NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat Rastko English
Projekat RastkoLingvistika i filologija
TIA Janus

Српски језик и писмо у XXI веку

Aлександар Б. Недељковић

О стандардизацији српског језика на Интернету

Научно-стручни скуп
"Интернет и ћирилица: Српски
језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама"

организују : Вукова задужбина, Народна библиотека Србије и Одбор за стандардизацију
српског језика.

Напомена о писцу. – А. Б. Недељковић рођен је 1950. у Београду, где је и постао доктор књижевних наука.

Многи проблеми ћирилице данас, на самом почетку 21. века, могу се и морају решавати на новом пољу, електронском, у свету компјутера и Интернета, где смо стално, хтели-не хтели, у интеракцији са енглеском латиницом.

Као што је познато, енглеска латиница, која има 26 слова, изведена је из римске латинице, оне из доба Римског царства. Древни Римљани напросто нису имали у свом језику гласове ђ, ж, љ, њ, ћ, ч, џ и ш, па зато нису ни смислили никаква слова за те гласове. Нису им била потребна. Многе проблеме су имали каснији европски народи због тога; имајући неке од тих гласова у својим језицима, а пишући латиницом, морали су да се довијају како да их представе. Отуд комбинације латиничних слова ch, sch, tsch и сличне. Управо са тим истим гласовима имају проблем данас Срби када покушавају послати једни другима поруку на српском језику али преко e-meil-а, или кад дају српско име неком свом фајлу и кад то име треба снимити: сналази се како ко зна, нема ту ама баш никаквог реда нити јединства. Овде би једна одлучна и сложна иницијатива Вукове задужбине, Матице Српске, САНУ и других институција могла битно да помогне. Ево једног скромног предлога како се то може урадити.

Ми смо склони да рефлексно кажемо да српска азбука има 30 слова, али, заправо само ћирилица има толико, док српска латиница има 22 слова али се нека од тих појављују у комбинацијама, по два заједно (l+j, n+j, d+ž) а нека су поновљена по други или и по трећи пут али са надодатим дијакритичким знацима; те "чвркице одозго" садашњи е-меил (електронска пошта) не може и неће да прикаже никако, па се Срби сналазе на начине које ћемо сада приказати, а од којих се један може одабрати као нови српски стандард за е-меил. Употребићемо чувену реченицу која, иако кратка, садржи свих 30 слова ћирилице, свако барем једанпут; пишемо је прво ћирилицом, а онда дајемо е-меил варијанте те исте реченице:

Фијуче ветар у шибљу, леди пасаже и куће иза њих и гунђа у оџацима.

Fijuce vetar u siblju, ledi pasaze i kuce iza njih i gundja u odzacima.

Fijuche vetar u shiblju, ledi pasazhe i kuche iza njih i gundja u odzacima.

Fijutche vetar u shiblju, ledi pasazhe i kuche iza njih i gundja u odzacima.

Fijucce vetar u shiblju, ledi pasazze i kuche iza njih i gundja u odzzacima.

Fijuc^e vetar u s^iblju, ledi pasaz^e i kuc^^e iza njih i gundja u odzzacima.

Залажемо се за трећу варијанту. Видимо да је најгора последња варијанта, која покушава да дода дијакритичке знаке после оних слова на којима би у српској латиници ти дијакритички знаци требало да се налазе. Људско око доживљава такав додатак као празнину после слова (јер, то и јесте један дисконтинуитет у речи) и као вероватну грешку. Зато би требало да усвојимо први принцип српског писања на е-меилу:

  1. Не прекидати континуитет речи.

Очигледно су разумна и подесна решења која значе писање српског на е-меилу ипак латиницом, напросто зато што е-меил већ јесте латиница, само енглеска; из овог разлога, 22 слова на е-меилу већ се подударају, и то сасвим подударају, са српском латиницом, па зашто то не искористити. (Али преосталих 8 су извор проблема и недоумица, у овом тренутку.) Из овога проистиче други принцип српског писања на е-меилу, који предлажемо за усвајање:

(2) На е-меилу писати српски језик у целости помоћу 26 слова енглеске латинице, никаквим другим словним знацима.

