RASTKOV GLASNIK

Osnivačka odluka: Osnivanje pokrajinskog središta PROJEKAT RASTKO - BUDIMPEŠTA - SENTANDREJA, Biblioteka kulture Srba u Mađarskoj 

Osnivački akt predsednika poduhvata

Pozdravna reč profesora Predraga Pipera (Matica srpska, Novi Sad, i Filološki fakultet u Beogradu) povodom otvaranja "Projekta Rastko – Budimpešta-Sent Andreja"

Poziv za učestvovanje na naučno-stručnom skupu "Internet i ćirilica: Savremene informacione tehnologije, srpski jezik, pismo i kultura" / Organizuju: Vukova zadužbina i Narodna biblioteka Srbije

"Obratni rečnik srpskoga jezika" Miroslava Nikolića (Beograd, 2000)

Piše: Aleksandar Loma

Ćirilica i računari: Razvoj i iskustva CNIRD Narodne biblioteke Srbije (Od baza podataka, multimedijalnih baza podataka do Interneta)

Piše: Srbislav Bukumirović, Centar za naučne informacije i RD Narodne biblioteke Srbije

Saopštenje za štampu "Projekta Rastko - Biblioteke srpske kulture na Internetu" o osnivanju novog pokrajinskog središta, 15. avgust 2001.

Otvoren šesti "Projekat Rastko":
Kultura Srba u Mađarskoj na Internetu

Izdavački poduhvat "Projekat Rastko – Budimpešta-Sentandreja" posvećen kulturi i tradiciji Srba u Mađarskoj već prvog dana objavio 20 integralnih knjiga u elektronskom obliku

Samo tri nedelje posle otvaranja pokrajinskog središta za Boku Kotorsku, "Projekat Rastko – Biblioteka srpske kulture na Internetu" (www.rastko.rs), najveći elektronski izdavački poduhvat u Jugoistočnoj Evropi, otvorio je 4. avgusta i svoje šesto pokrajinsko središte, ovog puta posvećeno kulturi i tradiciji Srba u Mađarskoj. Zvaničan naziv središta je "Projekat Rastko – Budimpešta-Sentandreja", a adresa je www.rastko.rs/rastko-hu/.

Poduhvat je podeljen u podbiblioteke posvećene istoriji Srba u Mađarskoj, etnografiji, duhovnosti, umetnostima, medijima, izučavanjima mađarsko-srpskih veza i svemu ostalom što je relevantno za duhovno biće srpske manjine.

Projekat je nezavistan i neprofitan, rađen u saradnji više organizacija i institucija: matični "Projekat Rastko" i druga pokrajinska središta poduhvata, Srpska samouprava u Mađarskoj, Eparhija budimska SPC, srpski mediji u Mađarskoj, mnoge izdavačke kuće i pojedinci u obe zemlje. Intelektualna i umetnička elita Srba u Mađarskoj je učestvovala urednički i saradnički na stvaranju "Projekta Rastko – Budimpešta-Sentandreja". Inicijator novog središta je gospođa Spomenka Stefanović, pisac i urednik, koju je uprava poduhvata imenovala 4. avgusta i kao prvog upravnika središta. Dizajn novog središta je uradio Borko Ivanović, jedan od najvažnijih Internet dizajnera na ovom području.

Od 26. jula do 4. avgusta na "Projektu Rastko – Budimpešta-Sentandreja" objavljeno je čak 19 knjiga: Dr Dinko Davidov i Dejan Medaković, Sentandreja; Kosta Vuković - Mihailo Živković; Jakov Ignjatović, Vasa Rešpekt; Mladena Prelić, Srbi u selu Lovri u Mađarskoj tokom XX veka; Milan Stepanov, Život oca Radovana prote mohačkoga; Jelka Ređep, Sibinjanin Janko; Predrag Stepanović, Prepolovljeni; Dragomir Dujmov, Beli Putevi, Meridijani i Zgužvano doba; Milan Stepanov , Mauzolej; Petar Milošević, Avala Ekspres, Bitka za Sulejmanovac, Ičvič, Mi že Sentandrejci, London, Pomaz, Maturski sastanak, Naći ću drugog, Sentandrejski tipik. Takođe je objavljen i 21 članak iz raznih oblasti iz pera najpoznatijih stručnjaka i stvaralaca kao što su Stefan Čakić, Sima Ćirković, Vladimir Ćorović, Dejan Medaković, Dušan J. Popović, Jovan Radonjić, Mita Kostić, Rajko L. Veselinović, Živan Milisavac, Spomenka Stefanović, Mladena Prelić, Jovan Skerlić, Istvan Poth, Predrag Stepanović, Miodrag Maticki, Dr Božidar Kovaček, Petar Milošević i drugi. Svi materijali se objavljuju u dva izdanja - ćirilicom i latinicom.

U sledećim nedeljema biće objavljeno još kapitalnih dela: Milorad Pavić, Gavril Stefanović Venclović; Tihomir Vujičić, Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj; Stojan Vujičić, Rastočenje; Dr Dinko Davidov, Spomenici budimske eparhije; Vojislav Galić, Vertograd na Dunavu; Mata Kosovac, Istorija Srba u Ugarskoj pre velike seobe; Galerija Eparhije budimske i drugi veći projekti. Posebno će značajan deo već u početku biti posvećen kolekciji književnosti koju je osmislio poznati slavista i pisac i Mađarske, Petar Milošević.

"Projekat Rastko - Biblioteka srpske kulture na Internetu" ima za sada šest pokrajinskih središta: Beograd, Temišvar, Gračanica-Peć, Cetinje, Boka Kotorska i Budimpešta-Sentandreja, a do kraja godine se otvaraju središta u Bosanskoj Krajini (Banja Luka) i Ukrajini (Kijev-Lavov), kao i posebna kolekcija posvećena Lužičkim Srbima (Baucen/Budišin).

