Владан Здравковић
– Гевле, Шведска
Србислав Букумировић
– Београд
Мултимедијалне
публикације у нас: настанак, ширење и развој
с освртом на
коришћење српског језика и писма
Кратак садржај: Појава мултимедијалних публикација у Србији деведесетих
година, убрзо после њиховог појављивања у свету. Историјат њиховог развоја,
са навођењем првих ММ публикација. Мултимедијални курсеви и њихова појава
у Југославији. ММ публикације у пословној примени и другим областима.
Људи заслужни за развој мултимедије у нас. Први фестивал мултимедијалних
издања у Југославији. Значај мултимедијалних издања за примену српског
језика и писма у савременим информационим технологијама. Будућност мултимедије
и закључни ставови.
УВОД
Мултимедијалне публикације су се појавиле у Србији већ током деведесетих
година убрзо после њиховог појављивања у свету. Прве публикације су објављиване
на флопи-дисковима и садржале су једноставну графику и звук. Програмиране
су најчешће у Basicu и Pascalu. Развој мултимедијалног издаваштва је по
квалитету публикација пратио светске трендове. За разлику од виртуелне
реалности, области где је Југославија потпуно била ван светских токова
и где практично не постоји ни једна апликација нити систем виртуелне реалности,
Југославија је у области мултимедије квалитетом програма и дизајна интерфејса
била слободно се може тврдити врх Европске продукције. Број мултимедијалних
издања није био на нивоу развијених земаља Западне Европе, али је далеко
премашивао број издања суседних земаља. У Југославији је први CD ROM издат
више него годину дана пре Хрватске или Грчке, док је разлика у квалитету
првих година била евидентна у сваком погледу. Занимљиво је да је у области
културе, југословенска продукција била најбројнија. У процентуалном учешћу
мултимедијалних публикација са културним садржајем Југославија је дуго
година у светском врху.
CD ROM ИЗДАВАШТВО
Први мултимедијални CD ROM “Павароти“ издат је 1994 године у копродукцији
Centar Group-а и Народне Књиге. Састојао се од мултимедијалног дела величине
220 МБ и аудио дела који је заузимао остатак диска. Био је предвиђен за
коришћење и као CD ROM и као Аудио CD. Основни разлог је био релативно
мали број рачунара који су тада имали уграђен CD ROM-ом. Резолуција је
била 640x480 а звук је био стерео, што је диск чинило првим потпуним мултимедијалним
остварењем издатим у Југославији. На CD ROM-у се налазио текст књиге о
Паваротију, преко 60 колор фотографија и већи број црно-белих фотографија.
CD ROM је умножаван на CD ROM писачу што је производну цену примерка доводило
на преко 30 DEM и на тај начин онемогућило комерцијалну експлоатацију
диска.
Први CD ROM који је интегрисао тродимензионалну компјутерску графику
је “Леонардо“ издат 1995 у копродукцији Centar Group-а и Музеја Српске
Академије и Уметности. CD ROM је рађен на основу изложбе Леонардо као
проналазач. “Леонардо“садржи 20 кратких анимираних филмова, који објашњавају
рад његових проналазака. CD ROM “Леонардо“ је значајан и по томе што је
први CD ROM у Југославији и међу првима у свету садржао виртуелни простор
галерије. Виртуелни тродимензионални простор представљен је пререндерованим
сликама. Програмиран је у Visual Basicu док су анимације израђене у AutoDesc
3D Studiu и NewTek Lightwaveu. CD ROM је умножен у Мађарској фабрици Видеотон.
Тираж је био хиљаду примерака (занимљиво је да се још увек није продао).
Исте године појавио се и «Српски илустровани псалтир из Минхена», израђен
у сарадњи Центра за научне информације и РД Народне библиотеке Србије
и фирме Спектрум , који је добио награду Удружења за информатику Србије
за 1996. годину. Исте године поменути Центар израдио је мултимедијалну
публикацију «Ивањица» са биобиблиографијом научних и стручних радова Моравичана
(око 4.000 библиографских јединица). Ова ММ публикација била је без звука
и рађена у специфичној техници и по много чему је била специфична. У светском
директоријуму ММ издања за 1996 и раније године, не постоји ниједна ММ
публикација са биобиблиографијом. (The Multimedia + CD ROM Directory on
CD ROM, 16th edition London, TFPL, 1996). Наведени директоријум
је 1998. године објављен на Интернету. Разлог за непојављивање домаћих
публикација у светским каталозима је немаран однос издавача према маркетингу
и њихово не пријављивање јединственог међународног идентификационог броја
(ISBN). Тек неколико година касније, на инсистирање Србислава Букумировића,
издавачи су почели да пријављују своја издања код Народне библиотеке Србије.
До лета 1996. појавили су се и CD ROM-ови Марке Југославије и Иконе.
Међутим вероватно најзначајнија мултимедијална публикација издата у Југославији
је “Хазарски речник“ издат од стране Мултимедије 1995 (реиздат 2001).
Најважнији допринос “Хазарског речника“ је могућност мириса што је довело
до новог квалитет у мултимедијалноm издаваштву. Мирис је доступан на два
начина. Један је путем три бочице, које су се продавале уз издање Хазарског
речника са мирисом, при чему су у оквиру CD ROM-а означена места на којима
се сваки од мириса користио. Друга употреба мириса предвиђала је коришћење
“Smell Blastera“ електронског уређаја који је емитовао мирисе. Међутим,
непосредно по завршетку продукције CD ROM-а компанија која је производила
Smell Blaster банкротирала је, тако да се верзија за Smell Blaster није
појавила у продаји. Занимљиво је да је роман “Хазарски Речник“ на основу
кога је рађен CD ROM написан крајем осамдесетих година, када се мултимедијално
издаваштво није ни наслућивало, али је упркос томе, то један од најуспешнијих
текстова базираних на интерактивној и нелинеарној драматургији, који својим
квалитетима надмашује интерактивне текстове и сценарије који се пишу данас.
Први мултимедијална библиотека је библиотека "Српска културна баштина",
заједничко издање Мултимедије и Centar Group-а, која је у 6 CD ROM-ова
1996 године представила различите аспекте културе у Србији и Југославији.
Неколико других покушаја заслужује да се помене. CD ROM Студеница је
покушао да уведе графику знатно вишег квалитета – резолуције 1280x1024
пиксела . Тај покушај је међутим потпуно комерцијално неуспео и CD ROM
се није ни појавио у продаји.
Из тог времена требало би издвојити и CD ROM “Азбука“ издат од МП Софта.
То је први CD ROM који је имао искључиво образовну улогу. Направљен је
врло квалитетно са посебно добро усклађеним наратором.
Први CD ROM израђен на српском језику у иностранству је CD ROM DexSofta
из Будимпеште. CD ROM “Културна историја срба у Мађарској“ издат 1998.
у сарадњи са самоуправом Срба у Мађарској.
Први CD ROM посвећен једном сликару је CD ROM “Сава Стојков“ издат 1997.
Издавач је Радионица Душе а продукција је остварена у Мултимедији.
Први CD ROM о граду је Ужице издавача Multisofta.
Први CD ROM посвећен научнику је CD ROM “Тесла“ произведен 1996, мада
се услед несређених односа у вези ауторских права никада није појавио
на тржишту. Занимљиво је да то није једини CD ROM који се никада није
појавио на тржишту. Ауторима текста познато је преко 10 различитих мултимедијалних
издања која се из разних разлога никада нису појавила у продаји. Вероватно
највећи пројекат који се није појавио на тржишту је “Пећка Патријаршија“
CD ROM у чијој је продукцији учествовало преко 30 програмера, дизајнера
и других сарадника а који је стваран две године.
Мултимедијалне публикације у пословној примени
Мада је највећи број наведених CD ROMова рађен као комерцијални продукт,
њихова област је углавном била култура и уметност. Први CD ROM који је
имао комерцијалну тему је CD ROM “Марке Југославије“ издат од стране Centar
Group-а, Мултимедије и Југомарке. Марке Југославије“ програмиране су у
Visual Bsicu у резолуцији 640x480, и колико нам је познато први су потпуни
каталог марака на CD ROM-у издат у Свету.
Први CD ROM који је имао искључиво комерцијалну сврху је “ПТТ Именик
Југославије“ издат од стране Заједнице ЈПТТ-а и Centar Group-а 1995.
CD ROM "Wonderland-а“ прво је мултимедијално представљање компаније у
Југославији. Издат је 1996 и углавном је дистрибуиран у иностранству.
Први DVD у Југославији издао је Делта Видео 15. септембра 2000. Први
DVD са домаћим филмом je ТИТО И ЈА редитеља Горана Марковића. Филм је
издао Delta Video фебруара 2001.
