Данилови настављачи (главна страна)

Стефан краљ, син трећега Уроша

Увод. Ревност Стефанова и угледање на пређашње владаре

После овога, Владика наш најмилосрднији Христос, волећи род хришћански, и не хотећи ожалостити отачаства овога благочастивога краља, и сву земљу српску, коју је венчао благовољењем милости своје, и својом неизреченом милошћу и благовољењем, прими престо краљевства вазљубљени његов син, благочастиви и христољубиви и Богом подигнути, моћни и самодржавни свију српских и поморских земаља, Стефан краљ. Овај, удостојен велике и неисказане милости Господње, стече велико и преславно име, изнад древних царева и родитеља и прародитеља својих. Будући красан изгледом лика и дивном лепотом тела свога изнад многих људских синова, и страшан својим непријатељима и диван свима околним царевима, само од слушања његова имена. Јер сви околни цареви, који слушаху о њему и о његову имену, како има такву савршену милост и љубав од Христа даваоца добара, сви су се трудили, како би им било могуће да у љубави живе са овим благочастивим краљем.

Јер овај превисоки краљ Стефан, прво још од младости своје био је вредан за богоугодна дела љубави Христове, и достојно се бринуо за поуку и упућивање у божаственим речима, јер ово је први пут који води и упућује Духом светим ка неизреченој слави и почасти живота вечнога, и они који иду по њему, неће скренути на стрмените и развраћене путеве. Овим путем достојно иђаху достојноименити људи начелници и чувари отачаства овога благочастивога краља, прво почетак преподобни и богоносни отац Симеон Немања и доброплодни и многокрасни изданак, син његов, кир Сава, који су показали добру слику богољубија деци свога отачаства, који ће после ових живети. Јер ови (Немања и Сава) беху одликовани таквим даром, који долази с висине од Оца небескога, да предржаше престо царства земаљскога и богатство и неисказану славу у држави отачаства свога, и ово добро управљајући, уграбише и небеско царство.

Њима ревнујући овај христољубиви краљ, и поучавајући се њихову житију и више љубави ка Господу, и уздајући се у Њега, и само Њему јединоме вапио је: "Хвалим Те, добри и незлобиви Владико, јер ниси хтео смрти грешника, но да се обрати и да жив буде,¹ ево и ја, грешни, привржен сам к Теби од утробе, из утробе матере моје, и Ти си мој покровитељ. Но ,пошаљи светлост Твоју и истину Твоју,² и оне нека ме воде у врлини, што је Теби угодно."

И послуша речи Богооца и говораше:

"Блажен је муж који се боји Господа, у заповестима његовим хтеће веома.³ И ,узнећу Те, Господе, јер си ме прихватио'.⁴ И ево, ја познах да си велики Господ';⁵ јер, Ти си Бог који једини чиниш милост у тисућима',⁶ као што пише у Причи, рече: "Мноме цареви царују, и силни пишу правду;⁷ јер Тобом се, Владико мој, Христе, све ово збива на мени; шта ћу Ти дати, или шта ћу Ти принети, јер немам достојна дара према свима Твојим добрима, која си ми учинио од моје младости до сада?"

Када је овај благочастиви краљ примио престо оца свога, све отачаство његово веселило се због њега, узашиљући достојне хвале и молбе за његову крепост, видећи га где цвета благодаћу Божјом, и Његовом силом и помоћу утврђена, крепка и непоколебима, и победе непријатељске расуше се свима који су зло мислили против његова отачаства, и ишчезоше као и снови онога који устаје, пошто је Бог славио његово име, као што рече пророк Исаија: "Ево дете моје, које изабрах, и вазљубљени мој на кога се узда душа моја."⁸ И овога, као својом руком, Господ даде као вођу и заступника српске земље, као што рече о Богооцу Давиду: "И даћу вам преподобнога Давида, верна мужа по срцу моме, који испуњује све моје воље."⁹ Јер ово све уистину беше о овом христољубивом младићу.

Данило крунише Стефана за владара

И виде овај превисоки краљ, да је од Христа удостојен великога дара и заручен престолу краљевства, и рече у своме уму:

Ево достојно је да свршим по закону, као и сви цареви хришћанске вере, који су прво примили благослов из руке патријархове, и од њега по достојању венчавани, примају царски престо, па и ја треба такође да чиним, као што учинише и моји родитељи и прародитељи."

И у тај час написа писмо и посла ка преосвећеном архиепископу кир Данилу говорећи:

"Господине мој и оче, ево чуо си благодат Божју која се збива на нама, вашим молитвама ка Христу. Но, пожуривши се, доћи к нама, да чувши речи и поуке богоугодних речи твојих, и ми, чеда твоја, научимо се страху Господњем, и опет да учиниш са нама што је по достојању, и да благословом руке твоје примимо овај престо Богом даровани ми."

И тако заповеди да буде сабор Богом сабрани отачаства његова. И када је овај преосвећени дошао са Богом дарованом му паством, епископима и игуманима, и са целим клиром црквеним, и када је био сабран цео сабор српске земље у његову царском двору Сврчину, и када је био славни празник Рођење пресвете Богородице, и на навечерје учинише хвалбена славословља, како је на похвалу славном празнику, и опет ноћно стојање такође, и ујутро, дан недеље, учинише на овом благочастивом све по законском уставу у цркви светога Претече, н преосвећени архиепископ кир Данило учини молитву, и узевши царски венац у своје руке, и положи на свечасну главу његову, говорећи:

"Положио си на главу његову венац од драгог камења, и умоли од тебе живота и дао си му дужину Дана на векове векова."¹⁰

И узвевши га на престо царски, прославише га велегласно. Када је била довршена божаствена служба и све остало, изложи му господин мој, преосвећени кир Данило, божаствене и целомудрене речи са целим сабором епископа и игумана и часних црнаца, што му је од користи за душу и тело. Пошто је благочастиви краљ са страхом и са љубављу у сласт примио речи и савете овога преосвећенога, рече му: "Шта ћу ја успети, господине мој и оче, према твојим истинитим поукама? Но моли Господа за мене, да ме утврди у вољи свога разума, да не преступим твојих божаствених заповести, нити да умалим тобом светоположене ми добре вере Христове, но да још испуним и окончам већим законима и савршенијим уставима утврђења и записе родитеља мојих и прародитеља о светим и божаственим црквама."

И велики празник учини у тај дан, духовно и телесно утешивши се са овим преосвећеним и провеселивши се са целим сабором отачаства свога и ту многе и драгоцене дарове даде, што приличи овоме преосвећеноме и целом сабору отачаства свога, и тако се растаде с њима.

Душан се подиже против непријатеља свога оца, својих и свога отачаства, и то прво против Андроника Палеолога

Благодаћу Господа нашега Исуса Христа и пречисте Богоматере, и Богом приманим молитвама свете своје господе, преподобнога и блаженога оца нашега Симеона и преосвећенога кир Саве архијереја Христова, њиховим молитвама утврђиван, и силом св. Духа и помоћу силе Господње вођен и поучаван од своје младости, и ограђен крсним знамењем, свагда је увек напредовао у добро, пошто је Бог непомичном крепошћу утврдио престо његов да краљује хвално и великолепно у своме отачаству. Јер овај благочастиви краљ стекавши достојно изванредно име части и удостојивши се таква дара и неисказане милости од Сведржитеља Христа, назва се превисоки и самодржавни господин краљ, утврдивши отачаство своје у љубав Божју, и сам је сачувао неуклониму и неповређену веру у својој души, служећи Му у чистоти срца смиреним духом и сакрушеним срцем. Поучавао се неослабљено страху Божјем и великом смирењу, Давидској крепости и премудрости, јер он каже у десетоструним књигама¹¹ некога псалма: "Почетак премудрости је страх Господњи";¹² и богољубазну мисао имајући увек у срцу своме, говорио је сам себи јединоме:

"Ако хоћу неповређено да проводим живот овога сујетнога света, и да име даровано ми од Господа и престо земаљског царства буде непоколебан у животу моме, а уз то да будем удостојен и неког дела вечних добара, која стекоше они који су Богу послужили у животу своме и који су избегли од метежа животних ствари, и који пређоше у небеске обитељи, што је изнесено по реду о овима у божанским списима; да, и ја треба да њима ревнујем.

