|
ПРОЈЕКАТ РАСТКО
|
ПРОЈЕКAТ РАСТКО - Подухват основан 1998. Управник |
ПРОЈЕКAТ РАСТКО - ЦЕТИЊЕ Званично отворен на дан Св. Василија Острошког, 13. маја 2000. Управник |
ПРОЈЕКАТ РАСТКО - Основан 24. марта 1999. као подбиблиотека матичног подухвата. У покрајинско средиште прерастао на Ускрс 2000. Управник |
|
ПРОЈЕКАТ РАСТКО - Основан на празник Светих апостола Петра и Павла, Управник
|
ПРОЈЕКАТ РАСТКО БУДИМПЕШТА-СЕНТАНДРЕЈА Основан на празник Свете Марије Магдалине / Благе Марије, 4. августа 2001. Управница
|
ПРОЈЕКАТ РАСТКО - КИЈЕВ-ЛАВОВ Основан 12. септембра 2001. Управник |
|
ПРОЈЕКАТ РАСТКО - БАЊА ЛУКА Основан Привремена Управа Матице
|
ПРОЈЕКАТ РАСТКО - СКАДАР Основан Привремена Управа Матице |
ПРОЈЕКАТ РАСТКО - БУГАРСКА Основано Управник |
|
ПРОЈЕКАТ РАСТКО - ЛУЖИЦА Основан Управник
|
ПРОЈЕКАТ РАСТКО - ПОЉСКА Основан Управник |
|
|
Извршни тим матичног подухвата |
|||
Уредник фотографије Дигитализација текстуалног и ликовног материјала Коректура и лектура |
Управник информатичког развоја Вебмастеринг, програмирање |
Ликовно обликовање насловне стране Ликовно обликовање Логотип подухвата |
Делимично покровитељство
Технологије, издаваштво и агенција ЈАНУС, Београд
МОБИС, Београд
Ауторска права: © 1997-2005 - Пројекат Растко, ТИА Јанус, Научно друштво за словенске уметности и културе, аутори, уредници и издавачи. Ниједан део овог сајта не сме се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтеве кликните овде.
Овим правилима уређује се статус подухвата "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету", као и његови циљеви, делатности и смернице даљег развоја.
"Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету" (у даљем тексту "Подухват") остварује се због електронског архивирања и издавања научних и уметничких дела на World Wide Web-у, која припадају српској и сродним културама, са циљем да та културна добра - нарочито она у јавном власништву - учини доступним проучаваоцима и поштоваоцима у српским земљама и иностранству, у свом целовитом облику и под стручним надзором.
Подухват је непрофитан, невладин и волонтерски, а остварује се добровољном делатношћу појединаца и установа које се у ширем смислу баве проучавањем, развојем и очувањем српске културе.
Унутар иницијативе BalkansNet-а, односно Балканске културне мреже (www.balkans.net), "Пројекат Растко" представља експериментално чвориште, да би се методолошка и техничка искуства Подухвата проширила и употребила у средишњим чвориштима других нација и/или држава које су делови БКМ.
1. Заметак "Пројекта Растко" лежи у августу 1994. у Београду, када је стручни тим на челу са аутором пројекта, Зораном Стефановићем, дефинисао нацрт мера које би потпомогле српску културу путем Интернета, у облику електронског издаваштва, архивирања и повезивања.
2. Под покровитељством владе Републике Грчке, а на иницијалној конференцији Балканске културне мреже у августу 1995. у Солуну - која је окупила културне раднике из Албаније, Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Словеније, Србије и Турске - поднет је реферат аутора Зорана Стефановића којим се инфраструктура будуће Балканске културне мреже предлаже и дефинише у потпуности као дигитална путем Интернета (тзв. "BalkansNet"), што је прихваћено од стране представника свих националних култура. Средишњи национални чворови, попут данашњег "Пројекта Растко" замишљени су као основни, самостални и равноправни делови BalkansNet-а.
3. У септембру 1997. започета је, а новембру 1997. постављена на Интернет "Библиотека савремене српске драме" као демо-фаза будућег "Пројекта Растко". Библиотека је гостовала на серверу листа Књижевна реч (www.knjizevnarec.co.yu).
