—
Mi že Sentandrejci —Radio
Pored štampanih materijala, pronađena je na tavanu i gomila tajanstvenih rukopisnih beležaka Ruskog Ivana. Njihov sadržaj odgonetnula je Glavata Nata. Objasnila je da se radi o sistematskom praćenju rezultata jugoslovenske fudbalske lige od oslobođenja naovamo.
Na saslušanju priznala je da je to sa utakmicama bio užas. Zbog toga su se stalno svađali.
Svake nedelje predveče kada su žene išle na večernje, njihov stan se pretvarao u bircuz. Dolazili su Srbi da slušaju prenos utakmice iz Beograda. Punili su obe sobe i kuhinju, posedali na stolice i šamle i na krevet, a dečurlija na pod. Stan bi im izgledao kao krčma posle fajronta. Razbacani pikavci,
šibice i ljuske od prženih semenki, a bilo je pokadikad i razbijenih flaša.Kada je policijski stručnjak rastavio radio, ispostavilo se da u njemu ima dva aparata. Jedan prijemnik i jedan otpremnik.
Ruski Ivan se zaklinjao da o otpremniku nije imao pojma. Nikad nije rastavljao kutiju. On je radio dobio na poklon od Saveza, još od starog rukovodstva.
Ofucana krntija, rekli su mu drugovi, hvata samo Beograd i Peštu. Njima u Savezu treba ozbiljniji prijemnik. A na ovom drug Ruski može da sluša fudbal do mile v
olje.To je potvrdila i Glavata Nata. Drugovi su bili jako ljubazni. Radio nisu im samo poklonili, nego su dolazili da ga popravljaju. Jer se stara mašina, nije čudo, često kvarila.
Dolazili su predveče posle radnog vremena. Pričali bi malo u kuhinji i pušili, pojeli par pogačica, zatim bi uneli radio u sobu da ga na miru pregledaju. Kao starom čoveku, smeškali su se drugovi, i raslabljenoj mašini je potreban redovit lekarski pregled.
Na pitanje da li je i Ruski Ivan išao u sobu da leči radio, Glavata Nata je oduševljeno klimala. Dabome, njen muž je jako disciplinovan drug.
U tome, za njene proste ženske pojmove, osmehnula se tužno, možda i preteruje. Ali sigurno tako treba. Drugovi, Partija, seminar, Savez, konferencije, za njega su preči od svega.
Imena majstora i drugova koji su dolazili da leče radio, Glavata Nata nije znala. Nikad se nisu oslovljavali imenom.
Upamtila je samo da je jedan od njih bio sakat. Na levoj ruci nije imao ruku, pokušavala je da objasni Glavata Nata. Kako je sa jednom rukom popravljao radio, ona ne zna.
To je i bilo dovoljno. Sakatog majstora i drugove pojeo je mrak, a Ruski Ivan je iz istražnog zatvora prebačen na nepoznato mesto. Glavata Nata nije znala da li je živ.