Српски језик и писмо у XXI веку

1) Петиција коју су покренули професори Филолошког факултета у Београду поводом превода "Мајкрософтових" програма на српски језик
и
2) Саопштење за јавност о коришћењу ћирилице на рачунарима

Београд, новембар 2002.

Напомена "Пројекта Растко": Пошто је потписивање у току, број потписаних је већ увећан неколико пута. За потписивање петиције и најновије вести о петицији писати проф. Петру Буњаку на pbunjak@infosky.net

***

Подстакнути све живљом јавном расправом у вези са локализацијом производа америчке компаније „Microsoft", као и залагањима за већу заступљеност ћириличног писма у нашем јавном животу, што се нарочито односи на дигиталне технологије, одлучили смо да упознамо јавност са својим ставом.

Полазећи од чињенице да је српска језичка и културна традиција нераскидиво везана за ћирилично писмо, да је ћирилица у српском народу и држави одиграла пресудну улогу у процесима цивилизацијског, културног, религијског и националног формирања, те да је српска култура свој допринос европској и светској културној баштини у погледу писаних споменика и књижевности дала превасходно кроз ћирилично писмо, сматрамо да је ћирилица потврђен основ на коме треба градити профил српске културе у XXI веку, што у првом реду обухвата свет дигиталних технологија.

Иако се не залажемо за изопштавање српских културних добара насталих у XX и ранијим вековима на темељу латиничног писма, одговорно тврдимо да је српска варијанта ћирилице писмо које најпотпуније задовољава потребе српског језика, традиције и културе, како у односу на већ остварена дела, тако нарочито у односу на будуће подухвате. Инсистирање на концепту двоазбучности – при чему се, по правилу, предност даје латиници – по нашем мишљењу, не одговара како садашњем тренутку тако ни развојним потребама српског језика.

Меркантилистички и тржишни принципи, по којима су латинична решења економичнија и јефтинија од ћириличних, и без улажења у проверу истинитости, представљају потпуно неодржив основ за избор писма у технолошким решењима која улазе у широк друштвени оптицај и као таква могу у великој мери определити даљу судбину језика. Ово посебно важи у условима постигнуте технолошке равноправности ћириличног у односу на латинично писмо, што значи да ни аргументи техничке природе у корист латинице не представљају одговарајуће нити основано образложење за давање предности латиници или за одлагање примене ћириличних решења.

Употребу ћирилице као службеног и основног писма дефинишу и подржавају одговарајућа правна акта наше земље, па свако решење које не уважава овакво стање заправо стоји у непосредној супротности са њима. Државни органи Србије и/или СР Југославије који склапају споразуме са софтверским кућама – у овом случају, компанијом „Microsoft“ – треба да воде рачуна да се рад тих органа финансира од средстава пореских обвезника, чија се људска права, што укључује и право на сопствени језик и писмо, морају поштовати у потпуности. Како су људска права мањинских етничких и националних заједница заштићена посебним домаћим и међународним актима, сматрамо да и већинска етничка и језичка популација у нашој земљи – Срби – има право да све производе на свом језику купује и користи према сопственим језичким и правним стандардима.

Стога узимамо себи слободу да апелујемо на све стране које учествују у текућем процесу локализације производа компаније „Microsoft“ за потребе српског тржишта да, имајући у виду наведене аргументе, још једном преиспитају своја становишта и, уважавајући културне, цивилизацијске и правне норме које важе у овом друштву, али и међународно признат концепт очувања језичког и културног диверзитета, без одлагања донесу одлуку у корист ћириличног писма, јединог аутентичног алфабетског система српског језика.

С поштовањем,

(према редоследу потписивања)

1. др Петар Буњак, ванредни професор, Филолошки факултет, Београд
2. др Богољуб Станковић, редовни професор Филолошки факултет, Београд – председник Славистичког друштва Србије
3. Богдан Терзић, виши лектор у пензији, Филолошки факултет, Београд
4. Мирослав Топић, виши лектор, Филолошки факултет, Београд
5. др Љиљана Марковић, ванредни професор, Филолошки факултет, Београд
6. др Корнелија Ичин, доцент, Филолошки факултет, Београд
7. др Александар Терзић, редовни професор у пензији, Филолошки факултет, Београд
8. др Раде Божовић, редовни професор, Филолошки факултет, Београд
9. др Жељко Ђурић, ванредни професор, Филозофски факултет Универзитета Црне Горе, Никшић
10. Александар Васић, асистент-истраживач, Музиколошки институт САНУ
11. др Миодраг Сибиновић, редовни професор у пензији, Филолошки факултет, Београд
12. др Милан Узелац, редовни професор, Академија уметности, Универзитет у Новом Саду.
13. dr sci. med. Бранислав Филиповић, спец. психијатар, ванредни професор, Медицински факултет, Београд; Институт за анатомију, Београд
14. мр Саво Рашовић, лектор, Филозофски факултет Универзитета Црне Горе, Никшић
15. dr sci. med. Предраг Љ. Петровић, спец. радиолог-неурорадиолог, Дијагностички центар „Храм“
16. dr sci. med. Милан Андрејевић, редовни професор интерне медицине у пензији, Стоматолошки факултет, Београд
17. prim. dr Даниела М. Кривокапић, спец. анестезиолог – реаниматолог, субспец. клинички фармаколог – фармакотерапеут, Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица“
18. др Александар Б. Недељковић, професор енглеског у Десетој београдској гимназији, доктор књижевних наука

// Пројекат Растко / Филологија и лингвистика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ]