ТЕКСТОВИ ПЈЕСАМА НА АЛБУМУ

Се навали Шар планина [овчарска песма, подручје Шар-планине, Стара Србија, 2:33]
Соко пије вода на Вардарот [Македонија, 2:06]
Ред се редат кочански сејмени [Македонија, 1:54]
Густа ми магла паднала [Косово, 1: 57]
Замучи се Божја мајка [божићна песма, село Вукманово, Југоисточна Србија, 2:59]
Проблејало младо јагње [чобанска песма на бас, село Ласово, околина Зајечара, источна Србија, према певању Бокана Станковића, 3:31]
Тупан ми тупа у село [Ускршња (Велигденска) песма на бас, село Видровац, околина Неготина, североисточна Србија, 1:58]
Пораниле две девојке младе [жетелачка песма на бас, село Сеселац, источна Србија, 2:38]
Бела вило на тебе ми криво [на бас, село Милатовац, Хомоље, источна Србија, према певању Светлане Стевић, 1:55]
Ој, јабуко зеленико [старинска свадбена песма, село Грачаница, Косово, 3:38]
Озрен горо, пови брду гране [песма на сватовски глас, подручје Озрен планине, источна Босна, 2:56]
Дрину воду затровале виле [канталица, село Цулине, српско Подриње, 1:04]
Кад се сејо удамо ја и ти [канталица,село Доња Пилица, босанско Подриње, 1:23]
Заспала Јока Богутовка [на глас, село Растошница, босанско Подриње, 2:05]
Што Морава мутна тече [канталица, село Доња Бадања, Јадар, српско Подриње, 1:18]
Стојна мома бразду копа [копачка, село Грачаница, Косово, 2:01]
Крајишка контра [пјевање у колу, Поткозарје, Босанска Крајина, 3:31]
Нема раја без роднога краја [на бас, Книнска Крајина, 2:09]
Где си било јаре моје [чобанска песма, Врање, југоисточна Србија, према певању Маје Ивановић, 3:40]
Дрино водо, жубора ти твога [традиционална/Дрина, крајишко ојкање, Книнска Крајина, 1:34]

Импресум

Светлана Спајић (водећи глас и насамо) и Миња Николић (пратећи глас).
Снимано у студију Бориса Ковача у Буковцу, од 12. до 14. фебруара 2000. осим нумера 14 и 15, снимљених у Лозници, новембар 1999.
Тон мајстор: Маре Вукмановић
Продуцент: Борис Ковач
Мастеринг: Владимир Жежељ
Фотографија: Мирослав Заклан (Дрина) и Милинко Стефановић
Шминка: Наташа Бошковић
Дизајн: Раде Товладијац и Зоран Туцић
Текст на српском и енглеском и превод: Светлана Спајић
Светлана захваљује: оцу Радовану и мајци Милени, сестри Ани, свом Горану, оцу Јовану (Ћулибрку), Максу и Бојани, Мирославу, Зокију, Милинку, Радету, Туцку, Пеђи, сестри Мири, Дарку, Горанки, Драшку, Јелени, оцу Богољубу и Анастасији, Ивану, Наташи, Слађи, Љубиши и Ружи
Миња захваљује: Наташи

Жубор небеског очинства
[јеромонах Јован Ћулибрк]

А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни. (Јован, IV, 14)

Вођен из Антиохије у Рим, а прије него што ће проћи преко Србије, Св. Игњатије Богоносац, молећи Цркву да га не спрјечава да изађе пред лавове, у тренутку нам открива истинско биће ове воде, обећане Самарјанки Фотини: "Ја сам свој ерос разапео Христа ради и у мени извор жубори: назад Оцу!"

Христос – жубор и мелодија, "савршена Икона" која се истаче из свеплодне Тишине "савршеног Оца".

Христограм урезан на срцу све је што нам је од Св. Игњатија остало у Колосеуму; српска крв којом исто царство вијековима залива свој замишљени лимес, у "Дрини" жубори истим појем.

Јеромонах Јован (Ћулибрк)
Пећка патријаршија
Велики понедељак, Љета Господњег 2000.

Песме

Се навали Шар планина
[овчарска песма, подручје Шар-планине, Стара Србија, 2:33]

Се навали Шар планина,
Ни потвати три овчара,
Три овчара, три чобана.
Први овчар и се моли:
"Ај, пушти ме Шар планино,
Имам жена ке ме жали."
Втори овчар и се моли:
"Ај, пушти ме Шар планино,
Имам сестра ке ме жали.""
Трети овчар и се моли:
"Ај, пушти ме Шар планино,
Имам мајка ке ме жали."
Жена жали, жена жали
Шест недели, шест ражали,
Сестра жали до година.
Мајка жали дуг до века,
Мајка жали дуг до гроба.

(Се навали, се навали Шар планина
ајде, се навали, се навали Шар планина.

Ни потвати, ни потвати три овчара,
ајде, три овчара, три овчара, три чобана.)

Соко пије вода на Вардарот
[Македонија, 2:06]

Море, соко пије вода на Вардарот.
Море бре, соколе, ти јуначко пиле,
Море не ми виде јунак да помине.
Јунак да помине с девет лути рани,
С девет лути рани, сите куршумлији.
А десета рана со нож прободена.

(Море, соко пије вода на Вардарот
море, соко пије вода на Вардарот
Јане, Јанеле бело грло
Јане, Јанеле кротко јагне.

Море бре, соколе, ти јуначко пиле
море, не ми виде јунак да помине
Јане, Јанеле бело грло
Јане, Јанеле кротко јагне.)

Ред се редат кочански сејмени
[Македонија, 1:54]

Ред се редат кочански сејмени,
Ке ми одат покрај Крива Река,
Ке го барат Иљо арамија.
Не ми било Иљо покрај Крива Река,
Туд ми било Иљо во Солуна града,
Во ладна меана, го служила мома Македонка.

(Ајде, ред се редат, мале,
ајде, ред се редат
кочански сејмени, мила мамо,
кочански сејмени.)

Густа ми магла паднала
[Косово, 1: 57]

Густа ми магла паднала,
На тој ми равно Косово.
Ништа се живо не види,
До једно дрво високо.
Под њим ми седи терзијче,
Они ми шијев јелече.
Кол'ко су звезде на небо,
Тол'ко су шарке на њега.

(Густа ми магла паднала, море,
густа ми магла паднала.)

Замучи се Божја мајка
[божићна песма, село Вукманово, Југоисточна Србија, 2:59]

Замучи се Божја Мајка,
Од Игњата до Бадњака,
Па си роди Божја Мајка,
Младог Бога и Божића.
Кума куми Божја Мајка,
Кума куми Кум Јована,
Света Петка цркву мете,
На сред небо међу магле.
Запојаше девет попа,
Запојаше девет ђака,
Запојаше све владике,
И дванајест калуђера.
Дочула ги Божја Мајка,
Па је тијо говорила:
"Стани горо, стани водо,
Да слушамо како поју."
Стану гора, стану вода,
Трепетљика не станула.
Проклела ју Божја Мајка:
"Еј, дабогда трепетљико!
Што не слушаш девет попа,
Што не слушаш девет ђака,
Што не слушаш све владике,
и дванајест калуђера."
Свако дрво цвет да цвета,
Цвет да цвета, род да роди.
Трепетљика да процвета,
Да процвета, род да нема."
Свако дрво цвет цавтело,
Цвет цавтело, род родило.
Трепетљика процавтела,
Процавтела, род немала.

Проблејало младо јагње
[чобанска песма на бас, село Ласово, околина Зајечара, источна Србија, према певању Бокана Станковића, 3:31]

Проблејало младо јагње,
А друго га питувало:
"Зашто блејиш младо јагње?
Шта је теби додијало?"
"Док ми овчар бећар беше,
Дотле мени добро беше.
По ливаде траву пасем,
По потоци воду пијем,
По планине план пландујем.
Сад се бећар оженио,
По буњишта траву пасем,
По корита воду пијем,
Под чандије план пландујем.
То је мени додијало."

(Проблејало младо јагње,
проблејало младо јагње.)

Тупан ми тупа у село
[Ускршња (Велигденска) песма на бас, село Видровац, околина Неготина, североисточна Србија, 1:58]

Тупан ми тупа у село,
На сами данак Велигдан.
Тодора коло вођаше,
На сами данак Велигдан.
Дунуше виле ветрови,
Тодоре очи запраше.
Тодора Бога мољаше:
" Немојте виле ветрови."

(Тупан ми тупа у село, мале,
тупан ми тупа у село.)

Пораниле две девојке младе
[жетелачка песма на бас, село Сеселац, источна Србија, 2:38]

Пораниле две девојке младе,
У Недељу жито да дораде.
Отац коси, а девојке вежу,
Над њима се облаци растежу.
Сину муња из мутна облака,
Па гром паде међу девојака.
Милку уби, а Јелицу рани,
Попадаше по зеленој трави.

(Пораниле две девојке младе,
пораниле две девојке младе.)

