Др Србислав Букумировић

Уводно излагање на трибини
“Актуелни тренутак српског језика и писма у савременим информационим технологијама: Од Бијељине до нацрта Устава Србије“

Београд, 6. април 2005.

Ово је трећа трибина посвећена овој теми. Такође су одржана и три научно-стручна скупа.

И овом приликом подсетио бих на две тезе које користим када се говори о будућности српског језика и писма:

• Опстанак српског језика, писма и културе у 21. веку, зависи од њихове присутности на Интернету и у савременим информационим технологијама; и
• народ који нема своју културу, не заслужује да постоји.

Данас ћемо сумирати шта је по овим питањима учињено.

Новембра 2003. године у Бијељини смо одржали научно-стручни скуп „Интернет и ћирилица“, и закључили да је „Скуп у потпуности је успео, не само по броју и врсти учесника, већ и по представљеним пројектима који се баве укрштањем технологија и српске културе“.

Тада је закључено и да „Резултати током претходне две године – колико је прошло од скупа на исту тему у организацији „Вукове задужбине“ у Београду 2002. (одржаног у Народној библиотеци Србије) — показују видан напредак, не само у иновативности домаће технологије већ и у општем сазревању српске културе“.

Од скупа у Бијељини до данас направљени су нови продори у примени српског језика и ћирилице у СИТ. Само да подсетим на неке: е-места (сајтови) свих установа културе и већине државних институција данас су на ћирилици; е-место „Пројекат Растко - Библиотека српске културе на интернету“ укључен је у европски и светски пројекат „Гутенберг“; у оквиру пројекта „РАС“ далеко се одмакло у изради српског електронског правописа који има 300.000 речи са комплетном правописно-граматичком подршком и изради велике описне граматике српскога књижевног језика; појавили су се бројни нови ћирилички фонтови, захваљујући конкурсима „Карић фондације“; највећи светски претраживач „Гугл“ увео је српски језик и писмо као део своје понуде и претраживање по Вуковој ћирилици успешно се обавља на њему; најпознатија светска фирма Микрософт издала је „Офис“ на ћирилици и тренутно ради на пројекту препознавања ћириличких рукописа на Таблет персоналним рачунарима; урађен је превод познатог софтверског пакета „Линукс“ на српски језик и ћирилицу; чланови групе окупљени око „Нашег писма“ превели су низ познатих софтверских производа на наш језик и писмо; никао је низ удружења која брину о заштити ћирилице, итд. итд.

Нажалост, на пољу примена нашег језика и писма у мобилној телефонији, мало је учињено.

Када смо крајем 80-их и почетком 90-их година прошлог, 20. века, започели борбу за примену српског језика и писма у СИТ, многи су нам препоручивали да се манемо „ћоравог посла“, проглашавали наша настојања као донкихотска, сматрајући да долази крај свим малим језицима и писмима у будућем Информационом друштву, и да ће енглески језик и латиница бити основ будуће мондијалистичке културе.

После много напора око израде првих 8-битних ћириличких стандарда за рачунаре, одговарајућих драјвера за ДОС оперативни систем и других програма, 1994 године Одбор за писмо Вукове задужбине био је иницијатор одржавања првог научно-стручног скупа посвећеног „ћирилици и рачунарима“ који је одржан у САНУ, а поводом 1000 година од појаве ћирилице на нашем тлу и 500 година прве штампане ћириличке књиге. Сваки наредни скуп био је подстрек за даљи продор на овом плану.

Морамо са задовољством констатовати да су за нама они тужни дани када је на Интернету, на сајту посвећеном српској књижевности стајало упутство: Једно „ц“ читај као ц, два „цц“ – читај као ч, а три „ццц“ – читај као ћ“, наравно на међународној латиници.

На светском самиту посвећеном Информационом друштву 2003. у Женеви, прихваћен је предлог УНЕСКО-а о развоју и коришћењу многојезичности и свеопштем приступу информацијама у кибер простору. Очување културне и језичке разноврсности у свету је постао став битних међународних чинилаца, те борба за српски језик и писмо није израз неког српског национализма и шовинизма, већ легалан начин заштите сопственог језика и културе.

Морам истаћи да много очекујемо од доношења новог Устава и регулисања питања службене и јавне употребе језика и писма.

Међутим, забрињава чињеница да се у неким предлозима опет иде на „равноправност“ ћирилице и латинице, што би допринело даљем растакању нашег језика, писма и културе. Данас ћемо разговарати и о томе.

Да се разумемо, тема данашње трибине је изузетно широка и комплексна, а ми смо се одлучили да захватимо само мали део ње и резимирамо колико смо и како учинили на решавању ових питања и где се у овом актуелном тренутку данас налазимо. Један од аутора који се бави овим питањима истиче: „у садашњем тренутку српски језик је разграђен посед, без домаћина и катастарских књига“.

Да закључим: и поред свих тешкоћа, веома лошег стања у земљи, неорганизованости државе и друштва и низа нерешених питања, ми смо оптимисти. Наша оптимистичка очекивања у погледу примене српског језика и писма у СИТ заснована су на чињеници да смо окупили повелик круг младих стручњака који предано раде на афирмацији нашег језика и ћирилице у новим ИТ.

Борба за наш језик и писмо траје већ читав миленијум. Издржали смо петовековну отоманску окупацију, две немачке и усташку и низ других најезди и пошасти и успели да очувамо језик и писмо. Нема разлога да не верујемо да ћемо и у будућности успети.

Моћан технолошко-цивилизациони процес захватиће и најзабаченије делове земаљске кугле, тако да ће за наредних 100–200 година на географској карти од многих народа и језика остати само мрље. Да се не заваравамо, у те мале народе спада и српски народ и његов језик.

Дакле, будућност имају светски језици и језици великих народа, а од малих они који су добро проучени и тврдо нормирани, са потпуно извршеном дигитализацијом.