Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder  
Biblioteka slovena u Albaniji i albansko-slovenskih kulturnih veza

Autori
Jezik
Folklor
Istorija
Umetnost
Prevodi
O Albaniji
Bibliografija
Linkovi
 

Пројекат Растко Скадар: Уметност: Арнаутске пјесме, у записима Вука Караџића

Арнаутске пјесме
у записима Вука Караџића

Сабрана дела Вука Караџића, О Црној Гори, Разни списи - књига осамнаеста, приредио Голуб Добрашиновић, Просвета, Београд

Арнаутске пјесме.

(Казивао ми ји Довица Обадовић из села Ђураковца наије Пећске.)

Тшоу ти, Мем, шиљоматин,
Пр те ђон по е мар сокакон.
С по ље ати ме у шиљуа.
Мир по дин кудо ме шкуа.
Ком ни ни фијаљ форе ић.
Мемедбегут куш и ћот.
Ћи по т' прет везири сод.
Ну ме прет везири муе;
Тше м'ћот, комде гуа,
Тшик не море мъ ка пас тшуа,
Пас ка дешт ме м' фаруа,
Фароа Зот пара муа!
Мемедбегут и кишин ћон:
Таубо прита дер те кулъс,
Дер те куљъс ту џамија.
Скомтшка бој, вете дни.
Мемедбегу ме ду кубура:
Лезни мир мори те љуме.
Сеукомбуш мекатерпљумбе,
Катер пљумбе љиб метеље
Синђер лии, куку сод пр тевабии
Мемедбегу пој прбии,
Си кулшедра кур бје шии,
Кур бје шии, бубулон;
Мемедбегу на тсаптон.
Мемедбегу хола и гат,
Дрон везири, се и до грат.
Море везир, хе будал.
Пусти дуа урумеша
Ту и пас кадијеша
Мемедбегу уштор дъљам,
По везирит ућија ома.

[Вуков превод]

Устани ти, Мемо, оседлај ми ата,
На ширину оћу да узмем сокак.
Неда се ат да оседла.
Добро зна где ће да иде.
Имам једну реч врло љуту.
Мемедбегу ко ће рећи:
Оће да те посече везир данас.
Неће посећ' везир мене;
Шта ми рекао, слушао сам га,
Чак на море ме је пратио,
Ктео је да ме затре,
Затри га Боже пре мене.
Мемедбегу беу рекли:
Чинила ти се бусија на врата од куле,
На врата од куле код џамије.
Немам шта да чиним, сам знам.
Мемедбег с две кубуре:
Упалите добро, море, драге.
Напунио сам вас са четири зрна,
Четири зрна везана жицом,
Жицом везана, куку данас за момке,
Мемедбег оће да ји прогуне,
Ка' и дуга кад иде киша,
Кад иде киша, те искачу клобуци;
Мемедбег оће нас искомадати.
Мемедбег танак а дугачак,
Стра је везира, милују га жене.
Море везиру, е! будало.
Ја нећу твоји Гркиња,
Док имам моје кадуне.
Мемедбегу се исцепа долама,
А везиру се јебе мајка.

2.

Ћен Вучета ишли вдуа:
Поуне аз ду ме шкуа,
Не сенитс о мбет ни груа.
Адемпашес кишин ћон:
Друм не бретит псесеруон?
Ћен Вучета иш пршкуо,
Не сенитс омбетни груа.
Адемпаша врап викати:
Врап ми бини тре једеке,
Сеу ђогут ипи вете,
Асмађурин меађете
Ме топуза, ме миздрећ,
Ливорека форвикат,
Пљот кљисура умбеш ме ђак.
Адемпаша икћеј татарт
Зој незирит ниндотмуа,
Ниндотмуа, море вла
Љ'уми паша ћина ка
Ћен Вучетан кем раћуа
Кемраћуа, кеназон,
Кенаву ме сексон.
Куре дулъм не Голии,
Сјел Адеми, ре гаргии,
Дерје поћ ме бет е зи.
Ждрип е пре, мор Али,
Ић ја мален ти пеј сии,
Дае фјаљен не уштрии.

2.

Пас Вучета валио се:
Ја ћу у Аз да идем,
У Сеници остала једна жена.
Адемпаши беу рекли:
Царев пут што не чуваш?
Пас Вучета готов да иде,
У Сеници остала једна жена.
Адемпаша брзо викну:
Брзо ми доведите три једека,
Ја ћу ђогата сам узјати,
Крај да му нађем
Са топузима, са копљима,
Ливорека (село) врло пишти,
Пуна клисура се крви напуни.
Адемпаша врну татаре.
Реци незиру, ако ме милује,
Ако милује ме, море брате:
Благо паши, што не има,
Пса Вучету смо опколили,
Одколили, уватили,
Турили га не сеисану.
Кад изиђосмо на Голију,
Скида Адем пушку, бије га,
Докле га састави с црном земљом.
Сјаши, посеци га, море Алија,
Мичи му мал од њега,
Тури реч у војску.

3.

Нимапаша мете бард:
Даљ тин бег, кем ду фјаље,
Кемте пјекун не ражаје,
Ђић пештерин кена маре,
Пор на мбен ду барјактаре,
Њони пеје, њон ражаје.
Ме Ђулбегун фаћебарде
Вјен ордија паље паље,
Мъ катра ћиш ја ла зјаре.

3.

Нима паша на ату беломе:
Стан'ти беже, имамо две речи,
Срели смо се са Рожајем,
Све Пештере смо узели,
Осташе нам два барјактара,
Један од Пећи, један од Рожаја.
Са Ђулбегом, белим образом
Иде нам војска на чете на чете,
Са четири стране даде му огањ.

4.

Доргудони нъбјеште наљт,
Даљн грат, емарен грук,
Попвесен прни тшик:
Разе вогљ анакарит?
Наукарит, обогруа.
Љуми мику, ћ'о мартуа!
Љуља Реџа кага буа.
Доргудони габељитс
Куј киш ра ћук секитс.

4.

Доргудон у високој планини,
Изиђу жене, узму га у наручје,
Питају га за једну девојку:
Раза мала јели порасла?
Порасла, жена се учинила.
Благо пријатељу, који се оженио!
Превари се, што је не узе.
Доргудон циганин
Где га беше ударио ушицама од секире.

5.

Кећ Усени киш певет:
Зот! куј ком сејмет не Рек,
Прмби пуљ ни зевет
Рујна кећ сена врет,
Тсуба кећ пој ригати,
Ка шти тсубес ду фишек.
Кећ Усени ћити гуњен:
Буљукбаша љшо ма руген
Њој вилатит.

5.

Лош Усен беше питао:
Боже мој! где имам сејмене у Реци,
На једној кокоши двадесет људи?
Да се чувамо добро, побиће нас,
Кратка пушка готова му стоји,
У кратку пушку два фишека турио.
Лош Усен баци гуњ (скочи на ноге):
Буљукбаша, остави ми Рогову (село)
Један вилает.

6.

Мори тшике холзегат!
Повјекећ мет'у љут.
Тшика по и ћот ђаљит:
Хајде љуљ пъскеј маљит.

6.

Море девојко, танка и висока!
Долази ми мучно да ти се молим.
Девојка вели детету:
Ајде цвете покрај горе.

(штета, што Обадовић незнаде више од ове пје[с]ме!)

7.

Ердан крушћ ме мар,
Нон мори нон!
По је прун нъјате бард
Нон мори нон!
Поменисен мемћит,
Нон мори нон!
Поменисен мемћит,
Тситс мори љоке!
Штина инатин мосме хип,
Нон мори нон!
Штина инатин мосме хип,
Тситс море љоке!
Паји иш крује и форт
Емждрипи симе зор,
Нон мори нон!
Емждрипи симе зор,
Тситс мори љоке!
Поменисен мемћит не ћилер,
Нон мори нон!
Поменисен мемћит не ћилер,
Тситс мори љоке!
Штина инатин мосме хи,
Нон мори нон!
Штина инатин мосме хи,
Тситс мори љоке!
П'аји иш крује и форт,
Нон мори нон!
Паје иш крује и форт,
Тситс мори љоке!
Е м' ћити си ме зор,
Нон мори нон!

7.

Дођоше сватови, да ме узму,
мајко море мајко!
Доведоше једног бела ата
мајко море мајко!
Почеше да ме метну (на коња),
мајко море мајко!
Почеше да ме метну,
Сиса море мајко!
Заинати се (учини инат) да не узјашем,
мајко море мајко!
Заинати се да не узјашем,
Сиса море мајко!
Он (младожења) беше тврдоглав,
Те ме скиде (на коња) силом,
мајко море мајко!
Те ме баци силом,
Сиса море мајко!
Почеше да ме метну у ћилер (вајат?),
мајко море мајко!
Почеше да ме метну у ћилер,
Сиса море мајко!
Заинати се да не уљезем,
Мајко море мајко!
Заинати се да не уљезем,
Сиса море мајко!
Он беше тврдоглав,
мајко море мајко!
Он беше тврдоглав,
Сиса море мајко!
Тури ме силом,
мајко море мајко!

8.

Фркма бине барјактарин
Шкондерђон, фољма малин
Фољма малин, ни тшифлак
Сјом Подрим, Подримтшаку
Сандерђон пуштгат
Сељшој микун пртеђал
Мемтшуо паша смунмамер

8.

Брзо ми доведи барјактара,
Иди у стоку, те ми говори мал,
Говори ми мал, један читлук,
Несам ја Подримац, Подримчак,
Од самог злата пушку дугу имам,
Нећу упустити пријатеља за живота
Да пошље паша, неће ми га узети.

9.

Ђока Преља хоћ тагонин:
При ме капе Гусињоне!
Се с јом љопа мемрештаге,
Порјом жога Шкодрњоне.
Уста бег, мермдор.
Смунте мар, Ђока Преља,
Вјен Шкодрани, маштје зар;
Тапи пуш, тап фишек,
Си сокољ мере маљин.

9.

Ђока Прела извади јатаган:
Чекај ме курво Гусињанине!
Несам курва да се бијем батином,
Јесам пиле Скадарско.
Уста беже, узми ме у руку (на вјеру).
Не могу те узет', Ђока Прела,
Доћи ће Скадарски, те ми удрит' огањ;
Даћу ти пушке, даћу ти фишеке,
Ка и соко узми шуму.

10.

Куш по здирђет пеј Баљбоне?
Песћинд бен ме пескум бона
Авдул Уси ме ни доре.
Даљ кадаљ, се кем те зоне.
Авдул Уси поће топа,
Тре сахат и дрибат тока,
Нај првољ, на тшој те шока.

10.

Ко слази са Бал'боне (горе)?
Пет стотин' оваца са пет звона
Авдул Уса с једном руком.
Полако, полако, уватили смо га.
Авдул Уса баца топове,
Три сата му се тресе земља,
Откотрља се (ђуле)?, отиде к дружини.

 

11.

(није пјесма, већ као загонетка.)

Фаље ми море вла! ибири груо
симе!
етс е ћуј бапс: ићу, серди и зоти
груас.

Помози Бог брале! моје жене сине!
иди
реци оцу: бежи, дође женин
човек.

 

I.

Мори Холе, куш те хоће?
(Море Холе, ко те уграби?)

Мори бац, Муста Фујка мени шоће.
(Море брацо, Мустафа Фујка с једним другом.)

Холе мори, букуро, Муста Фујка упуно.
(Холе море, лијепа, Мустафа Фујка изгубљен је).

II.

Море Барјо, бир Имерит конке зођ море искиферит
(Море Барјо, сине Имеров, био си пиле, море, соколово.)

Бјери Барјо нонъсе преи бир дугоњисе
(Удри Барјо материн од рупе дућанске.)

Криси пушка сикур топи Хасан-бег ик си попи
(Пуче пушка као и топ, Асан-бег побјеже као поп.)

Кадаљдаље море Јусуф Бревина се сјон кту пуљат нъдршкиња,
(Пола, море, Јусуф Бревина, јер нијесу овђе кокошке у влаиње (Српкиње),

Пор оншт Барја мецелина.
(Него је Барја с пиштољем).

Муртез-ага иш даија, ра мембуес мъ Серавије
(Муртез-ага бјеше даија, паде гузицом у Серавију (ријеку)

Море Даут, Даут оије, прсем преве кушерије?
(Море Дауте, Дауте свињо, зашто ми посијече рођака?)