Arnautske pjesme
u zapisima Vuka Karadžića

Tšou ti, Mem, šiljomatin,
Pr te đon po e mar sokakon.
S po lje ati me u šiljua.
Mir po din kudo me škua.
Kom ni ni fijalj fore ić.
Memedbegut kuš i ćot.
Ći po t' pret veziri sod.
Nu me pret veziri mue;
Tše m'ćot, komde gua,
Tšik ne more mú ka pas tšua,
Pas ka dešt me m' farua,
Faroa Zot para mua!
Memedbegut i kišin ćon:
Taubo prita der te kulús,
Der te kuljús tu džamija.
Skomtška boj, vete dni.
Memedbegu me du kubura:
Lezni mir mori te ljume.
Seukombuš mekaterpljumbe,
Kater pljumbe ljib metelje
Sinđer lii, kuku sod pr tevabii
Memedbegu poj prbii,
Si kulšedra kur bje šii,
Kur bje šii, bubulon;
Memedbegu na tsapton.
Memedbegu hola i gat,
Dron veziri, se i do grat.
More vezir, he budal.
Pusti dua urumeša
Tu i pas kadiješa
Memedbegu uštor dúljam,
Po vezirit ućija oma.

[Vukov prevod]

Ustani ti, Memo, osedlaj mi ata,
Na širinu oću da uzmem sokak.
Neda se at da osedla.
Dobro zna gde će da ide.
Imam jednu reč vrlo ljutu.
Memedbegu ko će reći:
Oće da te poseče vezir danas.
Neće poseć' vezir mene;
Šta mi rekao, slušao sam ga,
Čak na more me je pratio,
Kteo je da me zatre,
Zatri ga Bože pre mene.
Memedbegu beu rekli:
Činila ti se busija na vrata od kule,
Na vrata od kule kod džamije.
Nemam šta da činim, sam znam.
Memedbeg s dve kubure:
Upalite dobro, more, drage.
Napunio sam vas sa četiri zrna,
Četiri zrna vezana žicom,
Žicom vezana, kuku danas za momke,
Memedbeg oće da ji progune,
Ka' i duga kad ide kiša,
Kad ide kiša, te iskaču klobuci;
Memedbeg oće nas iskomadati.
Memedbeg tanak a dugačak,
Stra je vezira, miluju ga žene.
More veziru, e! budalo.
Ja neću tvoji Grkinja,
Dok imam moje kadune.
Memedbegu se iscepa dolama,
A veziru se jebe majka.

2.

Ćen Vučeta išli vdua:
Poune az du me škua,
Ne senits o mbet ni grua.
Adempašes kišin ćon:
Drum ne bretit pseseruon?
Ćen Vučeta iš prškuo,
Ne senits ombetni grua.
Adempaša vrap vikati:
Vrap mi bini tre jedeke,
Seu đogut ipi vete,
Asmađurin meađete
Me topuza, me mizdreć,
Livoreka forvikat,
Pljot kljisura umbeš me đak.
Adempaša ikćej tatart
Zoj nezirit nindotmua,
Nindotmua, more vla
Lj'umi paša ćina ka
Ćen Vučetan kem raćua
Kemraćua, kenazon,
Kenavu me sekson.
Kure dulúm ne Golii,
Sjel Ademi, re gargii,
Derje poć me bet e zi.
Ždrip e pre, mor Ali,
Ić ja malen ti pej sii,
Dae fjaljen ne uštrii.

2.

Pas Vučeta valio se:
Ja ću u Az da idem,
U Senici ostala jedna žena.
Adempaši beu rekli:
Carev put što ne čuvaš?
Pas Vučeta gotov da ide,
U Senici ostala jedna žena.
Adempaša brzo viknu:
Brzo mi dovedite tri jedeka,
Ja ću đogata sam uzjati,
Kraj da mu nađem
Sa topuzima, sa kopljima,
Livoreka (selo) vrlo pišti,
Puna klisura se krvi napuni.
Adempaša vrnu tatare.
Reci neziru, ako me miluje,
Ako miluje me, more brate:
Blago paši, što ne ima,
Psa Vučetu smo opkolili,
Odkolili, uvatili,
Turili ga ne seisanu.
Kad iziđosmo na Goliju,
Skida Adem pušku, bije ga,
Dokle ga sastavi s crnom zemljom.
Sjaši, poseci ga, more Alija,
Miči mu mal od njega,
Turi reč u vojsku.

3.

Nimapaša mete bard:
Dalj tin beg, kem du fjalje,
Kemte pjekun ne ražaje,
Đić pešterin kena mare,
Por na mben du barjaktare,
Njoni peje, njon ražaje.
Me Đulbegun faćebarde
Vjen ordija palje palje,
Mú katra ćiš ja la zjare.

3.

Nima paša na atu belome:
Stan'ti beže, imamo dve reči,
Sreli smo se sa Rožajem,
Sve Peštere smo uzeli,
Ostaše nam dva barjaktara,
Jedan od Peći, jedan od Rožaja.
Sa Đulbegom, belim obrazom
Ide nam vojska na čete na čete,
Sa četiri strane dade mu oganj.

4.

Dorgudoni núbješte naljt,
Daljn grat, emaren gruk,
Popvesen prni tšik:
Raze voglj anakarit?
Naukarit, obogrua.
Ljumi miku, ć'o martua!
Ljulja Redža kaga bua.
Dorgudoni gabeljits
Kuj kiš ra ćuk sekits.

