—
Mi že Sentandrejci —Turizam
Zabušavanja bilo je na skeli i opasnijih. Jednog sivog oktobarskog dana 1934. Babo je došao kući pokisnut i namrgođen.
Glavata Nata je odmah znala da je stvar ozbiljna. U normalnim prilikama, on se posle zadnje skele vraćao kući indirektno, kroz Hužvikovu kafanu, pa bi sa praga gađao svojom kapetanskom kapom razne ciljeve, čiviluk, kredenac ili Naninu varjaču u pogonu.
Iza leđa sakrivao bi poklone koje je kupovao na pijaci kod pristaništa i tražio da ga Glavata Nata oslovljava kao junaka iz narodne pesme sa stalnim epitetom.
– No, pogodi šta ti dono Kapetan Babo!
Ona bi skakutala na prstima i pružala ruke.
– Pjomince i pomojanže! Dono mi Tapetan Babo pjomince i pomojanže!
Ovoga puta tresnuo je kapu na sanduk za veš i ušao u sobu. Kada su se iznutra začuli akordi tužne ciganske pesme, Nana je skinula zapršku i ušla za njim.
– Šta si ope uradio?
– Najujadio – šunjala se Glavata Nata u Babino krilo.
– Moraću da platim štrof – zatvorio je Babo klavir.
– Štrof? A zbog čega? Vada si ope pipo turiskinje!
– Ja?
– Ne. Sveti Petar!
Sa zida iznad kandila čuo se prigušen hrk.
– Nisam ja ćeo niš hrđavo. Došla je jedna taka u prundlama…
– Idi, ć
eri, sigraj se malo u kujni. Daklem u prundlama?– Znaš, one što se luftiraju po šumama. Prundle dokolena i bakandže. Pita me đe stoji lađa za Peštu.
– A ti?
– Niš. Lepo joj kažem da je ovo ođe skela, a lađa stoji, pokazujem, tamo. Kod
Lazarevog stuba. Al ona niš. Stoji ko mula, zakasniće lađu. Moro sam je malko gurnuti.– Gurnuti. Po dupetu, da se kladimo.
– Đe po dupetu!
– Natrag! Čak i u Peštankinja! Đe gođ se okreneš, dupe ti je natrag. Zato se kaže
turizam.– A moje oči su napred. Viđo sam avto s kojim je došla.
– Kaki avto?
– Policajski. Policija je pustila na me kurvu da napravi cirkus. Dotle se trćila dok me nije očešala zguza. I onda je stala da vrišti, najstrašnije.
– Kobojagi! Zaš bi policija slala na te kurve?
– Iz politike. To je bila politička kurva. Da me skinedu sa skele.
– A šta jim baš ti smetaš sad odjedared?
– Zato što sam Srbin. Onomad su ubili kralja, pa će ope biti belaja sa Srbijom. Madžarske novine pljuju, isto ko devetsto treće i četrnajste.
– Šta pišu bećari?
– Pišu da su Srbi kraljoubice.
– Onda pazi s kim se guraš. Ako te izbacidu sa skele, možeš ići unadnicu.
– Ne boj se. Gradonačelnik mi je u džepu. Ja mu blefiram kod Hužvika. Kad bi se pročulo da vara na kartama, čovek bi propo na izborima ko šuko kroz kola. Ni brigeša daklem, iz ove kuće još niko nije išo unadnicu.