Интернет-публикације на ћирилици и српско културно наслеђе

Научно-стручни скуп
"Интернет и ћирилица: Српски
језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама"
организују : Вукова задужбина, Народна библиотека Србије и Одбор за стандардизацију
српског језика.

Кратак садржај: Српско културно наслеђе као надахнуће, узор и извор естетског обликовања савремених интернет-публикација и симбол препознатљивости наших ћириличких публикација на Интернету. Анализа коришћења српског писаног културног наслеђа у интернет- публикацији «Душанов законик».

1. Увод

Појавом Интернета, споја рачунара и нових телекомуникационих технологија дошло је до незапамћене брзине развоја технологије и могућности савременог друштва. Интернет, постаје мозак- групна меморија савремене цивилизације. Оно што је била Александријска библиотека за Античку цивилизацију, данас је то Интернет. Милиони сајтова, и дигиталних публикација, ставови, размишљања и стваралаштво милијарди људи, доприносе да се обичан човек осећа изгубљеним и збуњеним пред непрегледном поплавом информација чија снага и моћ изгледају безгранични. Заједно са технологијом компакт диска (ЦД-РОМ) и ДВД-а, и потпуне мултимедијалности, представљају реалност која је до скоро била у сфери научне фантастике.

Без обзира на разноврсност дизајнирања сајтова, њихов претежан део носи печат једне исте – водеће англосаксонске школе. Веома је тешко одлепити се од ових шема, и то за сада успева малом броју прегалаца у овом послу. Зато је препознатљивост на Интернету постала предуслов распознавања и привлачности за кориснике, у овом океану информација.

Ми смо се у свом раду ограничили на интернет-публикације, јер разликујемо сајтове од њих.

Сајтови имају своју доста специфичну структуру, јер им је циљ да информишу корисника било о делатности неке фирме, установе, институције, друштвене организације – од комерцијалне делатности, државних послова, образовања, па до науке, привреде културе, итд. Ауторство како сајта тако и појединих информација обично се не види. Често сајтови, посебно они из образовања, науке и културе имају линкове на поједине публикације, нпр. часописе, зборнике са научних конференција, електронске књиге, итд., али се обично ради само о дигитализованим класичним издањима.

Под Интернет-публикацијом подразумевам посебна дела која нису само дигитализација класичних публикација, већ дела својом структуром слична класичним публикацијама, са специфичним могућностима која пружа Интернет. Она су јако слична мултимедијалним публикацијама, а могу представљати стваралачко пребацивање мултимедијалних публикација на Интернет. То значи да та дела могу имати импресум, увод, предговор, поговор, илустрације, индексе, наведену литературу, библиографије... Сајтови то углавном немају.

2. Стваралачка примена српског културног наслеђа у уређењу и естетском обликовању интернет-публикација

Богатство, разноврсност и специфичности српског културног наслеђа и његова стваралачка примена и осавремењавања, пружају велике могућности дизајнерима сајтова, фонтова и интернет-публикација.

Најзначајнији писани споменик српске културе, Мирослављево јеванђеље, затим Јеванђеље патријарха Саве, великог војводе Николе Стањевића, Српски илустровани псалтир из Минхена и многа друга дела српске средњовековне уметности (овде мислим и на фреске, иконе, архитектуру. итд.)могу бити велики извор надахнућа савременим прегаоцима који раде на естетском обликовању , не само на Интернету већ и у другим областима наше културе.

(треба истаћи да су нека од њих ушла у светску историју уметности)

Нажалост, многа од ових дела, посебно рукописи, нису били познати ван уског круга специјалиста. Посебно рукописи који се чувају у библиотекама и музејима широм Европе.

Као пример навешћу рукописе Хиландарске библиотеке који ће тек сада бити делимично доступни широј јавности преко мултимедијалне публикације посвећене осмовековном јубилеју ове установе, у чијем је мултимедијалном електронском каталогу представљен избор од преко 400 фотоса. Пред лепотом неких докумената и уметничких решења човек остаје задивљен.

О овој теми би се могло писати много. Ми смо навели само неке примере као увод за она решења којима је или ће српско културно наслеђе послужити као узор и надахнуће.

3. Душанов законик на Интернету

На Спасовдан, 20 маја 1999. године, 650 година од проглашења, Народна библиотека Србије у сарадњи са Одбором за изворе српског права Српске академије наука и уметности и Југословенским удружењем за мултимедију организовала је свечано представљање Интернет – публикације Душанов законик.

О значају Душановог законика може се много говорити и писати. Нама то није намера, само желимо да истакнемо да ниједан писани докуменат у историји српског народа није сачуван у тако бројним преписима током дугог историјског периода, као што је то случај са Закоником. У периоду од 14. до 19. века регистровано је 25 преписа, и то вероватно није коначан број. О законику је написан велики број чланака и књига како наших тако и страних аутора, а библиографија радова садржи око 800 библиографских јединица.

Поред тога што је споменик српске државности и српског и не само српског права, Законик је споменик и велико достигнуће српске културе и књижевности средњег века.

Приликом израде Интернет-публикације, пошли смо од тога да она мора бити израђена у духу српске средњовековне културе, како би одговарала времену и културном окружењу у коме је Законик настао, али и оним временима када је преписиван. Самим тим, сматрали смо, биће препознатљив у мору дигиталних публикација на Интернету, што се и обистинило. То потврђују и писма наших људи из иностранства, која смо добили овим поводом.

Тако је Законик постао прва наша визуелно препознатљива публикација на Интернету. Поред стандардних фонтова, изабрали смо као фонтове Милутин и Типик које је на основу узора са плоче Милутинове цркве у Студеници и Студеничког типика креирао професор Стјепан Филеки. Они су коришћени на почетној страници (хомпејџу), а оквир је узет са једне заставице која красила Изборно јеванђеље Николе Стањевића. Да би разбили монотонију текста а и учинили га препознатљивим, користили смо иницијале и заставица из српских рукописа од 14–18. века, који су први пут примењени у овој електронској публикацији. Иницијали, заставице, основе и бројне илустрације уклопљени су успешно.

С обзиром да је српски текст дат на нашој ћирилици, трудили смо се (кроз избор фонтова) да буде читљив на свим браузерима, без посебног подешавања кодних страница (што у то време и са старим верзијама браузера није био лак задатак).

4. Закључак

Циљ нашега рада био је да покажемо велике могућности стваралачке примене српског културног наслеђа приликом уређења и дизајнирања сајтова и посебно интернет-публикација. Специфичност ових дела рађених углавном на византијском културном узору, чиме се одликује српско средњовековно културно наслеђе, свакако утиче на препознатљивост на Интернету, на коме се огледа утицај бројних светских култура.

Међутим, и савремена дела наше културе пружају велике могућности приликом уређења и дизајнирања како сајтова тако и интернет-публикација. Ми смо у једној од првих наших мултимедијалних публикација «Ивањица» , 1996 године, која је постављена на Интернет 1998, користили у одређеној мери и дела наше познате сликарке, академика Љубице Цуце Сокић приликом уређење публикације .

С обзиром да савремена српска уметност и интернет-публикације, није тема нашег данашњег рада, нећемо се више задржавати на њој. То је посебна тема о којој ће бити речи другом приликом.

Литература:

1. www.dusanov-zakonik.co.yu
2. http//Gloria. ?/~ivanjica
3. www.rastko.rs
4. Букумировић, С.: Увод у Информатику. 2 доп. и прош. Издање.- Београд, НБС, 2002