Као што рекосмо, има осам српских гласова који се не подударају ни са једним словом енглеског алфабета. Нису сви, међутим, тешки за замењивање. Ниједан Србин неће имати проблема да прочита групе латиничних слова lj, nj , као гласове љ, њ, и у томе смо већ сви вероватно сагласни, на то нас је навикла наша сопствена латиница! Свако ће схватити и групе слова zh, dj, као гласове ж и ђ. Али, шта је kuca – мали пас, или кућа? А шта ли су, тек, oci — органи вида, или очеви? (Помислимо само на наслов романа Оцеви и оци.) Дакле, "оцигледно" је проблем најтежи код слова за која се не зна који глас представљају јер би могла представљати два, или чак три различита гласа. Из тог разлога треба да усвојимо трећи принцип српског писања на е-меилу:

  1. Сваки српски глас приказати тако да не остане апсолутно никаква сумња који је то глас.

Ово правило већ многи крше, и то рутински, јер у контексту је ипак јасно шта се мисли поруком Cekaj nas, doci cemo kuci oko cetiri sata, slusaj poruke. Неки Срби чак одбијају да употребе групу латиничних слова sh за глас ш "да не би као Шиптари". Али велики је добитак за ћирилицу ако усвојимо предложено треће правило, јер ћемо онда моћи сваки е-меил текст лако да пренесемо у ћирилицу (конвертујемо) и обратно, сваки ћирилични текст лако ћемо и поуздано конвертовати у е-меил латиницу. Дакле, Србин ће моћи да напише на свом компјутеру писмо, па и веома дугачко, ћирилицом, а затим само да преобрати свако мало слово ш у мала латинична слова sh, свако мало слово ж у мала латинична слова zh, и тако даље (за ово постоји у сваком компјутерском програму функција Replace — "замени" која ће аутоматски заменити то што наредимо, па и на хиљадама места ако треба, нпр. у целом једном роману, за трен) — и тако конвертовану поруку да пренесе (функцијом Copy – Paste, "копирај па убаци", дабоме) у прозор за главни текст е-меил поруке. Све ове радње су апсолутно бесплатне, јер се не троши никаква хартија нити штампарска боја, а добија се једнозначно писање сваког српског знака на тој мрежи. Супротна алтернатива, наиме, да не усвојимо предложено треће правило, води нас у понор недоумица без краја, јер cemo и у најдужим порукама морати за свако c да се питамо sta znaci, итд.

Ако прихватимо прва три правила, онда је логично да прихватимо и четврто правило српског писања на е-меилу, које би требало да гласи:

(4) Сви на целом свету који користе српски језик у е-меил порукама треба да усвоје исту таблицу конверзије српске ћирилице у енглески алфабет.

То значи: не као данас, свако како му падне на памет, нити као "Танјуг".

Предлажемо следећу таблицу те конверзије, за свих 8 ћириличких слова око којих сад постоји несагласност:

ђ – dj

ж – zh

љ – lj

њ – nj

ћ – ch

ч – tch

џ – dz

ш – sh

Подразумевамо да ће у том случају енглеско слово c остати да значи, нама, тачно исто оно што нам значи и у српској латиници, наиме глас ц .

Групе слова lj, nj нису спорне, а група слова dj користила се у Србији цео један век као ознака за глас ђ приликом куцања на оним латиничним писаћим машинама које нису имале (а неке ни данас немају!) словни знак ђ. Дакле, ни група слова dj не био требало да буде проблем. У свету је широко прихваћено да се групе латиничних слова zh и sh користе као ознаке за гласове ж и ш, на пример зна се да је постојао руски marshal Zhukov, па нема разлога да то не прихватимо и ми. Група латиничних слова dz веома блиско наликује на нашу сопствену групу слова (у српској латиници) коју користимо да означимо наш глас џ. Остају само два проблема: треба се помирити да одсад у е-меилу наш глас ћ репрезентујемо енглеским словима ch, овако: Pozhuri kuchi, dochi chemo; и, оно што ће многима нарочито тешко пасти, треба се помирити да на е-меилу приказујемо наш глас ч помоћу чак три слова енглеске латинице, tch ; ово је, признати се мора, поприлично гломазно и заиста смета (док се не навикнемо) али барем није онолико гломазно као немачко tsch, четири слова којима Немци означавају тај глас. Ако неко има боље решење, нека га предложи, а ми сугеришемо овакво писање на е-меилу: Bozhidare Zhivkovichu, tchekaj nas, dochi chemo kuchi, donechemo sve shto treba.

