РАСТКОВ
ГЛАСНИК
Број
5, август 2001.
Из садржаја:
Саопштење
за штампу 15.
август 2001
Оснивачка
одлука: Оснивање покрајинског средишта ПРОЈЕКАТ
РАСТКО - БУДИМПЕШТА - СЕНTАНДРЕЈА, Библиотека културе Срба у Мађарској
Оснивачки
акт председника подухвата
Поздравна
реч професора Предрага Пипера (Матица српска, Нови Сад, и Филолошки
факултет у Београду) поводом отварања "Пројекта Растко – Будимпешта-Сент
Андреја"
Позив
за учествовање на научно-стручном скупу "Интернет и ћирилица: Савремене
информационе технологије, српски језик, писмо и култура" / Организују:
Вукова задужбина и Народна библиотека Србије
"Обратни речник српскога језика" Мирослава Николића
(Београд, 2000)
Пише: Александар Лома
Ћирилица
и рачунари: Развој и искуства ЦНИРД Народне библиотеке Србије (Од
база података, мултимедијалних база података до Интернета)
Пише: Србислав Букумировић, Центар
за научне информације и РД Народне библиотеке Србије
Саопштење
за штампу "Пројекта
Растко - Библиотеке српске културе на Интернету" о оснивању новог
покрајинског средишта,
15. август 2001.
Отворен
шести "Пројекат Растко":
Култура Срба у Мађарској на Интернету
Издавачки подухват "Пројекат
Растко – Будимпешта-Сентандреја" посвећен култури и традицији Срба
у Мађарској већ првог дана објавио 20 интегралних књига у електронском
облику
Само три недеље после отварања покрајинског средишта за Боку Которску,
"Пројекат Растко – Библиотека српске културе на Интернету" (www.rastko.rs),
највећи електронски издавачки подухват у Југоисточној Европи, отворио
је 4. августа и своје шесто покрајинско средиште, овог пута посвећено
култури и традицији Срба у Мађарској. Званичан назив средишта је
"Пројекат Растко – Будимпешта-Сентандреја", а адреса је www.rastko.rs/rastko-hu/.
Подухват је подељен у подбиблиотеке посвећене историји Срба у Мађарској,
етнографији, духовности, уметностима, медијима, изучавањима мађарско-српских
веза и свему осталом што је релевантно за духовно биће српске мањине.
Пројекат је независтан и непрофитан, рађен у сарадњи више организација
и институција: матични "Пројекат Растко" и друга покрајинска средишта
подухвата, Српска самоуправа у Мађарској, Епархија будимска СПЦ,
српски медији у Мађарској, многе издавачке куће и појединци у обе
земље. Интелектуална и уметничка елита Срба у Мађарској је учествовала
уреднички и сараднички на стварању "Пројекта Растко – Будимпешта-Сентандреја".
Иницијатор новог средишта је госпођа Споменка Стефановић, писац
и уредник, коју је управа подухвата именовала 4. августа и као првог
управника средишта. Дизајн новог средишта је урадио Борко Ивановић,
један од најважнијих Интернет дизајнера на овом подручју.
Од 26. јула до 4. августа на "Пројекту Растко – Будимпешта-Сентандреја"
објављено је чак 19 књига: Др Динко Давидов и Дејан Медаковић, Сентандрејa;
Коста Вуковић - Михаило Живковић; Јаков Игњатовић, Васа
Решпект; Младена Прелић, Срби у селу Ловри у Мађарској током
XX века; Милан Степанов, Живот оца Радована проте мохачкога;
Јелка Ређеп, Сибињанин Јанко; Предраг Степановић, Преполовљени;
Драгомир Дујмов, Бели Путеви, Меридијани и Згужвано
доба; Милан Степанов , Маузолеј; Петар Милошевић, Авала
Експрес, Битка за Сулејмановац, Ичвич, Ми же
Сентандрејци, Лондон, Помаз, Матурски састанак,
Наћи ћу другог, Сентандрејски типик. Такође је објављен
и 21 чланак из разних области из пера најпознатијих стручњака и
стваралаца као што су Стефан Чакић, Сима Ћирковић, Владимир Ћоровић,
Дејан Медаковић, Душан Ј. Поповић, Јован Радоњић, Мита Костић, Рајко
Л. Веселиновић, Живан Милисавац, Споменка Стефановић, Младена Прелић,
Јован Скерлић, Istvan Poth, Предраг Степановић, Миодраг Матицки,
Др Божидар Ковачек, Петар Милошевић и други. Сви материјали се објављују
у два издања - ћирилицом и латиницом.
У следећим недељема биће објављено још капиталних дела: Милорад
Павић, Гаврил Стефановић Венцловић; Тихомир Вујичић, Музичке
традиције Јужних Словена у Мађарској; Стојан Вујичић, Расточење;
Др Динко Давидов, Споменици будимске епархије; Војислав Галић,
Вертоград на Дунаву; Мата Косовац, Историја Срба у Угарској
пре велике сеобе; Галерија Епархије будимске и други
већи пројекти. Посебно ће значајан део већ у почетку бити посвећен
колекцији књижевности коју је осмислио познати слависта и писац
и Мађарске, Петар Милошевић.
"Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету" има
за сада шест покрајинских средишта: Београд, Темишвар, Грачаница-Пећ,
Цетиње, Бока Которска и Будимпешта-Сентандреја, а до краја године
се отварају средишта у Босанској Крајини (Бања Лука) и Украјини
(Кијев-Лавов), као и посебна колекција посвећена Лужичким Србима
(Бауцен/Будишин).
На
основу правила "Пројекта Растко - Библиотеке српске културе
на Интернету"
и потребе развоја кроз самостална покрајинска средишта доносимо
одлуку
Оснивање
покрајинског средишта
ПРОЈЕКАТ РАСТКО
БУДИМПЕШТА - СЕНTАНДРЕЈА
Библиотека културе Срба у Мађарској
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Српска заједница, која вековима живи заједно са мађарским народом
и у мађарској држави, представља један од најважнијих чинилаца који
је довео до формирања модерне српске културе и духовности, али истовремено
трајно представља мост који спаја и тумачи два народа и њихове визије
и потребе, дајући модел који је толико потребан и Европи сутрашњице.
Због горе наведеног, приоритет ПРОЈЕКТА РАСТКО је оснивање посебног
покрајинског средишта које би путем информатичких технологија светској
и регионалној јавности директно представило Србе у Мађарској, њихову
традицију и културу, академску и уметничку укорењеност, али и будућност
коју ова заједница гради.
Српска заједница у Мађарској има корене, културну зрелост и персоналне
потенцијале који ће без сумње од "ПРОЈЕКТА РАСТКО - БУДИМПЕШТА
- СЕНТАНДРЕЈА, Библиотеке културе Срба у Мађарској" направити
јако покрајинско средиште целокупног пројкета, а засигурно представљати
и значајан чинилац у савременој култури Мађарске. Овако гледано,
будућност новог покрајинског средишта сматрамо извесном и корисном.
НАИМЕНОВАЊА
За оснивачки одбор "ПРОЈЕКТА РАСТКО - БУДИМПЕШТА - СЕНТАНДРЕЈА"
именујемо: г-ђу Споменку Стефановић, о. Павла Каплана, г. Петра
Милошевића и г. Братислава Вељића.
За координатора оснивачког периода именујемо госпођу Спомeнку Стефановић.
У име подухвата, официр за везу са покрајинским средиштем је г.
Дејан Ајдачић, управник Пројекта Растко - Београд.
Матични ПРОЈЕКАТ РАСТКО, као и сва тренутно постојећа покрајинска
средишта, пружиће "ПРОЈЕКТУ РАСТКО - БУДИМПЕШТА - СЕНТ АНДРЕЈА"
сву логистичку, стручну и техничку помоћ која је на располагању,
са циљем да ново покрајинско средиште што пре успостави сопствени
и самостални систем функционисања.
ПОЗИВ НА УЧЕСТВОВАЊЕ
Молимо Епархију Будимску СПЦ, Српску самоуправу у Мађарској, медије,
установе и све појединце добре воље, ма ком народу припадали, да
дају своје разумевање и допринос овом прегнућу које ће директно
укључити традицију и културу Срба у Мађарској у информатичку цивилизацију
и глобалну културу.
У ИМЕ ПРОЈЕКТА РАСТКО
Зоран Стефановић, председник
___________________________
У Београду, 1. (18) јула 2001.
на празник Св. муч. Леонтија, Теодула и Ипатије
Поздравна
реч професора Предрага Пипера (Матица српска, Нови Сад, и Филолошки
факултет у Београду) поводом отварања "Пројекта Растко – Будимпешта-Сент
Андреја"
Упућена
председнику пројекта Зорану Стефановићу и управнику београдског
средишта Дејану Ајдачићу
Београд,
1. јул 2001
Поштовани г. Стефановићу! Поштовани г. Ајдачићу!
Поводом вести да се у оквиру програма српске културе на Интернету
"Растко" покреће пројекат "Растко-Будимпешта", желим да поздравим
најаву тог пројекта и укупан рад на представљању српске културе
путем Интернета у оквиру програма "Растко".
Као професор славистике и уредник једног славистичког часописа
мислим да могу да тврдим да је "Растков" допринос афирмацији српске
културе у свету, као и афирмацији других словенских култура, велики
по домету и сасвим оригиналан по облику. Почев од добро осмишљеног
дизајна, структуре програма која покрива све главне сегменте српске
културе, приступачности широј јавности (без икаквих популистичких
призвука) и солидне научне заснованости садржаја (без сувопарности
и херметичности), добре динамике у допунама садржаја, сталним проширивањем
круга сарадника... уз низ других квалитета – "Растко" расте на радост
свих који га посећују. Најјефтинији и најлепши поклон који можемо
учинити некоме ко нас још не познаје, или некоме ко тек приступа
Интернету, јесте адреса веб-странице "Растка", али је све мање оних
којима та страница није већ позната.
Као професор славистике уверио сам се колико "Растко" значи за
наставу славистике као и за подстицање мотивисаности за праћење
славистичке литературе.
