|
Српски
језик и писмо
у XXI веку
Уводне
напомене
Пошто су се стекли сви услови за културну, техничку и друштвену стандардизацију
употребе српског језика и писма у XXI веку, Национално
веће за српски језик и писмо, коалиција стотинак установа и
заједница основана 5. децембра 2002. (чији је члан и "Пројекат
Растко), предлаже свим заинтересованим заједницама да се упознају са
радом Националног већа и да потпишу Повеља
о српском језику и писму у XXI веку као темељ било какве будуће
стандардизације
Оснивањем ове посебне електронске библиотеке Српски језик и писмо
у XXI веку, "Пројекат Растко" представљаће документе који
ће у наредним годинама свима олакшати ове једноставне и изводљиве одлуке.
Од многобројних користи, посебно истичемо стабилизацију једног културног
модела, као и опуштање друштвене напетости. Такође истичемо лакоћу и
уштеде од стотина милиона евра које ће овим одлукама остварити српска
привреда и друштво у свом уклапању у глобалну цивилизацију већ у следећих
неколико година.
Све заинтересоване установе и заједнице молимо да се јаве
на адресу xxi@rastko.rs или
било којој другој од установа-чланица Националног већа, односно, да
на исте адресе пошаљу скенирани факсимил потписане повеље, као и да
приложе званично мишљење своје установе о овим питањима.
За
"Пројекат Растко"
Зоран Стефановић, председник
У Београду, 5. децембра 2002.
Најновије
вести
Недеља, 30. март 2003.
Субота, 29. март 2003.
Петак, 28. март 2003
Нови подухвати
Четвртак, 27. март 2003.
Среда, 26. март 2003. године
НАЦИОНАЛНО
ВЕЋЕ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО
Прва редовна конференција за штампу
Вукова задужбина, Београд
28. јануар 2003.
5-31. децембар 2002.
- АКАДЕМЦИ СЕ ОРГАНИЗОВАЛИ - Сви највећи факултети, студентске
организације и домови у Београду и Нишу организовали су током децембра
и јануара сакупљење петиције
"Нашег писма" са захтевом да српске верзије софтвера Мајкрософта
и других произвођача буду ћирилицом, као и да имају и ијекавску верзију.
Захваљујући "Академској иницијативи", организатору београдских
акција, имаћемо ускоро и фото-причу, као прилику да видимо атмосферу
са разних факултета.
- ДРЖАВА - Скупштина града Ниша
колективно пришла Удружењу "Ћирилица" и најавила бројне акције.
- ФАКУЛТЕТИ - Факултет организационих
наука (Београд 18. децембра 2002) и Правни
факултет (Београд, 23. децембра 2002) придружили су се и званично
осталим српским факултетима у захтеву да будуће српске верзије софтвера
морају да буду ћириличне. Погледајте
саопштење ФОН-а и саопштење
Правног факултета. ("Посебно излажемо да не постоје аргументи
за одузимање права коришћења матичног изворног писма, ћирилице."
- др Владимир Милић, декан Правног факултета)
- ОСНОВАНО "НАЦИОНАЛНО ВЕЋЕ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО"
- Веће је основано 5. децембра 2002, као званични заједнички орган кључних
институција дијаспоре, културе, цркве, академске заједнице, информатичке
струке и других слојева друштва, са циљем да се језичка стандардизација
српског културног простора изведе у следећим годинама на систематски
и стручан начин. Више детаља средином јануара 2003.
- МНОГО НОВОГ СОФТВЕРА НА СРПСКОМ - На сајту групе "Превод"
можете наћи све најновије посрбе популарног софтвера и то на ћирилици:
Total Commander (Windows Commander), The Bat!, Opera, WinRAR, WinISO,
Where Is It?, WGL Asistent, FlashGet v1.40. Ту су и UniRed, алати за
српски језик, списак ћириличних места на Мрежи итд.
- ГРУПА "НАШЕ ПИСМО" НАСТАВЉА МИСИЈУ - "Наше
писмо", стручна заједница која је покренула најновији талас
стандардизације и даље ради пуном паром. Са "папирним" потписима,
петиција је достигла око 12.000 потписника. Погледајте и остале њихове
новости.
- „МАЈКРОСОФТ
- ЈУГОСЛАВИЈА" ПРИЗНАЈЕ ДА МОЖЕ И ЋИРИЛИЦА...
- ПОЧЕЛО ЈАВНО ТЕСТИРАЊЕ СРПСКОГ OPENOFFICE-А - Захваљујући српској
заједници за Отворени Код и Linux (а нарочито господи Богдану Кецману,
Душану Ђорђевићу и Слободану Марковићу), као и кући ICTT, бесплaтни
пословни пакет OpenOffice 1.0.1 преведен је на српски језик и ћирилицом,
а радиће на платформама Windows, Linux и Solaris. Пакет се већ налази
у фази јавног тестирања и лекторисања. Званична
страна подухвата налази се на сајту београдске куће ICTT.
