—
Mi že Sentandrejci —Beznjenica
Žudnja za ženom u mladom robijašu bila je u početku nepodnošljiva. Drugovi u ćeliji imali su jedan predlog za njegovog “mučenika”. Da ne spava svaku noć “pod šatorom”.
Ruski Ivan je odbio. Rekao je da su drugovi smrdljivi pederi.
Od prvog šamara je jauknuo. U prozorčetu na vratima pojavilo se jedno oko i jedna nozdrva. Međutim, pošto su osim Ruskog Ivana svi šetali mirno, stražar je samo naredio tišinu i otišao.
U tom momentu jedan od zatvorenika stao je pred vrata i dlanom zapušio osmatračku rupu, a ostali su jurnuli na Ruskog.
Lupali su ga po stomaku i bubrezima, i postavljali pitanja.
Zanimalo ih je ko je dakle peder. Ruski Ivan je priznao da je on peder, ali drugove to nije zadovoljilo. Pitali su kakav je on peder. Smrdljiv, odgovorio je, međutim, udarci nisu prestali. Drugovi su tražili da im svoj pederluk definiše preciznije.
Ruski Ivan je najzad priznao da je on peder samojeb.
E, to može da prođe kao definicija, treba je samo eksplicirati. Š
ta radi peder samojeb?Drka a misli na muškarce, objašnjavao je Ruski Ivan, ali drugovi opet nisu bili zadovoljni. Kako se može kontrolisati na koga samojeb misli dok drka? Da ne misli na Gretu Garbo?
Peva, rekao je Ruski Ivan. Peder samojeb za vreme drkanja peva pesme o muškarcima o kojima mašta.
Ali ko garantuje da su to zaista muškarci? Možda su žene, pod pseudonimom.
To nije moguće, rekao je Ruski Ivan. Muškarce kojima se napredan i svestan peder samojeb pesmom drkavicom obraća, odlično poznaju svi. Ako žele, može da im otpeva neki primer.
Drugovi su pristali ali pod uslovom da pesma ide uživo, uz samojeb.
Napravili su živi zid oko WC-šolje, a Ruski je Ivan stao u ćošak, nanišanio žutu baru u porcelanu i počeo da peva.
“Druže Tito, haj druže Tito, ljubič
ico bela!”Posle je prešao na internacionalni plan i sve više se zahuktao. Pevajući o Lenjinu i Staljinu, desno rame je tresao ubrzano, a uz pesmu o drugu Rakošiju klimao je čak i glavom kao tamburaši.
Kada je završio, povukao je vodu koja je zapljuštala kao orkestarski tuš.
Kasnije je, međutim, valjda zbog gađenja, požuda jenjavala. Saznao je da im u jutarnju ciguru stavljaju brom. Taj dozis impotentis narednih dana trampio je za cigarete, ali je brzo uvideo da mu je ono malo toplo u stomaku ipak potrebno.
Nastavio je da pije kafu sa bromom a na svoju Natu mislio je sve više samo onako uopšteno kao na rodni grad i kuću, kao na sve nestvarniju slobodu čije je mirise polako zaboravljao.