4. Дана 26. фебруара 1998, као први национални чвор BaklansNet-а, званично је почео са пробним радом "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету" са следећим библиотекама посвећеним српским уметностима и хуманистичким наукама: књижевност, драма и позориште, ликовне уметности, музика, позориште, стрип, фотографија, филм и телевизија; као и антропологија са етнологијом, филологија са лингвистиком, археологија, историја, философија и богословље. Оснивач подухвата, аутор концепта, методологије и структуре, као и први управник "Пројекта Растко" је био Зоран Стефановић (у даљем тексту Оснивач), а аутор главних информатичких решења Михаило Стефановић.
5. Од 13. октобра 1998. "Пројекат Растко" је са сервера листа Књижевна реч смештен на сопствени, међународно регистрован домен-адресу www.rastko.rs.
6. Дана 2. децембра 1998. основано је у Темишвару и прво званично покрајинско средиште Подухвата: "ПРОЈЕКАТ РАСТКО, РУМУНИЈА - Библиотека Срба у Румунији на Интернету" (PROIECTUL RASTKO - ROMВNIA, Biblioteca sвrbilor din Romвnia pe Internet). Иницијатор је господин Душан Бајски, а библиотеку остварују српска културна удружења и установе у Румунији. Библиотека је званино отворена на Интернету 27. јануара 1999, на адреси http://banat.ro/banat/rastko/001a.htm.
7. Од 6. јануара 1998, Оснивач је овластио Научно друштво за словенске уметности и културе из Београда (у даљем тексту Друштво), за стручну, извршну и методолошку управу над Подухватом. За новог Управника "Пројекта Растко - Библиотеке српске културе на Интернету" именован је господин Дејан Ајдачић. За информатичко-технички развој овлашћен је студио "Технологије, издаваштво и агенција Јанус", Београд, који је и главни технички покровитељ Подухвата. (У даљем тексту Друштво и Јанус се одређују као Чланови подухвата).
Састав свих тела Подухвата је овом приликом попуњен и персонално дефинисан. Овим је Подухват завршио своју период тестирања, и постао у пуној мери извршан у стручно-издавачком смислу.
8. Пробни период у свим другим аспектима трајаће до 26. фебруара 2001. године, када ће се размотрити могућност еволуције Подухвата у установу истог назива и сврхе.
Пуно име подухвата је "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету". Назив Подухвата је одређен по личности Растка Немањића - Светог Саве, чије дело представља темељ на коме су изграђени модерна српска нација, друштво и култура.
Знак Подухвата је приказ розете, која припада каменој пластици моравске школе архитектуре, у чијој се средини налази пун натпис подухвата ћирилицом на српском језику, где су речи "Пројекат Растко" обликоване по споменицима српске уставне ћирилице из XII века.
Име и знак Подухвата не могу се мењати осим по изричитој одлуци Оснивача.
Нико не може користити име и/или знак "Пројекта Растко" без писаног овлашћења Управе у облику којим су то предвидела правила Подухвата. Свака неовлашћена употреба имена и знака Подухвата третираће се као злоупотреба ауторских права, неовлашћено и лажно представљање, као и обмањивање јавности. У таквим случајевима, Чланови подухвата поднеће кривичне пријаве против прекршиоца.
Сврха и циљеви "Библиотеке српске културе на Интернету" јесу:
Матични подухват постављен је на Интернету, на адреси унутар сопственог међународно регистрованог домена www.rastko.rs. Поред Матичног подухвата, унутар званичног домена налазе се и Покрајински подухвати.
Покрајинска средишта, у случају посебних околности у сопственим домицилним државама, могу добити дозволу Матичне управе да своје Покрајинске подухвате који припадају мрежи "Пројекта Растко" одржавају истовремено и на виртуелним или физичким серверима који не припадају Матичном домену (тзв. "миррор").
Ради остваривања наведених циљева, Тела подухвата обављају следеће делатности:
Активности Библиотеке српске културе на Интернету су у потпуности јавне.
Све библиотеке и подбиблиотеке, укључујући и садржаје које стварају Покрајинска средишта, непосредно су и без икакве накнаде доступне свим корисницима Интернета без обзира на држављанство, порекло и/или лична опредељења и уверења.