Зато би тест-реченицу са свих 30 српских гласова требало на е-меил поруци писати овако (и предлажемо да то буде, одсад, стандардно решење за све Србе на свету):

Fijutche vetar u shiblju, ledi pasazhe i kuche iza njih i gundja u odzacima.

То је, као што рекосмо, трећа од већ понуђених варијанти е-меил писања ове српске тест-реченице.

Постоје у Београду данас програмери (које познајемо) који су способни да израде програм за аутоматску конверзију свих тих слова, и малих али и великих (па и при појави верзала, дакле конвертовало би се и LJ а не само Lj, NJ а не само Nj, итд), тако да једним јединим кликом миша можемо за трен конвертовати текст ма које дужине, чак и цео роман, из е-меил латинице у српску ћирилицу или обратно.

На крају желимо још да скренемо пажњу на проблем кодних распореда. У свету има око 70 разних кодних распореда за свакојаке азбуке, а то значи да притисак на једну типку на тастатури може дати на екрану, вашем или туђем, ко-зна-које слово, или неки графички знак као што је коса црта или заграда, или празан квадратић, или једноставно ништа, уколико није претходно постојала подударност кодних распореда. Обиман српски текст који вам је неко послао у најбољој намери може се на вашем екрану одразити овако:

Ђµ ЂїÑ€Ђ¾Ђ´Ђ¸ÑЂº

или овако:

“Које?” “Купујем

и онда ви то не можете уопште прочитати. Срби су углавном прихватили кодни распоред ЈУСКИ (YUSCII) заснован на немачком стандарду ДИН, али Американци су (конкретно, један Американац, моћник Бил Гејтс) не обазирући се нимало на те наше и немачке обичаје, направили сасвим други кодни распоред, Мајкрософт 1250 и 1251 (Microsoft 1250, 1251) уз обавезно укључивање такозване "словенске подршке" која је заправо намењена за словеначки језик; у последње време чест је и кодни распоред Уничар (Unichar). Сви они попут вируса лутају српским просторима (и сајтовима) на Интернету, доводећи до забуна, ружног изгледа, или потпуне нечитљивости. Постоји конверзиони програм "Врацко", аматерски направљен али неописиво користан, једини који може да вас спасе кад сте у овој врсти невоље, и многи Срби имају данас и користе "Врацка" навелико. Али, требало би у заиста стручној сарадњи са Управним одбором Интернета донети одлуку како да се иде даље, према апсолутној светској компатибилности свих кодних распореда; а кад се та одлука донесе, требало би предузети обимну, систематску промоцију једног, заиста универзалног кодног распореда који би требало да користе сви који на компјутеру било шта пишу српским језиком; наравно, и тастатуре би морале бити све у складу с тим, све компатибилне, али то је и питање законитости у раду у читавом нашем друштву, питање економско и малтене политичко, јер се сада многе тастастуре увозе "на црно", дакле шверцују се, продају се и препродају без евиденције тј. врши се утаја пореза, набављају се од "no name" (безимених, илегалних) произвођача из Србије али и из целог света; али то ће, ако донесемо одлуку шта хоћемо, онда бити посао више за тржишну инспекцију и полицију него за лингвисте. Вероватно је највећа препрека у нашој глави, јер се понашамо као да смо на пустом острву, толико мали и безначајни да о свему овоме уопште и не преговарамо са Управним одбором Интернета, дакле са телом које доноси одлуке које се онда аутоматски примењују на целој планети. Стручни разговори и преговори са тим људима били би нам најбољи пут да унапредимо ћирилицу, али, тек кад смислимо шта, заправо, желимо да постигнемо.


// Пројекат Растко / Филологија и лингвистика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ]