DRINA

TEKSTOVI PJESAMA NA ALBUMU

Se navali Šar planina [ovčarska pesma, područje Šar-planine, Stara Srbija, 2:33]
Soko pije voda na Vardarot [Makedonija, 2:06]
Red se redat kočanski sejmeni [Makedonija, 1:54]
Gusta mi magla padnala [Kosovo, 1: 57]
Zamuči se Božja majka [božićna pesma, selo Vukmanovo, Jugoistočna Srbija, 2:59]
Problejalo mlado jagnje [čobanska pesma na bas, selo Lasovo, okolina Zaječara, istočna Srbija, prema pevanju Bokana Stankovića, 3:31]
Tupan mi tupa u selo [Uskršnja (Veligdenska) pesma na bas, selo Vidrovac, okolina Negotina, severoistočna Srbija, 1:58]
Poranile dve devojke mlade [žetelačka pesma na bas, selo Seselac, istočna Srbija, 2:38]
Bela vilo na tebe mi krivo [na bas, selo Milatovac, Homolje, istočna Srbija, prema pevanju Svetlane Stević, 1:55]
Oj, jabuko zeleniko [starinska svadbena pesma, selo Gračanica, Kosovo, 3:38]
Ozren goro, povi brdu grane [pesma na svatovski glas, područje Ozren planine, istočna Bosna, 2:56]
Drinu vodu zatrovale vile [kantalica, selo Culine, srpsko Podrinje, 1:04]
Kad se sejo udamo ja i ti [kantalica,selo Donja Pilica, bosansko Podrinje, 1:23]
Zaspala Joka Bogutovka [na glas, selo Rastošnica, bosansko Podrinje, 2:05]
Što Morava mutna teče [kantalica, selo Donja Badanja, Jadar, srpsko Podrinje, 1:18]
Stojna moma brazdu kopa [kopačka, selo Gračanica, Kosovo, 2:01]
Krajiška kontra [pjevanje u kolu, Potkozarje, Bosanska Krajina, 3:31]
Nema raja bez rodnoga kraja [na bas, Kninska Krajina, 2:09]
Gde si bilo jare moje [čobanska pesma, Vranje, jugoistočna Srbija, prema pevanju Maje Ivanović, 3:40]
Drino vodo, žubora ti tvoga [tradicionalna/Drina, krajiško ojkanje, Kninska Krajina, 1:34]

Impresum

Svetlana Spajić (vodeći glas i nasamo) i Minja Nikolić (prateći glas).
Snimano u studiju Borisa Kovača u Bukovcu, od 12. do 14. februara 2000. osim numera 14 i 15, snimljenih u Loznici, novembar 1999.
Ton majstor: Mare Vukmanović
Producent: Boris Kovač
Mastering: Vladimir Žeželj
Fotografija: Miroslav Zaklan (Drina) i Milinko Stefanović
Šminka: Nataša Bošković
Dizajn: Rade Tovladijac i Zoran Tucić
Tekst na srpskom i engleskom i prevod: Svetlana Spajić
Svetlana zahvaljuje: ocu Radovanu i majci Mileni, sestri Ani, svom Goranu, ocu Jovanu (Ćulibrku), Maksu i Bojani, Miroslavu, Zokiju, Milinku, Radetu, Tucku, Peđi, sestri Miri, Darku, Goranki, Drašku, Jeleni, ocu Bogoljubu i Anastasiji, Ivanu, Nataši, Slađi, Ljubiši i Ruži
Minja zahvaljuje: Nataši

Žubor nebeskog očinstva
[jeromonah Jovan Ćulibrk]

A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožednjeti dovijeka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život vječni. (Jovan, IV, 14)

Vođen iz Antiohije u Rim, a prije nego što će proći preko Srbije, Sv. Ignjatije Bogonosac, moleći Crkvu da ga ne sprječava da izađe pred lavove, u trenutku nam otkriva istinsko biće ove vode, obećane Samarjanki Fotini: "Ja sam svoj eros razapeo Hrista radi i u meni izvor žubori: nazad Ocu!"

Hristos – žubor i melodija, "savršena Ikona" koja se istače iz sveplodne Tišine "savršenog Oca".

Hristogram urezan na srcu sve je što nam je od Sv. Ignjatija ostalo u Koloseumu; srpska krv kojom isto carstvo vijekovima zaliva svoj zamišljeni limes, u "Drini" žubori istim pojem.

Jeromonah Jovan (Ćulibrk)
Pećka patrijaršija
Veliki ponedeljak, Ljeta Gospodnjeg 2000.

Pesme

Se navali Šar planina
[ovčarska pesma, područje Šar-planine, Stara Srbija, 2:33]

Se navali Šar planina,
Ni potvati tri ovčara,
Tri ovčara, tri čobana.
Prvi ovčar i se moli:
"Aj, pušti me Šar planino,
Imam žena ke me žali."
Vtori ovčar i se moli:
"Aj, pušti me Šar planino,
Imam sestra ke me žali.""
Treti ovčar i se moli:
"Aj, pušti me Šar planino,
Imam majka ke me žali."
Žena žali, žena žali
Šest nedeli, šest ražali,
Sestra žali do godina.
Majka žali dug do veka,
Majka žali dug do groba.

(Se navali, se navali Šar planina
ajde, se navali, se navali Šar planina.

Ni potvati, ni potvati tri ovčara,
ajde, tri ovčara, tri ovčara, tri čobana.)

Soko pije voda na Vardarot
[Makedonija, 2:06]

More, soko pije voda na Vardarot.
More bre, sokole, ti junačko pile,
More ne mi vide junak da pomine.
Junak da pomine s devet luti rani,
S devet luti rani, site kuršumliji.
A deseta rana so nož probodena.

(More, soko pije voda na Vardarot
more, soko pije voda na Vardarot
Jane, Janele belo grlo
Jane, Janele krotko jagne.

More bre, sokole, ti junačko pile
more, ne mi vide junak da pomine
Jane, Janele belo grlo
Jane, Janele krotko jagne.)

Red se redat kočanski sejmeni
[Makedonija, 1:54]

Red se redat kočanski sejmeni,
Ke mi odat pokraj Kriva Reka,
Ke go barat Iljo aramija.
Ne mi bilo Iljo pokraj Kriva Reka,
Tud mi bilo Iljo vo Soluna grada,
Vo ladna meana, go služila moma Makedonka.

(Ajde, red se redat, male,
ajde, red se redat
kočanski sejmeni, mila mamo,
kočanski sejmeni.)

Gusta mi magla padnala
[Kosovo, 1: 57]

Gusta mi magla padnala,
Na toj mi ravno Kosovo.
Ništa se živo ne vidi,
Do jedno drvo visoko.
Pod njim mi sedi terzijče,
Oni mi šijev jeleče.
Kol'ko su zvezde na nebo,
Tol'ko su šarke na njega.

(Gusta mi magla padnala, more,
gusta mi magla padnala.)

Zamuči se Božja majka
[božićna pesma, selo Vukmanovo, Jugoistočna Srbija, 2:59]

Zamuči se Božja Majka,
Od Ignjata do Badnjaka,
Pa si rodi Božja Majka,
Mladog Boga i Božića.
Kuma kumi Božja Majka,
Kuma kumi Kum Jovana,
Sveta Petka crkvu mete,
Na sred nebo među magle.
Zapojaše devet popa,
Zapojaše devet đaka,
Zapojaše sve vladike,
I dvanajest kaluđera.
Dočula gi Božja Majka,
Pa je tijo govorila:
"Stani goro, stani vodo,
Da slušamo kako poju."
Stanu gora, stanu voda,
Trepetljika ne stanula.
Proklela ju Božja Majka:
"Ej, dabogda trepetljiko!
Što ne slušaš devet popa,
Što ne slušaš devet đaka,
Što ne slušaš sve vladike,
i dvanajest kaluđera."
Svako drvo cvet da cveta,
Cvet da cveta, rod da rodi.
Trepetljika da procveta,
Da procveta, rod da nema."
Svako drvo cvet cavtelo,
Cvet cavtelo, rod rodilo.
Trepetljika procavtela,
Procavtela, rod nemala.

