Serbja - Serby - Sorben - Wenden - Wends - Лужички Срби

Библиотека је отворена 28. јуна 2002.

Увод у сорабистику:
Хрестоматија за српске слависте
приредио
Предраг Пипер
2002.

Народне бајке Лужичких Срба
приредио
Никола Јеремић
1974

Поезија Лужичких Срба -
приредио
Предраг Пипер
2002.

Књижевност Лужичких Срба
избор припремио
Радослав Братић
1984

Приповетке Лужичких Срба
приредио
Предраг Пипер
2002.

О Лужичким Србима и њиховој култури
Нада Ђорђевић
(изабрани чланци)

Мало је народа који имају имењаке, а још је мање народа имењака који припадају истој етничкој породици, као што је то случај са Србима у Лужици и Србима на Балкану. Иако знамо да северне и јужне Србе поред имена повезују и многе друге сличности (уз присуство и многих разлика), још смо далеко од тога да можемо рећи да је довољно исцрпно и темељно испитано у чему се једни и други Срби узајамно слични, а у чему су различити. Зато није необично што једни о другима не знамо много.

Отварањем библиотеке "Растко-Лужица" Програм за српску културу на Интернету "Растко" учинио је велики корак ка приближавању језика, књижевности и културе Лужичких Срба – пре свега Србима на Балкану, а затим и хиљадама других посетилаца "Растка".

Библиотека "Растко-Лужица" са више од 80 аутора и око 200 радова на неколико језика (уз десетине других прилога у припреми) сасвим сигурно је данас највећа дигитална сорабистичка библиотека у свету.

Истовремено библиотека "Растко-Лужица" је прва сорабистичка библиотека уопште која садржи "Увод у сорабистику" у облику хрестоматије намењене пре свега српским славистима, а приступачне и свима другима који желе да из поузданих извора стекну основна знања о Лужичким Србима, њиховој историји и култури.

Поред тога библиотека "Растко-Лужица" даје одличан увид у сорабистичка интересовања код Срба на словенском Југу, од исцрпних библиографских информација, преко одабраних радова др Наде Ђорђевић, најистрајнијег српског сорабисте, до избора из усмене народне књижевности као и ауторске поезије и прозе на лужичкосрпским језицима (од древне прошлости до савремене уметности речи).

То су само најважнији разлози због којих објављивање библиотеке "Растко-Лужица" представља значајан датум у историји српске сорабистике и славистике, и у историји неговања културних веза Срба са другим народима и њиховим представљањем у модерним медијима, као и у афирмацији културе Лужичких Срба код нас и у свету.

Заслуга за овај културни подухват припада у највећој мери групи младих стручњака, чија су имена на одговарајућем месту у библиотеци поменута, а међу њима посебно директору "Растка" Зорану Стефановићу и главном уреднику др Дејану Ајдачићу. Њихов ентузијазам, стручност и инвентивност уграђени су у библиотеку "Растко-Лужица" као и у све друге гране већ импресивно разгранатог програма српске културе на Интернету
"Растко".

Предраг Пипер

У Београду, 26. јуна 2002.

---