 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
|
|
|
|||||||
 |
 |
  |
 |
     |
Са српскословенског изворника превео
Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије
О Светом Козми Етолском
24. августа/6. септембра 2000. г. Г.
О душама прије упокојеним (отишлим), ради чега вршимо њихов спомен? питаш нас, а ми као што смо навикли из (Светог) Писма Твојој преподобности одговор ћемо дати:
Трећине чинимо зато што у трећи дан човјек мијења свој изглед (вид). Деветине пак зато што се тада растаче сав састав (организам), остаје једино срце. Четрдесетину зато што се тада и само срце распада. Тако се и постанак (човјеков) збива: у трећи дан се образује срце, у девети се згушњава у тијело а у четрдесети (човјек) задобија савршени изглед (вид). Са тога разлога душама вршимо помен. Треба знати и ово: четрдесет тужних дана по Староме (Завјету) на троје раздијелише Свети Апостоли: на трећине, на деветине и четрдесетине. Јер тако се јави и сам Господ послије тродневног васкрсења ученицима својим, при закључаним вратима, и дунувши на њих рече: "Примите Дух Свети"; и послије осам дана опет: "гле, по васкрсењу, осмог дана по други пут јави им се". То што евангелист каза "послије осам дана" - васкрсни дан није у њих убројао, а са њим броје се - девет. На тај начин вршимо од погребења до деветине други помен побожно усопшима, а такође (вршимо) и четрдесетине, пошто се у четрдесети дан вазнесе Господ наш Исус Христос на небеса и сједе с десне стране Оца. И то је разлог због кога вршимо помен душама.
Светога пак и великога Макарија чули смо овакву повијест која нам није непозната: Док је једном ходио велики Макарије кроз пустињу са својим ученицима, видје ангела Божјег како иде с њима. И запита га, говорећи: ко си ти? И рече: анђео сам Божји и послан сам од Бога теби на помоћ и чување. Тада му рече слуга Божји Макарије: Реци ми Господа ради, шта су трећине и деветине и четрдесетине које је примила Црква Божја да врши за упокојене. Одговори анђео, говорећи: Чуј, слуго Божји Макарије: ни једну бескорисну ствар није Бог заповиједио да се врши у Светој Цркви Његовој. Тако када неко од нас буде послан од Бога да узме душу некојега човјека по божанској заповијести, и пође душа са њим, сагласно заповијести Човјекољупца Бога, још се не односи та душа, него се приноси својима, ради њене утјехе, до трећега дана. И уколико душа жели она иде и походи са анђелом сроднике. А од трећега дана већ се узноси свака душа хришћанска, која је крштена светим Крштењем Христовим, и иде и поклања се Господу Богу својему, по угледу на васкрслога из мртвих трећи дан Христа Бога нашега. И даље кад се одрже трећине за ту душу и саврши Света Литургија за њу, подсјећа је анђео и говори: данас је божанствена жртва принијета Богу за тебе. И излази, дакле, она отуда да би анђео показао души одговор за три дана - сва добра праведника. И за три следећа дана - муке грјешника, које гледајући, осуђивана својом савјешћу и своја дјела изобличавајући, боји се и страши, не знајући још увијек какав ће бити одговор Владике, и гдје ће она бити предана. И после тих дана поново је приводи анђео пред Бога, па пошто се опет изврши на земљи девето служење за њу, анђео јој то опет казује, и задобија неку утјеху због молби и молитава вршених у Цркви на земљи за њу. Потом опет чекајући та душа до четрдесет дана, тек тада прима припремљено себи мјесто по дјелима својим. Ради тога и тада врше опет за њу на земљи Свету Литургију. И тјеши је анђео казујући јој: данас опет на земљи врше за тебе помен и молитве. И тако од тога четрдесетога дана зауставља се коначно душа у ономе било шта да је што је стекла по својим дјелима. И ово се тако догађа са побожним хришћанима, а са нечестивим и грешницима не бива тако.
[ Пројекат Растко Цетиње | Промјена писма | Претраживање | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]
/ Пројекат Растко Београд /