—
Mi že Sentandrejci —Česnica
Palačinke su predstavljale samo uvod u Babine muke sa česnicom.
Nana je Glavatu Natu polako uvodila u kuhinjske veštine. Devojčica je volela da ljuska grašak pri čemu bi ona mlada sočna zrnca jela živa, rado je kalala višnje i trešnje, ali nije volela da guli krompir.
– Ti ga, curo, ne guliš! Ti ga obrezuješ – svađala se Nana.
Za kolače i slatkiše ta strogost nije važila. Glavata Nata je mešala kremove i lupala pene, a bilo joj je dozvoljeno da ih sa varjače i žice jezikom i proba.
Od razvlačenja pite takve koristi doduše nije imala, ali je bilo zanimljivo trčanje oko stola i motanje mekanog, lepljivog testa preko šake.
Pita je, kao palačinke, imala varijante i zavisila od ličnih pretenzija. Babo je na prvo mesto stavljao sulti-pitu, slatku bundevaru, Nana je volela pitu sa sirom i sa višnjama, a zbog Glavate Nate morala je da peče i sa makom, u koju je, da ne bude suva, stvaljala malo narendanih jabuka.
Glavna među pitama, međutim, bila je česnica koju su svi voleli, ali se pekla godišnje samo jednom, na Božić.
Razvijene listove sa mehurićima Nana je mazala otopljenom mašću, posipala mlevenim orasima i šećerom u praš
ku, zatim natapala medom i prelivala pavlakom. I tako redom, list po list, pet-šest puta.Kada bi česnicu najzad savila u kvadrat, u jedan ćošak stavila bi novac. Sentandrejci su za tu svrhu čuvali stare nevažeće srebrnjake sa likom Lajoša Košuta.
Glavata Nata je uživala što se česnica ne seče nego lomi; posle svečanog ručka prvog dana Božića izmastila se njome do lakata.
A stvar bi se i isplatila. Što iz milošte, što iz neke sujevere, novac je trebalo da pronađe, tobože slučajno, najmlađe dete. Domaćice bi u novčani ćošak pre pečenja utisnule čašu, a posle na trpezi tepsiju okretale otiskom prema detetu kojem je novac bio namenjen.
Glavata Nata imala je već šaku srebrnjaka kada je otkrila manipulaciju. “Bogica sve vidi”, odzvanjalo joj je u mozgu, i odlučila je da vaspostavi pravdu. Da spase dušu, i Naninu i svoju.
Dok se Nana okrenula da upali rernu, Glavata Nata je premestila srebrnjak u nenaznačeni ugao.
Babin šiljasti sekutić škripnuo je kao ekser kada naiđe na gvožđe.
Danima je držao na zubu rakiju da mu utrne.
Pošto je posle efekta lekovitu twčnost žalio da pljune, bio je strašno raspoložen. Mahao je rukama i veseljački vitlao kažiprstom, jer je pevao u sebi nemo, s rakijom u ustima.