Први часопис који је писао о мултимедији у Југославији су рачунарски
часопис Рачунари, Info Science и недељник Време, који је у свом првом
броју објавио текст о мултимедији.
Образовање
Мултимедијални курсеви су се у Југославији појавили 1994 године у организацији
Института Винча, Центра за образовање Centar Groupа и Арт и Медије.
Институт Винча је обучавао полазнике у курсевима програмирања и коришћења
програма за рачунарску обраду слике и дизајн. Centar Group је поред курсева
из програмирања организовао курсеве из CD ауторинга, режије мултимедијалних
публикација, звука у мултимедији и мултимедијалног интерфејса. Арт и Медија
је организовала курсеве из области мултимедијалног менаџмента. Занимљиво
је да је током 1996. и 1997. у Југославија био организован један од највећих
курсева мултимедије у Свету, где је преко 1200 полазника завршило 12-то
месечне курсеве мултимедије.
На факултету мултимедијални системи су почели да се предају 1997. на
Електротехничком факултету у Београду. Системи виртуелне реалности су
почели да се предају 1998. На истом факултету.
Први дипломски рад у области мултимедије је “Програмски језик Арт“ одбрањен
на Електротехничком факултету 1992 године. Први магистарски рад у области
мултимедије је одбрањен на Факултету Драмских Уметности 1996. А прва докторска
дисертација из области мултимедије 2001. на Универзитету Уметности у Београду.
Људи
Мултимедија се развијала у време када је економска ситуација у Југославији
била најгора. Квалитет рачунара и њихов број је био међу најмањима у Европи,
међутим квалитет мултимедијалних публикација је био на светском нивоу.
То је остварено пре свега захваљујући изванредним појединцима, чији је
ентузијазам и знање надокнађивао технолошки заостатак Југославије. Овај
рад наводи само имена неколицине, али број особа ангажованих у првим годинама
мултимедијалног издаваштва прелази бројку од стотину ентузијаста.
Први програмери у мултимедији су Винча и Републички завод за међународну
сарадњу који су програмирали прве мултимедијалне публикације издате на
флопи-дисковима и Миле Будић који је програмирао прве CD ROM-ве. Ненад
Зељић је свакако најуспешнији дизајнер у области мултимедије а Зоран Трандафиловић
и Пеца Николић најзначајнији аниматори који су анимирали у области мултимедије.
Владан Здравковић је режирао највећи број мултимедијалних публикација,
Ивона Благојевић је написала највећи број сценарија а Миличко Мијовић
је први издавач који је увидео значај мултимедије.
Образовање у области мултимедије највише су помогли Драгоје Марић, Никола
Ристивојевић и Миломир Ненадовић. Издаваштво у култури посебно је помагао
Раде Бегенишић. Србислав Букумировић је помогао да се у мултимедијално
издаваштво уведу правила издаваштва и формирао прву мултимедијалну библиотеку
у Народној Библиотеци Србије.
Јасмина Михаиловић је прва писала о теоријским основама интерактивне
драматургије и мултимедије а Мирко Шуваковић је први обрадио и класификовао
области уметничког стварања у оквиру мултимедије.
Први фестивал мултимедијалних издања у Југославији
С обзиром да је број издавача и мултимедијалних издања достигао озбиљне
размере, Југословенско удружење за мултимедију и Народна библиотека Србије(уз
подршку Удружења издавача и Министарства за културу СРС) организовали
су на Сајму књига у Београду, октобра 1999. године Фестивал
мултимедијалних издања. (Укључена су била и Интернет издања). Сви
издавачи који су желели да учествују на Фестивалу требало је да поднесу
пријаву са списком издања која ће се презентовати и да нагласе која издања
номинују за награду.
Југословенско удружење за мултимедију подстицало је издаваче да, у оквиру
својих могућности, иду на реализацију југословенских садржаја. Зато је
и највећи број издатих мултимедијалних издања посвећен нашој културној
баштини.
. Како би почели са подстицањем ове нове гране наше издавачке делатности,
на проширеном састанку председништва је договорено да најбоља издања у
појединим областима буду награђена плакетама. Именован је жири, председник
жирија и предложено да жири до отварања Фестивала заврши избор најбољих
дела, што је и учињено. [2]
Увидом у конкурсни материјал жири је прегледао и оценио укупно 44 номинована
издања из 20 различитих области, што ми нећемо шире писати, јер су детаљи
објављени у наведеној литератури [?] ( Мултимедија Фест `99, Info Science
4-5/99, стр. 61 и рад на симпозијуму на Жабљаку . У то време, издавачке
куће које су учествовале на конкурсу, имале су преко 100 наслова ММ издања.