Бела вило на тебе ми криво
[на бас, село Милатовац, Хомоље, источна Србија, према певању Светлане Стевић, 1:55]

Бела вило, на тебе ми криво
Што не јавиш да л' је робље живо?
" Живо, живо, ал' не мож' да дође,
Широк Дунав не може да прође."
Косе режи па вежи бродове,
Па преведи те наше робове.
"Ја сам ноћас до лагера била,
На лагера врата отворила."

Ој, јабуко зеленико
[старинска свадбена песма, село Грачаница, Косово, 3:38]

Ој, јабуко зеленико,
Што си никла на сред села,
Што си тол'ко род родила,
На три гране две јабуке,
На тој трећој соко стоји,
Соко стоји зулум гледа,
Како младо коња кује,
Ем га кује, ем га куне:
"Дор дорија пуст остао."

(Ој, јабуко, мори, зеленико,
еј, море, ој јабуко, мори, зеленико.)

Озрен горо, пови брду гране
[песма на сватовски глас, подручје Озрен планине, источна Босна, 2:56]

Озрен горо, пови брду гране,
Да проведем кићене сватове.

Гором иду кићени сватови,
Гором иду, гором поцикују.

Питала ји зелена горица:
"Куд идете кићени сватови?"

"С брда на брдо, зелена јагодо."

(Озрен горо, Озрен горо,
пови брду гране,
да проведем, да проведем,
кићене сватове,
ој кићене сватове, јој, ја, ој, јој, ја, веј!)

Дрину воду затровале виле
[канталица, село Цулине, српско Подриње, 1:04]

Јесам ли ти говорила миле,
Да не пијеш ладне воде Дрине,
Дрину воду затровале виле,
Па се бојим и тебе ће, миле.

(Јесам ли ти говорила, миле,
јесам ли ти, јесам ли ти,
говорила миле, да не пијеш,
да не пијеш, ладне воде Дрине,
да не пијеш, да не пијеш.)

Кад се сејо удамо ја и ти
[канталица,село Доња Пилица, босанско Подриње, 1:23]

Кад се сејо удамо ја и ти,
С киме ћемо мајку оставити?

Идем шором вијем се ко јела,
Питају ме из кога сам села.

Што питате, што морате знати,
Кад се нећу на јесен удати.

Ја љубавим ал' се не познаје,
Вјеран миле па ме не одаје.

(Кад се сејо удамо ја и ти,
с киме ћемо мајку оставити,
с киме ћемо мајку оставити,
кад се сејо удамо ја и ти,
с киме ћемо мајку оставити.)

Заспала Јока Богутовка
[на глас, село Растошница, босанско Подриње, 2:05]

Заспала Јока Богутовка.
Буди је Јово Богутово.

(Заспала, ој, Јока Богутовка, ој,
Заспала, Јова, Јовина, Јела, Јелина, ој,
Јока Богутовка, и.)

Што Морава мутна тече
[канталица, село Доња Бадања, Јадар, српско Подриње, 1:18]

Што Морава мутна тече,
Мутна тече свако вече,
Јел' катани коње поје,
Ил' краљ Милан с војском иде?
Нит' катани коње поје,
Нит' краљ Милан с војском иде,
Купале се двије сеје,
Оливера и Тодора.
Оливера испливала,
А Тодора утонула:
"Оливера, сејо мила,
Иди кући кажи нани:
Тоша ти се удомила,
Студен камен ђувегија,
Два бедена два ђевера,
Две врбице јетровице,
Две рибице заовице,
Ситан песак сви сватови."

Стојна мома бразду копа
[копачка, село Грачаница, Косово, 2:01]

Стојна мома бразду копа,
Бразду копа, воду вади,
Воду вади, цвеће сади.
Где копала, ту заспала,
Засадила струк босиљак.
Струк босиљак увенуће,
Стојна мома никад неће.

(Стојна мома бразду копа, дадо,
Стојна мома бразду копа.)

Крајишка контра
[пјевање у колу, Поткозарје, Босанска Крајина, 3:31]

Ој дјевојко, драга душо моја!

Грло моје к'о тамбура јеца
Једва чекам неђељу и свеца.

Кад запјевам овако малена
Потекла би суза из камена.

Кад запјевам овако с висине
Равнају се брда и долине.

Ми смо сеје испод Козарице
Ђе не рађа мајка издајице.

Пјевај сејо тамо ја ћу ‘вамо
Пјеваћемо и кад се удамо.

(Ој дјевојко, драга душо моја, ој дјевојко
ој дјевојко, драга душо моја, ој дјевојко.

