—
Mi že Sentandrejci —Doček
Putnike je dočekalo iznenađenje. Do liturgije bilo je još vremena pa je na obali priređen prijem sa prigodnim programom.
Platno Paje Jovanovića fiksirano je na jarbolu letvama i konopcia, i okrenuto prema gradu. Srbi iz 1690. predvođeni patrijarhom Čarnojevićem, lebdeli su pred Sentandrejom visoko iznad pučine kao da razmišljaju da li da se spuste.
Kelnerice iz Loline poslastičarnice delile su čuvene “Natine pogačice”, u vrbacima šunjale su se plave uniforme, a nad tornjevima ljuljala su se dva policijska helikoptera kao zaljubljeni bumbari.
Islednik Kovač Kalambo muvao se oko broda, šutirao mokre kamenčiće i preko mobilnog telefona slušao u prevodu šta se događa na palubi. Posle vidovdanskog vatrometa sa Srbima bio je oprezan.
Putnici su sišli na šljunak i navalili na pogačice, a na lađu su se popeli učesnici programa. Kada se na pramcu “Seobe Srbalja” pojavila sveže ondulirana dama, nad rekom j
e nastala tišina.– Glavata Nata! – viknuo je neko, ali se gospođa predstavila kao glumica i direktorka pozorišta”Joakim Vujić”.
– Kokain Vu-Jić?
Kovač Kalambo se plačio Kineza i njihove drog-mafije kao đavo krsta, ali mu je telefonski prevodilac objasnio da je stvar bezazlena: manjnska kultura. A “Joakim Vujić” je ime srpskog pozorišta u Mađarskoj; ta družina izvodi Prikazanej doveče na Glavnom trgu.
Islednik se smirio, a Joakimka Vujić je kroz kapetanovu limenu doglasnu cev pozdravila prisutne, želela im prijatan boravak u Sentandreji i dobar apetit za pogačice, i počela da proziva učesnike programa.
U interpretaciji prvaka “Joakima Vujića” patrijarh Čarnojević je pročitao
Molitvu zaspalom Gospodu, a Venclović je u pratnji sentandrejskog hora Javora otpojao svoju Molitvu protiv krvavih voda:– Beda na vodi, beda od haramija, beda od svoga roda, beda od jezika, beda u gradu, beda u pustinji, beda na moru, beda od lukave braće i među laživim društvom. I prebeda ovo pišući u opraljenoj knjigi, na zloj hartiji, jakož i vidi se, s neupravnim mastilom!
Stari galant Jakov Ignjatović hteo je da razbije tmurnu atmosferu. Pročitao je nepoznati odlomak iz Večitog mladoženje
u kojem se glavni junak pobunjuje protiv pisca jer ga ovaj ne pušta da se oženi. Večiti mladoženja iskače iz knjige, smejao se Ignjatović, vodi pred oltar prvu slobodnu valenciju i baca se na ublažavanje brojčanog opadanja Srba u rasejanju.Sentandrejsku matematiku presekao je Miloš Crnjanski citatom iz Seoba: “Odoše, i ne ostade za njima ništa. Ništa.”