Na osnovu pravila "Projekta Rastko - Biblioteke srpske kulture na Internetu"
i potrebe razvoja kroz samostalna pokrajinska središta donosimo
odluku

Osnivanje pokrajinskog središta
PROJEKAT RASTKO
BUDIMPEŠTA - SENTANDREJA
Biblioteka kulture Srba u Mađarskoj 

OBRAZLOŽENjE

Srpska zajednica, koja vekovima živi zajedno sa mađarskim narodom i u mađarskoj državi, predstavlja jedan od najvažnijih činilaca koji je doveo do formiranja moderne srpske kulture i duhovnosti, ali istovremeno trajno predstavlja most koji spaja i tumači dva naroda i njihove vizije i potrebe, dajući model koji je toliko potreban i Evropi sutrašnjice.

Zbog gore navedenog, prioritet PROJEKTA RASTKO je osnivanje posebnog pokrajinskog središta koje bi putem informatičkih tehnologija svetskoj i regionalnoj javnosti direktno predstavilo Srbe u Mađarskoj, njihovu tradiciju i kulturu, akademsku i umetničku ukorenjenost, ali i budućnost koju ova zajednica gradi.

Srpska zajednica u Mađarskoj ima korene, kulturnu zrelost i personalne potencijale koji će bez sumnje od "PROJEKTA RASTKO - BUDIMPEŠTA - SENTANDREJA, Biblioteke kulture Srba u Mađarskoj" napraviti jako pokrajinsko središte celokupnog projketa, a zasigurno predstavljati i značajan činilac u savremenoj kulturi Mađarske. Ovako gledano, budućnost novog pokrajinskog središta smatramo izvesnom i korisnom.

NAIMENOVANjA

Za osnivački odbor "PROJEKTA RASTKO - BUDIMPEŠTA - SENTANDREJA"  imenujemo: g-đu Spomenku Stefanović, o. Pavla Kaplana, g. Petra Miloševića i g. Bratislava Veljića.

Za koordinatora osnivačkog perioda imenujemo gospođu Spomenku Stefanović. U ime poduhvata, oficir za vezu sa pokrajinskim središtem je g. Dejan Ajdačić, upravnik Projekta Rastko - Beograd.

Matični PROJEKAT RASTKO, kao i sva trenutno postojeća pokrajinska središta, pružiće "PROJEKTU RASTKO - BUDIMPEŠTA - SENT ANDREJA" svu logističku, stručnu i tehničku pomoć koja je na raspolaganju, sa ciljem da novo pokrajinsko središte što pre uspostavi sopstveni i samostalni sistem funkcionisanja.

POZIV NA UČESTVOVANjE

Molimo Eparhiju Budimsku SPC, Srpsku samoupravu u Mađarskoj, medije, ustanove i sve pojedince dobre volje, ma kom narodu pripadali, da daju svoje razumevanje i doprinos ovom pregnuću koje će direktno uključiti tradiciju i kulturu Srba u Mađarskoj u informatičku civilizaciju i globalnu kulturu.

U IME PROJEKTA RASTKO
Zoran Stefanović, predsednik
___________________________

U Beogradu, 1. (18) jula 2001.
na praznik Sv. muč. Leontija, Teodula i Ipatije

Pozdravna reč profesora Predraga Pipera (Matica srpska, Novi Sad, i Filološki fakultet u Beogradu) povodom otvaranja "Projekta Rastko – Budimpešta-Sent Andreja"

Upućena predsedniku projekta Zoranu Stefanoviću i upravniku beogradskog središta Dejanu Ajdačiću

Beograd, 1. jul 2001

Poštovani g. Stefanoviću! Poštovani g. Ajdačiću!

Povodom vesti da se u okviru programa srpske kulture na Internetu "Rastko" pokreće projekat "Rastko-Budimpešta", želim da pozdravim najavu tog projekta i ukupan rad na predstavljanju srpske kulture putem Interneta u okviru programa "Rastko".

Kao profesor slavistike i urednik jednog slavističkog časopisa mislim da mogu da tvrdim da je "Rastkov" doprinos afirmaciji srpske kulture u svetu, kao i afirmaciji drugih slovenskih kultura, veliki po dometu i sasvim originalan po obliku. Počev od dobro osmišljenog dizajna, strukture programa koja pokriva sve glavne segmente srpske kulture, pristupačnosti široj javnosti (bez ikakvih populističkih prizvuka) i solidne naučne zasnovanosti sadržaja (bez suvoparnosti i hermetičnosti), dobre dinamike u dopunama sadržaja, stalnim proširivanjem kruga saradnika... uz niz drugih kvaliteta – "Rastko" raste na radost svih koji ga posećuju. Najjeftiniji i najlepši poklon koji možemo učiniti nekome ko nas još ne poznaje, ili nekome ko tek pristupa Internetu, jeste adresa veb-stranice "Rastka", ali je sve manje onih kojima ta stranica nije već poznata.

Kao profesor slavistike uverio sam se koliko "Rastko" znači za nastavu slavistike kao i za podsticanje motivisanosti za praćenje slavističke literature.

Kao urednik "Zbornika Matice srpske za slavistiku" mogao sam više puta da se uverim da je za afirmaciju časopisa u svetu i proširivanje kruga saradnika i čitalaca veoma važna činjenica da je jedan broj tog časopisa postavljen na "Rastku" i da se planira postavljanje i sledećih brojeva.

Mogućnosti grananja "Rastka" u različitim pravcima izuzetno su velike, što vi najbolje znate, i ja sam uveren da ćete, kao i do sada, uvek s pravim idejama i saradnicima izabrati pravi trenutak i način da pokažete različita blaga iz riznice srpske kulture, koja su nam oslonac u trenucima iskušenja i izvor nade da imamo na čemu da gradimo. S poštovanjem vas pozdravljam,

Predrag Piper

Naučno-stručni skup
"Internet i ćirilica: Savremene informacione tehnologije, srpski jezik, pismo i kultura"

Organizuju :
Vukova zadužbina i Narodna biblioteka Srbije

Beograd, 27–29 novembra 2001.
Amfiteatar Narodne biblioteke Srbije

Okrugli sto

Trećeg dana savetovanja predviđa se okrugli sto. Neophodno je da se potencijalni učesnici okruglog stola prijave kao i da prijave temu svoje diskusije

Organizacioni odbor

Prof. dr Srđan Stanković, predsednik; Dr Srbislav Bukumirović, zamenik predsednika; Dejan Ajdačić; Dr Dragan Barać; Mr Branko Brborić; Prof. Dr Dušan Vitas; Ranko Tomić; Dragan Ilić; Boža Mihaljević; Milan Ristić; Dr Drago Ćupić; Prof. Dr Milutin Čupić.

Programski odbor

Prof.Dr Milutin Čupić, predsednik; Dejan Ajdačić; Dr Srbislav Bukumirović; Ranko Tomić

Prijave

Prijave za učešće na skupu sa abstraktom radova dostavljaju se poštom ili elektronsko poštom najkasnije do 15.10.2001. godine, a radovi za recenziju do 1. 11. 2001. godine

Adresa: VUKOVA ZADUŽBINA, 11000 Beograd, Srpskih vladara br. 2.

E-pošta: vuk.zad@EUnet.yu

Radovi

Učesnici koji podnose radove za skup mole se da imaju u vidu sledeće :

1. Rad treba da odgovara predmetu i temama skupa; ( 2.) Da u dobrom delu do sada nije nigde objavljen ; (3). Rad dostaviti u elektronskom obliku kao WORD 6 dokumenat u obimu do 4 stranice sa veličinom fonta ARIAL od 12 (za naslove), 10 bold(za podnaslove) i 9 za tekst. Tekst treba kucati srpskom tastaturom (Kodna stranica 1251); (4) Radovi podležu recenziji; (5) Radovi koji budu prihvaćeni i saopšteni na skupu biće odštampani u Zborniku radova.

Kotizacija

Učesnici koji u prijavi navedu da nisu u mogućnosti da plate kotizaciju, biće oslobođeni plaćanja, a ostali će uplatiti 1000 dinara na žiro račun Vukove zadužbine.

Mesto i vreme održavanja skupa

Skup će se održati u Beogradu u Amfiteatru Narodne biblioteke Srbije krajem novembra 2001. godine

Aleksandar Loma

"Obratni rečnik srpskoga jezika" Miroslava Nikolića (Beograd, 2000)

Ime dr Miroslava Nikolića (Gorobilje kod užičke Požege, 1947) poznato je i uvaženo u našoj nauci o jeziku. Viši naučni saradnik pri Institutu za srpski jezik SANU, predavač morfologije srpskog književnog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, autor dve istaknute dijalektološke monografije i niza naučnih radova, on se posebno istakao svojom leksikografskom delatnošću, kao jedan od urednika velikog Rečnika srpskog književnog i narodnog jezika SANU — u poslednje vreme glavni stub toga monumentalnog projekta od nacionalnog značaja — a takođe koautor i urednik jednotomnog Rečnika srpskog književnog jezika Matice Srpske, koji je pred izlaskom iz štampe. Kao kruna Nikolićevog dosadašnjeg rada, pojavio se njegov Obratni rečnik srpskog jezika, u zajedničkom izdanju Matice srpske, Instituta za srpski jezik SANU i Davora Palčića, koji je i izvršni izdavač. Osim okrilja dve najveće nacionalne kulturno-naučne ustanove i autorove neosporne kompetencije i iskustva, za ozbiljnost ovog poduhvata jemči podatak da je izveden pod nadzorom Odbora za standardizaciju srpskog jezika, tako da izlazi u javnost sa najvišim stručnim preporukama.

Obratni rečnici daju jezičku građu obrnutim azbučnim redom, od kraja prema početku reči. Namenjeni su širokom krugu lingvista, pre svega onima koji se bave problemima tvorbe reči odn. derivacije (budući da se u njima jedna za drugom nižu reči obrazovane istim sufiksom), zatim morfologijom, fonologijom, akcentologijom, matematičkom i statističkom lingvistikom, a nalaze primenu u radu na raznim drugim leksikografskim projektima, kao i u izradi različitih kompjuterskih programa, npr. za mašinsko prevođenje; neposrednu korist od njih mogu imati i enigmatičari, pre svega sastavljači ukrštenica.

Svi evropski jezici već imaju svoje obratne rečnike, uključujući i naše južnoslovenske susede, Slovence i Makedonce. Za srpskohrvatski jezik dosad je postojao samo Matešićev obratni rečnik, objavljen u Nemačkoj 1965–67. i već odavno teško dostupan, a osim toga nedovoljno obuhvatan i koncepcijski zastareo.

Nikolićev rečnik daleko ga nadmaša širinom zahvata u rečničko blago. Imajući za polazište šestotomnik Matice Srpske, on prevazilazi obim tog svog predloška za čitavih dvadeset hiljada reči, crpenih iz raznih leksikografskih, enciklopedijskih i drugih izvora, kao što su to Klajnov i Ćirilovljev rečnik novih i najnovijih reči, Oksfordski rečnik računarstva, zbirke opscene leksike i dr. Ukupno je na 1400 strana dato 163000 akcentovanih reči, propraćenih naznakama gramatičke kategorije i izvora, a samo izuzetno i značenja (radi razlikovanja homonima). Jasna metodološka koncepcija i visok tehnički kvalitet štampe čine korišćenje ovog rečnika udobnim uprkos njegovoj veličini. Povoljan utisak upotpunjava lepo dizajnirana oprema sa tvrdim povezom i plastificiranim zaštitnim omotom.

«Naopako» čitanje rečnika ima svoje draži i za korisnike izvan gore ocrtanog kruga neposredno zainteresovanih stručnjaka. Takav pogled iz neobičnog ugla na blago jednog jezika omogućuje čitaocu mnoge neočekivane, ozbiljne ili šaljive uvide. To može posvedočiti dole u duhu predmeta svoga prikaza potpisani

radnaskelA amoL

Srbislav Bukumirović,
Centar za naučne informacije i RD Narodne biblioteke Srbije

Ćirilica i računari :
Razvoj i iskustva CNIRD
Narodne biblioteke Srbije

(Od baza podataka, multimedijalnih baza podataka do Interneta)

THE CYRILLIC ALPHABET AND COMPUTERS:
EXPERIENCES OF THE CNIRD NATIONAL LIBRARY OF SERBIA
(from databases, multimedia databases to the Internet)

Sadržaj – Aktivnost Centra za naučne informacije i referalnu delatnost NBS na primeni ćirilice u savremenim informacionim tehnologijama – od programa za procesiranje baza podataka, multimedijalnih BP do Interneta i rada u internet okruženju. Realizacija programa BIBLIO za automatizaciju poslovanja u okviru Sistema naučnih i tehnoloških informacija, sa potpunom podrškom ćirilice , kako pod DOS tako i pod VINDOUS operativnim sistemom. Aktivnosti i inicijative za izradu odgovarajućih standarda, naučnih i stručnih skupova, itd.

Abstract – The work of the Centre for Scientific Information and Referral Activity of the NLS concerning the using of the Cyrillic alphabet in modern information technologies – from programmes for database processing, multimedia databases to the Internet and the work in the Internet environment. The realization of the BIBLIO programme for the automatization of working within the System of Scientific and Technological Information, with the complete support of the Cyrillic alphabet, both in DOS and in WINDOWS. Activities and initiatives for the working out of appropriate standards,scientific and expert meetings etc.

1. Uvod

Osnovni zadatak Narodne biblioteke Srbije (dalje: NBS)je da pored ostalog prikuplja i čuva pisano stvaralaštvo srpskog naroda. Briga o srpskom nacionalnom pismu - ćirilici- za NBS ima i te kako veliki značaj. Pisano stvaralaštvo srpskog naroda od Đirila i Metodija pa do formiranja Jugoslavije 1918. godine bilo je isključivo, sem nekih izuzetaka, na ćirilici (staroslovenskoj i Vukovoj). Veze Srba sa Zapadom i zapadnim Slovenima kao i stvaranje Jugoslavije 1918, uveli su u našu kulturu i drugo pismo - latinicu, ali ona ni u jednoj srpskoj državi nije bila službeno pismo.

Prelaskom na nove informacione tehnologije pojavili su se veliki problemi, kako obraditi, preneti i predstaviti pisano stvaralaštvo srpskog naroda poštujući međunarodne i naše standarde i pravila. Posebno, jer je početak rada na automatizacije SNTIS i Bibliotečkog informacionog sistema, pa samim tim i NBS, prema projektu RCUM-a iz Maribora baziran na engleskom jeziku i latinici. (Izuzetak je bila mogućnost štampanja listića na ćirilici).

Sa tim problemom se suočio Centar za naučne informacije i referalnu delatnost NBS u svom radu na automatizaciji poslovanja Centra, i uspeo da reši većinu pitanja koja su se postavljala.

2. Kratak istorijat

Rad na primeni ćirilice u savremenim IT u NBS započeo je 1990. godine, u Centru za naučne informacije i RD. Aktivnosti Centra bile su usmerene na primeni svih međunarodnih standarda u izradi baza podataka i usklađivanju YU standarda sa njima, uz obavezno korišćenje kako pisma srpskog naroda, tako i drugih pisama ;

U tom smislu u prethodnom periodu preduzet je niz inicijativa:

Prihvaćen je osnovni program UNESKO koji je pružao niz preduslova da se uradi odgovarajuća aplikacija (UNESKO je specijalizovana agencija ujedinjenih nacija koja se bavi pitanjima obrazovanja, nauke, kulture, informacija. Radi na programima: GIP, Svetskom sistemu naučnih i tehnoloških informacija-UNISIST i dr.) ;

Kod Saveznog zavoda za standardizaciju pokrenuta je inicijativa za donošenje 8-bitnog standarda za personalne računare, koji bi ispravio neke greške 7-bitnog tzv. JUSKI standarda kao i izrada drajvera za našu, internacionalnu i staroslovensku ćirilicu kao i drajvera za štampače ;

Urađen je prvi program u našoj zemlji za baze podataka i automatizaciju INDOK i bibliotečkog poslovanja koji je podržavao ćirilicu, pod nazivom BIBLIO, sa rečnikom sređenim po azbuci i abecedi, pod DOS operativnim sistemom, i koji je usavršavan do nedavno, kada je izrađena aplikacija pod WINDOWS-om - VINBIBLIO ;[1] [2]

Sa “Vukovom zadužbinom” i nekim drugim ustanovama pokrenuli smo inicijativu i 1994. g. organizovali prvi simpozijum na temu ĆIRILICA I RAČUNARI, a povodom 500 godina prve štampane knjige i 1000 godina ćirilice na našem tlu. Tom prilikom podneli smo i referat o međunarodnim standardima i primeni ćirilice[3]

Pokrenuta je inicijativa da se u međunarodnoj zajednici isprave nepravilnosti pri podeli jedinstvenog jezika na srpski i hrvatski, kada su sva dokumenta pisana latinicom proglašena za dokumenta na hrvatskom jeziku (uključujući i dela SANU, CANU, Matice srpske, itd).[4]

3. Program Biblio

Najvećim uspehom smatramo instalaciju programa BIBLIO na ćirilici, koji omogućava rad skoro na svim ćiriličkim i latiničkim pismima, u preko 250 ustanova nauke i kulture u Jugoslaviji i Republici Srpskoj. Posebno što je to postignuto bez ikakvih ulaganja države, a sa entuzijazmom autora i njihovih saradnika.

Biblio je aplikacija izrađena u programskom paketu CDS/ISIS, koji se primenjuje u preko 130 zemalja sveta i u hiljadama ustanova;

Aplikaciju je razvio Centar za naučne informacije i RD NBS. (Specijalni programi razvijeni su u saradnji sa spoljnim saradnicima).

PROGRAMSKI PAKET CDS/ISIS preporučen je od UNESKO-a i Generalnog informacionog programa (Dalje:GIP) kao standardizovani programski paket za biblioteke, arhive, muzeje, INDOK službe i dr. ustanove u okviru Svetskog sistema naučnih i tehnoloških informacija. [5]

Zasnovan je na baznim međunarodnim standardima. Omogućava korišćenje brojnih jezika i pisama, i više softverskih sistema (dos, vms, unix, windous);

Program BIBLIO omogućava obradu bibliotečkog materijala na ćirilici ( i staroslovenskoj), latinici, svetskim i evropskim jezicima; Za ustanove u sredinama sa pretežnim mađarskim stanovništvom napravili smo verziju sa mađarskim jezikom kao jezikom komunikacije koja je instalirana u Senti, Adi i fabrici Potisje u Kanjiži; Pretraživanje je uporedno na dva pisma, u dva rečnika, ćiriličnog – koji je sređen azbučno, i latiničkog koji je sređen abecedno -što drugi programi nemaju; Omogućava primenu UNIMARC, CCF, MARC i dr. formata;

Program Biblio instaliran je u preko 220 biblioteka i INDOK centara Srbije, Crne Gore i Republike Srpske;

U NBS je urađeno uputstvo za sve faze rada aplikacije BIBLIO.[6]

4. Verzija programa BIBLIO pod WINDOWS-om

Zvanična verzija osnovnog programskog paketa CDS/ISIS 1.311 pod VINDOUS operativnim sistemom dobijena je od UNESKO-a u avgustu t.g., i uz veliko zalaganje završene su izmene u aplikaciji i rešeni neki važni problemi do početka oktobra.

Prva, skraćena prezentacija održana je 8. oktobra u Višegradu, na 3 skupu bibliotekara Republike Srpske, a druga u novembru na stručnom skupu Zajednice biblioteka Srbije na temu “Automatizacija biblioteka u okrugu i strategija razvoja bibliotečkog informacionog sistema u Srbiji”;

Na aplikaciji intenzivno radimo od 1995. god. Uz testiranje svih beta verzija (bilo ih je do sada 7, a trenutno se radi na desetoj verziji) redovno je informisan razvojni tim UNESKO koji je uvažio više naših primedbi.

Tako smo uspeli da realizujemo aplikaciju na srpskom jeziku koja pored ćirilice koristi i latinicu kojom se služi srpski narod kao i englesku latinicu. Ovo je jedina verzija pod VINDOUS- operativnim sistemom u našoj zemlji (koliko nam je poznato) koja u rečniku ima sva tri pisma, u rečnik se ulazi sa tri tastature po izboru, a pretraživanje je po svim navedenim opcijama. Na taj način omogućeno je poštovanje međunarodnih i naših standarda i pravila.

S obzirom da je izgled, rad i funkcionisanje više baza podataka predstavljeno na prezentaciji, ovom prilikom ćemo dati samo neke osnovne podatke za BIBLIO program pod Windows operativnim sistemom, odnosno, skraćeno VINBIBLIO.

Kompatibilnost sa verzijom BIBLIA POD DOS-om je skoro potpuna. Razlikuje se preuzimanje zapisa iz drugih BP koje se u ovoj verziji obavlja preko funkcija eksporta i importa, s tim što je selekcija i rad ovih opcija veoma jednostavan i brz. Ostalo je da se reši pitanje štampe inventara, na čemu se radi; Završen je interfejs za INTERNET - WEBISIS, a nedavno je zvanično predat na rad i JAVA ISIS , na kojima već rade probne ISIS BP u Italiji i nekim drugim zemljama i FAO i drugim međunarodnim organizacijama.

Aplikacija ove verzije programa delo je jednog tima iz Centra za naučne informacije i referalnu delatnost Narodne biblioteke Srbije (3 člana), koji je proširen sa dva člana iz drugih organizacija

Ko su autori aplikacije i koje poslove su obavili u kreiranju verzije na srpskom jeziku - u osnovnim crtama?

- Dr Srbislav Bukumirović (usklađivanje kompatibilnosti sa DOS verzijom, izrada dopunjene KS 1251 i fontova, prilagođavanje latinične tastature i izmena sistemskih fontova za rečnik); Mr Biljana Kosanović (povezivanje BP i drugih programa kompatibilnih sa DOS verzijom, program za inventar); Nada Popović (izrada novih multimedijalnih formata, prilagođavanje formatima pod DOS-om i pitanja štampe, izrada formata za štampanje listića); Nenad Bogojević (izrada programa za konverziju podataka iz JUS I.B1.015 u izmenjenu KS 1251); Milomir Pavlović (prilagođavanje interfejsa za Internet, u saradnji sa napred navedenim autorima).

5. Problemi u kreiranju aplikacije u WINISIS-u

Najviše problema je bilo da se razreši upotreba naša dva pisma koja je Microsoft razdvojio u dve posebne tabele, odnosno da se realizuje kompatibilnost sa verzijom BIBLIO pod DOS operativnim sistemom ;

Poseban problem predstavljao je rečnik, koji je trebao da ima srpsku ćirilicu i latinicu i englesku latinicu.

Da bi razrešili deo problema, bilo je neophodno izmeniti standardnu WINDOWS kodnu stranicu 1251, i uz englesku latinicu dodati 5 odnosno 10 naših specifična slova latinice (u više fontova), što je bio veliki posao;

Napraviti program za konverziju, što je prihvatio Nenad Bogojević, sa kojim Centar sarađuje više godina ;

Promeniti tastaturu za izmenjenu latinicu sa našim slovima, radi lakšeg unosa podataka.

Izmeniti sistemski font koji WINDOWS korisi za rečnik, što nam je uspelo posle dosta napora ;

Bilo je neophodno napraviti nove formate za WINISIS, koji bi pored bogatstva zapisa (oblici, veličina, boje slova) imali i sve multimedijalne sadržaje, linkove za fotografije, muziku, video INTERNET, puni tekst članaka itd. ;

Prilagoditi formate naših ranijih baza podataka novim mogućnostima;

Povezati BP BIBLIO i KORIS i dr. poslove.

4. Rad VINBIBLIA u internet okruženju

Specijalizovani interfejs za ISIS baze koji radi pod Vindousom 95 ili Vindous NT-om, koji radi i kao CGI program razvila je Panamerička zdravstvena organizacija (PAHO) u okviru Centra BIREME (Latino-Američki i Karibski centar za naučnomedicinske informacije) iz Brazila za svoje potrebe i potrebe Uneska, pod nazivom WEBISIS.

Takođe je razvijen i JAVA ISIS, čija je verzija 3.0 zvani~no pu{tena u eksploataciju od starne UNESKO-a jula 2000 godine. Java isis služi za pretraživanje i procesiranje CDS/ISIS tekstualnih odnosno nenumeričkih baza podataka. JAVA ISIS paket sastoji se iz dva dela:

(a) JAVA ISIS Server: procesira CDS/ISIS baze podataka na serveru, lista i odgovara na pretraživačke upite koji dolaze sa JAVA ISIS klienta preko TCP/IP mreže (Internet, Intranet, Extranet);

(b) JAVA ISIS klient: korisnički interfejs preko koga finalni korisnik može da koristi CDS/ISIS baze podataka. Organizacija menija i podmenija skoro je identična onima u Winisis–u.

4. 1 Srpske ćiriličke baze podataka na Internetu

Razrešeno je i veoma značajno pitanje vezano za temu “ćirilica i računari”, odnosno za naše baze podataka koje se obrađuju na našem službenom i nacionalnom pismu – ćirilici. Od kraja maja 2000.godine baze podataka Narodne biblioteke Srbije i ostalih biblioteka i INDOK centara u Jugoslaviji i Republici Srpskoj, koje koriste poznatu aplikaciju BIBLIO, Centra za naučne informacije i RD NBS, mogu se pretraživati i koristiti preko Interneta u integralnom obliku, uz korišćenje 3 pisma --- ćirilice, latinice koju koristi srpski narod i engleske latinice. Prema međunarodnim i našim standardima i pravilima prilikom obrade dokumenata odrednica se uvek piše na službenom-nacionalnom pismu, a ostali podaci na pismu na kome je dokument (knjiga, članak iz časopisa, projekat, standard, patent, muzičko delo, itd) štampan.

Ovo je prvi put da su naše domaće baze podataka u kojima se koristi Vukova ćirilica dostupne preko Interneta, a o kakvom je problemu bila reč najbolje znaju učesnici brojnih sednica Udruženja za informatiku Srbije na temu “Ćirilica i računari".

Zahvaljujući saradnji tima koji je razvio aplikaciju BIBLIO u osnovnom UNESKO-vom paketu (Dr S. Bukumirović, Mr B. Kosanović, N. Popović iz NBS ) i M. Pavlovića i ekipe iz biblioteke Farmaceutskog fakulteta, ovaj problem je razrešen na zadovoljavajući način. Zajednički je urađena verzija interfejsa a najvažniji deo – konvertor, da bi podaci bili čitljivi preko Interneta, kreirao je M. Pavlović, u saradnji sa ostalim članovima ekipe.

