Српски језик и писмо у XXI веку

Др Србислав Букумировић - Београд
Војин Керлета , дипл. инж. - Зрењанин

Језичка политика Европске заједнице, српски језик и ћирилица

са посебним освртом на будуће чланство Југославије у ЕУ

Београд - Зрењанин
1. јун, 2002. године

Текст објављен љубазношћу Удружење за заштиту ћирилицe српског језика "ЋИРИЛИЦА" - повереништво за Зрењанин, посетите њихов одличан информативни сајт

1. Увод

Ових дана се у нашој штампи много пише о приступању наше земље Савету Европе у Европској Унији и о неопходности прилагођавања наших закона и праксе онима који важе у Европи. Међутим, већ дужи период слушамо познате заговорнике «латинизације» српске културе, мондијалисте и лажне европејце, како нас убеђују да треба да оставимо ћирилицу, са већ познатим аргументима: Како ћемо са ћирилицом у Европу; странци не разумеју ћирилицу и зато треба писати латиницом; Ако желимо да постанемо део света и Европе онда треба да оставимо ћирилицу и прихватимо латиницу која је такође српско писмо итд, итд.

Наравно да ови аргументи никако не стоје. Најбоље их демантује језичка политика Европске уније, Групе Г8 и UNESCO-а. Такође, ако би оставили ћирилицу, наша култура и културно наслеђе свело би се на онај латинични период од око 50-ак година (јер се латиница у српском народу шире користи тек од 1945. године), чиме би се сврстали са народима Африке и Азије који су писменост примили тек у 20-ом веку. Тиме би српска култура која се развијала током целог претходног миленијума, оригинална и самобитна, која је дала допринос развоју европске културе и постала њен саставни део, отишла у заборав и била одбачена. Многи не знају да се бројна дела српске културе чувају по музејима, библиотекама, галеријама и другим установама културе широм Европе : Лондону, Даблину, Паризу, Бечу, Венецији, Берлину, Прагу, Будимпешти, Петрограду, Софији и другим престоницама Европе. Српски илустровани псалтир који се чува у државној библиотеци у Минхену ушао је у светску историју уметности, а низ српских средњовековних јеванђеља и других културних добара расуто је у музејима и библиотекама поменутих градова. Једноставно, српска култура је у Европи већ столећима. UNESCO је у светску културну баштину уврстио многе споменике српске културе.

Ако би пустили поменуте заговорнике латинизације (зашто их не назвати савременим варварима) , да српски народ и државу на свој начин прикључе свету и Европи, сами би учинили незапамћен и у светској историји цивилизације до сада непознат културни и не само културни геноцид над сопственим народом.

С обзиром на веома актуелно питање приступања наше земље Савету Европе и Европској унији, и да би оспорили поменуте заговорнике, осврнућемо се у кратким цртама на језичку политику Европске уније (раније смо већ писали о ставовима UNESCO-а).

2 Језичка политика Европске Уније

2.1 Основни подаци о ЕУ

Европска Унија је створена уговором у Мастрихту 1992. године. Она се заснива на проширивању компетенција Европских заједница, а то су: Европска заједница за угаљ и челик, Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију.

Уговор из Мастрихта 1992. године увео је у Заједницу и девет нових заједничких области. Међу тим заједничким областима (држављанство, социјална политика, монетарна политика …..) спада и област културе. Овде је јасно дефинисано да активности Заједнице треба да омогуће неговање културних различитости Заједнице, уз истицање заједничког културног наслеђа. Такође се наводи да, Заједница подстиче сарадњу између земаља чланица ради унапређења димензије европске културе, што све треба да допринесе "поштовању њихове националне и регионалне разноликости, уз истовремено истицање заједничког културног наслеђа".

Чињеница је да се раније у Европској унији, под притиском глобализације, сматрало да треба форсирати само језике великих народа, првенствено енглески а затим француски и немачки. Међутим, убрзо је схваћен значај и богатство европске културне и језичке разноврсности, али и грађанских права, па је покренуто низ пројеката који су добили задатак да омогуће равноправно учешће свих грађана Европе у новом Информационом друштву 21. века, што није било могуће кроз игнорисање језика и култура и других народа Европе. Ми ћемо вас у кратким цртама упознати са неким од тих пројеката.

2. Програм за промоцију језичке разноврсности (различитости) у Европи у информационом друштву ( Programme to promote the linguistic diversity of Europe in the Information Society, скраћено MLIS)

У оквиру програма ИНФО2000, још 1996. године ЕУ је донела поменути програм у њега уложила 15 милиона тадашњих екија за период 1996-1998. Када уђете на сајт Европске уније (http://europa.eu.int/), прво вам нуде избор језика и писама земаља чланица како би изабрали одговарајући језик за ваше информисање. Једноставно, програм је већ реализован.

Као мотиви и основе за доношење овог програма наводи се:

"Mултијезичка природа Европске уније, где постоји око 40 различитих језика и главних језичких варијација у употреби, представљају изазов по више основа. Економски, мултијезички статус Европе требало би искористити у глобалном контексту, пре него баријеру за међународну трговину и комуникацију. Културно и психолошки, национална и регионална приврженост језицима проистиче из најдубље усвојене рођене (домаће - својствене) културе, и она мора бити препозната као предност оних који одржавају национални осећај и лични идентитет у оквиру кооперативне мултинационалне уније. Политички, пут европског информационог друштва прави приступ информацијама расположив на потпуно мултијезичкој бази, и та чињеница ће бити парадигма и друштвене кохезије у Европској унији. Одржавање мултијезичког карактера уније унапредиће концепт европског грађанина, као рефлексија демократских гаранција једнаког третмана између људи из различитих земаља и њихових различитих система и убеђења.

Значајан ризик је данашње побољшање средстава комуницирања које повећава економски притисак за редукцију језичке различитости Европе, уколико ЕУ и земље чланице не предузму одлучне кораке очувања културе и језика у свим њиховим варијететима (различитостима)." (1)

Ово су само неки од мотива који су наведени поводом доношења Програма за промоцију језичке различитости од стране ЕУ, 1996. године.

Циљеви овог Програма за промоцију језичке различитости су пре свега: Стимулација за коришћење технологија, алатки, метода које редукују коштање превођења са више језика, развој мултијезичких услуга, охрабривање јачања језичке индустрије, охрабривање развоја мултијезичких језика услуга, као и промоција језичке различитости у ЕЗ у глобалном информационом друштву.

Програм се састоји из 4 целине, и овде ћемо навести само њихове најзначајније делове:

1. Подршка конструисању инфраструктуре за европске ресурсе:

-подршка оснивању Асоцијације европских језичких ресурса (ELRA) са уважавањем и ширењем језичких ресурса

-постепени развој мрежног повезивања и језичке базе података

2. Ширење и развој језичке индустрије:

-развој напредних алатки и метода за локализацију мултимедијалног софтвера

3. Промоција коришћења напредних језичких алатки у европском јавном сектору:

- развој преводилачких алатки у билатералној сарадњи земаља чланица (ЕУ-а) са земљама из региона.

4. Пратеће мере:

-студија за процену потреба развоја мултијезичности

- организовање усклађивања са трећим земљама.

МЛИС очекује стимулисање сарадње између Европе и других региона и земаља, омогућујући основну размену знања и лингвистичких података.

Такође, МЛИС дефинише шта Промоција језичке различитости укључује у себе, а то су:

Активности у оквиру МЛИС-а настоје да буду комплементарне са новим акцијама у области језичког тренинга у оквиру система SOCRATES и LEONARDO DA VINCI, и промоције мултијезичког приступа у култури RAPHAEL, аудио-визуелној области MEDIA II и информационом сектору INFO2000.

На ову тему је написано је и 18 пројеката који се налазе у КОРДИС бази података.

У Принципима и упутствима за аудиовизуелну политику Уније у дигиталној ери, поред права на слободу говора, одговора, поштовања мањинских права и других грађанских права, истиче се и поштовање језичке различитости.