Problejalo mlado jagnje
[čobanska pesma na bas, selo Lasovo, okolina Zaječara, istočna Srbija, prema pevanju Bokana Stankovića, 3:31]

Problejalo mlado jagnje,
A drugo ga pituvalo:
"Zašto blejiš mlado jagnje?
Šta je tebi dodijalo?"
"Dok mi ovčar bećar beše,
Dotle meni dobro beše.
Po livade travu pasem,
Po potoci vodu pijem,
Po planine plan plandujem.
Sad se bećar oženio,
Po bunjišta travu pasem,
Po korita vodu pijem,
Pod čandije plan plandujem.
To je meni dodijalo."

(Problejalo mlado jagnje,
problejalo mlado jagnje.)

Tupan mi tupa u selo
[Uskršnja (Veligdenska) pesma na bas, selo Vidrovac, okolina Negotina, severoistočna Srbija, 1:58]

Tupan mi tupa u selo,
Na sami danak Veligdan.
Todora kolo vođaše,
Na sami danak Veligdan.
Dunuše vile vetrovi,
Todore oči zapraše.
Todora Boga moljaše:
" Nemojte vile vetrovi."

(Tupan mi tupa u selo, male,
tupan mi tupa u selo.)

Poranile dve devojke mlade
[žetelačka pesma na bas, selo Seselac, istočna Srbija, 2:38]

Poranile dve devojke mlade,
U Nedelju žito da dorade.
Otac kosi, a devojke vežu,
Nad njima se oblaci rastežu.
Sinu munja iz mutna oblaka,
Pa grom pade među devojaka.
Milku ubi, a Jelicu rani,
Popadaše po zelenoj travi.

(Poranile dve devojke mlade,
poranile dve devojke mlade.)

Bela vilo na tebe mi krivo
[na bas, selo Milatovac, Homolje, istočna Srbija, prema pevanju Svetlane Stević, 1:55]

Bela vilo, na tebe mi krivo
Što ne javiš da l' je roblje živo?
" Živo, živo, al' ne mož' da dođe,
Širok Dunav ne može da prođe."
Kose reži pa veži brodove,
Pa prevedi te naše robove.
"Ja sam noćas do lagera bila,
Na lagera vrata otvorila."

Oj, jabuko zeleniko
[starinska svadbena pesma, selo Gračanica, Kosovo, 3:38]

Oj, jabuko zeleniko,
Što si nikla na sred sela,
Što si tol'ko rod rodila,
Na tri grane dve jabuke,
Na toj trećoj soko stoji,
Soko stoji zulum gleda,
Kako mlado konja kuje,
Em ga kuje, em ga kune:
"Dor dorija pust ostao."

(Oj, jabuko, mori, zeleniko,
ej, more, oj jabuko, mori, zeleniko.)

Ozren goro, povi brdu grane
[pesma na svatovski glas, područje Ozren planine, istočna Bosna, 2:56]

Ozren goro, povi brdu grane,
Da provedem kićene svatove.

Gorom idu kićeni svatovi,
Gorom idu, gorom pocikuju.

Pitala ji zelena gorica:
"Kud idete kićeni svatovi?"

"S brda na brdo, zelena jagodo."

(Ozren goro, Ozren goro,
povi brdu grane,
da provedem, da provedem,
kićene svatove,
oj kićene svatove, joj, ja, oj, joj, ja, vej!)

Drinu vodu zatrovale vile
[kantalica, selo Culine, srpsko Podrinje, 1:04]

Jesam li ti govorila mile,
Da ne piješ ladne vode Drine,
Drinu vodu zatrovale vile,
Pa se bojim i tebe će, mile.

(Jesam li ti govorila, mile,
jesam li ti, jesam li ti,
govorila mile, da ne piješ,
da ne piješ, ladne vode Drine,
da ne piješ, da ne piješ.)

Kad se sejo udamo ja i ti
[kantalica,selo Donja Pilica, bosansko Podrinje, 1:23]

Kad se sejo udamo ja i ti,
S kime ćemo majku ostaviti?

Idem šorom vijem se ko jela,
Pitaju me iz koga sam sela.

Što pitate, što morate znati,
Kad se neću na jesen udati.

Ja ljubavim al' se ne poznaje,
Vjeran mile pa me ne odaje.

(Kad se sejo udamo ja i ti,
s kime ćemo majku ostaviti,
s kime ćemo majku ostaviti,
kad se sejo udamo ja i ti,
s kime ćemo majku ostaviti.)

Zaspala Joka Bogutovka
[na glas, selo Rastošnica, bosansko Podrinje, 2:05]

Zaspala Joka Bogutovka.
Budi je Jovo Bogutovo.

(Zaspala, oj, Joka Bogutovka, oj,
Zaspala, Jova, Jovina, Jela, Jelina, oj,
Joka Bogutovka, i.)

Što Morava mutna teče
[kantalica, selo Donja Badanja, Jadar, srpsko Podrinje, 1:18]

Što Morava mutna teče,
Mutna teče svako veče,
Jel' katani konje poje,
Il' kralj Milan s vojskom ide?
Nit' katani konje poje,
Nit' kralj Milan s vojskom ide,
Kupale se dvije seje,
Olivera i Todora.
Olivera isplivala,
A Todora utonula:
"Olivera, sejo mila,
Idi kući kaži nani:
Toša ti se udomila,
Studen kamen đuvegija,
Dva bedena dva đevera,
Dve vrbice jetrovice,
Dve ribice zaovice,
Sitan pesak svi svatovi."

Stojna moma brazdu kopa
[kopačka, selo Gračanica, Kosovo, 2:01]

Stojna moma brazdu kopa,
Brazdu kopa, vodu vadi,
Vodu vadi, cveće sadi.
Gde kopala, tu zaspala,
Zasadila struk bosiljak.
Struk bosiljak uvenuće,
Stojna moma nikad neće.

(Stojna moma brazdu kopa, dado,
Stojna moma brazdu kopa.)

Krajiška kontra
[pjevanje u kolu, Potkozarje, Bosanska Krajina, 3:31]

Oj djevojko, draga dušo moja!

Grlo moje k'o tambura jeca
Jedva čekam neđelju i sveca.

Kad zapjevam ovako malena
Potekla bi suza iz kamena.

Kad zapjevam ovako s visine
Ravnaju se brda i doline.

Mi smo seje ispod Kozarice
Đe ne rađa majka izdajice.

Pjevaj sejo tamo ja ću ‘vamo
Pjevaćemo i kad se udamo.

(Oj djevojko, draga dušo moja, oj djevojko
oj djevojko, draga dušo moja, oj djevojko.

Grlo moje, grlo moje, k'o tambura jeca,
Grlo moje, grlo moje, k'o tambura jeca.
Jedva čekam, jedva čekam, neđelju i sveca
Jedva čekam, jedva čekam, neđelju i sveca.)

Nema raja bez rodnoga kraja
[na bas, Kninska Krajina, 2:09]

Nema raja bez rodnoga kraja.
Nema prela, nema običaja.
Nema pjesme da zapjeva neko,
Stare majke, ona je daleko.
Aoj, moje njive i livade,
Na ognjištu srce mi ostade.

(Nema raja bez rodnoga kraja,
bez rodnoga kraja.)

Gde si bilo jare moje
[čobanska pesma, Vranje, jugoistočna Srbija, prema pevanju Maje Ivanović, 3:40]

Gde si bilo, jare moje,
Gde si bilo, dušo more?
"U planinu, gazdo more,
U planinu, dušo more."
Koj te čuva, jare moje,
Koj te čuva, dušo more?
"Svi čobani, gazdo more,
Svi čobani, dušo more,
Svi čobani planinari."
Koj te bije jare moje,
Koj te bije dušo more?
"Svi čobani, gazdo more,
Svi čobani, dušo more,
Svi čobani planinari."
Kako plačeš, jare moje,
Kako plačeš, dušo more?
"Keker-beker, gazdo more,
Keker-beker, dušo more."

(Gde si bilo jare moje,
gde si bilo, dušo more,
gde si bilo jare moje.)

Drino vodo, žubora ti tvoga
[tradicionalna/Drina, krajiško ojkanje, Kninska Krajina, 1:34]

Oj, Drino vodo, žubora ti tvoga,
Nemoj biti međa roda moga.

Oj, nemoj Drino braću rastavljati,
Molimo te kao dijete mati.

Oj, nek nas vjera kroz vjekove spaja,
Voda tvoja nek nas ne razdvaja.

Drina o Drini

Tekst za časopis Pro Musica

Vokalni duet Drina su Svetlana Spajić i Minja Nikolić. Osim tradicionalnih pesama iz svih krajeva gde žive ili su živeli Srbi, pevaju i pesme drugih balkanskih naroda.

Iako različitog muzičkog ukusa kad je savremena muzika u pitanju, na polju tradicionalne pesme dve pevačice se vrlo dobro razumeju. Obe poseduju i ranije pevačko iskustvo. Svetlana Spajić se tradicionalnim pevanjem bavi od 1993., a Minja Nikolić se, osim u Drini, ogleda i u džezu, između ostalog vodi i ženski džez kvartet The Four.

Svetlana: "Želela bih da u svetu srpske pesme postanem ličnost, a ne reproduktivac. To je i putokaz za Drinu. Cilj nam je da očuvamo autentičnost pesme, ali i autentičnost svog izraza. Mirenje ovo dvoje upravo i jeste tradicija, organsko, ponovno stvaranje onoga što je primljeno i što se predaje dalje. Naša tradicionalna pesma i svirka, kao i svakog drugog naroda, predstavlja zaokruženu, celovitu formu, koja ima svoje zakonitosti i obrasce. Ako uspete da savladate obrasce tog sistema, vi imate priliku da se iz reproduktivca pretvorite u tradicionalnog umetnika, i samim tim postanete karika u tom dugom nizu stvaralaca. Sve što vam treba, već je osmišljeno i dovršeno za vas. Na vama je samo da pronađete svoj izraz u okviru već postojećih. Mislim da je pravi način rada življenje sa tradicionalnom muzikom - svakodnevno slušanje i upijanje. Tako, vremenom, dolazi do napretka: u određenom stilu pevanja, u samom izrazu, u improvizaciji. Drina verovatno ne peva sve pesme iz različitih krajeva podjednako dobro, ali cilj je da idemo što šire i da sa određenim kvalitetom predstavimo sve srpske krajeve. Pevanje bugarskih ili grčkih pesama mi pomaže da još bolje razvijem tehniku pevanja i da oštrije uočim šta je ono što našu pesmu čini našom.

Za tradicionalnu muziku, izrazi kao što su "primitivno" ili "sirovo" su potpuno apsurdni i zlonamerni, a upravo na takav način se odnosilo prema našoj tradiciji, naročito u proteklih 50 godina. Nažalost, ni danas institucije ovog naroda ne pokazuju spremnost i volju da se ozbiljnije posvete vraćanju naše muzike u život, tako da su oni koji se interesuju za tradicionalno pevanje (ili sviranje) uglavnom prepušteni sami sebi i snalaze se kako znaju i umeju. Ako ima nečeg dobrog u tome, to je spontanost i neopterećenost akademizmom, i to može ponekad da izrodi nov kvalitet i svežinu. Međutim, dugoročno gledano, ovakav način rada ne može dovesti do istinske afirmacije naše, srpske muzike.

Danas je tradicionalna muzika veoma popularna u svetu, naročito na Zapadu, ali je problem što taj Zapad sve ono što je tradicionalna kultura drugih naroda tretira kao neku jednostavnu egzotiku i svodi, na primer, sve nas na Balkanu, ili u Aziji, sve te visoke civilizacije sa svojim viševekovnim nasleđem, religijom i kulturom, na jedan prosti i pomodni izraz: etno. Moramo se izboriti za to da naši kosovski napevi ili epske pesme uz gusle nikada ne budu etno.

// Projekat Rastko / Muzika //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]