Евентуалне измене овог темељног начела опште јавности и доступности свих садржаја "Библиотеке српске културе на Интернету" може донети Управа подухвата и то само уз изричиту сагласност Оснивача. У случају неуобичајених друштвених околности, Управник има овлашћење да уз сагласност Оснивача, а између два редовна заседања Управе, донесе одлуку привременог карактера која остаје на снази до следећег заседања Управе. У случају Покрајинских средишта, ни тамошње Управе ни Управници не могу самостално донети ову одлуку, већ подносе захтев Матичној управи која има право вета на предлог. У случају ургентности, Покрајинска управа или управник тај захтев подносе Управнику матичног подухвата који је дужан да одмах изнесе своја упутства.
Средства јавног обавештавања могу слободно пратити рад Подухвата. Јавност рада се обезбеђује и обавештавањем јавних гласила о остваривању циљева и рада "Пројекта Растко", као и посебним електронским или штампаним билтеном Подухвата или његовом званичном брошуром.
Охрабрује се јавна дискусија о начелима и спровођењу Подухвата, са обавезом да тела Подухвата размотре те дискусије са опредељењем да се сва стручно утемељења мишљења спроведу у тренутним оквирима и условима.
Учешће аутора у Подухвату је добровољно и непрофитно.
Обим коришћења ауторских садржаја (нарочито оних које не спадају у јавно власништво) одређен је изричитим дозволама носилаца ауторских права, што мора да буде дефинисано писаним споразумом и јасно назначено на сваком поједином објављеном садржају. Тај споразум мора у потпуности бити усклађен са националном и међународном правном регулативом о ауторским правима. У случају да национална регулатива није предвидела неке недоумице око ауторских права које се јављају напретком технологије, тада се Управници руководе препорукама УНЕСКО-а и специјализованих међународних институција.
Ауторска, оснивачка и сродна права на име, знак, концепт и остале специфичности Подухвата задржава Оснивач, али су извршне и стручне ингеренције пренете споразумом на установе поменуте у Глави 1 овог правилника, члан 1.3, тачка 6.
"Библиотека српске културе на Интернету" је непрофитни подухват који се на плану садржаја, уређивања, методологије, концепције и вештачења остварује добровољним и неплаћеним стручним радом овлашћених извршних уредника, чланова савета и сарадника. Током пробног периода од три године стручно и научно учешће учесника и чланова свих тела Подухвата остаје волонтерско. Истеком пробног рада Веће и Управа размотриће да ли су се стекли услови за еволуцију Подухвата у установу.
Јанус преузима обавезу финансирања регистрације, простора и времена на Интернету, као и објављивање барем четири књиге месечно у оквиру Матичног подухвата.
Даље техничке потребе фиксне тржишне вредности - попут дактилографског уношења текста, коректуре и лектуре, програмирања, скенирања, превођења, вебмастеринга, обраде сликовног, видео и музичког материјала - решавају се тако што се делови или целина тих потреба остварују волонтерском делатношћу чланова, учесника или сарадника Подухвата или се намирују преко разних помоћи добротвора, које су наменски распоређене одлукама Управника у оквиру овде дефинисаних надлежности.
Свако средиште (и Матично и Покрајинско) обезбеђује себи даље изворе за остваривање своје покрајинске библиотеке у свом домицилном окружењу. Ако једно средиште има на располагању слободне ресурсе, пожељно је да их омогући и другим средиштима.
Добротвори (спонзори) не могу, на име помоћи дате Подухвату, ни на који начин утицати на измену начела, правила или методологије Подухвата.
Техничке, продукционе, промотивне и друге потребе фиксне природе "Пројекат Растко" намирује кроз следећу помоћ:
Без изузетка је забрањено свим средиштима и учесницима Подухвата узимање материјалних/финансијских средстава од било које политичке странке.
Они појединци или установе који помогну Подухвату у решавању материјалних трошкова објављивања материјала, именују се по обиму помоћи на: 1) Пријатеље "Пројекта Растко", 2) Приложнике, 3) Добротворе и, као изузетно значајне, 4) Покровитеље.
Обим помоћи који дефинише поменуте титуле одређује Управа за сваку годину појединачно, а у случају наглих друштвено-економских промена у домицилној држави, Управник има овлашћење да између два редовна заседања Управе донесе одлуку привременог карактера која остаје на снази до следећег заседања Управе.
Генералне приходе и расходе "Пројекта Растко" утврђује и распоређује Управа подухвата:
а) годишњим финансијским планом, као и
б) извештајем о материјално-финансијском пословању у претходној години.
Планирани трошкови и расходи не могу прећи реално планиране приходе унутар године на коју се план односи.
Добијеним ресурсима у текућем и извршном смислу руководи Управник подухвата, по овлашћењу Управе.
Књиговодство Матичног подухвата води Научно друштво за словенске уметности и културе, по овлашћењу Оснивача.
Књиговодство Покрајинских средишта обављају тамошњи реализатори, са обавезом да се једна копија годишњег плана и годишњег извештаја преда Матичној управи.
Тела подухвата "Пројекта Растко - Библиотеке српске културе на Интернету" јесу: Веће подухвата, Управа, Стручни савети подбиблиотека, Технички савет и Надзорни одбор.
Органи подухвата су такође и Управник подухвата, Председник, Председници стручних савета подбиблиотека, Извршни уредници подбиблиотека и Сарадници.
Сарадња у свим телима се може обављати и виртуелно, односно - путем телеконференција, цхат-а и других начина нефизичког присуства. Изузетак су заседања Већа подухвата за која је пожељно физичко присуство.
Веће "Библиотеке српске културе на Интернету" има сврху да у најширем и најтемељнијем смислу дефинише смернице развоја Подухвата (укључујући ту и Покрајинска средишта), као и да даје начелна решења поводом најважнијих недоумица, а нарочито оних које по дефиницији не могу разрешити стручни савети појединачних библиотека.
Веће Подухвата чине научници и ствараоци чији је допринос српској и светској култури изузетно значајан, чија компетентност и стручност надилазе границе једне области, чије је познавање српске традиције неоспорно, а цивилизацијска визија таква да може да има и стратешког значаја за будућност.
Веће чини пет до седам чланова. Веће има свог Председавајућег, као и његовог заменика. У заседању Већа учествују и Управник и Председник "Пројекта Растко", а по потреби и представник Техничког савета.
Да би одлуке и предлози Већа биле пуноважне потребно је учешће најмање две трећине чланова Већа. Све одлуке се доносе консензусом.
Чланови Већа подухвата не могу имати друге функције у другим органима Подухвата.
Веће се састаје једном годишње, а по потреби - на предлог три своја члана или на предлог Управе подухвата.
У договору са Већем, Чланови подухвата бирају изборне чланове Управе и Надзорни одбор.
Управа је орган извршне природе који спроводи одлуке Већа о правцима развоја Подухвата, доноси одлуке о избору органа, динамици развоја библиотека и објављивања на Интернету, као и све друге одлуке које се тичу извршног и стручног деловања Подухвата.
Управу подухвата чине:
Управа спроводи делатности Подухвата повезујући Веће, Стручне савете подбиблиотека и Технички савет.
Управа промовише циљеве и активности Подухвата.
Управа склапа споразуме са установама и појединцима или овлашћује за то Управника подухвата.
Управа одлуке доноси консензусом.
Да би одлуке Управе биле пуноважне морају бити присутни најмање три њена члана.
У посебно сложеним случајевима, Управник или Председник подухвата имају право привремене суспензије спорне одлуке док се чињенично или консензусом не утврди нова одлука. Такве привремено суспендоване одлуке разматрају се на првој наредној седници Већа подухвата, где се разматра и могућност спољног вештачења поводом спорног питања.
Управа се састаје четири пута годишње, а по потреби на предлог Управника или Председника подухвата.
Стручни савет подбиблиотека је основно тело које доноси смернице и одлуке за развој појединачне подбиблиотеке.
Стручне савете подбиблиотека чине угледни истраживачи и ствараоци који саветују стратегију развоја подбиблиотека, начела избора и хијерархију објављивања текстова и других прилога.
Савет уобичајено има четири до седам чланова, у шта се убраја и Председник савета подбиблиотеке, Заменик председника, као и Извршни уредник. Пожељно је да састав Савета буде разнолик по специјалностима и генерацијски. Члан Савета подбиблиотеке се постаје позивом Управе и прихватањем тога позива. Чланство престаје по вољи самога члана или одлуком Управе.
Стручни савет подбиблиотеке се редовно састаје једном годишње, а по потреби на предлог Председника савета или на предлог Управе подухвата. На својим заседањима, Савет подбиблиотеке доноси општа и стратешка начела развоја подбиблиотеке, са планом препоручених дела за објављивање, наведених по приоритету.