Издавачи и број освојених плакета
1. МУЛТИМЕДИА, Београд 4
2. "Радионица душе" 3
3. Математички институт и Математички факултет, Београд 3
4. МУЛТИСОФТ, Ужице 1
5. Технички факултет "Михаило Пупин", Зрењанин 1
6. Независни издавач Божидар Митровић, Москва 1
7. Катедра за примену рачунара, Рударско геолошки фак. Београд 1
8. СТУДИО А, Београд 1
9. Музеј града Београда 1
10. Војно издавачки завод, Београд 1
11. Народна библиотека Србије, Београд 1
12. PROCON и Кош & Co. 1
13. SPECTRUM и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1
Већина ових издања била је на српском језику и ћирилици, често са упоредним
текстовима на страним језицима, највише на енглеском језику. То сведочи
о значајној улози ММ издања у ширењу нашег језика и писма у савременим
информационим технологијама
Будућност
Будућност мултимедије у Југославији је неизвесна, јер следећи облик мултимедије
– виртуелна реалност још није заживела код нас. Издаваштво у области мултимедије
бележи пад у читавом свету (уколико се не рачуна издаваштво рачунарских
игара и DVD филмова). Велики број фирми које су се бавиле мултимедијом
је банкротирао, док су велике издавачке куће које су 1995-те и 1996-те
отварале ужурбано делове посвећене мултимедијалној продукцији обуставиле
продукцију, и у случајевима када у оквиру књиге издају CD ROM, то поверавају
специјализованим продукцијским компанијама. Сем неколико специфичних области
као што су енциклопедије, речници, учење језика и базе података мултимедијално
издаваштво је маргинализовано. Интернет је у највећој мери заменио CD
ROM и док се не појаве апликације виртуелне реалности намењене широком
тржишту мултимедија ће вероватно заузимати улогу коју има данас. За оне
који су емоционално везани за мултимедијално издаваштво то представља
разочарење. Али се не сме заборавити да је од 2000 године индустрија компјутерских
игара (што је такође облик мултимедије) постала већа и значајнија од филмске
индустрије. Филмска DVD индустрија (условно је можемо сврстати у мултимедијално
издаваштво) достиже продају видео касета. Југославија може да паметном
политиком постане значајан фактор у мултимедијалној производњи и продукцији.
Широко образовање које се стиче у средњим школама, пружа компаративну
предност домаћим програмерима и дизајнерима и над програмерима најразвијенијих
земаља које углавном имају знатно “уже“ образовање. Ниска цена рада требало
би да омогући успешан експорт услуга мултимедијалног дизајна и програмирања.
Земље које су у областима производње рачунарског софтвера лидери (Индија
на пример) у области мултимедијалног програмирања нису показивале никада
квалитет.
Литература
Букумировић, Србислав и Здравковић, Владан, Мултимедијалне публикације,
Зборник радова са ЕТРАН-а, Дурмитор, Електротехнички Факултет, Београд,
1998
Група аутора, Electronic Publishing Development Program Presentation,
Network Publishing Conference, Budapest, 1998
Група аутора, Forester research, Media Alert Winter 1999,
Forester Research, Boston, 1999
Grupa Autora, From Cinema to the Home: Big Screens and video relase compared,
SDL, London, 1998
Група аутора, Going Global – Multimedia Marketing & Distribution
(Ed.), The Multimedia Development Group, San Francisco, 1996.
Група аутора, New Technologies in Publishing, Bulletin Frankfurt Book
Fair, Frankfurt book Fair, Frankfurt, 1999
Grupa autora, The Multimedia + CD ROM Directory on CD ROM, 16th
edition, London, TFPL, 1996
Здравковић, Владан, Програмски језик Арт, Арт&Медиа, Београд,
1989
Здравковић, Владан, Утицај виртуелне реалности и рачунарске мултимедије
на савремену уметност и културу, Докторска дисертација, Универзитет уметности,
Београд, 2001
Шуваковић, Мишко, Појмовник модерне и постмодерне ликовне уметности
и теорије после 1950, Српска академија наука и уметности и Прометеј,
Београд, 1999
// Пројекат Растко
/ Филологија и лингвистика
//
[ Промена писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ] |