Јер богогласна свирала, божаствени Павле јавља говорећи: ,Ревнујте за већим даровима, и још после престављења показаће вам се пут.'¹³ Исти Павле рече: "Који се воде духом Божјим, ти су синови Божји.'¹⁴ И још додаде: ,онима који љубе Бога, све ће се помоћи на добро.'¹⁵ И врховни апостол Петар, божаствени и часни врх апостола, сведочи онима који љубе Бога, говорећи: ,Покорите се под крепку руку Божју, да вас узнесе у време потребе ваше.' "¹⁶

Јер овај благочастиви краљ све ово стече, и увек је имао у срцу своме.

Хтео је помоћу Божјом да у своме животу одмазди свима својим непријатељима, који су некада имали злу мисао и лукаво савећање са својим помоћницима против главе овога благочастивога, и његова родитеља, а уз то и против целога њихова отачаства, земље српске. У Константинову Граду био је неки цар кир Андроник Палеолог, син цара кир Михаила, и унук цара Андроника, и овај цар беше нарушио мир са родитељима овога благочастивога краља, због некога злохвалнога разлога тога самога грчкога цара.

Када је било неко време, беше устао један од царева земље бугарске на отачаство овога превисокога краља, хотећи га озлобити, и штавише хвалио се сујемудри и до саме његове Богом чуване главе, и једнодушно савећање имађаше са овим грчким царем. И пошто је био велики рат у отачаству и држави овога благочастивога краља, овај бугарски цар би побијен и са силама својима, као што све указасмо у житију родитеља овога превисоког краља.

И овај христољубиви краљ хотећи одмаздити злобу свога непријатеља цара грчкога, и сећајући се речи Владике, који каже: "Љубите оне који вас љубе";¹⁷ и Богооца Давида који каже: "Са преподобнима бићеш преподобан";¹⁸ и опет: "И са злима развратићеш се"; и Соломона који јавља, јер рече: "И зли са својом досадом, чинећи зло, најпосле ће узалуд почети да се каје."¹⁹ Овај превисоки и благочастиви краљ скупивши сву силу војске своје отачаства свога, и пође тамо у унутрашњост грчкога царства, и узе многе градове тога царства, и зароби многе земље те државе, и додаде њихово богатство и славу ка богатству и слави свога отачаства и у славу велможа и народа свога, и никако никада није се уздао на силу крепости своје, но неослабљено и свесрдно уздаше се у Господа, који заступа, у његову помоћ, да му покори под ноге све његове непријатеље и ратне противнике. Јер Његовом помоћу закриљаван и вођен силом светога Духа.

И видећи да благодат Владике све свршава по вољи и хотењу срца његова, хтео је овога цара, који му је зло мислио, да прогна из царства његове грчке земље, и отишавши од некога места државе земље грчке, и дошавши са својим силама, стаде под славним градом Солуном, пошто се овај град хтео њему предати, но не са силом, као закон имајући. И овај цар, чувши да се сва земља грчке државе и сви градови и сви силни земље те предају у руке благочастивога краља Стефана, и сам видећи се у великој скрби и жалости, и прибегавши у град Солун, поче шиљати своје посланике ка овом благочастивом краљу са смиреним и покорним речима, овако јављајући:

"Ево видим, благочастиви и превисоки краљу, да ти Бог помаже, но превиди што сагреших родитељу твојему и превисоком ти краљевству, и прими ме у срдачну љубав и у вољу твоју, као и послушнога ти. Јер ево видим да Божјом помоћу, што сам ја имао државе моје, данас је у рукама твојима, и ово, ако хоћеш, даћеш ми, а мене учини да ти будем љубазни брат и друг краљевства твога. Јер одселе у једној неразделимој љубави биће држава земље грчке и српске. Но не презри љубазних и свесрдачних речи мојих, и истинитом вером срца твојега учини састанак са мном."