Као уредник "Зборника Матице српске за славистику" могао сам више
пута да се уверим да је за афирмацију часописа у свету и проширивање
круга сарадника и читалаца веома важна чињеница да је један број
тог часописа постављен на "Растку" и да се планира постављање и
следећих бројева.
Могућности гранања "Растка" у различитим правцима изузетно су велике,
што ви најбоље знате, и ја сам уверен да ћете, као и до сада, увек
с правим идејама и сарадницима изабрати прави тренутак и начин да
покажете различита блага из ризнице српске културе, која су нам
ослонац у тренуцима искушења и извор наде да имамо на чему да градимо.
С поштовањем вас поздрављам,
Предраг Пипер
Научно-стручни
скуп
"Интернет и ћирилица: Савремене информационе технологије, српски
језик, писмо и култура"
Организују :
Вукова задужбина и Народна библиотека Србије
Београд, 27–29 новембра 2001.
Амфитеатар Народне библиотеке Србије
Округли сто
Трећег дана саветовања предвиђа се округли сто. Неопходно је да
се потенцијални учесници округлог стола пријаве као и да пријаве
тему своје дискусије
Организациони одбор
Проф. др Срђан Станковић, председник; Др Србислав Букумировић,
заменик председника; Дејан Ајдачић; Др Драган Бараћ; Мр Бранко Брборић;
Проф. Др Душан Витас; Ранко Томић; Драган Илић; Божа Михаљевић;
Милан Ристић; Др Драго Ћупић; Проф. Др Милутин Чупић.
Програмски одбор
Проф.Др Милутин Чупић, председник; Дејан Ајдачић; Др Србислав Букумировић;
Ранко Томић
Пријаве
Пријаве за учешће на скупу са абстрактом радова достављају се поштом
или електронско поштом најкасније до 15.10.2001. године, а радови
за рецензију до 1. 11. 2001. године
Адреса: ВУКОВА ЗАДУЖБИНА, 11000 Београд, Српских владара бр. 2.
Е-пошта: vuk.zad@EUnet.yu
Радови
Учесници који подносе радове за скуп моле се да имају у виду следеће
:
1. Рад треба да одговара предмету и темама скупа; ( 2.) Да у добром
делу до сада није нигде објављен ; (3). Рад доставити у електронском
облику као WORD 6 докуменат у обиму до 4 странице са величином фонта
ARIAL од 12 (за наслове), 10 болд(за поднаслове) и 9 за текст. Текст
треба куцати српском тастатуром (Кодна страница 1251); (4) Радови
подлежу рецензији; (5) Радови који буду прихваћени и саопштени на
скупу биће одштампани у Зборнику радова.
Котизација
Учесници који у пријави наведу да нису у могућности да плате котизацију,
биће ослобођени плаћања, а остали ће уплатити 1000 динара на жиро
рачун Вукове задужбине.
Место и време одржавања скупа
Скуп ће се одржати у Београду у Амфитеатру Народне библиотеке Србије
крајем новембра 2001. године
Александар
Лома
"Обратни
речник српскога језика" Мирослава Николића (Београд, 2000)
Име др Мирослава Николића (Горобиље код ужичке Пожеге, 1947) познато
је и уважено у нашој науци о језику. Виши научни сарадник при Институту
за српски језик САНУ, предавач морфологије српског књижевног језика
на Филолошком факултету у Београду, аутор две истакнуте дијалектолошке
монографије и низа научних радова, он се посебно истакао својом
лексикографском делатношћу, као један од уредника великог Речника
српског књижевног и народног језика САНУ — у последње време
главни стуб тога монументалног пројекта од националног значаја —
а такође коаутор и уредник једнотомног Речника српског књижевног
језика Матице Српске, који је пред изласком из штампе. Као круна
Николићевог досадашњег рада, појавио се његов Обратни речник
српског језика, у заједничком издању Матице српске, Института
за српски језик САНУ и Давора Палчића, који је и извршни издавач.
Осим окриља две највеће националне културно-научне установе и ауторове
неоспорне компетенције и искуства, за озбиљност овог подухвата јемчи
податак да је изведен под надзором Одбора за стандардизацију српског
језика, тако да излази у јавност са највишим стручним препорукама.
Обратни речници дају језичку грађу обрнутим азбучним редом, од
краја према почетку речи. Намењени су широком кругу лингвиста, пре
свега онима који се баве проблемима творбе речи одн. деривације
(будући да се у њима једна за другом нижу речи образоване истим
суфиксом), затим морфологијом, фонологијом, акцентологијом, математичком
и статистичком лингвистиком, а налазе примену у раду на разним другим
лексикографским пројектима, као и у изради различитих компјутерских
програма, нпр. за машинско превођење; непосредну корист од њих могу
имати и енигматичари, пре свега састављачи укрштеница.
Сви европски језици већ имају своје обратне речнике, укључујући
и наше јужнословенске суседе, Словенце и Македонце. За српскохрватски
језик досад је постојао само Матешићев обратни речник, објављен
у Немачкој 1965–67. и већ одавно тешко доступан, а осим тога недовољно
обухватан и концепцијски застарео.
Николићев речник далеко га надмаша ширином захвата у речничко благо.
