Историјска збирка Музеја

Грбовник босанске властеле

Историјска збирка прати историју Херцег-Новог и ширег подручја од оснивања Града 1382. године до краја II свјетског рата кроз документе, камену пластику, оружје, фотографије, и друге предмете.

Херцег-Нови, под именом "Свети Стефан" је утемељио "краљ Срба, Босне и Поморја и Западних страна" - Твртко I Котроманић 1382. године.

Слабљењем централне власти у средњовјековној Босни осамостаљују се обласни господари и Светим Стефаном у XV вијеку влада племићка породица Косача. По Стефану Вукчићу Косачи, "Херцегу од Светога Саве и великом војводи државе босанске" град добија име Херцег-Нови, а шира област се назива Херцеговина. Град освајају Турци 1482. год. и држе га до 1687, са кратким прекидом 1538-1539. када су њиме владали Шпанци.

Лав Св. Марка Венеција, XVIII вијек

Од 1687. до 1797. је под влашћу Венеције. Прва аустријска управа траје од 1797. до 1806. До 1807. Херцег-Новим и Боком управља Централна комисија - народно представништво састављено од једнаког броја Бокеља и Црногораца на челу са митрополитом Петром I Петровићем (Светим Петром Цетињским) у савезништву са Русијом.

1807-1815 власт припада Наполеоновој Француској, док друга аустријска (аустро-угарска) управа траје од 1815. до 1918. године.

Капитулација Аустро-Угарске 1918. године

Град је ослобођен 7. новембра 1918, када се сва војна и цивилна власт предаје српској војсци и Херцег-Нови улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Краљевина Југославија). 1941-1943. га окупира фашистичка Италија, а 1943. до 1944. нацистичка Њемачка.

Ослобођен је 28.октобра 1944. Од 1945. до данас је у саставу Републике Црне Горе у Југославији.