S obzirom da je server NBS zatvoren zbog poboljšanja koje izvodi Ministarstvo za nauku i tehnologiju, baze NBS su privremeno postavljene na sajt Farmaceutskog fakulteta, a po osposobljavanju servera biće prebačene na njega. Na primer za pretraživanje baze podataka CIP+, koja sadrži podatke o izdavačkoj delatnosti u Jugoslaviji (trenutno, probna baza sadrži blizu 44.000 zapisa), potrebno je da korisnik izborom tastature,(srpska ćirilica, latinica i engleska latinica ) ukuca po izboru – autora, naslov dela, predmetnu odrednicu, ključnu reč, izdavača, godinu izdanja, itd, i npr, format LIST , dobiće veoma brzo ispise u obliku koji je već pomenut. Adresa sajta je www.pharmacy.bg.ac.yu gde se izborom na biblioteku i pretraživač ulazi na stranicu gde dalje birate bazu podataka i ostale opcije koje su na raspolaganju. Treba napomenuti, zbog lakšeg pretraživanja, da je pretraživanje olakšano sufiksacijom. Dovoljno je ukucati koren neke reči i na kraju staviti znak $(dolar) da se dobije rezultat sa svim sufiksima koji slede posle korena reči odnosno termina, odnosno prezimena. (Na primer, ukucavanjem reči Jovan$ prilikom pretraživanja autora, dobiće se svi autori sa prezimenima Jovanović, Jovanov, Jovanić, Jovančević itd).

Slični postupci su i pri izboru opcije REČNIK. Bira se baza, polje za pretraživanje, ali i broj zapisa u rečniku koji će se pojaviti na ekranu (50,100,200 i više), gde se dalje vrši selekcija a zatim pretraživanje.

Konvertor je tako napravljen da svaki korisnik Vindous operativnog sistema koji u opcijama izabere srpsku ćiriličku tastaturu (nažalost većina verzija Vindous 98 nema tastaturu za srpski jezik i latinicu), ili hrvatsku i slovenačku tastaturu, može pretraživati pomenute baze i sa specifičnim slovima latinice kao što su Č, Ć, Š, Đ, Ž – dok je pretraživanje ćirilicom normalno za sva slova. U pomenutoj bazi sve odrednice su na ćirilici, pa ih tako treba i pretraživati, dok naslovi , ključne reči i delom izdavači sadrže podatke i na latinici i tako ih alternativno možete pretraživati latinicom. Ovih dana biće završena i opcija ulaska u rečnik koji je sređen azbučno i abecedno, zavisno od podataka na kom su pismu.

Sada, korišćenjem BIBLIO baza podataka preko Interneta, zaokružena je celina u SNTI i Bibliotečkom informacionom sistemu kao njegovom podsistemu, koja otvara široke mogućnosti preuzimanja podataka, jedinstvene obrade i razmene u Sistemu.

5. Rad na ostalim programima

Centar je inicijator i primene ćirilice zasnovane na našoj kulturnoj baštini na Internetu. Tako je Internet publikacija “Dušanov zakonik” <www.dusanov-zakonik.co.yu>, izdata povodom 650. godina od proglašenja, urađena sa inicijalima i zastavicama iz srpskih srednjovekovnih rukopisa i sa fontovima koje je prof. Fileki uradio prema poznatim pisanim spomenicima srpske kulture, pa je na taj način prva naša prepoznatljiva publikacija na Internetu.

Više sajtova na Internetu koje je uradio Centar, bili su na ćirilici kao osnovnom pismu, uz korišćenje engleskog jezika i latinice za inostrane korisnike. To je slučaj i sa sajtom Jugoslovenskog ISIS Kluba osnovanog pri NBS. Adresa je <http://www.yuisis.org.yu/>

6. Zaključak

Jedan od poslova na kome sada radimo, jeste usavršavanje korišćenje naših baza podataka u kojima je zastupljena ćirilica u Internet okruženju, a u okviru WEB ISIS-A I JAVA ISIS-A.

Kao što se iz napred izloženog vidi, grupa entuzijasta okupljenih u Centru za naučne informacije i RD NBS, uspela je da bez materijalne podrške države realizuje niz programa i zadataka vezanih za primenu ćirilice u savremenim informacionim sistemima. Da srpski jezik i pismo a samim tim i kultura, mogu ravnopravno da budu zastupljeni u savremenim informacionim tehnologijama i naravno računarima, bila je ideja vodilja u ovim naporima.

Mi smo u jednom članku istakli konstataciju akademika Lihačova: “Zemlja, država, narod bez svoje kulture gube pravo na postojanje”. U prelomnim vremenima kao što je današnje, sa idejama svetske supersile o globalizaciji, treba dobro razmisliti o ovim rečima. [7]

LITERATURA

[1] Bukumirović, S. - N.Popović – Vidović Lj.: Biblio na ćirilici, “Info” , 1994, br.1, s.29-31.

[2] MINI-MIKRO CDS/ISIS. Referentni priručnik.Verzija 2-3.- Beograd, Saobraćajni fakultet Univeziteta u Beogradu, 1992 I Baxton, A.- A. Hopkinson : The CDS/ISIS.Handbook.- London, Lybrary Associations Publishing, 1994

[3] Bukumirović S. – N. Popović : Standardi i preporuke Generalnog informacionog programa i Svetskog sistema naučnih i tehnoloških informacija i primena ćirilice (sa primerima rešenja), “Vukova zadužbina”, br. 27, s. 7

[4] Deobe po pismu, “Politika ekspres”, 31. maj 1995; Pišete li hrvatski? “Večernje novosti”, 14.12.1995, itd.

[5] Eighth Session of the Intergovernmental Council for PGI, " General Information Programme. Unisist Newsletter", 1991, No.1. s.1-3

[6] Kosanović, B.- N. Popović- S. Bukumirović : BIBLIO. Program za automatizaciju bibliotečkog poslovanja.- Beograd, Narodna biblioteka Srbije, 1997.

Bojan Jović

Prezentacija zadužbine Ive Andrića u Beogradu

www.ivoandric.org.yu

Veb prezentacija posvećena našem - do dana današnjeg jedinom - Nobelovcu ima krajnje sveden, ali istovremeno i efektan i funkcionalan izgled. Osnovna strana sadrži Andrićevu fotografiju sa potpisom, njegovo ime i prezime, veze za dalje pretraživanje na srpskom (latinična varijanta) odnosno engleskom jeziku, te osnovne podatke o preporučenom veb-čitaču i rezoluciji, autorskim pravima, piscima tekstova, dizajnu, te mejl-adrese vebmastera. Grafička jednostavnost podloge u nijansama kajsija boje, na kojoj dominira kvalitetno obrađena višeslojna ilustracija, nagoveštava rešenje daljih stranica. Dva okvira koji ponavljaju odnos boja na osnovnoj strani, levi, statični, koji služi kao pregled/navigator kroz sadržinu sajta i desni, koji prikazuje sadržaj ali obuhvata i dalja upućivanja predstavljaju osnovni izgled prezentacije. Veze naslovljene "Biografija", "Dela", "Zadužbina Ive Andrića", "Bibliografija", "Obaveštenja" te malo izdvojeni "Home" vode posetioca na strane sa odgovarajućom sadržinom. Fotografija-lajtmotiv svih strana osim osnovne jeste višegradski most na Drini, takođe sa piščevim potpisom, a svuda se nalazi i "impresum" sajta. Svedenost stranica doprinosi i njihovom brzom učitavanju pri današnjim uobičajenim brzinama pristupa Internetu (33-50 Kb/s).

Strana "Biografija", na kojoj su, uz najvažnije trenutke Andrićevog života, postavljene i ilustracije, obrađene u sepija tonalitetu, ne sadrži dalje pod-strane. Uz brojne veze ka pojedinačnim književnim delima, posetiocu se pruža mogućnost upoznavanja i sa multimedijalnim sadržajima - zvučnim odnosno filmskim materijalom sa dodele Nobelove nagrade te zvučnim zapisom na kome lično Andrić čita svoju pripovetku "Sunce".

"Dela" se granaju na devet veza: "Iz Andrićeve riznice"; "Romani"; "Pripovetke"; "Esejistika"; "Meditativni zapisi"; "Lirika"; Doktorska disertacija"; "Sabrana dela"; "Kritičari o Andriću". Svaka od ovih strana sadrži veći broj veza na strane posvećene Andrićevim delima, na kojima je, uz kratak komentar, bibliografski podatak i fotografiju rukopisa ili naslovne strane, moguće pronaći i vezu ka samom tekstu. Tekstovi su, opet, dati kao odlomci, pojedina poglavlja, pesme ili pak u celini, i nalaze se sakupljeni na dve strane naslovljene "Iz Andrićeve riznice".

Kada je reč o konkretnim Andrićevim delima, posetilac prezentacije može pročitati prvo i poslednje poglavlje romana Na Drini ćuprija, Prolog, VII, i HIII poglavlje i Epilog Travničke hronike, Prvo poglavlje Proklete avlije, Prvo poglavlje Gospođice, poglavlje "Audijencija" iz Omer paše Latasa, poglavlje "Sunce" iz Na sunčanoj strani, Odlomke iz pripovedaka "Put Alije Đerzeleza", "Na logorovanju", "Mustafa Madžar", "Most na Žepi", "Mara Milosnica", "Anikina vremena" "Žeđ", "Smrt u Sinanovoj tekiji", "Trup", "Pismo iz 1920. godine", "Zlostavljanje, "Priča o vezirovom slonu", "Nemirna godina", "Jelena, žena koje nema", Nekoliko odlomaka i epilog iz Eh ponta, ... kao i ogled "O priči i pričanju".

Strana "Zadužbina Ive Andrića" sadrži upućivanja na pet daljih adresa na kojima se mogu naći podaci o delatnostima Zadužbine, autorskim pravima, "Sveskama", Andrićevoj nagradi odnosno Andrićevom muzeju. Svaka od navedenih strana sadrži brojne podatke vezane za tematiku na koju se odnose (npr. naslove odnosno autore u Sveskama od 1982-2000, međutim ne i pregled pojedinačnih brojeva).

Na strani "Bibliografija" nalazi se obrazac sa rubrikama za osnovne podatke koji je potrebno popuniti i poslati kako bi se dobila obaveštenja o izdanjima Andrićevih dela. Na "Obaveštenjima" se mogu naći razne informacije iz tekućeg književnog života vezane za aktivnosti Zadužbine ili drugih subjekata u vezi sa Andrićevim životom i delom. Poslednji datum jeste 31. 07. 2001, dakle, relativno je skoriji.

Uz mnoge dobre strane dizajna i sadržine sajta, ono što bi mu se moglo zameriti jeste određena nedoslednost u rešenju kretanja (sa određenih strana moguće je neposredno pristupiti drugima, sa ostalih je, opet, povratak ili kretanje moguće samo preko veza na levom okviru), možda i u hijerarhiji strana kada je reč o sadržaju vezanom za Andrićeva dela, odnosno nedostatak daljih upućivanja na druge veb-adrese, posvećene Ivi Andriću, drugim autorima ili književnosti uopšte. Takođe, bilo bi lepo videti postavljen ako ne celokupan opus onda bar daleko širi izvod iz Andrićevih književnih radova (to je u duhu Interneta i pogotovu u skladu sa književnim prezentacijama, čime se svakako ne bi ugrozile finasijske pozicije zadužbine, budući da i institucije daleko osetljivije na ekonomski momenat, poput dnevnih listova, objavljuju svoja izdanja ili većim delom ili u celini).

Sajt www.ivoandric.org.yu, posvećen liku i delu našeg nobelovca, zaslužuje pohvale i za izgled i za sadržaj, pa tako i toplu preporuku svakom posetiocu Interneta.