—
Mi že Sentandrejci —Ćelija
U letnjoj kuhinji zaživeo je polako jedan nov svet. Na slikama g. Molera ređali su se Sentandrejci pokojni i živi, zajedno sa likovima iz veron
auke.Molovana Sentandreja više je ličila na sebe nego ona stvarna.
Svih sedam zvonika istim pogledom vide samo ptice, ali g. Moler je sve crkve zgusnuo u jednu perspektivu. Oltari i ikonostasi izranjali su na fasadama, litije su vijorile sa tornjeva, ripide su nicale na vodi kao lokvanj a krstovi sevali kroz plavet kao ukršteni zraci direktno iz Sunca.Na starovodskom izvoru večernje su služili patrijarh Čarnojević i vladika Zubković, pojao je hor Đure Čikoša iz Kalaza i Ignjata Čobana iz Pomaza, a posle večernja i osvećenja patrijarhove vode počela je igranka. U tamburu su udrali Nikola Šalajko i Džeki Vuković, Veljko Milošević je svirao u brač, Slobodan Čikoš trzao je kontrabas, čika Tić je cvrkutao u frulu a Tihomir V
ujičić je kljucao šumski klavir.U skamiji prepisisvačke škole Kiprijana Račanina dreždao je mladi Venclović; učio je azbuku i stvarao novu.
Zbog azbuke i abacede i Glavata Nata je imala polemiku s g. Molerom. On se potpisivao mađarski kao u svom pasošu, pa je naslove ispod ikona i slika ispisivao takođe latinicom: “Nebesa”, “Zvona”, “Muzej”, “Bog” i tako redom. Kad bude proradio, Muzej posećivati zapadni turisti, slike treba da budu kompatibilne i sa njima.
– Serem se ja na zapadne turiste – branila je Glavata Nata nacionalni interes i ćirilu koju je zadržala u inventaru.
Ipsod naslova slike “Ћелија”, prepisala je i Vencloviж
evu molbu upućenu budimskom vladici: “Потајно вас прошу, ако може бити, тамо близу села Помаза, код оне воде што је зову Сулејмановац, да би кјелицу коначну справио.”Venclovićevu ćeliju g. Moler je naslikao kao molovanu daščaru sazidanu od ikona koje je kaluđer farbao sa obe strane daske. Naslikao je priče koje se stapaju u celinu, u zajedničku priču Venclovićevog sna o Sentandreji.
Radovi su se privodili kraju, nedostajala je samo tavanica, kada je g. Moler zapeo. Nije znano kako da naslika obe strane ikona u istoj perspektivi tako da se islikani zidovi vide i spolja i iznutra.
Glavata Nata se pribojavala da će se g. Moler propiti jer je počeo da sipa ruma i u čaj od nane, sve dok nije došao na ideju da farba providne slike. Preko negativa crtao je novu scenu u senci, a pozadine su se prelivale sa lica na naličje i obratno.
– Atlantida. Srpka Atlantida – pokazivao je Glavatoj Nati svoju novu tehniku u kojoj su se slike otvarale jedna iz druge kao uzastopni prozori.