Епска поезија Црне Горе

СА ШТА ПИВЉАНИН БАЈО ОДЕ У УСКОКЕ

Стан'те мало да се послушамо,
од истине пјесме да пјевамо.
Вино пије шездесет ускока
у Морачу, тврду качанику,
међу њима Пивљанине Бајо.
Бесједи му шездесет ускока:
"О бога ти, Пивљанине Бајо,
шта отера тебе у ускоке,
те си своју кућу разурио?"
А бјеседи Пивљанине Бајо:
"Браћо моја, шездесет ускока.
све ћу вама по истини казат.
Кад сам кућу у Пиву имао,
имао сам агу старешину,
по имену Копчић-Асан-агу.
Асан зове рају сиротињу,
да му косе зелену ливаду.
Сакупио педесет косаца,
мене Турчин звао за козбашу.
Сви му косци рано долазили.
ја му јесам доцкан долазио,
а ага се на ме наљутио,
ђе му нема пред косце козбаше,
па ми ружну ријеч проговара:
"Курве сине, Пивљанине Бајо,
што с', ђауре, тако одоцнио?"
Па потеже плетену канџију,
удари ме ага Асан-ага.
Колико ме Турчин ударио,
пуче кожа. и потече крвца.
Мене, браћо, зазор и срамота
од јунака педесет косаца,
ђе гледају чудо у ливади.
Скидох косу са рамена мога,
која ми се бјеше придесила,
па ударих агу Асан-агу
по довату и агину врату,
посјекох му са рамена главу,
уграбих му двије пушке мале,
и Турчину бистра џевердара,
па утекох у Морачу тврду,
ђено Срби јесу соколови,
за Турчина никад и не маре,
а још мање за цара турскога."

[ Пројекат Растко Цетиње | Промјена писма | Претраживање | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]
/ Пројекат Растко Београд /