У документу се јасно каже да европска културна и лингвистичка различитост односно разноврсност мора бити осигурана и мора бити компонента развоја информационог друштва.

На специјалном Европском савету у Лисабону почетком 2000. године покренута је иницијатива за програм еЕвропа, под називом Информационо друштво за сваког ( An Information Society For All) (2)

После прихватања иницијативе, у јуну исте године донет је Акциони план eEurope 2002., на Европском савету у Феири у коме се као лајт мотив истиче потреба европске привреде и свих других области за интензивније коришћење Интернета. (3)

Посебно поглавље говори о што потпунијој и бржој дигитализацији европских садржаја. Истиче се да Европа има 100.000 културних установа (музеја, библиотека и архива) у којима је запослено више од милион људи. То је благо у информацијама које треба учинити приступачнијим и треба га боље користити.

Савет Европе посебно истиче да сви који пружају информације, кроз коришћење и умрежавање културне разноврсности у Европи, стварају веће вредности.

Када се говори о дигитализацији европских садржаја, морам истаћи да смо у Стратегији развоја информатике у СРЈ до 2000. године посебну пажњу поклонили Југословенским садржајима и њиховој дигитализацији. С обзиром да сам аутор тог дела текста Стратегије, узимам за право да цитирам извод из овог документа :

«Југославија је данас у свету препознатљива по свом стваралаштву. Њена културна баштина је веома богата и разноврсна, издаваштво је веома развијено а аудиовизуелна делатност призната у свету.

Своју културну самобитност и национални идентитет Југославија ће очувати и у информационом друштву. Искористиће нове могућности које нуди национална информациона инфраструктура за дистрибуцију производа са југословенским садржајем, посебно из области културе и уметности. Самобитност своје културе Југославија ће очувати развојем алата (инструмената) за подршку сопственог језика и писма» (4).

Даље се говори о дигитализацији југословенских садржаја са детаљним описом стања, и предлаже формирање стратешког пројекта

Наравно, стратегија није никада плански имплементирана нити је направљен поменути стратешки пројекат. На њеној реализацији у овом домену највише су учинили ентузијасти.

С обзиром на став Савета Европе и захтева за бржу дигитализацију европских садржаја, можда ће ставови из стратегије имати шансу да се реализују.

3. Закључак

Пошто нам је циљ да Србија и Црна Гора, као и Република Српска буду модерне демократске државе, које поштују светске и међународне стандарде, нормално је да видимо наше место у друштву народа који негују свој национални и културни идентитет, и који су га већ заштитили правом и законом.

Наш највећи проблем је у томе што сами међу собом нисмо дефинисали идентитет сопствене културе (овде нарочито мислим на писмо). Недостатак јасног става наше државе и институција по питању језика и писма, у односу са Европом и светом, само презентује нашу националну незрелост и неозбиљност.

Предрасуде које Европа може имати према ћирилици, могу само да потичу од нас самих. Не поштујући сами сопствено писмо, дајемо лош пример другима да чине исто. Зато борба за нашу ћирилицу у Европи, мора да почне у нашој кући, у нашој држави.

Л и т е р а т у р а

1. "Echo Facts for users", br.4/96, str.10
2. Communication on a Commission Initiative for the Special European Council of Lisbon,23 and 24 March 2000.
3. KOMMISSION DER EUROPЕАISCHEN GEMEINSCHAFTEN Bruеssel, den 14.6.2000. KOM
4. Стратегија даљег развоја информатике у СРЈ – Пројекат за Савезну владу.-Београд, јул 1997., стр. 37.
5. Наведени документи : Programme to promote the linguistic diversity of Europe in the Information Society, ( MLIS) ; PRINCIPLES AND GUIDELINES FOR THE COMMUNITY'S AUDIOVISUALPOLICY IN THE DIGITAL AGE ; An Information Society For All, налазе се на сајту Европске уније на адреси : http://europa.eu.int/

// Пројекат Растко / Филологија и лингвистика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ]