СВ. ПЕТАР: (У интерфон) Који враг звони у ово доба?

Св. Петар: (трља очи) Види, збиља, фајронт у Сентандреји. (Притиска дугме, и капије Раја се електрично отварају.)

ПОСЛЕДЊИ СРБИН ИЗ СЕНТАНДРЕЈЕ: (улази у Рај) Добар дан, добар дан желим! (За сваки случај додаје:) Јo napot, jo napot!

СВ. ПЕТАР: Помозбог. (Горе у канцеларији дискретно кашљуцање. Св. Петар обува папуче, мамуран је после преображенске журке. Прегледа папире последњег Србина из Сентандреје, на неким местима врти главом, оклева, најзад ипак пали зелено светло.) Идите лепо на Дунав, па преко ћуприје, видећете на обали чамац, тамо је ваш Бабо, са веслом. Он ће вас превести у рајску Сентандреју.

ПАТРИЈАРХ ЧАРНОЈЕВИЋ: (на другој обали код крста на Главом тргу у Сентандреји) Е, ту смо најзад сви. Ево, изволите седите, ово је ваше место.

ПОСЛЕДЊИ СРБИН ИЗ СЕНТАНДРЕЈЕ: Ође на крају? (Седа близу публике која је смештена у импровизованом гледалишту летње позорнице на Главном тргу) Одавде не видим ниш. Идем бољма кући, ено онђе, витте онај пенџер изнад дућана, ви се само сиграјте, а ја ћу вас гледати одозгоре.

ВЕНЦЛОВИЋ: Само моменат. Дајте прво, молим вас, своје податке. Знате, да не прођете као ја. Ја не знам ни кад сам рођен, ни кад сам умро. (Отвара књигу отнатраг и уписује на последњи лист.) Значи последњи Србин из Сентадреје.

ПОСЛЕДЊИ СРБИН ИЗ СЕНТАНДРЕЈЕ: А кога то, чојче, занима? Шта сам ја тако екстра штогођ?

ВЕНЦЛОВИЋ: Па нисте макар ко. Можда ће вам неко написати житије.

ПОСЛЕДЊИ СРБИН ИЗ СЕНТАНДРЕЈЕ: Онда пишите лепо, да не лажеду после о мени. (Диктира своје податке, затим силази са позорнице, иза кулиса)

КУМА-ЗВОНАР: (у звучник) Фајер! (Даљинским управљачем удара у звона Саборне, Преображенске, Благовештенске и Пожаревачке цркве.)

ПАТРИЈАРХ ЧАРНОЈЕВИЋ: Господе, смилуј се. Гори Сентандреја!

ХОР ЈАВОР: Господи, помилуј, Господи, помилуј!