, a tebe ćemo ostaviti u velikoj žalosti i preziru."

Pošto je ovaj bogoljubivi junoša bio u velikoj nedoumici zbog takvih njihovih reči i nemajući drugo što činiti, ustavši iđahu brzo idući, imajući jedinu volju i hotenje u telu ka životu i ka smrti; jer ne beše velika njihova sila, no mali neki broj.

A roditelj njegov blagočastivi kralj tada je bio u svome slavnom dvoru, zvanom Nerodimlje, i nikako se nije nadao ovakvom delu. A ovi sastavivši se sa njegovim sinom, kako gore ukazasmo, i ustavši od zetske zemlje, od grada Skadra, i kada je svitao dan sreda, stavši posred gore Prozraka, razrediše se koji će od njih sa koje strane poći sa svojim vojnicima. I tako u jedan čas učiniše napad oko njegova dvora, i pošto je bio veliki vapaj, ovaj njegov roditelj, previsoki kralj, usevši na konja svoga i pobeže u grad zvani Petrič, sa nešto malo svoje vlastele.

A tu u dvoru svome ostavivši ženu svoju, blagočastivu kraljicu sa decom svojom, ovaj hristoljubivi sin njegov uze u svoje ruke sve njegovo bogatstvo i slavu, kao darovano mu od Vladike sviju Hrista. I opet ustavši pođe sa svojim vojnicima na grad, gde beše pobegao njegov roditelj, i ovaj mu se predade. I kada je izišao njegov roditelj, ovaj njegov sin pavši pokloni mu se govoreći:

"Oče, neka mi ni na um ne padne ono, što si ti pomislio da mi učiniš. Jer ako si ti i smislio za mene zlo, no Bog je sa mnom na dobro."

A on se sažali tada, gledajući na sebi osudu gneva Božjega koja se dogodila, i žaleći, plakaše gorko.

A posle ovoga šta? Ovaj hristoljubivi sin njegov savećanje učini sa svojom vlastelom, i bi zapoveđeno da roditelj njegov bude odveden sa svojom ženom u slavni grad zvani Zvečan, i da se tamo čuva, dok ne učine neko izmirenje među sobom. I posle ovoga posla vesnike u sve države otačastva svoga, i kada silni ovo čuše, svi dolazeći klanjahu mu se; i tako mu se sve države njegova otačastva predadoše u ruke. Jer Bog najmilosrdniji "sve što ushte, i stvori".⁸⁵

Kada je posle ovoga prošlo malo vremena, ovaj roditelj njegov u takovom prebivanju, kao što napred ukazasmo, promislom Božjim (jer niko ne može pobeći od prirodne veze smrti, jer niko, ljubimci moji, ne zna, u koji će se dan ili čas duša razlučiti od tela), kada se niko nije nadao, ovaj blagočastivi i hristoljubivi kralj Uroš III predade duh svoj Gospodu. I preneseno bi njegovo telo časno od hristoljubivoga sina njegova Stefana, i položiše ga u rukotvorenom njegovu manastiru u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg na mestu zvanom Dečani. I tu leži i do ovoga dana.

Istorija / Ljudi / Duhovnost / Hramovi / Umetnost / Veze
Naslovna / Promena pisma

Pećka patrijaršija, Mitropolija crnogorsko-primorska i TIA Janus se zahvaljuju svim institucijama i pojedincima koji su pomogli pravljenje ovog sajta i elektronske biblioteke.

© 2001. Autorska prava na pojedinačne elemente sajta zadržavaju njihovi autori i vlasnici, a na celinu TIA Janus. Umnožavanje materijala bez dozvole nije dozvoljeno.

Preporučene
veze