И благочастиви превисоки краљ чувши ове речи од грчкога цара кир Андроника, према речима његовим посла опет некоје од својих велможа, учинивши савећање са силнима отачаства својега о предложеним му речима, што ће бити најбоље, као што је у причи Соломоновој речено: "Нека буде са мудрима твоје савећање и са разумнима твоје размишљање." И опет исти: "И себи, рече, ништа не чини."²⁰ И тако су имали посланство међу собом, док се све не догоди по вољи и хотењу господина краља. И тако страшно обећање у Господа Бога учинише међу собом, да неће ниједан од њих прекршити од онога што су међу собом обећали, но да ће пре све свршити вером истинитом. Јер рече Господ преко пророка: "Очи моје су на вернима земље, да их посадим са мном."²¹ Такође Јеремија; "Ево, Господе, очи Твоје су у веру."²² А апостол (Павле) опет: "Правда Божја кроз веру је на свима који верују."²³ И уз то говорећи: "Праведник од вере живеће на векове."²⁴

И све ово свршивши на утврђење и веру, и тако учинише састанак под славним градом Солуном месеца августа 26. дан, у дан петак. И целовавши се љубазно међу собом, у тај дан било је велико весеље и радост међу војницима господина краља и у свој грчкој земљи због измирења и састанка њихова, тако да су многи од славних њихових велможа, који су у то време били, рекли:

"Овај дан који сатвори Господ на љубав овим царевима, радујмо се и веселимо се и ми у њ."²⁵

И ту у заједници много беседовавши међу собом о управљању и утврђењу да буде непоколебимо обећање међу њима, и овога благочастивога краља одликова сваким царским даровима, и сву срдачну љубав показа му овај богољубиви цар; некада имађаху непријатељство међу собом, а сада постадоше љубазна браћа и другови. Такође и овај превисоки краљ посла му многе царске и драгоцене дарове. И у тај дан учинише велико весеље, утешивши се и духовно и телесно и они који су са њима, пошто му је цар тако рекао:

"Што прародитељ благочастивога ти краљевства и родитељ краљевства ти узе од државе моје земље и градове, и у ово време што узе превисоко ти и благочастиво краљевство, видим да ти је све ово Богом даровано; да, и ја дајем све то, у великолепну и дивну ти част благочастивом ти краљевству, и колико хоћеш даћеш ми из руке твоје."

Пошто му је господин краљ неки део земље и градова даровао, и тако измиривши се растадоше се. А остале градове и земље грчке, што узе, додаде ка земљи отачаства свога, и неке многе земље од области царства тога и градове, чија су имена: прво град славни Охрид, и град славни Прилеп (у коме благочастиви краљ подиже себи царски двор за пребивање), и опет град славни Костур, град Струмицу, град Хлерин, град Железанац, град Воден, град Чемрен. И ово све узе у три године краљевства свога, пошто га је Бог тако прослављао. Бог предобри који се прославља у савету светих својих, посла пребогату своју милост од престола славе царства свога, и прослави овога благочастивога, да поверују сви народи који верују у трисијано божаство, да је он једини славан по целој земљи. Јер рече: "Јавио си међу народима силу Твоју, и избавио си вазљубљене Твоје." И овај христољубиви, хвалећи се у Господу, говораше:

"Узнећу Те, Господе, јер ме подухвати, и ниси узвеличао непријатеља мојих нада мном,²⁶ јер Ти си заштитник животу мојему,²⁷ тешећи срце моје добротом животворећега Твога Духа, и испуњујући душу моју неисказаном Твојом радошћу. Но, о Господе, податељу добра милосрђа, сву надежду моју полажем на Тебе, и припадам ка Твојему човекољубивому божаству; прими веру мога несмисленога ума, и даруј силу немоћи мојој, Твоју неисказану силу и милост бесконачну, да се затворе уста свима који говоре против мене неправду.²⁸ Но подај слузи Твоме, и дај ми живот по Твојој речи,²⁹ и опаши ме силом помоћи Твоје на рат;³⁰ и устани ми у помоћ;³¹ и дај моћ детету Твоме, да виде они који ме мрзе, и да се постиде;³² јер Ти си Бог мој и милост моја."