Имајући за полазиште шестотомник Матице Српске, он превазилази обим
тог свог предлошка за читавих двадесет хиљада речи, црпених из разних
лексикографских, енциклопедијских и других извора, као што су то
Клајнов и Ћириловљев речник нових и најновијих речи, Оксфордски
речник рачунарства, збирке опсцене лексике и др. Укупно је на 1400
страна дато 163000 акцентованих речи, пропраћених назнакама граматичке
категорије и извора, а само изузетно и значења (ради разликовања
хомонима). Јасна методолошка концепција и висок технички квалитет
штампе чине коришћење овог речника удобним упркос његовој величини.
Повољан утисак употпуњава лепо дизајнирана опрема са тврдим повезом
и пластифицираним заштитним омотом.
«Наопако» читање речника има своје дражи и за кориснике изван горе
оцртаног круга непосредно заинтересованих стручњака. Такав поглед
из необичног угла на благо једног језика омогућује читаоцу многе
неочекиване, озбиљне или шаљиве увиде. То може посведочити доле
у духу предмета свога приказа потписани
раднаскелА амоЛ
Србислав
Букумировић,
Центар за научне информације и РД Народне библиотеке Србије
Ћирилица
и рачунари :
Развој и искуства ЦНИРД
Народне библиотеке Србије
(Од
база података, мултимедијалних база података до Интернета)
THE CYRILLIC ALPHABET AND COMPUTERS:
EXPERIENCES OF THE CNIRD NATIONAL LIBRARY OF SERBIA
(from databases, multimedia databases to the Internet)
Садржај – Активност Центра за научне информације и рефералну
делатност НБС на примени ћирилице у савременим информационим технологијама
– од програма за процесирање база података, мултимедијалних БП до
Интернета и рада у интернет окружењу. Реализација програма БИБЛИО
за аутоматизацију пословања у оквиру Система научних и технолошких
информација, са потпуном подршком ћирилице , како под ДОС тако и
под ВИНДОУС оперативним системом. Активности и иницијативе
за израду одговарајућих стандарда, научних и стручних скупова, итд.
Abstract – The work of the Centre for Scientific Information
and Referral Activity of the NLS concerning the using of the Cyrillic
alphabet in modern information technologies – from programmes for
database processing, multimedia databases to the Internet and the
work in the Internet environment. The realization of the BIBLIO
programme for the automatization of working within the System of
Scientific and Technological Information, with the complete support
of the Cyrillic alphabet, both in DOS and in WINDOWS. Activities
and initiatives for the working out of appropriate standards,scientific
and expert meetings etc.
1. Увод
Основни задатак Народне библиотеке Србије (даље: НБС)је да поред
осталог прикупља и чува писано стваралаштво српског народа. Брига
о српском националном писму - ћирилици- за НБС има и те како велики
значај. Писано стваралаштво српског народа од Ђирила и Методија
па до формирања Југославије 1918. године било је искључиво, сем
неких изузетака, на ћирилици (старословенској и Вуковој). Везе Срба
са Западом и западним Словенима као и стварање Југославије 1918,
увели су у нашу културу и друго писмо - латиницу, али она ни у једној
српској држави није била службено писмо.
Преласком на нове информационе технологије појавили су се велики
проблеми, како обрадити, пренети и представити писано стваралаштво
српског народа поштујући међународне и наше стандарде и правила.
Посебно, јер је почетак рада на аутоматизације SNTIS и Библиотечког
информационог система, па самим тим и НБС, према пројекту RCUM-а
из Марибора базиран на енглеском језику и латиници. (Изузетак је
била могућност штампања листића на ћирилици).
Са тим проблемом се суочио Центар за научне информације и рефералну
делатност НБС у свом раду на аутоматизацији пословања Центра, и
успео да реши већину питања која су се постављала.
2. Кратак историјат
Рад на примени ћирилице у савременим ИТ у НБС започео је 1990.
године, у Центру за научне информације и РД. Активности Центра биле
су усмерене на примени свих међународних стандарда у изради база
података и усклађивању YU стандарда са њима, уз обавезно коришћење
како писма српског народа, тако и других писама ;
У том смислу у претходном периоду предузет је низ иницијатива:
Прихваћен је основни програм УНЕСКО који је пружао низ предуслова
да се уради одговарајућа апликација (УНЕСКО је специјализована агенција
уједињених нација која се бави питањима образовања, науке, културе,
информација. Ради на програмима: ГИП, Светском систему научних и
технолошких информација-UNISIST и др.) ;
Код Савезног завода за стандардизацију покренута је иницијатива
за доношење 8-битног стандарда за персоналне рачунаре, који би исправио
неке грешке 7-битног тзв. ЈУСКИ стандарда као и израда драјвера
за нашу, интернационалну и старословенску ћирилицу као и драјвера
за штампаче ;
Урађен је први програм у нашој земљи за базе података и аутоматизацију
ИНДОК и библиотечког пословања који је подржавао ћирилицу, под називом
БИБЛИО, са речником сређеним по азбуци и абецеди, под ДОС оперативним
системом, и који је усавршаван до недавно, када је израђена апликација
под WINDOWS-om - ВИНБИБЛИО ;[1] [2]
Са “Вуковом задужбином” и неким другим установама покренули смо
иницијативу и 1994. г. организовали први симпозијум на тему ЋИРИЛИЦА
И РАЧУНАРИ, а поводом 500 година прве штампане књиге и 1000 година
ћирилице на нашем тлу. Том приликом поднели смо и реферат о међународним
стандардима и примени ћирилице[3]
Покренута је иницијатива да се у међународној заједници исправе
неправилности при подели јединственог језика на српски и хрватски,
када су сва документа писана латиницом проглашена за документа на
хрватском језику (укључујући и дела САНУ, ЦАНУ, Матице српске, итд).[4]
3. Програм Библио
Највећим успехом сматрамо инсталацију програма БИБЛИО на ћирилици,
који омогућава рад скоро на свим ћириличким и латиничким писмима,
у преко 250 установа науке и културе у Југославији и Републици Српској.
Посебно што је то постигнуто без икаквих улагања државе, а са ентузијазмом
аутора и њихових сарадника.
Библио је апликација израђена у програмском пакету ЦДС/ИСИС, који
се примењује у преко 130 земаља света и у хиљадама установа;
Апликацију је развио Центар за научне информације и РД НБС. (Специјални
програми развијени су у сарадњи са спољним сарадницима).
ПРОГРАМСКИ ПАКЕТ ЦДС/ИСИС препоручен је од УНЕСКО-а и Генералног
информационог програма (Даље:ГИП) као стандардизовани програмски
пакет за библиотеке, архиве, музеје, ИНДОК службе и др. установе
у оквиру Светског система научних и технолошких информација. [5]
Заснован је на базним међународним стандардима. Омогућава коришћење
бројних језика и писама, и више софтверских система (dos, vms, unix,
windous);
Програм БИБЛИО омогућава обраду библиотечког материјала на ћирилици
( и старословенској), латиници, светским и европским језицима; За
установе у срединама са претежним мађарским становништвом направили
смо верзију са мађарским језиком као језиком комуникације која је
инсталирана у Сенти, Ади и фабрици Потисје у Кањижи; Претраживање
је упоредно на два писма, у два речника, ћириличног – који је сређен
азбучно, и латиничког који је сређен абецедно -што други програми
немају; Омогућава примену UNIMARC, CCF, MARC и др. формата;
Програм Библио инсталиран је у преко 220 библиотека и ИНДОК центара
Србије, Црне Горе и Републике Српске;
У НБС је урађено упутство за све фазе рада апликације БИБЛИО.[6]
4. Верзија програма БИБЛИО под WINDOWS-ом
Званична верзија основног програмског пакета ЦДС/ИСИС 1.311 под
ВИНДОУС оперативним системом добијена је од УНЕСКО-а у августу т.г.,
и уз велико залагање завршене су измене у апликацији и решени неки
важни проблеми до почетка октобра.
Прва, скраћена презентација одржана је 8. октобра у Вишеграду,
на 3 скупу библиотекара Републике Српске, а друга у новембру
на стручном скупу Заједнице библиотека Србије на тему “Аутоматизација
библиотека у округу и стратегија развоја библиотечког информационог
система у Србији”;
На апликацији интензивно радимо од 1995. год. Уз тестирање свих
бета верзија (било их је до сада 7, а тренутно се ради на десетој
верзији) редовно је информисан развојни тим УНЕСКО који је уважио
више наших примедби.
Тако смо успели да реализујемо апликацију на српском језику која
поред ћирилице користи и латиницу којом се служи српски народ као
и енглеску латиницу. Ово је једина верзија под ВИНДОУС- оперативним
системом у нашој земљи (колико нам је познато) која у речнику има
сва три писма, у речник се улази са три тастатуре по избору, а претраживање
је по свим наведеним опцијама. На тај начин омогућено је поштовање
међународних и наших стандарда и правила.
С обзиром да је изглед, рад и функционисање више база података
представљено на презентацији, овом приликом ћемо дати само неке
основне податке за БИБЛИО програм под Windows оперативним системом,
односно, скраћено ВИНБИБЛИО.
Компатибилност са верзијом БИБЛИА ПОД ДОС-ом је скоро потпуна.
Разликује се преузимање записа из других БП које се у овој верзији
обавља преко функција експорта и импорта, с тим што је селекција
и рад ових опција веома једноставан и брз. Остало је да се реши
питање штампе инвентара, на чему се ради; Завршен је интерфејс за
ИНТЕРНЕТ - WEBISIS, а недавно је званично предат на рад и JAVA ISIS
, на којима већ раде пробне ИСИС БП у Италији и неким другим земљама
и ФАО и другим међународним организацијама.
Апликација ове верзије програма дело је једног тима из Центра за
научне информације и рефералну делатност Народне библиотеке Србије
(3 члана), који је проширен са два члана из других организација
Ко су аутори апликације и које послове су обавили у креирању верзије
на српском језику - у основним цртама?