-
VOX POPULI - VOX DEI - Ево и резултата анкете "Какав
треба да буде српски Windows XP?" предузећа EutelNet.
Највећи број посетилаца (52.8%)
сматра да српски Windows XP мора да буде ћирилични,
док је 30.5% за латиничну верзију. Мањи проценат би желео да постоје
и ћирилична и латинична верзија које би се бирале у току рада (9.7%)
или инсталирања (6%).
- НАГРАДЕ - "Ћирилица.орг"
и "Пројекат Растко", сајтови који помажу описмењавање српског
Интернета, поново добили награде "YU
TOP 50 - 2002" угледног београдског магазина PC
Press, као два пројекта који спадају у 50 најбољих српских сајтова
за прошлу годину, по избору уредништва .
- НОВИ САВЕЗНИЦИ - Виртуелна
библиотечка мрежа Србије званично подржала циљеве подухвата "Српски
језик и писмо у XXI веку".
- ОГЛАСИЛИ СЕ... - Институт за српски језик САНУ (Београд) напокон
се оградио се од "Мајкрософта-Југославија" (и подржао захтеве
јавности за ћирилицу) - али не јавно, већ у писму упућеном Влади Републике
Србије. Политика,
20. децембар 2002.
- МАЈКРОСОФТ ПРИГРЛИО НОВОНОРВЕШКИ ЈЕЗИК - Софтверски гигант
Мајкрософт се сложио да преведе популаран софтверски пакет Офис на језик
за који веома мало људи зна да постоји. BBC,
1. јануар 2002. Српски
превод.
- ЋИРИЛИЦА ОБАВЕЗНО ПИСМО У РУСИЈИ - Председник Владимир Путин
у уторак је потписао закон којим ћирилица постаје обавезујуће писмо
за службене језике широм Русије, укључујући и регионе који користе друге
језике. Associated
Press, 12. децембар 2002. Српски
превод.
- МЕДИЈИ: Као свој главни интервју у броју 72 недељник за информатичко-комуникационе
технологије "Com" (Београд, 17. децембра 2002) објавио је
велики разговор са председником "Пројекта Растко", Зораном
Стефановићем, у којем је један део био посвећен и контроверзи око "Мајкрософта-Југославија"
и ћирилице. Ево
интегралнe верзије интервјуа.
- НОВИ САЈТОВИ НА ЋИРИЛИЦИ
3. децембар 2002.
У једном од
најефектнијих трендова на српском Интернету, неколико изузетно важних
сајтова почело је да прелази на ћирилицу или је потпуно већ
прешло. "Пројекат Растко" најсрдачније честита следећим
колегама на ефектном и правовременом уласку у српску културу XXI века:
Пошто је талас стандардизације и "уљуђивања"
српског Интернета тек почео, молимо вас да шаљете вести о оваквим подухватима
на адресу xxi@rastko.rs.
Легенда
- овај знак или оригинална насловна страна означавају да је реч о интегралном
електронском издању књиге.
-
интегрални чланак, краћа студија или појединачно дело.
- сажетак или опис дела.
Основно
образовање
Увод у славистику
1 - Предраг Пипер
Интегрална књига нашег познатог слависте, овом приликом допуњена специјално
за "Пројекат Растко". Обавезна лектира за све који се интересују
за културу словенских народа. (1998)
Климент
Охридски, Константин Преславски
и непознати писци:
"Ћирило и
Методије - житија, службе, канони, похвале"
Приредио: Ђорђе Трифуновић; превели: Ирена Грицкат,
Олга Недељковић и Ђорђе Трифуновић;
Одабрао азбучне таблице: Владимир Мошин
(1964)
Милорад
Панић-Суреп - "Дар
већи и скупоценији од сваког злата..." (предговор)
Ђорђе
Трифуновић - Солунска
браћа
Непознати писац (IX век)- Житије
св. Константина-Ћирила, словенског просветитеља
Непознати писац (IX век)- Житије
св. Методија, словенског просветитеља (IX век)
Климент Охридски (пре 916. г.) - Похвала
Ћирилу (превела Ирена Грицкат)
Непознати писац - Служба
Ћирилу (превео Ђорђе Трифуновић)
Константин Преславски (око 894. г.) - Служба
Методију (превео Ђорђе Трифуновић)
Непознати писац (пре 885. г.) - Похвално
слово Ћирилу и Методију (превела Ирена Грицкат)
Непознати писац (IX век) - Канон
светима Ћирилу и Методију
Први
српски буквар - Вук Стеф. Караџић, 1827, интегрално факсимил-издање
• Љубомир Стојановић: Живот и рад Вука Стефановића Караџића
Коментар ПР: Обратити пажњу на слику бр. 2: "Alphabeti Serbici"
(шта је "српско", а шта "илирско" писмо)
Јован
Дучић: Југословенска
идеологија - Истина o "Југославизму" (1942, политичка
студија, интегрално електронско-издање)
Закони
и стандарди
Домаћа локализација познатог софтверског
пакета преведена је на српски језик, ћирилицом, трудом српске заједнице
"Отвореног кода", у организацији београдске куће ICTT •
Пакет управо тестирају домаћи стручњаци за културу, језик и технологију
• Пакет ће ускоро бити пуштен у употребу и биће бесплатан за све кориснике.
• Пакет ради на Linux, Microsoft, и Solaris оперативним системима.
•
Случај
Мајкрософт-Југославија
Захтев
Филолошког факултета у Београду - петиција коју су покренули професори
Филолошког факултета у Београду и познати српски слависти, као и саопштење
за јавност о коришћењу ћирилице на рачунарима Београд, новембар 2002.
Пријављени и прихваћени радови
Напомена приређивача:
Неке од радова још припремамо, јер су технички сложенији, док неки најављени
радови нису прочитани на скупу. Учинићемо све што је до нас да обе групе
што пре представимо јавности.
Александар
Раковић – Београд: Срби и српска
ћирилица на глобалној светској мрежи (укључујући и прелиминарни списак
веб-презентација на српској ћирилици)
Драгољуб
Петровић – Нови Сад: Ћирилички
рачунарски програми као услов опстанка српске писмености и културе
Владан
Здравковић – Гевле, Шведска и Србислав Букумировић – Београд: Мултимедијалне
публикације у нас: настанак, ширење и развој – с посебним освртом на коришћење
српског језика и писма
Бранко
Милосављевић, Милан Видаковић, Душан Сурла (Нови Сад): Руковање
вишејезичким текстом у библиографском софтверском систему БИСИС, верзија
3.0
Снежана
Ковачић – Београд: Беотел и ћирилица
Душко
Витас – Београд: Српски језик и Интернет
Ранко
Томић – Београд: Интернет пројекат «Ћирилица.орг»
Цветана
Крстев – Београд: Отворени језички архиви
Дејан
Ајдачић – Београд: Српска ћирилица
на Интернету и "Пројекат Растко"
Бранислав
Брборић: Одбор за стандардизацију
српског језика – задаци и учинци
Србислав
Букумировић: Интернет публикације
на ћирилици и српско културно наслеђе
Драгољуб
Збиљић – Нови Сад: Ћирилички
проблем је у нама а не у рачунарству
Радомир
Милић – Београд: Наше писмо, али
и наше ријечи
Саша
Рудан, Синиша Рудан и Предраг Минић (Београд): Ћирилица vs. Интернет,
проблеми и решења
Драгана
Гордић – Београд: Нови алати за
језичку обраду текста
Мирко
Радојичић – Нанси, Француска: Ћирилица
на прелазу од писаће машине и типоштампе на рачунар и Интернет – судбина,
могућности
Гордана
Повловић-Лажетић – Београд: Српски језик и WordNet
Иван
Обрадовић – Београд: Српски језик у паралелним текстовима
Мирчевски
Владимир, Београд: Српска књижевност на Интернету
Александар
Б. Недељковић – Београд: О
стандардизацији српског језика на Интернету
Драгољуб
Илић – Београд: Активности друштва
за информатику Србије на афирмацији ћирилице
Божидар
Михаљевић – Београд: Библиографија
домаћих мултимедијалних издања на компакт-диску, с освртом на ћириличка
издања
Звонко
Шошевић: Интернет као могућност
за очување српског националног идентитета у дијаспори
мр Велибор
Илић: ОЦР – програм за препознавање
ћириличних слова [PDF, 357 Kb]
Закључци
Научно-стручног скупа “Интернет и ћирилица”
Изложба : Нова типографска писма, аутора Оливере Стојадиновић
Презентације: Презентације ћириличких мултимедијалних издања
и сајтова
Беотел успоставља директни радио-линк на Интернет и пренос
скупа преко Интернета
Везе
према подухватима и институцијама
(списак се
стално допуњава)
Партнерски подухвати 1:
Српски језик и ћирилица у рачунарској технологији и глобалној цивилизацији
Партнерске институције у овом подухвату
Јужнословенске Microsoft платформе
Јужнословенске Unix/Linux платформе
Српски сајтови
Јужнословенске Unix/Linux платформе
Бивша СФРЈ
Српске државне институције
// Пројекат Растко /
Филологија и лингвистика //
[ Промена
писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ]
|