Грло моје, грло моје, к'о тамбура јеца,
Грло моје, грло моје, к'о тамбура јеца.
Једва чекам, једва чекам, неђељу и свеца
Једва чекам, једва чекам, неђељу и свеца.)

Нема раја без роднога краја
[на бас, Книнска Крајина, 2:09]

Нема раја без роднога краја.
Нема прела, нема обичаја.
Нема пјесме да запјева неко,
Старе мајке, она је далеко.
Аој, моје њиве и ливаде,
На огњишту срце ми остаде.

(Нема раја без роднога краја,
без роднога краја.)

Где си било јаре моје
[чобанска песма, Врање, југоисточна Србија, према певању Маје Ивановић, 3:40]

Где си било, јаре моје,
Где си било, душо море?
"У планину, газдо море,
У планину, душо море."
Кој те чува, јаре моје,
Кој те чува, душо море?
"Сви чобани, газдо море,
Сви чобани, душо море,
Сви чобани планинари."
Кој те бије јаре моје,
Кој те бије душо море?
"Сви чобани, газдо море,
Сви чобани, душо море,
Сви чобани планинари."
Како плачеш, јаре моје,
Како плачеш, душо море?
"Кекер-бекер, газдо море,
Кекер-бекер, душо море."

(Где си било јаре моје,
где си било, душо море,
где си било јаре моје.)

Дрино водо, жубора ти твога
[традиционална/Дрина, крајишко ојкање, Книнска Крајина, 1:34]

Ој, Дрино водо, жубора ти твога,
Немој бити међа рода мога.

Ој, немој Дрино браћу растављати,
Молимо те као дијете мати.

Ој, нек нас вјера кроз вјекове спаја,
Вода твоја нек нас не раздваја.

Дрина о Дрини

Текст за часопис Pro Musica

Вокални дует Дрина су Светлана Спајић и Миња Николић. Осим традиционалних песама из свих крајева где живе или су живели Срби, певају и песме других балканских народа.

Иако различитог музичког укуса кад је савремена музика у питању, на пољу традиционалне песме две певачице се врло добро разумеју. Обе поседују и раније певачко искуство. Светлана Спајић се традиционалним певањем бави од 1993., а Миња Николић се, осим у Дрини, огледа и у џезу, између осталог води и женски џез квартет The Four.

Светлана: "Желела бих да у свету српске песме постанем личност, а не репродуктивац. То је и путоказ за Дрину. Циљ нам је да очувамо аутентичност песме, али и аутентичност свог израза. Мирење ово двоје управо и јесте традиција, органско, поновно стварање онога што је примљено и што се предаје даље. Наша традиционална песма и свирка, као и сваког другог народа, представља заокружену, целовиту форму, која има своје законитости и обрасце. Ако успете да савладате обрасце тог система, ви имате прилику да се из репродуктивца претворите у традиционалног уметника, и самим тим постанете карика у том дугом низу стваралаца. Све што вам треба, већ је осмишљено и довршено за вас. На вама је само да пронађете свој израз у оквиру већ постојећих. Мислим да је прави начин рада живљење са традиционалном музиком - свакодневно слушање и упијање. Тако, временом, долази до напретка: у одређеном стилу певања, у самом изразу, у импровизацији. Дрина вероватно не пева све песме из различитих крајева подједнако добро, али циљ је да идемо што шире и да са одређеним квалитетом представимо све српске крајеве. Певање бугарских или грчких песама ми помаже да још боље развијем технику певања и да оштрије уочим шта је оно што нашу песму чини нашом.

За традиционалну музику, изрази као што су "примитивно" или "сирово" су потпуно апсурдни и злонамерни, а управо на такав начин се односило према нашој традицији, нарочито у протеклих 50 година. Нажалост, ни данас институције овог народа не показују спремност и вољу да се озбиљније посвете враћању наше музике у живот, тако да су они који се интересују за традиционално певање (или свирање) углавном препуштени сами себи и сналазе се како знају и умеју. Ако има нечег доброг у томе, то је спонтаност и неоптерећеност академизмом, и то може понекад да изроди нов квалитет и свежину. Међутим, дугорочно гледано, овакав начин рада не може довести до истинске афирмације наше, српске музике.

Данас је традиционална музика веома популарна у свету, нарочито на Западу, али је проблем што тај Запад све оно што је традиционална култура других народа третира као неку једноставну егзотику и своди, на пример, све нас на Балкану, или у Азији, све те високе цивилизације са својим вишевековним наслеђем, религијом и културом, на један прости и помодни израз: етно. Морамо се изборити за то да наши косовски напеви или епске песме уз гусле никада не буду етно.