- Др Србислав Букумировић (усклађивање компатибилности са ДОС верзијом,
израда допуњене КС 1251 и фонтова, прилагођавање латиничне тастатуре
и измена системских фонтова за речник); Мр Биљана Косановић (повезивање
БП и других програма компатибилних са ДОС верзијом, програм за инвентар);
Нада Поповић (израда нових мултимедијалних формата, прилагођавање
форматима под ДОС-ом и питања штампе, израда формата за штампање
листића); Ненад Богојевић (израда програма за конверзију података
из ЈУС И.Б1.015 у измењену КС 1251); Миломир Павловић (прилагођавање
интерфејса за Интернет, у сарадњи са напред наведеним ауторима).
5. Проблеми у креирању апликације у WINISIS-у
Највише проблема је било да се разреши употреба наша два писма
која је Microsoft раздвојио у две посебне табеле, односно да се
реализује компатибилност са верзијом БИБЛИО под ДОС оперативним
системом ;
- Посебан проблем представљао је речник, који је требао да има
српску ћирилицу и латиницу и енглеску латиницу.
- Да би разрешили део проблема, било је неопходно изменити стандардну
WИНДОWС кодну страницу 1251, и уз енглеску латиницу додати 5
односно 10 наших специфична слова латинице (у више фонтова),
што је био велики посао;
- Направити програм за конверзију, што је прихватио Ненад Богојевић,
са којим Центар сарађује више година ;
- Променити тастатуру за измењену латиницу са нашим словима,
ради лакшег уноса података.
- Изменити системски фонт који WINDOWS кориси за речник, што
нам је успело после доста напора ;
- Било је неопходно направити нове формате за WINISIS, који
би поред богатства записа (облици, величина, боје слова) имали
и све мултимедијалне садржаје, линкове за фотографије, музику,
видео ИНТЕРНЕТ, пуни текст чланака итд. ;
- Прилагодити формате наших ранијих база података новим могућностима;
- Повезати БП БИБЛИО и КОРИС и др. послове.
4. Рад ВИНБИБЛИА у интернет окружењу
Специјализовани интерфејс за ИСИС базе који ради под Виндоусом
95 или Виндоус НТ-ом, који ради и као CGI програм развила је Панамеричка
здравствена организација (PAHO) у оквиру Центра БИРЕМЕ (Латино-Амерички
и Карибски центар за научномедицинске информације) из Бразила за
своје потребе и потребе Унеска, под називом WEBISIS.
Такође је развијен и JAVA ISIS, чија је верзија 3.0 звани~но пу{тена
у експлоатацију од старне УНЕСКО-а јула 2000 године. Јава исис служи
за претраживање и процесирање ЦДС/ИСИС текстуалних односно ненумеричких
база података. JAVA ISIS пакет састоји се из два дела:
(а) JAVA ISIS Сервер: процесира ЦДС/ИСИС базе података на серверу,
листа и одговара на претраживачке упите који долазе са JAVA ISIS
клиента преко TCP/IP мреже (Интернет, Интранет, Extranet);
(б) JAVA ISIS клиент: кориснички интерфејс преко кога финални корисник
може да користи CDS/ISIS базе података. Организација менија и подменија
скоро је идентична онима у Winisis–у.
4. 1 Српске ћириличке базе података на Интернету
Разрешено је и веома значајно питање везано за тему “ћирилица и
рачунари”, односно за наше базе података које се обрађују на нашем
службеном и националном писму – ћирилици. Од краја маја 2000.године
базе података Народне библиотеке Србије и осталих библиотека и ИНДОК
центара у Југославији и Републици Српској, које користе познату
апликацију БИБЛИО, Центра за научне информације и РД НБС, могу се
претраживати и користити преко Интернета у интегралном облику, уз
коришћење 3 писма --- ћирилице, латинице коју користи српски народ
и енглеске латинице. Према међународним и нашим стандардима и правилима
приликом обраде докумената одредница се увек пише на службеном-националном
писму, а остали подаци на писму на коме је документ (књига, чланак
из часописа, пројекат, стандард, патент, музичко дело, итд) штампан.
Ово је први пут да су наше домаће базе података у којима се користи
Вукова ћирилица доступне преко Интернета, а о каквом је проблему
била реч најбоље знају учесници бројних седница Удружења за информатику
Србије на тему “Ћирилица и рачунари".
Захваљујући сарадњи тима који је развио апликацију БИБЛИО у основном
УНЕСКО-вом пакету (Др С. Букумировић, Мр Б. Косановић, Н. Поповић
из НБС ) и М. Павловића и екипе из библиотеке Фармацеутског факултета,
овај проблем је разрешен на задовољавајући начин. Заједнички је
урађена верзија интерфејса а најважнији део – конвертор, да би подаци
били читљиви преко Интернета, креирао је М. Павловић, у сарадњи
са осталим члановима екипе.
С обзиром да је сервер НБС затворен због побољшања које изводи
Министарство за науку и технологију, базе НБС су привремено постављене
на сајт Фармацеутског факултета, а по оспособљавању сервера биће
пребачене на њега. На пример за претраживање базе података ЦИП+,
која садржи податке о издавачкој делатности у Југославији (тренутно,
пробна база садржи близу 44.000 записа), потребно је да корисник
избором тастатуре,(српска ћирилица, латиница и енглеска латиница
) укуца по избору – аутора, наслов дела, предметну одредницу, кључну
реч, издавача, годину издања, итд, и нпр, формат ЛИСТ , добиће веома
брзо исписе у облику који је већ поменут. Адреса сајта је www.pharmacy.bg.ac.yu
где се избором на библиотеку и претраживач улази на страницу
где даље бирате базу података и остале опције које су на располагању.
Треба напоменути, због лакшег претраживања, да је претраживање олакшано
суфиксацијом. Довољно је укуцати корен неке речи и на крају ставити
знак $(долар) да се добије резултат са свим суфиксима који следе
после корена речи односно термина, односно презимена. (На пример,
укуцавањем речи Јован$ приликом претраживања аутора, добиће
се сви аутори са презименима Јовановић, Јованов, Јованић, Јованчевић
итд).
Слични поступци су и при избору опције РЕЧНИК. Бира се база,
поље за претраживање, али и број записа у речнику који ће се појавити
на екрану (50,100,200 и више), где се даље врши селекција а затим
претраживање.
Конвертор је тако направљен да сваки корисник Виндоус оперативног
система који у опцијама изабере српску ћириличку тастатуру (нажалост
већина верзија Виндоус 98 нема тастатуру за српски језик и латиницу),
или хрватску и словеначку тастатуру, може претраживати поменуте
базе и са специфичним словима латинице као што су Ч, Ћ, Ш, Ђ, Ж
– док је претраживање ћирилицом нормално за сва слова. У поменутој
бази све одреднице су на ћирилици, па их тако треба и претраживати,
док наслови , кључне речи и делом издавачи садрже податке и на латиници
и тако их алтернативно можете претраживати латиницом. Ових дана
биће завршена и опција уласка у речник који је сређен азбучно и
абецедно, зависно од података на ком су писму.
Сада, коришћењем БИБЛИО база података преко Интернета, заокружена
је целина у СНТИ и Библиотечком информационом систему као његовом
подсистему, која отвара широке могућности преузимања података, јединствене
обраде и размене у Систему.
5. Рад на осталим програмима
Центар је иницијатор и примене ћирилице засноване на нашој културној
баштини на Интернету. Тако је Интернет публикација “Душанов законик”
<www.dusanov-zakonik.co.yu>,
издата поводом 650. година од проглашења, урађена са иницијалима
и заставицама из српских средњовековних рукописа и са фонтовима
које је проф. Филеки урадио према познатим писаним споменицима српске
културе, па је на тај начин прва наша препознатљива публикација
на Интернету.
Више сајтова на Интернету које је урадио Центар, били су на ћирилици
као основном писму, уз коришћење енглеског језика и латинице за
иностране кориснике. То је случај и са сајтом Југословенског ИСИС
Клуба основаног при НБС. Адреса је <http://www.yuisis.org.yu/>
6. Закључак
Један од послова на коме сада радимо, јесте усавршавање коришћење
наших база података у којима је заступљена ћирилица у Интернет окружењу,
а у оквиру WEB ISIS-A И JAVA ИSИS-A.
Као што се из напред изложеног види, група ентузијаста окупљених
у Центру за научне информације и РД НБС, успела је да без материјалне
подршке државе реализује низ програма и задатака везаних за примену
ћирилице у савременим информационим системима. Да српски језик и
писмо а самим тим и култура, могу равноправно да буду заступљени
у савременим информационим технологијама и наравно рачунарима, била
је идеја водиља у овим напорима.
Ми смо у једном чланку истакли констатацију академика Лихачова:
“Земља, држава, народ без своје културе губе право на постојање”.
У преломним временима као што је данашње, са идејама светске суперсиле
о глобализацији, треба добро размислити о овим речима. [7]
ЛИТЕРАТУРА
[1] Букумировић, С. - Н.Поповић – Видовић Љ.: Библио на ћирилици,
“Инфо” , 1994, бр.1, с.29-31.
[2] МИНИ-МИКРО ЦДС/ИСИС. Референтни приручник.Верзија 2-3.- Београд,
Саобраћајни факултет Унивезитета у Београду, 1992 И Baxton, A.-
A. Hopkinson : The CDS/ISIS.Handbook.- London, Lybrary Associations
Publishing, 1994
[3] Букумировић С. – Н. Поповић : Стандарди и препоруке Генералног
информационог програма и Светског система научних и технолошких
информација и примена ћирилице (са примерима решења), “Вукова задужбина”,
бр. 27, с. 7
[4] Деобе по писму, “Политика експрес”, 31. мај 1995; Пишете ли
хрватски? “Вечерње новости”, 14.12.1995, итд.
[5] Eighth Session of the Intergovernmental Council for PGI, "
General Information Programme. Unisist Newsletter", 1991, No.1.
s.1-3
[6] Косановић, Б.- Н. Поповић- С. Букумировић : БИБЛИО. Програм
за аутоматизацију библиотечког пословања.- Београд, Народна библиотека
Србије, 1997.