Угарски краљ Карло подиже се против Стефана и неуспели поход Карлов

Најмилосрднији и премилостиви Бог, ваистину богат у милости, који нас је заволео због неисказане своје доброте, Он је помогао свесилном руком овоме христољубивоме да покори све своје непријатеље, и давао му је крепост да победи све своје ратне противнике и зле пукове и гордост противника. Пошто је овај благоверни краљ Стефан Божјом помоћу добро победио све своје непријатеље и непрестано славио свога добротвора који се од почетка слави у светлости светих, и не за дуго времена, по наговору старога начелника злобе, ђавола, би завист од угарскога краља Карла против овога благочастнвога краља и на државу отачаства његова. Јер беху му јавили, говорећи, да овај христољубиви краљ изиђе са својим силама у далека царства народа, хотећи их завојевати, а отачаство његово нико не чува. И овај зломислени краљ угарски, распаљујући се неситошћу напред реченога губитеља, хтеде озлобити државу отачаства овога благочастивога краља, мислећи да нема ко ће се противити његовим силама, и да ће постићи своју сујемудру вољу, а не могавши то, јави се као смеху извргнут, сам навукавши на се своју погибао. И узевши у помоћ себи околне краљеве и других народа, и сјединивши многе њихове војске са својим силама, подиже рат на овога благочастивога, сабравши десетине хиљада многих народа на погубљење његова отачаства, и ове посла, мислећи безумни да овај благоверни није у држави отачаства својега.

Када су прешли реку звану Дунав, дођоше весници ка овом благочастивом краљу, говорећи: "Нека је знано превисоком ти краљевству, да силе многих иноплемених народа дођоше на државу превисокога ти краљевства."

И ову вест чувши овај господин мој христољубиви краљ, и у тај час заповеди да буду сабрани сви војници државе његове, и призвавши своје великоимените велможе, учини са њима савећање, и утврди богоразумним својим речима, да се никако не уклоне такве победе многих народа, који су дошли на овога христољубивога. И пошто је ово било, и тако саставши се са Богом дарованом му силом, пође против таквих, као и Мојсије Боговидац, носећи крсно знамење пред лицем својим, и њиме побеђујући безбожнога губитеља Амалика, вапио је ка своме Владици Христу речи Богооца Давида:

"Боже, дођоше народи у наследство Твоје, и савећаше се заједно против слуге Твога, говорећи: ,Ходите да га потребимо, и неће се поменути име његово више, и убићемо га, и биће наше његово наследство.'³³ Но Ти, Владико, свију Господе, који живиш на висинама и гледаш свевидећим Ти очима на смирене,³⁴ и јављајући се мени недостојноме слузи Твоме до сада милостив и наклоњен, не остави ме ни у ово време скрби моје да рекну непријатељи моји: Поједосмо их.³⁵ Но, избавитељу мој, учини са мном по Твојој вољи, колико хоће Твоја неисказана милост, и силом Твојом победи моје непријатеље, и излиј на њих гнев Твој, и јарост гнева Твога нека их ухвати, и нека им дође мрежа, коју не знају, и злоба коју чине мени нека дође њима, и сакруши их Твојом силом, и неће моћи постојати, и мишицом силе Твоје расточи горде мисли срца њихова,³⁶ ,да се постиде и посраме сви који ми мисле зло'.³⁷ Јер Ти си нада моја и похвала, и Тобом, даваоче живота, оправдавам се, хвалећи и прослављајући пресвето Твоје име."

И када је дошао са својим војницима до места званога Жича, где се нариче дом Спасов велика архиепископија српска, и ту се поклони икони Владике свију Бога и пречисте Богоматере, из дубине срдачне зовући и молећи Му се за своју помоћ.

А оне предречене многе силе сујемудрога краља угарскога, послане на овога благочастивога и на државу отачаства његова, када чуше да ваистину долази господин краљ и како греде против њих, хотећи да се бори са њима, они се сви у један час сметоше, и сва њихова мудрост ишчезе, и не беше ниједнога од њих, који би могао коју реч рећи на њихову корист, но су сви били у недоумици и јавише се као мртви. А Господ "који живи на небесима проговори к њима гневом својим и јарошћу својом смете их",³⁸ и у великом ужасу и обузети страхом, почеше говорити један другоме: "О тешко нама, јер дође време наше погибли." И пошто је настала међу њима велика пометеност и узбуна, нападе на њих страх и трепет,³⁹ и почеше бежати гоњени гневом јарости Господње, мислећи да страдају у великом рату. А анђео Господњи гоњаше их, и сами међу собом скончаваху се бежећи. И када су дошли на реку звану Саву, и ту не имајући никакве спреме, на којој би могли прећи такву реку, и не знајући пристаништа куда ће испловити, почеше улазити у њу заједно. И Господ подиже руку на њих да их уништи, и вода их потопи, а мало од њих се избави од такове љуте смрти, и у један час сви постадоше празни, и у тај дан погибоше све њихове мисли.⁴⁰

А овај христољубиви краљ Стефан, не знајући за ово дело које му се догодило Божјом помоћу, како Бог учини непријатељима његовим многе скрби и зла, но када је ишао њима у сретање, и у тај час дошавши јавише му говорећи:

"Нека је знано славном ти краљевству, да оне многе силе, које су дошле на отачаство твоје, све побеђени гневом Господњим скончаше."

Господин краљ чувши ово, и отворивши своја богохвална уста благодарећи Бога свију, богохвалну песму са Давидом запева, говорећи:

" ,Велики је Господ наш, и велика је крепост његова, и разуму његову нема мере';⁴¹ и ,Ко је бог велики као Бог наш? Ти си Бог једини који чиниш чудеса';⁴² и ,Господ је просвећење моје и Спаситељ мој, од кога ћу се убојати.'⁴³ И ,К Теби, Господе, узазваћу, и к Богу мојему помолићу се; јер ме услиша и помилова',⁴⁴ и ,Избави душу моју од смрти, и очи моје од суза, и ноге моје од попузнућа';⁴⁵ ,Јер моћ моја и уточиште си Ти.'⁴⁶ ,Када се овн скупљаху заједно против мене, и савећаше се да узму душу моју, а ја се уздах на Те, и Ти си уточиште моје од скрби која ме држи и заштитник мој у време скрби';⁴⁷ јер мишицом силе Твоје разагна непријатеље моје, и Ти, Господе, помогао си ми и утешио си ме."⁴⁸

И после овога благочастиви краљ уставши са силама својим оде у околне пределе државе своје, и њих утврдивши и уразумивши како је на сву вољу његову и хтење, и помоћу Божјом добро прославивши се над свима својим непријатељима, и опет се врати ка престолу својему. Јер Бог неисказана чудеса дивне милости своје јави овоме верноме слузи својему, већма прослављајући га великим чудотворењем.

Историја / Људи / Духовност / Храмови / Уметност / Везе
Насловна / Промена писма

Пећка патријаршија, Митрополија црногорско-приморска и ТИА Јанус се захваљују свим институцијама и појединцима који су помогли прављење овог сајта и електронске библиотеке.

© 2001. Ауторска права на појединачне елементе сајта задржавају њихови аутори и власници, а на целину ТИА Јанус. Умножавање материјала без дозволе није дозвољено.

Препоручене
везе