4.

Dorgudon u visokoj planini,
Iziđu žene, uzmu ga u naručje,
Pitaju ga za jednu devojku:
Raza mala jeli porasla?
Porasla, žena se učinila.
Blago prijatelju, koji se oženio!
Prevari se, što je ne uze.
Dorgudon ciganin
Gde ga beše udario ušicama od sekire.

5.

Keć Useni kiš pevet:
Zot! kuj kom sejmet ne Rek,
Prmbi pulj ni zevet
Rujna keć sena vret,
Tsuba keć poj rigati,
Ka šti tsubes du fišek.
Keć Useni ćiti gunjen:
Buljukbaša ljšo ma rugen
Njoj vilatit.

5.

Loš Usen beše pitao:
Bože moj! gde imam sejmene u Reci,
Na jednoj kokoši dvadeset ljudi?
Da se čuvamo dobro, pobiće nas,
Kratka puška gotova mu stoji,
U kratku pušku dva fišeka turio.
Loš Usen baci gunj (skoči na noge):
Buljukbaša, ostavi mi Rogovu (selo)
Jedan vilaet.

6.

Mori tšike holzegat!
Povjekeć met'u ljut.
Tšika po i ćot đaljit:
Hajde ljulj púskej maljit.

6.

More devojko, tanka i visoka!
Dolazi mi mučno da ti se molim.
Devojka veli detetu:
Ajde cvete pokraj gore.

(šteta, što Obadović neznade više od ove pje[s]me!)

7.

Erdan krušć me mar,
Non mori non!
Po je prun nújate bard
Non mori non!
Pomenisen memćit,
Non mori non!
Pomenisen memćit,
Tsits mori ljoke!
Ština inatin mosme hip,
Non mori non!
Ština inatin mosme hip,
Tsits more ljoke!
Paji iš kruje i fort
Emždripi sime zor,
Non mori non!
Emždripi sime zor,
Tsits mori ljoke!
Pomenisen memćit ne ćiler,
Non mori non!
Pomenisen memćit ne ćiler,
Tsits mori ljoke!
Ština inatin mosme hi,
Non mori non!
Ština inatin mosme hi,
Tsits mori ljoke!
P'aji iš kruje i fort,
Non mori non!
Paje iš kruje i fort,
Tsits mori ljoke!
E m' ćiti si me zor,
Non mori non!

7.

Dođoše svatovi, da me uzmu,
majko more majko!
Dovedoše jednog bela ata
majko more majko!
Počeše da me metnu (na konja),
majko more majko!
Počeše da me metnu,
Sisa more majko!
Zainati se (učini inat) da ne uzjašem,
majko more majko!
Zainati se da ne uzjašem,
Sisa more majko!
On (mladoženja) beše tvrdoglav,
Te me skide (na konja) silom,
majko more majko!
Te me baci silom,
Sisa more majko!
Počeše da me metnu u ćiler (vajat?),
majko more majko!
Počeše da me metnu u ćiler,
Sisa more majko!
Zainati se da ne uljezem,
Majko more majko!
Zainati se da ne uljezem,
Sisa more majko!
On beše tvrdoglav,
majko more majko!
On beše tvrdoglav,
Sisa more majko!
Turi me silom,
majko more majko!

8.

Frkma bine barjaktarin
Škonderđon, foljma malin
Foljma malin, ni tšiflak
Sjom Podrim, Podrimtšaku
Sanderđon puštgat
Seljšoj mikun prteđal
Memtšuo paša smunmamer

8.

Brzo mi dovedi barjaktara,
Idi u stoku, te mi govori mal,
Govori mi mal, jedan čitluk,
Nesam ja Podrimac, Podrimčak,
Od samog zlata pušku dugu imam,
Neću upustiti prijatelja za života
Da pošlje paša, neće mi ga uzeti.

9.

Đoka Prelja hoć tagonin:
Pri me kape Gusinjone!
Se s jom ljopa memreštage,
Porjom žoga Škodrnjone.
Usta beg, mermdor.
Smunte mar, Đoka Prelja,
Vjen Škodrani, maštje zar;
Tapi puš, tap fišek,
Si sokolj mere maljin.

9.

Đoka Prela izvadi jatagan:
Čekaj me kurvo Gusinjanine!
Nesam kurva da se bijem batinom,
Jesam pile Skadarsko.
Usta beže, uzmi me u ruku (na vjeru).
Ne mogu te uzet', Đoka Prela,
Doći će Skadarski, te mi udrit' oganj;
Daću ti puške, daću ti fišeke,
Ka i soko uzmi šumu.

10.

Kuš po zdirđet pej Baljbone?
Pesćind ben me peskum bona
Avdul Usi me ni dore.
Dalj kadalj, se kem te zone.
Avdul Usi poće topa,
Tre sahat i dribat toka,
Naj prvolj, na tšoj te šoka.

10.

Ko slazi sa Bal'bone (gore)?
Pet stotin' ovaca sa pet zvona
Avdul Usa s jednom rukom.
Polako, polako, uvatili smo ga.
Avdul Usa baca topove,
Tri sata mu se trese zemlja,
Otkotrlja se (đule)?, otide k družini.

Falje mi more vla! ibiri gruo
sime!
ets e ćuj baps: iću, serdi i zoti
gruas.

Pomozi Bog brale! moje žene sine!
idi
reci ocu: beži, dođe ženin
čovek.