Бојан
Јовић
Презентација
задужбине Иве Андрића у Београду
Веб презентација посвећена нашем - до дана данашњег
једином - Нобеловцу има крајње сведен, али истовремено и ефектан
и функционалан изглед. Основна страна садржи Андрићеву фотографију
са потписом, његово име и презиме, везе за даље претраживање на
српском (латинична варијанта) односно енглеском језику, те основне
податке о препорученом веб-читачу и резолуцији, ауторским правима,
писцима текстова, дизајну, те мејл-адресе вебмастера. Графичка једноставност
подлоге у нијансама кајсија боје, на којој доминира квалитетно обрађена
вишеслојна илустрација, наговештава решење даљих страница. Два оквира
који понављају однос боја на основној страни, леви, статични, који
служи као преглед/навигатор кроз садржину сајта и десни, који приказује
садржај али обухвата и даља упућивања представљају основни изглед
презентације. Везе насловљене "Биографија", "Дела", "Задужбина Иве
Андрића", "Библиографија", "Обавештења" те мало издвојени "Home"
воде посетиоца на стране са одговарајућом садржином. Фотографија-лајтмотив
свих страна осим основне јесте вишеградски мост на Дрини, такође
са пишчевим потписом, а свуда се налази и "импресум" сајта. Сведеност
страница доприноси и њиховом брзом учитавању при данашњим уобичајеним
брзинама приступа Интернету (33-50 Kb/s).
Страна "Биографија", на којој су, уз најважније
тренутке Андрићевог живота, постављене и илустрације, обрађене у
сепија тоналитету, не садржи даље под-стране. Уз бројне везе ка
појединачним књижевним делима, посетиоцу се пружа могућност упознавања
и са мултимедијалним садржајима - звучним односно филмским материјалом
са доделе Нобелове награде те звучним записом на коме лично Андрић
чита своју приповетку "Сунце".
"Дела" се гранају на девет веза: "Из Андрићеве
ризнице"; "Романи"; "Приповетке"; "Есејистика"; "Медитативни записи";
"Лирика"; Докторска дисертација"; "Сабрана дела"; "Критичари о Андрићу".
Свака од ових страна садржи већи број веза на стране посвећене Андрићевим
делима, на којима је, уз кратак коментар, библиографски податак
и фотографију рукописа или насловне стране, могуће пронаћи и везу
ка самом тексту. Текстови су, опет, дати као одломци, поједина поглавља,
песме или пак у целини, и налазе се сакупљени на две стране насловљене
"Из Андрићеве ризнице".
Када је реч о конкретним Андрићевим делима, посетилац
презентације може прочитати прво и последње поглавље романа На
Дрини ћуприја, Пролог, VII, и ХIII поглавље и Епилог Травничке
хронике, Прво поглавље Проклете авлије, Прво поглавље
Госпођице, поглавље "Аудијенција" из Омер паше Латаса,
поглавље "Сунце" из На сунчаној страни, Одломке из приповедака
"Пут Алије Ђерзелеза", "На логоровању", "Мустафа Маџар", "Мост на
Жепи", "Мара Милосница", "Аникина времена" "Жеђ", "Смрт у Синановој
текији", "Труп", "Писмо из 1920. године", "Злостављање, "Прича о
везировом слону", "Немирна година", "Јелена, жена које нема", Неколико
одломака и епилог из Eх ponta, ... као и оглед "О причи и
причању".
Страна "Задужбина Иве Андрића" садржи упућивања
на пет даљих адреса на којима се могу наћи подаци о делатностима
Задужбине, ауторским правима, "Свескама", Андрићевој награди односно
Андрићевом музеју. Свака од наведених страна садржи бројне податке
везане за тематику на коју се односе (нпр. наслове односно ауторе
у Свескама од 1982-2000, међутим не и преглед појединачних бројева).
На страни "Библиографија" налази се образац са
рубрикама за основне податке који је потребно попунити и послати
како би се добила обавештења о издањима Андрићевих дела. На "Обавештењима"
се могу наћи разне информације из текућег књижевног живота везане
за активности Задужбине или других субјеката у вези са Андрићевим
животом и делом. Последњи датум јесте 31. 07. 2001, дакле, релативно
је скорији.
Уз многе добре стране дизајна и садржине сајта,
оно што би му се могло замерити јесте одређена недоследност у решењу
кретања (са одређених страна могуће је непосредно приступити другима,
са осталих је, опет, повратак или кретање могуће само преко веза
на левом оквиру), можда и у хијерархији страна када је реч о садржају
везаном за Андрићева дела, односно недостатак даљих упућивања на
друге веб-адресе, посвећене Иви Андрићу, другим ауторима или књижевности
уопште. Такође, било би лепо видети постављен ако не целокупан опус
онда бар далеко шири извод из Андрићевих књижевних радова (то је
у духу Интернета и поготову у складу са књижевним презентацијама,
чиме се свакако не би угрозиле финасијске позиције задужбине, будући
да и институције далеко осетљивије на економски моменат, попут дневних
листова, објављују своја издања или већим делом или у целини).
Сајт www.ivoandric.org.yu,
посвећен лику и делу нашег нобеловца, заслужује похвале и за изглед
и за садржај, па тако и топлу препоруку сваком посетиоцу Интернета.
|