Дела која за објављивање предлажу трећа лица - ако се та дела не налазе у званичном плану Савета - разматра Председник стручног савета четири пута годишње, а у случају сложенијих недоумица износи их на редовном или ванредном заседању Савета. Председник савета једини потврђује званичну одлуку да се дело објави или не, а располаже и ингеренцијама Савета између два заседања.
О темпу и начину реализовања плана објављивања одлучује Управник подухвата, у складу са расположивим техничким и кадровским ресурсима који су заједнички за све подбиблиотеке.
У случају да Стручни савет изнађе додатни ресурс ван оних основних, тада број објављених дела може бити већи.
Предност у формирању појединачне подбиблиотеке имају опште библиографије, синтезе, историје, лексикони и важни опуси.
Стручни савети одлуке доносе консензусом, а у случају немогућности да се предлози усагласе Управа има дискреционо право да донесе одлуку, уз консултацију са Већем целог подухвата. У случају дилема за које се оправдано претпоставља да имају политичке или шире друштвене конотације, одлуку доносе Веће и Управа, на основу разматрања мишљења Савета подбиблиотека.
Савет појединачне подбиблиотеке или његови чланови немају право да утичу на одлуке Савета других подбиблиотека, већ да своју званичну препоруку која се тиче друге подбиблиотеке поднесу Управи, која их може изнети и на редовном заседању Већа.
Председник подухвата је, избором Оснивача, овлашћен да пројектује стратешки развој Подухвата; да ствара услове за оснивање Покрајинских средишта; да усклађује делатности и развој Подухвата са сличним или компатибилним пројектима као што је Балканска културна мрежа; надзире очување основних смерница; да заступа Подухват на јавном или стручном макроплану; као и да координира рад техничког савета и развојних пројеката. Своје делатности заснива и на упутствима Већа, Управе и других органа и учесника Подухвата.
Председник бира Управника подухвата.
Управник матичног подухвата надлежан је:
Своје делатности заснива на упутствима Већа, Управе и других органа и учесника Подухвата.
Извршни уредници подбиблиотека извршавају планове Стручног савета и Управе подухвата, а на основу налога Председника стручног савета подбиблиотеке и Управника подухвата.
Извршни уредници подбиблиотека морају бити научно активни са референцама у области подбиблиотеке, а такође морају поседовати и високе корисничке способности на пољу информатике и телекомуникација.
Извршни уредници остварују према плану сакупљање материјала, предлажу у оквиру своје подбиблиотеке нове текстове Управи подухвата, као што и јавно промовишу даљи развој подбиблиотеке за коју су задужени.
Извршни уредници подбиблиотека одговорни су за завршну коректуру, лектуру и целовитост дела које се објављује на Мрежи.
Извршни уредници предлажу Председнику савета подбиблиотеке и Управи подухвата сараднике у оквиру подбиблиотеке у којој делују.
Као надокнаду за своју волонтерску делатност, у складу са могућностима, а по дозволи Управе, Извршни уредници могу добити на коришћење техничке ресурсе Подухвата за своје личне истраживачке или стваралачке сврхе, ако те сврхе нису у супротности са начелима Подухвата.
Технички савет је задужен за квалитет, стандардизацију и остваривање информатичког аспекта целог подухвата, укључујући и вебмастеринг, развој специјализованих софтверских алата, као и техничку сарадњу са установама и појединцима који на овај начин могу помоћи у реализацији.
Чине га Технички администратор, Председник подухвата и Вебмастер. У заседањима Техничког савета учествује и Управник подухвата.
Технички савет је у сталном дејству, као и у тесној координацији са Управом којој подноси техничке елаборате и/или процене даљих могућности развоја.
Надзор над законитошћу Подухвата као и наменским коришћењем средстава врши Надзорни одбор.
Надзорни одбор има три члана - Председника и два члана. Чланови Надзорног одбора се бирају из чланова неког од главних тела Подухвата, изузев Већа и Управе.
Чланове Надзорног одбора бирају консензусом Веће и Чланови подухвата.
Темељно начело "Библиотеке српске културе на Интернету" јесте оснивање самосталних Покрајинских подухвата у оквиру мреже "Пројекта Растко", нарочито у историјским средиштима српских земаља или у средиштима наше етничке мањине у другим земљама.
