—
Mi že Sentandrejci —Odlazak
Kovač Kalambo je kružio nad Dunavom. Iz helikoptera je osmatrao Poštansku plažu odakle je “Seoba Srbalja”, s umornim putnicima na palubi, upra
vo kretala na jug.Na blagom jesenjem vetru platno Paje Jovanovića lebdelo je na jarbolu kao litija, patrijarh Čarnojević je leteo na konju nad vodom, sjajnom poput srebrno-zelenkaste, naborane svile.
Za brodom gubila se pesma “Mi ž
e Sentandrejci, slavni celog sveta” koju su putnici “Seobe Srbalja” nosili sa sobom kao suvenir.– Daj brzo, jebote, kameru! – viknuo je neko sa nasipa.
Kao nosorog, s “јamahom” na desnom oku, Kiklop se sjurio и
ak do vode, a tonac je trčao za njim i vitlao mikrofonom, loveći lejujave fragmente pesme u vazduhu kao leptire.Patrijarh Čarnojević, Venclović, Jakov Ignjatović i Miloš Crnjanski iz pozorišta “Joakim Vujića” svečano su mahali za brodom kamilavkom, epitrahiljem i šeširima, dok je Joakimka Vujić i ovoga puta bila u civilu, kao juče, na dočeku gostiju.
Osećajno zagledana u reku, mahnula je za “Seobom Srbalja” i ostala ukočena tako podignute ruke, kao stoperke. Na prstenju i minđušama plamsali su joj ukošeni sunčevi zraci, a crveni mantil raširio joj
se bujno oko bedara.Geldana iz helikoptera izgledala je kao rubin u zlatu suvog lišća duž obale.
Uznesen u otvorena nebesa, Kovač Kalambo nije se osvrtao na pilotovo dosađivanje o zabranjenom pušenju za vreme leta, oljuštio je “havanu” i zapalio, a celofa
n bacio kroz prozor.Papirić je zaigrao u vazdušnom viru zrakomlata, zatim se lagano spustio na vodu kojom je odmicala “Seoba Srbalja” i polako iščezavala u savijutku ispod Poštanske plaže.
– No, odoše – citirao je Crnjanskog patrijarh Čarnojević kolegama iz “Joakima Vujića” i skinuo kamilavku, a Kiklop je isključio kameru.
– Odoše, a u Sentandreji su ostale samo naše seni – uživeo se Venclović u svoju ulogu stvarnosno kao diletanti.
– Ajmo, đaci, kod Hužvika – predložio je Jakov Ignjatović gostoljubivo.
– Ja ne mogu, pevam večeras – izvadio je Crnjanski ključeve od kola.
– Ja takođe pevam – pridružila mu se Joakimka Vujić.
Patrijarh Čarnojević, Venclović i Jakov Ignjatović znali su da se Crnjanski i Joakimka Vujić tucaju u kolima kad god im se ukaže prilika, što su u načelu poštovali, ali smatrali su da bi ljubavnici ovoga puta ipak mogli da se obuzdaju i naprave izuzetak.
– Dođite, bre, da popijemo. Ovo nam je bio poslednji nastup u Sentandreji.