Покрајинска средишта имају самосталност у деловању и устројавању, под следећим условима:
У случају огрешења о правила и начела Подухвата, Матична управа може одузети Покрајинском средишту или његовом учеснику право на коришћење знака и имена, као и искључити га из мреже "Пројекта Растко" и/или пренети оснивачка и извршна права на друге овлашћене појединце и институције из истог региона.
Учествовање у ширим међународним пројектима, мрежама и иницијативама сва средишта врше уз надзор или преко Матичне управе, да би се сачувала интегралност Подухвата.
Прве године постојања Покрајинског подухвата, Управник тог подухвата подноси свака три месеца извештаје о развоју покрајинских делатности Управи матичног подухвата. Након тога, извештаји се подносе полугодишње.
Око питања од суштинског значаја, Покрајински подухват мора деловати у складу са арбитражом Већа и Управе матичног подухвата. У свему осталом, покрајински подухвати имају извршну самосталност.
Покрајински подухват нема овлашћење да оснује други покрајински подухват, али такав захтев може поднети Матичној управи, која је једина овлашћена за издавање таквог пуномоћја.
Сва интерна правила Матичног подухвата морају се применити и у Покрајинским, изузев ако су у супротности са законима државе у којој Покрајински подухват делује. У том случају се кроз саветовање са матичним органима тражи ново решење.
Структура и Матичног и Покрајинских подухвата одговара најширој подели на главне уметничке и научне области које чине или могу да чине појам "српске културе".
Одлука о могућем формирању нових подбиблиотека доноси се једном годишње, на првом годишњем заједничком заседању Већа и Управе матичног подухвата. Право предлагања оснивања нове подбиблиотеке имају сви органи и учесници Подухвата, без било каквог ограничења.
Научна, тематска и функционална подела подбиблиотека и њихово унакрсно повезивање је модел и за организовање следећих сродних подухвата који користе исте техничке услове:
На свим Мрежним презентацијама поменутих подухвата постоје јасне и детаљне унакрсне референце које подухвате међусобно повезују .
У оквиру мреже "Пројекта Растко", сва информатичка и техничка инфраструктура је заједничка за све подухвате поменуте у овом одељку.
Учешће у Подухвату је добровољно и непрофитно.
Давалац текстова - аутор, издавач или власник права на дотично дело - дефинише степен коришћења права на дело које уступа Подухвату за објављивање на Мрежи. Тај степен коришћења одређује се писаним споразумом, као и права и дужности обе стране.
У оквиру подбиблиотека одређене послове изводе Сарадници подбиблиотека. Сараднике бирају Стручни савети и Управа. О евентуалним жалбама на неадекватно извршавање преузетих задатака, кршење моралних и научних начела и/или о престанку сарадње са сарадницима одлучује Управа подухвата.
Поред аутора, тела Подухвата и сарадника, у остваривању Подухвата суделују и друге установе, које тиме добијају назив Учесника.
Установе од посебног значаја за опстанак Подухвата могу, по предлогу или дозволи Председника, имати статус Члана подухвата и тиме имати одређен суиздавачки статус.
"Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету" у овом облику престаће да постоји само и ако се:
а) стекну услови из закона, или
б) ако се истеком пробног периода, 26. фебруара 2001. године, стекну услови да се Подухват развије у установу у јавном власништву.
По концепту и дозволи Оснивача подухвата, овај правилник надаље ствара консензусом Управа, а на основу мишљења Већа подухвата.
У текућем извршавању, Управа има право да доноси допуне ових правила, које Веће разматра на заседањима.
Правилник и његове допуне ступају на снагу даном потписивања од стране Председника подухвата, са обавезом да се јавности учине доступним на презентацији матичног пројекта (www.rastko.rs). У штампаном облику се допуне редовно објављују у званичној брошури Подухвата, након што их је Веће подухвата размотрило на својим заседањима.
Ванредно се објављују изузетно важне допуне преко Билтена подухвата који се доставља свим Учесницима и Члановима.
Зоран Стефановић,
председник "Пројекта Растко, Библиотеке српске културе на Интернету"
У Београду, 6. јануара 1998.
НАПОМЕНА:
Основе ових правила су колективно стваране током прве фазе Подухвата, а посебан значај су имале примедбе Дејана Ајдачића, Михаила Стефановића, Душана Бајског и јеромонаха Јована (Ћулибрка).